Menu

zaglavlje

Specijalistička internistička ordinacija Dr Tomić Valjevo, V. Mišića 102. Tel: 014/228-321 i 065/228-3211

Kardiolog (Dr Đorđević) Telefon: 064/9700-041

INTERNISTIČKI PREGLEDI, GASTROENTEROLOGIJA, ENDOKRINOLOGIJA, ALERGOLOGIJA, DIJAGNOSTIKA, GASTROSKOPIJA,

KOLONOSKOPIJA, ULTRAZVUK ABDOMENA, SRCA, ŠTITASTE ŽLEZDE, DOPPLER KRVIH SUDOVA ABDOMENA

VREME ZLA TRAJE, ĐAVOLJI OKOT DIVLJAO NA VIDRAKU


sf 1 3 24 meremer p1Uzdignute pesnice Stjepana Filipovića ispod vešala sa omčom oko vrata 22.maja 1942. godina, nekoliko trenutaka pre smrti, i zgranuti pogledi nacista i izdajnika svog naroda, četnika, simbol su herojstva i antifašističke borbe, simbol su  Narodnooslobodliačke borbe  naroda Srbije i Jugoslavije, simbol su Grada Valjeva.

Od početka devedesetih prošlog veka, simbol časne brobe i junaštva na meti je đavollje okota. Podanici zla, isprani mozgovi, drogirani bolesni jadnici, sikoristili su mrkli mrak poslednje februarske noći, u napadu ludila, zla i obesti "nasrnuli" su  bestidno, kukavički, a kako bi drugačije, na nezaštićeni  simbol Revolucije, borbe za slobodu, istine, pravde, i borbe za ljudsku ravnopravnost.

Zavod za zaštitu spomenika  i valjevska policija su  danas obavešteni o najnovijem vandalizmu na Vidraku. Na potezu je tužilaštvo.

Vandali su ostavili na spomeniku simbol nemoći, ali  i satanističke poruke.

sf 1 3 24 11

Pokazali su  Valjevkama i Valjevcima da zlo i pošast nemaju granice.

Malo im je bilo što su postolje spomenika Revolucije, štetočinski naružili  satanisnističkim porukama i obeležjima Lucifera. Vrhunac iživljavanja je bila spomen ploča postavljena 50-ak metara ispod monumentalnog spomenika, dela vajara Vojina Bakića.

sf 1 3 24 meremer p1

Poruka urezane na beloj meremernoj ploči: PARTIZANIMA KOMUNISTIMA, PATRIOATAMA, SVIMA KOJI PADOŠE U BORBI PROTIV FAŠISTIČKIH POROBLJIVAČA I IZDAJNIKA NARODA  1941- 1945 DA JUGOSLAVIJOM KORAČAJU SAMO SLOBODNI, DA NASTANE NOVI SVET, ONI SE JUNAŠTVOM I SOCIJASLISTČKIM IDEAIMA USPRAVIŠE U VEKOVE"  se našla na udaru bolesnih i ispranih mozgova.

Crnim sprejom iscrtan muški polni organi, krst sa 4 ćirilična slova S, i latinicom "vojvode", dovoljan su dokaz da policija po nalogu tužilaštva izvršioce krivičnog dela privede pravdi,  i da nepomenici budu sankcionasi po zakonu.

Od 90-ih simboli slobode, rodoljublja i ljudskosti  su na udaru nasilnika.

Srpski nacionalisti, preobučeni izdajnici-četnici, Filipoviću su zamerili što Hrvat. A, Stjepana, neustrašivog partizanskog komandanta  četnici su   na prevaru zarobili i predali nacistima. Uz put mu je  "prikačeno" nikada dokazano zlodelo, testerisanja glave seljaku četniku u valjevskom kraju.

A revizionosti istorije u pokušaju, su za monstruozno ubistvo Živana Đurđevića, optužili partizane. Navodno su partizani  maskirani u četnike, nalepili brade, sa  perikama na glavama, zarobili Đurđevića i vezali žicom. Iz  Balinovića su ga na silu odvukli na Debelo brdo, gde se ga pekli na ražnju. Strašne sudbine heroja Milice Pavlović Dare, Nade Purić, sestara Ilić... zverski klanih kamama četnika, izdajnika svog naroda, i posle mučenja od strane zloglasnih nacističkih gestapovaca i esesovaca, umrlih mukama, revizionosti prećutkuju, i radi su da ih izbrišu.  istinu laž može samo trenutno nadjača, ali ne i da pobedi.

