Najtrofejniji srpski i klub bez premca na prostorima eks SFRJ i Balkana i šire Partizan, je remijem u 7kolu Super lige Srbije sa Crvenom zvezdom u Zrenjaninu 9:9, tri kola a pre kraja  overio novu šampionsku krunu  i nastup u Ligi šampiona. Ekipa Valjevo Gorenje je dočekala na svom plivalištu u SRC Petnica Vojvodinu učesnika Regionalne A lige i izgubio 10:14

Crno-beli imaju tri boda prednosti u odnosu na Zvezdu, bolji međusobni skor i gol razliku, i ništa više ne može sprečiti izabranike trenera Ćirića da osvoje novu 9 titulu u SR Srbiji, sa 19 u SFRJ , ukupno 26. trofej najboljeg kluba u državi .

VK Partizan iako  maksimalno sputavan od aktuelne vlasti  preživeo je  još jednu sezonu, obeleženu   trofejom u Kup i sada novom titulom.

Kao i u Novom Sadu na početku svoje premijerne SUPERLIGAŠKE SEZONE Valjevo Gorenje je zadalo mnogo problema bezrazložno prefavorizovanim "lalama".

Što je meč izgubljen "krive"  su prečke i stative pogađane umesto mreže Filipovića, ali i arbitri drski da pomognu gostima kada im je to bilo najpotrebnije. Ruku na srce presudilo  je iskustvo i kvalitet Vojvodine, sa još većim radom i energijom u narednoj sezoni sigurno i konačno pobeđene!

Rezultati šestog kola Super lige

U Valjevu je održan tradicionalni dečiji fudbalski turnir uz učešće dečaka, a nastupale su ekipe iz brojnih škola fudbala i klubova, predvođeni najboljim u afirmaciji mladih igrača FK Partizan.

U konkurenciji najmlađih dečaka rođeni 2008. pobedio je Partizan, i to vršnjake iz valjevkog Senjaka 5:0. Šabac je meču za treće mesto poražen od Loznice 0:1.

Kod dečaka 2006.godišta u završnici nadmetanja finale i utakmica za treće mesto su odlučene penalima. Pobednik Omladinac i Ljiga je savladao Mačvu za prvo mesto 3:2, a istim rezulatom valjevski Radnički ekipu Metalca.

U okršajima najbolje 4 ekipe u konkurenciji  dečaka rođenih 2005. godine nije bilo golova, pa su medalje osvojili posle izvođenja penala ekipe: Loznice, Šapca i Senjaka, a domaćin Radnički se morao zadovoljiti 4.mestom.

Organizator FK Radnički se pobrinuo da deca tokom turnira uživaju. Imali su idalne uslove za igru na terenu na Petom puku,a prvog dana zbog kiše u hali sportova 15.septembar. Radnički već punu deceniju istrajava u afirmaciji rada sa mladima.

Za očekivati je naredni korak, a to je da tokom leta bude organizovan turnir na evropskom nivou uz učešće ekipa iz Evrope.

Efekat bi bio fanastičan!

Kroz sport bi se drastično povećala se turistička ponuda grada!

Organizatori bi  kroz kotizacije, prenićišta, ishranu, trošak dece, razne dodatne sadržaja obezbedili sredstva, da se VALJEVSKA ŠKOLa FUDBALA PODIGNE NA EVROPSKI NIVO!

Kamp Teo-4 pred novu sezonu na Srebrnom jezeru imao je promociju i u rodnom gradu najboljeg košarkaša Evrope u KK "Valjevski" osnovanom u februaru 2017. godine.

Promotere kampa Teo 4. Jovana Teodosića i Lazara Gojkovića dočekali su mališani iz škole košarke KK „Valjevski“ čiji je idejni tvorac Aleksandar Icić.

Na treningu su košarkaški školarci demonstrirali deo onoga što si naučili od kako je škola zaživela, a pobednici u u šutiranju su nagrađeni majicima sa obeležjem  kampa TEO -4 i to su: Irena Vičić, Dimitrije Jezdić. Jovan Icić i Božidar Cvetković.

