PUNOLETSTVO ZLA I NOĆI "KRMAČA" U RADNIČKOJ KOLONIJI! ^Featured

Valjevke i Valjevci nisu zaboravili noć ZLA"  i 2. maj 1999. godine. U  21,30 NATO zlikovci zasuli su "krmačama" bombama  teškim i do pola tone Radničku koloniju, borov šumarak Valjevske bolnice fudbalsko igralište ispod čuvenog aviona na poligonu,  Krušikovu vilu, stolaru...

  I danas posle 18 godina Valjevci iz Radničke kolonije pamte   „noć krmača“  i trenutke  pakla preživljenog samo sticajem srećnih okolnosti 2. maja 1999, u 21 i 30, a  ničim izazvane napadom agresorskih bombardera B-2 na  domove nedužnih.

  Bez najave „šizele“ te noći „gospodari sveta“ su doleteli   iz Tuzle da izruče smrtonosni tovar,  „krmača“ teških i do pola tone na Radničku koloniju, naselje izgradjeno 1947, odmah uz fabriku „Krušik“. Valjevska Radnička kolonija, kvart radničke klase svih generacija, te kobne noći je raznet. Krateri, srušene i izbušene zgrade NATO bombama postali su u trenu sablasna stvarnost, i postali zaštitini znak ZLA!

Jedna od bombi nekom čudnom putanjom je uletela   u podrum  zgrade broj 20, gde i danas zalivena betonom miruje i svedoči o zlu i neljudskosti.

Druga "krmača"je "zakucala" je na ulazna vrata iste zgrade i zarila se u zemlju ostavljajući  krater dovoljno dubok da se smesti trospratnica.

Ostale bombe,  nasumice su posejane raznele su  još tri i oštetile pet zgrada. Srećom niko nije poginuo. U tom napadu sa dve bombe ciljano je odavno dislocirano skladište „Jugopetrola“ nekad „ušuškano“ izmedju zgrada u kvartu „Oslobodioci Valjeva“. Pet projektila je završilo u šumovitom parku Valjevske bolnice, tri na igralištu ZSK-a, dok je više palo u fabriku Krušik ( stolara spržena, Vila pogođena) i na vojni poligon na Petom puku.

Dragoljub Tešić Teša (65) se sprema da u julu zakorači u zasluženu penziju Krušika, u to vreme elektrotehničar "Krušika", sticajem srećnih okolnosti je preživeo užas, bombarderskog napada( na fotografiji u društvu kolonijaške vlade na čelu sa Bogoljubom - Makijem Arsenijevićem ideologom i vođom građanskog  otpora u Valjevu -prvi  s leva).

"Izašao sam iz zgrade instiktivno iako se sirene „šizele“ prvi i jedini put nisu oglasile. Na sposonosni korak me nateralo sablasno brundanje motora teških bombardera. Najpre su preleteli Valjevo, a zatim se vratili iz pravca Divaca odnosno, istoka. Kada sam na zvezdanom nebu video bombe kao bojlere sa usijanim crvenim glavama kako lete potražio sam spas u prvom „ zaklonu“ u šupi komšije Stjepe. Posle stravičnog bljeska i detonacije ogroman kamen me je pogodio i polomio obe potkolenične kosti. Počeo sam da dozivam u pomoć. Prvi put sam osetio šta znači samrtna tišina u mrklom mraku. Na sreću stigla su dva dečaka, a zatim i kola Hitne pomoći. Prvi su mi se u bolnici obratili novinari valjevske „smirele“ Radio Valjeva. Kao i uvek bili su na licu mesta. Luča i Ikona obavestili su svoje sugradjane, Srbiju i svet o strašnom dogadjaju, i poručili agresorima da narod i Srbija ničim nije zaslužio ovakve „poklone. Oporavljao sam se mesecima, sam Bog me je spasao sigurne smrti " , evocirao je Teša  uspomenu na strašnu  strašnu noć 2. maja 1999.

Prvi Tešin komšija pokojni Janko "Makedonac" (Dodevski) je sve vreme bio u svom stanu, ali je u poslednji čas potražio spas i preživeo sklonivši se u „pogrešan“ , a ne svoj podrum, "popunjen"  te noći neaktiviranom „krmačom“od pola tone.

Valjevci iz Naselja „Milorad Pavlović“ su u podsvesti znali da mogu biti potencijalna meta, ali su za 1. i 2. maj bili u svom kvartu, družili se, i pred mrak su napustili domove. Živodarka Golubović(75) se nerado  prisetila noći zla.