Revizonosti istorije u pokušaju, su devedesetih prošlog krenuli u ofanzivu pretnjama pošto nije uspeo ustaški scenario miniranja  i rušenja spomenika borcima Revolucije inarodnom heroju, svetskom simbolu otpora fašizmu Stjepanu Filipoviću.

"Branioci srpstva" su u međuvremenu okrenuli list.

Počeli su  "rat " protiv nenacionalista kukastim krstovima. U periodu 2009-2010 "svastike" osvanule na spomeniku Milovanu Glišiću, Stjepanu Filipoviću, na  spomenicima herojima u Parku Vide Jocić na Jadru,  Dragojlu Dudiću i Živanu Đurđeviću. Sve biste, ukupno 7 su dodatno oskrnavljene. Crvena farba je razmazana po licu i očima heroja. U spomen parku na Petom Puku streljanim rodoljubima, oskrnavljen je večni plamen.

Na Debelom Brdu je sa postamenta spomenika Živanu Đurđeviću ukradena spomen ploča sa ispisanom istinom o zločinu četnika. Zamenjena je žicom vezano parče mermera sa uklesanim imenim i prezimenom heroja i krstom.

živan đ zima1

Zavod za zaštitu spomenika  i valjevska policija su danas obavešteni o najnovijem vandalizmu na Vidraku. Na potezu je tužilaštvo.

Nije zgoreg napomenti, direktorka Zavoda za zaštitu spomenika na odmoru. Kamere su postavljanema Vidraku, ali su brzometno uništavane. Rasveta na Vidraku je minimalna, a Zavod nema novca nema da se "svaki čas" interveniše.

O istorijskim i kulturnim obeležjima u Valjevu gradu brine Zavod za zaštitu somenika. Iz svojih sredstava finansira i čišćenje spomenika. Pre nekoliko godina u akciju čiščenja spomenika na Vidraku su se uključili i valjevski akcijaši, dok su spomen prostor na Debelom brdu očistili članovi valjevskog SPS-a.

Valjevski SUBNOR je posebna priča.

Još od vremena naci-faci četničko štetočinskog gradonačenika  ništa se nije promenilo. SUBNOR je na volšeban način "poklonjen" četniku početniku. Rajko-kurton-Milinković je penzionisani džandar, lažni novinara, i čovek obmana, "partizan-prvoborac". "Ekspert" za trošenje novca opredeljenog iz budžeta grada za delovanje SUBNOR-a, poznati "mirotvorac" partizana i četnika je do juna ušuškan i siguran u svom carstvu besmisla.

Vezano za spomenik borcima Revolucije na Vidraku, tokom 90-ih bile javne  su pretnje da će puput stotina sličnih  u Hrvatskoj nestati, a među njima su brojna  dela Vojina Bakića, je ipak "preživeo". Kao što je poznato srušen je spomenik Stjepanu Filipoviću u rodnom Opuzenu.

Navala na rešenje spomenik Revolucije u Valjevu krenula je devedesetih godina prošlog veka. Revizionistima i nacionalsitima je smetalo posebnošto je  narodni heroj Stjepan  Hrvat, pored "testerisanja" seljaka-četnika.

 Ulje  na vatru je  2009. godine,bila odluka sada pokojnog predsednika  SUBNOR-a da samoinicijativno farba  Stjepana do malo ispod kolena. Pokušao je i 2010. godine, ali je Zavod za zaštitu spomenika kulture Valjeva, uz pomoć policije sprečio novi vandalizam. Sa legure aluminijuma trebalo je hemikalijama, skidati farbu. Slučaj je završio  po  tužbi  Zavoda na sudu.

Kulturno nasleđe je danas ponovo na udaru, postavlja se pitanje ko je vlasnik kulturnog nasleđa i ko može i mofra da ga štiti. Država i institucije sistema očigledno beže od odgovornosti, pa kao i za sve drugo jedina odbrana je kao i uvek, samo narod, prinuđen da se sam štiti od otpada, nenaroda i zla.

Zakonodavac je propisao kaznu do 5 godina zatvora za ovo krivično delo, što znači da pravo i pravda ne moraju uvek biti na istoj strani.

Jedini moto svih nas a se stane na put neofašizmu je da  Srbijom koračaju slobodni, da se ne zaborave ljudi spremni na ličnu žrtvu za  novi svet.