KK„Valjevski“ je zahvaljujući prijateljima Teodosićima „pojačao“svoj ekonomat novim loptama,a dečica su bila u prilici da vide trofeje i medalje koje Miša Teodosić osvojao sa reprezentacijom Srbije.

Idejni tvorac zdrave košarakaške priče  Aleksandar Icić ,nekada igrač Metalca, košarašaki zanat je poekao  Crvenoj zvezdi,a  u muškoj košarci se dpokazao radeći u kao trener  u Metalcu, Crnokosi, Jagodini,  Građanskom  iz Bjeljine... Sa dečacima  i devojčicama pored Iciću rade  Rade Srećković i Đorđe Radomirović.

U novoj sezoni od kraja narednog leta KK Valjevski u OMNI CENTRU planira organizovanje višemesečnog  prvenstva valjevskoj osnovnih škola za uzrast od 4. do 7. razreda.

Prva podrška za KK Valjevski stigla je od Košarkaškog saveza Srbije, i od pula sponzora: "Mocafe", "Tehnoalat", "Koš komerc" i "Stiletto".

Za očekivati je bilo da domaćin promoterima kampa TEO-4  bude  nekad „mančester“ a u biti deceniju ipo samo najveći Centar troška narodnih para nemenjenih košarci. Bila je to nova u nizu propušetnih šansi da se  i na ovaj način   potrvdi delovanje i postojanje kluba. Na žalost to još uvek nije postao manir u KK Metalac. Možda bude onog trenutka kad i formalno bude privatizovan.

Valjevke i Valjevci nisu zaboravili noć ZLA"  i 2. maj 1999. godine. U  21,30 NATO zlikovci zasuli su "krmačama" bombama  teškim i do pola tone Radničku koloniju, borov šumarak Valjevske bolnice fudbalsko igralište ispod čuvenog aviona na poligonu,  Krušikovu vilu, stolaru...

  I danas posle 18 godina Valjevci iz Radničke kolonije pamte   „noć krmača“  i trenutke  pakla preživljenog samo sticajem srećnih okolnosti 2. maja 1999, u 21 i 30, a  ničim izazvane napadom agresorskih bombardera B-2 na  domove nedužnih.

  Bez najave „šizele“ te noći „gospodari sveta“ su doleteli   iz Tuzle da izruče smrtonosni tovar,  „krmača“ teških i do pola tone na Radničku koloniju, naselje izgradjeno 1947, odmah uz fabriku „Krušik“. Valjevska Radnička kolonija, kvart radničke klase svih generacija, te kobne noći je raznet. Krateri, srušene i izbušene zgrade NATO bombama postali su u trenu sablasna stvarnost, i postali zaštitini znak ZLA!

Jedna od bombi nekom čudnom putanjom je uletela   u podrum  zgrade broj 20, gde i danas zalivena betonom miruje i svedoči o zlu i neljudskosti.

Druga "krmača"je "zakucala" je na ulazna vrata iste zgrade i zarila se u zemlju ostavljajući  krater dovoljno dubok da se smesti trospratnica.

Ostale bombe,  nasumice su posejane raznele su  još tri i oštetile pet zgrada. Srećom niko nije poginuo. U tom napadu sa dve bombe ciljano je odavno dislocirano skladište „Jugopetrola“ nekad „ušuškano“ izmedju zgrada u kvartu „Oslobodioci Valjeva“. Pet projektila je završilo u šumovitom parku Valjevske bolnice, tri na igralištu ZSK-a, dok je više palo u fabriku Krušik ( stolara spržena, Vila pogođena) i na vojni poligon na Petom puku.