" Nikada neću zaboraviti noć bombi. Otišla sam sa sinom izvan grada, kao da sam znala šta će biti. Čim je počelo da grmi osećala sam da bombe padaju na naše zgrade. Stan su nam raznele, ali najvažnije je da smo živi. Neljudi su nam rušili pravo na život, a ljudi su nam vratili nadu. Evo nas živimo sa ranama u duši", pričala je  baka Živodarka.

Dostinja Janković(80) je kao dete, pre sedam decenija došla iz Nevesinja da živi Valjevu pre šest godina se prisećala strašnog bombardovanja.

"I Prvi i drugi maj  1999.su bili divni sunčani, topli. maj 1999. Za praznik smo došli kući ,družili se sa komšijama, ali svesni da stalno bombarduju Krušik, a mi živimo kod strelišta, vratili smo se na bezbednije mesto. Hvala milom Bogu, preživeli smo. A ovi što nas bombardovaše bar da se izviniše, za zlo koje nam počiniše. Polupaše nas ko staru kantu, i nikom ništa. Ali Bog sve gleda. Neće moći Amerika doveka ovako. Staće i njima veća sila na put", izrekla j reči nade, a daće bog i istine  baka Dostinja.
  Tradicionalno skoro svake godine od te noći zla 1999. kolonijaši su se okupljali, da uz prasencem roštiljau zabace po koje  Valjevsko pokažu da su živi,  i da otpevaju himnu pobednika " Ne može niko ništa"  jači  smo od  krmača“ i svakog zla što ih priitska i danas.

Tamo gde su padale bombe nikle su nove zgrade "preko noćI". Nisu Belvil kod Delta Sitija ali za skromne  i žive, sve manje zdrave i sve starije kolonijaše su vile sa  Dedinja.

Deo porušene Radničke kolonije je za neke traljavo za  druge neverovatno brzo samo za  šest meseci. Milutin Mrkonjić, počasni gradjanin Valjeva, vodio je posao uspešno i završio ga "pre roka". U martu 2000. kolonijaši su na svečanosti dobili ključeve novih i nameštenih stanova.

U to vreme danas samo imenom i ničim više, Radio Valjevo je je bio svetionik srpskog novinarstva. Pul novinara i "obaveštajaca" iz SR Jugoslavije nepogrešivo je slao informacije o aktivnostima zlotvora.

Radio Valjevo je prevazišlo najobavešteniji „ Gugl“ priseća se i dana Teša.

"Mi kolonijaši smo neizmerno zahvalni novinarima najstarije medijske kuće Prvog gradskog Radio Valjeva.Dve Ljilje Kecojević, i Ljiljak, Ceca Mitrović ,Rada Novaković, Dragan Ilić, Peđa Lučić, tehnika sa Miškom na čelu, Surcan, Paras, Vlada... kao i u vreme bombardovanja tog 2. maja svi oni si  iskazali  vrhunski profesionalizam, znanje odgovornost, hrabrost,  posvećnost i odanost svom pozivu. U skladu sa istinom kao osnovnim postulatom svoje profesije bili su naša nada i radost, Nikada na nisu zaboravili i  zlo 2.maja 1999.godine.  Čudi nas samo da ni najobavešteniji „Gooogle“ ništa ne zna o napadu na Valjevo i naš kvart 2. maja 1999. Mi taj datum pamtimo, kao dan kada smo izbegli smrt, i dan novog rođenja. Onima koji su hteli da nas pobiju nikada nećemo zaboraviti , a ni oprostiti, i danas podseća  Dragoljub Tešić, uveren da „gospodari planete“ nikada više neće demonstritrati „strogoću“ i silu na Srbiji i Valjevu.

Valjevo pamti i 4.maj dan HEROJA MILENKA.

Za Srbiju Valjevce i Valjevke  od prvog dana heroj, pukovnik Milenko Pavlović (41) na nebu iznad svog grada 4. maja 1999. je junački položio svoj život u MIG-u 29 , u borbi sa nadmoćnih 16 najmodernijih letilica  NATO agresora. Porodica, majka, dva sina, i supruga će ovog 4. maja doći na komemoraciju u Valjevo, na podsećanje na herojsko delo junaka nebeskih visina, na svog Milenka.
  Najviše povređenih posle NATO agresorskih napada bilo je 18. maja 1999. godine. U sred bela dana NATO bombe su se obrušile na "Krušik", Novo Naselje, i okolna sela Donju Grabovicu i Jasenicu. Na kućnom pragu poginula je Milka Krunić (72). U Krušiku je od gelera ostao bez ruke Slavoljub Simić "Šica" (64), a povredjeno je još 10-ak osoba.