A za one koji ne znaju gde je, Vidrak i spomenik borcima Revolucije, nije na odmet mali potsetnik, jer ima ih previše.

Meta vandala je posle pauze od nekoliko godina noćas bio spomen park na Vidraku iznad Baira. Nasilmici su nasrnuli na monumentalni spomenik Revolucije oličen u figuri čoveka sa uzdignutim rukama i šakama sklopljenim u pesnice. Spomenik je delo vajara Vojina Bakića, modernističkog umetnika, glavnog protagoniste raskida sa socrealizmom i zagovornika apstrakcije, za put  slobode umetničkog izražavanja. Postavljeno je na Vidraku 1960. godina prošlog veka.  Spomenik Stjepanu Filipoviću(rođen 27.janura 1916, obešen je  22.maja 1942, se nalazi na brdu Vidrak u Valjevu. Spomenik je u obliku ljudske figure visoke 16 metara. 

Pošast vremena zla je priredila Valjevkama i Valjevcima novu epizodu,  obesti za  potvrdu da đavolski okot ne miruje. Na potezu su tužilaštvo, policija i sud.

Uz poklič:  Smrt fašizmu! svi vi koji znate bilo šta o noćašnjem vandalskom činu, prosledite  informaciju valjevskoj policiji na tel: 192  

Read more...

GAZA „ZONA SMRTI“, AMERIČKO „ZA“ GENOCID IZRAELA

gaza genocid1Amerika što namignu da nas „prevoljeni“ NATO pre četvt veka zaspe osiromašenim uranijimom, izazva genocid, što traje, i ne staje, jer broj obolelih od karcionoma u Srbiji intenzivno raste. Samo u Valjevu 11.500 je "registrovanih posetilaca" magnetne rezonanse., a broj neregistrovanih nije poznat. 

Izraelski genocid u Palestini je sve veći. Ove nedelje se bombarduju  skloništa u južnoj Gazi, i nastavljaju  napade na Zapadnoj obali, a  meta i Sever.

gaza gencd bre

Ministarstvo zdravlja u Pojasu Gaze objavilo je u juče frapantan podatak. Do sada je ubijeno  29.313 ljudi, žena i dece, dok je broj povređenih dostigao 69.333.

 “Poruka poslata Izraelu vetom SAD je poziv da  Izrael nastavi pravdati  ubistva”, rekao je izaslanik Palestine pri UN-u Riyad Mansour.

Od samog početka rata u oktobru prošle godine, Sjedinjene Američke Države odbijaju da pozovu i Izrael na prekid vatre i nastavljaju  snabdevanje Izraelaca  hiljadama tona oružja vazdušnim mostom.

gaza lom bre

Vašington je pre dva dana treći put iskoristio pravo  veta u Savetu Bezbednosti Ujedinjenih nacija, i tako  sprečio usvajanje predog Alžira i rezoluciju  koja poziva na hitan prekid vatre u Gazi.

Odbacivanje rezolucije Saveta bezbednosti  UN o prekidu vatre pokazuje “odobravanje izgladnjivanja kao sredstva rata”, smatra  alžirski ambasador pri UN-u Amar Bendjam.

Zaustavljanje pomoći Svetskog programa za hranu (WFP) severnoj Gazi bila bi “smrtna presuda” za 750.000 ljudi, navodi Ured za medije Vlade Gaze.

Samo nedelju dana  nakon početka izraelske agresije na Pojas Gaze, izraelska obaveštajna služba Mosad dala je preporuke vojnim i političkim organima za podršku zatvaranju televizijske mreže Al Jazeera u Izraelu.Mossad  tvrdi  da njene aktivnosti “nanose štetu naporima izraelske vojske i izlažu borbene snage opasnosti”, prema izveštaju Izraelske radiodifuzne korporacijE.

Na meti izraelska vojske su ciljano i  brojni  kadrovi Al Džazire.

gza1

Ubijene su kolega fotograf Samera Abu Daqqu, a medju ranjenima je  i Wael Al-Dahdouha, direktor Al Džazire u Gazi, kome su ubijeni brojni članovi porodice. Prošle nedelje dopisnik Al Džazire  Ismail Abu Omar i njegov kolega su, takođe, povrređeni. Fotograf Ahmed Matar ranjen je u ciljanom izraelskom bombardovanju u Rafahu, južnom Pojasu Gaze.