Dragoljub Tešić Teša (65) se sprema da u julu zakorači u zasluženu penziju Krušika, u to vreme elektrotehničar "Krušika", sticajem srećnih okolnosti je preživeo užas, bombarderskog napada( na fotografiji u društvu kolonijaške vlade na čelu sa Bogoljubom - Makijem Arsenijevićem ideologom i vođom građanskog  otpora u Valjevu -prvi  s leva).

"Izašao sam iz zgrade instiktivno iako se sirene „šizele“ prvi i jedini put nisu oglasile. Na sposonosni korak me nateralo sablasno brundanje motora teških bombardera. Najpre su preleteli Valjevo, a zatim se vratili iz pravca Divaca odnosno, istoka. Kada sam na zvezdanom nebu video bombe kao bojlere sa usijanim crvenim glavama kako lete potražio sam spas u prvom „ zaklonu“ u šupi komšije Stjepe. Posle stravičnog bljeska i detonacije ogroman kamen me je pogodio i polomio obe potkolenične kosti. Počeo sam da dozivam u pomoć. Prvi put sam osetio šta znači samrtna tišina u mrklom mraku. Na sreću stigla su dva dečaka, a zatim i kola Hitne pomoći. Prvi su mi se u bolnici obratili novinari valjevske „smirele“ Radio Valjeva. Kao i uvek bili su na licu mesta. Luča i Ikona obavestili su svoje sugradjane, Srbiju i svet o strašnom dogadjaju, i poručili agresorima da narod i Srbija ničim nije zaslužio ovakve „poklone. Oporavljao sam se mesecima, sam Bog me je spasao sigurne smrti " , evocirao je Teša  uspomenu na strašnu  strašnu noć 2. maja 1999.

Prvi Tešin komšija pokojni Janko "Makedonac" (Dodevski) je sve vreme bio u svom stanu, ali je u poslednji čas potražio spas i preživeo sklonivši se u „pogrešan“ , a ne svoj podrum, "popunjen"  te noći neaktiviranom „krmačom“od pola tone.

Valjevci iz Naselja „Milorad Pavlović“ su u podsvesti znali da mogu biti potencijalna meta, ali su za 1. i 2. maj bili u svom kvartu, družili se, i pred mrak su napustili domove. Živodarka Golubović(75) se nerado  prisetila noći zla.

" Nikada neću zaboraviti noć bombi. Otišla sam sa sinom izvan grada, kao da sam znala šta će biti. Čim je počelo da grmi osećala sam da bombe padaju na naše zgrade. Stan su nam raznele, ali najvažnije je da smo živi. Neljudi su nam rušili pravo na život, a ljudi su nam vratili nadu. Evo nas živimo sa ranama u duši", pričala je  baka Živodarka.

Dostinja Janković(80) je kao dete, pre sedam decenija došla iz Nevesinja da živi Valjevu pre šest godina se prisećala strašnog bombardovanja.

"I Prvi i drugi maj  1999.su bili divni sunčani, topli. maj 1999. Za praznik smo došli kući ,družili se sa komšijama, ali svesni da stalno bombarduju Krušik, a mi živimo kod strelišta, vratili smo se na bezbednije mesto. Hvala milom Bogu, preživeli smo. A ovi što nas bombardovaše bar da se izviniše, za zlo koje nam počiniše. Polupaše nas ko staru kantu, i nikom ništa. Ali Bog sve gleda. Neće moći Amerika doveka ovako. Staće i njima veća sila na put", izrekla j reči nade, a daće bog i istine  baka Dostinja.
  Tradicionalno skoro svake godine od te noći zla 1999. kolonijaši su se okupljali, da uz prasencem roštiljau zabace po koje  Valjevsko pokažu da su živi,  i da otpevaju himnu pobednika " Ne može niko ništa"  jači  smo od  krmača“ i svakog zla što ih priitska i danas.

Tamo gde su padale bombe nikle su nove zgrade "preko noćI". Nisu Belvil kod Delta Sitija ali za skromne  i žive, sve manje zdrave i sve starije kolonijaše su vile sa  Dedinja.

Deo porušene Radničke kolonije je za neke traljavo za  druge neverovatno brzo samo za  šest meseci. Milutin Mrkonjić, počasni gradjanin Valjeva, vodio je posao uspešno i završio ga "pre roka". U martu 2000. kolonijaši su na svečanosti dobili ključeve novih i nameštenih stanova.

U to vreme danas samo imenom i ničim više, Radio Valjevo je je bio svetionik srpskog novinarstva. Pul novinara i "obaveštajaca" iz SR Jugoslavije nepogrešivo je slao informacije o aktivnostima zlotvora.

Radio Valjevo je prevazišlo najobavešteniji „ Gugl“ priseća se i dana Teša.

"Mi kolonijaši smo neizmerno zahvalni novinarima najstarije medijske kuće Prvog gradskog Radio Valjeva.Dve Ljilje Kecojević, i Ljiljak, Ceca Mitrović ,Rada Novaković, Dragan Ilić, Peđa Lučić, tehnika sa Miškom na čelu, Surcan, Paras, Vlada... kao i u vreme bombardovanja tog 2. maja svi oni si  iskazali  vrhunski profesionalizam, znanje odgovornost, hrabrost,  posvećnost i odanost svom pozivu. U skladu sa istinom kao osnovnim postulatom svoje profesije bili su naša nada i radost, Nikada na nisu zaboravili i  zlo 2.maja 1999.godine.  Čudi nas samo da ni najobavešteniji „Gooogle“ ništa ne zna o napadu na Valjevo i naš kvart 2. maja 1999. Mi taj datum pamtimo, kao dan kada smo izbegli smrt, i dan novog rođenja. Onima koji su hteli da nas pobiju nikada nećemo zaboraviti , a ni oprostiti, i danas podseća  Dragoljub Tešić, uveren da „gospodari planete“ nikada više neće demonstritrati „strogoću“ i silu na Srbiji i Valjevu.

Valjevo pamti i 4.maj dan HEROJA MILENKA.

Za Srbiju Valjevce i Valjevke  od prvog dana heroj, pukovnik Milenko Pavlović (41) na nebu iznad svog grada 4. maja 1999. je junački položio svoj život u MIG-u 29 , u borbi sa nadmoćnih 16 najmodernijih letilica  NATO agresora. Porodica, majka, dva sina, i supruga će ovog 4. maja doći na komemoraciju u Valjevo, na podsećanje na herojsko delo junaka nebeskih visina, na svog Milenka.
  Najviše povređenih posle NATO agresorskih napada bilo je 18. maja 1999. godine. U sred bela dana NATO bombe su se obrušile na "Krušik", Novo Naselje, i okolna sela Donju Grabovicu i Jasenicu. Na kućnom pragu poginula je Milka Krunić (72). U Krušiku je od gelera ostao bez ruke Slavoljub Simić "Šica" (64), a povredjeno je još 10-ak osoba.

 

Na Đurđevdan 6.maja Valjevo će imati svoju “Parižanku” u gradu svetlosti. U finalu odbojkaškog šampionata Francuske posle  šampionske krune 2016. godinu dana kasnije  još jedna Valjevka Ljija Ranković je nebeskom voljom predodređena da bude carica pobeda. Boriće se da u dvorani “Pjer de Kuberten” za šampionski pehar zemlje musketara.

Sa svojim Le Kaneom izbacila je u polufinalu sada već eks odbojkaškog šampiona San Rafaela i  putuje u Pariz na meč sezone, finale protiv Miluza “dželata” najtrofejnijeg kluba Francuske Kana.

O meču sa San Rafaelom završenim sa ubeljivih 3:0 za konačnih 2:1 u polufinalnoj seriji , budućem finalu, Tanji Grbić, i svojoj ekipi. Ljilja Ranković rado govori.

“ Posle izjednačenja u seriji na 1:1 iako smo bili bolje plasirane (druge na kraju regularnog dela prim.aut.) i imale prednost domaćeg terena, znali smo da neće biti lako dobiti francuskog šampiona. Spremali smo se još jedan jedan težak meč, i iscrpljujuću borbu za svaki poen.