Izraelska okupacijska vojska od 7. oktobra 2023. godine vodi razorni rat u Pojasu Gaze, sa posledicom razaranja gradova i raseljavanja, smrti više od 29.000 ljudi i ranjavanja više od 68.000 drugih, i  izgladnjivanju stanovništva, za opasnost širenja zaraze i epedimije.

Broj mrtvih u Izraelu u napadima koje je predvodio Hamas 7. oktobra iznosi 1.139.

gaza gen 01

GAZA GLAD BRE

Danas džak brašna u Gazi košta 700 dolara!

Read more...

ČETIRI DECENIJE OD ZIMSKIH OLIMPIJSKIH IGARA U SARAJEVU

 zoi sarajevo 1

Na današnji dan su pre četiri decenije otvorene  Zimske Olimpijske  igre u Sarajevu. Jugoslaviju je predstavljao 71 takmičar u svih deset sportskih disciplina. Olimpijski plamen je zapalila klizačica Zagrepčanka, danas dr Sanda Dubravčić.sanda dubravcic zoi sa 84

Jugoslovensku trobojku na svečanom otvaranju nosio je Jure Franko skijaš iz Nove Gorice.

jure zastava oi s 84

Prvo  odličje ikada za  Jugoslaviju, i to srebro u  veleslalomu je osvojio, baš on, Jure Franko. Posle prve vožnje bio je četvti, a u drugoj najbrži taman dovoljno za drugo mesto na pobedničkom postolju.

jure franko veleslalom1 Jugoslavija je bila predvodnik  Pokreta nesvrstanih, balans Hladnom ratu, između Istoka i Zapada, i to je bio možda i najbitniji faktor da dobije ZOI.

Odnos velikih sila je znatno pogoršan u vreme kada se Sarajevo kandidovalo, a političke prilike su se prenele na sportska borilišta.

Od presudnog značaja za dobijanje kandidature bila politička pozicija Jugoslavije u svetu. Ko će  biti domaćin  14. Zimskih olimpijskih igara odlučeno je  18. maja 1978. u  Atini.

Konkurisali su japanski Saporo, švedski Geteborg i Sarajevo. Jugoslovenska delegacija je ponudila „moderan koncept vrlo zgusnutog prostora prečnika 32 kilometara", za sva takmičenja, a Sarajevu je u prilog išlo i što je Saporo već bio domaćin ZOI. Geteborg je nudio opciju organizovanja nadmetanja na više mesta, udaljenih nekoliko stotina kilometara.

Jugoslovenski koncept je „shvatio i prihvatio" tadašnji predsednik MOK-a, Irac Majkl Moris. Lord Kilanin je zagovarao ideju se  ide na potpuno novo područje sa željom i idejom da jačamo i razvijamo olimpijski pokret.

Artur Takač, jugoslovenski atletičar i funkcioner MOK-a je vešto vukao stranu Jugoslaviji  i Sarajevu. Glasalo se u dve runde, a dogovor je bio  princom Bertilom, predsednikom švedskog Olimpijskog komiteta, da ako Sarajevo ispadne prvo, jugoslovenski glas ode Geteborgu i obratno. Švedski princ je navodno obećao „glasove šest skandinavskih članica" MOK-a. Geteborg je ispao, a finalisti su bili Saporo, u prvom krugu sa 33 glasa, dva više od  Sarajeva.  Krajnji ishod je bio 39 glasova za Sarajevo, 3 više od Sapora. 

Nije bilo lako organizovatu Olimpijske igre jer su bile preskupe.

 Denver je odbio domaćinstvo ZOI 1976. jer stanovnici na referendumu odlučili da ne žele Olimpijske igre finansirane državnim sredstvima. Politizacija  sporta je i pre toga uzela maha.

Pred početak Olimpijskih igara u Meksiko Sitiju 1968, policija je pobila stotine studenata koji su protestovali zbog ovog događaja, a  četiri godine kasnije, u Minhenu, palestinski teroristi su ubili otete izraelske sportiste.

Los Anđeles je domaćinstvo, kao i Sarajevo, dobio u Atini 18. maja 1978.

Navodna ideja oko „zajedničkog okupljanja u multietničkom Sarajevu" između bojkota dveju Letnjih olimpijskih igara, nikada nije bila namera, već je organizacija dobijena „spletom srećnih okolnosti". U Jugoslaviji niko nije razmišljao da spaja dva sveta, Vašington i Moskvu, i ispostavilo seda je  mala  grupa ljudi je dobila  organizaciju ZOI, tada i nikada više.

Zimske olimpijske igre u Sarajevu otvorene su 8. februara na sveže renoviranom stadionu Koševo, pred 60.000 ljudi. Neverovatnih  7.000 novinara pratilo je sportske događaje na snegu i ledu, od slaloma i veleslaloma, boba i sankanja, nordijske kombinacije i ski skokova, do hokeja i klizanja.

Podrška Sarajevu je stizala od MOK-a i predsednika Huana Antonija Samarana, kome su ovo bile prve Olimpijske igre u dugom mandatu, a organizac9ja ogara u Sarajevu je  pohvaljena, i  finansijski efekat he bio pozitivan za domaćina, osvarena je dobit od 12 miliona dolara.

Američka televizija ABC je platila rekordnih 91,5 miliona dolara za prava prenosa,  za Zimske olimpijske igre. Organizacija je bila na najvišem nivou, a  učesnici su bili oduševljeni  gostoprimstvom.  

Sarajevo ipak „nije postalo zimski centar" ali su 14. ZOI zaradile. Sve kasnije organizivane zimske i letnje OI bile su daleko skuplje i nisu donosile dobit organitorima.

 Za samo šest godina, do februara 1984. godine,  od Sarajeva je napravljen  olimpijski grad. Izgrađeni su: Olimpijska dvorana Zetra, staza za bob i sankanje na Trebeviću, ski-skakaonice na Igmanu, kao i skijaške staze na Bjelašnici, Igmanu i Jahorini, zatim  Olimpijsko selo na Mojmilu, hoteli 'Holiday Inn', 'Igman' i 'Vučko', a renovirani su centar Skenderija i stadion Koševo. 

Ono što je posebno impresivno jeste da je većina ovih projekata započeta tek kada je potvrđeno da će biti   Igre održane. Završeni su većinom ili 1982. ili 1983. godine..

Po jednu trećinu potrebnih sredstva za izgradnju objekata obezbedili su grad Sarajevo, SR BiH, kao i druge republike i pokrajine.

Rukovodstvo BiH pronalazilo različite načine za finansiranje ZOI, poput domaćih i stranih kredita, ali i od TV prava i pozajmica od MOK-a.

Raif Dizdarević, tadašnji predsednik predsedništva SR BiH, nije naišao na podršku slovenačkog rukovodstva. Zahtev za odlaganjem ili odustajanje od organizacije Slovenci su predočili i predsedniku Jugoslavije Josipu Brozu Titu na proleće 1979. na Brdu kod Kranja. Ipak ugled i sveukupni razvoj  Jugoslavije,  posebno BiH bili su presudni.

Tito je poručio'Samo nastavite tako'.

Bosansko i slovenačko rukovodstvo je lomilo koplja oko odustajanju ili prolongiranju održavanja ZOI. Argument Slovenaca je je bila  pogoršana ekonomska situacija, platni deficitom, naftna krizom i preka potrena pomoć zemljotresom razorenoj Crnoj Gori. Trvenja su prestala  godinu dana pre  početka Olimpijskih igara u Sarajevu, novim Društvenim dogovorom, potpisan aprila 1983. i definisanjem da gotovo u potpunosti troškove izgradnje, organizacije i održavanja Igara snose  Sarajevo i SR BiH, dok je manji deo išao na teret ostalih republika, a neznatna pomoć stigla je  iz saveznog budžeta.

Proračun je bio da će objekti za ZOI koštati 8,6 milijardi tadašnjih dinara, odnosno današnjih 725 miliona evra.

 Što se tiče najvažnijih sportskih projekata, tadašnje cene su izgledale ovako:

  • Bob staza - 563 miliona dinara (danas 13 miliona evra)
  • Skakaonice - 336 miliona dinara (danas 7 miliona evra)
  • Zetra - 968 miliona dinara (danas 20 miliona evra)
  • Pista za brzo klizanje - 400 miliona dinara (8 miliona evra)
  • Skenderija - 572 miliona dinara ( 12 miliona evra) 
  • Skijaške staze - 603 miliona dinara (12,5 miliona evra)

Dobitak od ZOI u Sarajevu bio 12 miliona tadašnjih dolara (tadašnjih 1,5 milijrda dinara)! 

Građani Sarajeva su izdvajali nekih 0.2 do 0.3 posto svojih mesečnih plata 1982. i 1983. godine za organizaciju Igara, što je donelo oko  1.2 milijarde dinara (danas 100 miliona evra). Vlada SR BiH je uložila  1,8 milijardi dinara, a druge savezne republike i centralne vlade uložile su  su oko 708 miliona dinara, dok je grad Sarajevo dodao još milijardu dinara. Najviše su, naravno, donela sponzorstva, domaća i strana,  čak 13,73 milijardi tadašnjih  dinara (150 miliona evra danas).

Brojni YU giganti su izdašno pomagali ZOI u Sarajevu, a medju njima je bio i valjevski Krušik. To je jedan od razloga što u Valjevu novcem Krušika nikada nisu  izgradjeni reprezentativni spotski objekti, Hala sportova, zatvoren  bazena i fudbalski  stadion.

San je postao java, iako pre pola veka nije bilo previše optimista.

Iskra radosti buknula je 8 februara 1984. Olimpijski plamen je obasjao Sarajevo, Jugoslaviju i čitav svet.

Sarajevo postalo  prvi Grad  domaćin Zimskih olimpijskih igara (ZOI) iz jedne socijalističke zemlje.

Najponosoniji Sarajlija je svako bio Ahmed Karabegović, generalni sekretar Organizacionog odbora 14. ZOI, jer se na jednom mestu okupila mladost sveta, da širi  prijateljstvo i  ideju olimpizma.

Put od ideje do realizacije bio je popločan raznim preprekama i izazovima, ali zahvaljujući kolektivnim i ličnim zalaganjima i dovitljivošću nekih Jugoslovena, domaćinstvo je dobijeno. Najveća sportska manifestacija na tlu SFRJ u Sarajevu u desetak snežnih dana okupila je 1.272 takmičara iz 49 zemalja i trajala je od 8. do 19. februara 1984. godine. Ukupno 640.000 posetilaca ispratilo je 39 takmičenja, dok je 14. Zimske olimpijske igre putem televizije gledalo više od dve milijarde ljudi širom sveta. A Sarajlije su posebna priča. Koji sat posle otvaranja igara na Koševu, počeo je da pada jak sneg. Po snežnoj mečavi izašli su na ulice. Na poziv gradonačnika čistili su  sneg da grad ne bude zavejan. Odlazili su noću na Bjelašnice; Jahorine, Trebevića, Igmana da bi čistili sneg i  tabali skijaške staze kako bi takmičenja mogla normalno da se odvijaju. O gostorpimstvu i ljubaznosti u hotelima gde su bili brojni gosti ne treba trošiti. Sportisti, novinari, i brojne delegacije  su bili  fascinirane Sarajevom i Sarajlijama.

Maskota  Oliompijskih igara Vučko je i danas nešto posebno što potseća na veličanstveni planetarni skup sportista sveta u nekadašnjoj SFRJ.

vucko

Vučka je osmislio je slovenački akademski slikar Jože Trobec. Od  Jahorinke, i još 7454 predloga  ime za maskotu, komisija je odredila šest finalista, a ime su birali tv g ledoci z iz cele Jugoslavije. "Sivi" vuk "nosonju" širokog osmeha sa narandžastim šalom oko vrata,  ramenu na prečac je osvojio srca  ljudi. Vragolan je pobedio, a u velikom finalu za maskotu su bili kandidati, još grudva snega, lasica, umiljato jagnje, jež i planinska koza. Vučko je pobedio kao simbol lukavosti i borbe, jer je u jugoslavenskim bajkama bio  personifikacija hrabrost i snage i istrajnosti, ali pre svega, zbog mesta prebivališta gde su i bile Olimpijske igre.

Vučko je bio i ostao  simbol  prijateljstva i ljubavi.

Glas mu je pozajmio Zdavko Čolić, njegov a uzvik "Sarajevo" je bio  kombinacija urlika vuka i sevdalinke. Vučko je osvojio sve i postao je zvezda Olimpijskih igara, i danas je tražen kao slatka igračkica,  i suvenir, a  za decu  PEZ je i dalje posebno draga igračkica sa najslađim bombonicima.

Danas  je većina objekata sagrađenih za ZOI u Sarajevu srušena, devasirana ili uopšte ne postoje. Samo jedno je sigurno, duh olmpizma i Vučko žive!

Read more...
Subscribe to this RSS feed
Info for bonus Review bet365 here.

VESTI

Pratite nas