Kako su tekle pripreme za meč odluke.

“ Naš stručni štab vodi računa o svim "sitnicama". Znali smo svaki njihov potez i svaku akciju. Pre jutarnjeg treninga pred utakmicu gledali smo video i to vrlo kratko jer nije imalo ništa novo da se vidi. Kad smo već mislili da je završen “bioskop” zamoljene smo da ostanemo još malo, i da je došlo vreme da pogledamo nešto drugo. Videli smo video iz obe obe utakmice sa San Rafaelom, ali samo sa našim najboljim poenima. Nastao je smeh i taj detalj nas je posebno obradovao,  ali i delovao na sve nas neverovatno pozitivno smirujuće.

Prva dva seta su bila neizvesna od početka do kraja.

“Meč je bio izuzetno težak. Na početku je bilo dosta teško, ali smo uspele da posle 22:24 sačuvamo koncetraciju i dobijemo prvi set 26:24. U drugom je bilo već lakše. Vodile smo 19:13 ali San Rafael nije odustajao.  Stigle su nas i u teškoj i neizvesnoj zavtršnici smo ponovo bile bolje  25.22. za vođstvo od 2:0. U trećem je već sve bilo lakše".

Stručni štab je uspeo da vas oslobodi pritiska i razmišljanja šta će biti ako se pobedi ili ako se izgubi.

“Baš tako, to nam je pomoglo da se rasteretimo i da uživamo u onome što radimo na terenu. Smejali se, bodrile međusobno, i bile ono što je ključno za uspeh,  pravi tim, jer smo verovale u ono što radimo”.

Šta reći o svojoj igru na put do finala i tokom sezone.

“Ja sam za ekipu tu da držim prijem i da izvlačim odbranu kao nekada Kvisko Vujević ... Šala uvek prija, ali  istina je samo da treba puno raditi na sebi da se stigne do tog nivoa igre. Ističem igrale smo složno, što potvrđuje i broj poena svih nas”.

Jeste li imale podršku sa tribina dostojnu značaja utakmice.

“Atmosfera je bila sjajna, u jednom trenutku nismo čuli jedne druge na terenu. Nosili si nas kada je bilo najteže i najpotrebnije, a to je ono sto svaki igrač želi, i sa dodatnom  motivacijom pruža više od maksimuma”.

Sad ste na korak do ostvarenja sna svih generacija kluba šampionske krune,koja nedostaje pored osvojenog Kupa i Superkupa Francuske. U čemu je tajna uspeha ove ekipe Le Kanea?

 “Mislim da niko nije verovao u nas na početku sezone da možemo da dodjemo do finala ali evo mi smo tu, i što je najvažnije zasluženo! Posle 2:0 Razmišljali smo fali nam još jedan set.. i eto finala. Borićemo se za titulu i to se i desilo. Ponovljam presudio je naš timski duh i igra svi za jednu jedna za sve . Ugledale smo se na francuske musketare. Nismo razmišljali o greškama. Borili smo se do kraja i evo nas u Parizu.

Šta je pored perfeketne igre Le Kanea sputalo ekipu San Rafaela da vas pobedi?

“Očigledno im je nedostajalo iskustvo Tanje Grbić. Naša Valjevka im je prošle godine i donela titulu, i to nisu znali da cene. Istina je da je Kan ove sezone ispao u polufinalu. da se ne bore za titulu. Pokavrile su nam plan da igramo toliko željeno finale jedna protiv druge u Parizu. Ne sumnjam da će mi Tanja biti najveća podrška 6.maja u dvorani Pjer de Kuberten.

Moželi  titula  iz grada svetlosti  stići u Kan.

“ Nadam se da ću uspeti da još jednom učinim svoj grad ponosnim, na isti način kao i Tanja prošle godine. A ako se desi da taj trofej bude u mojim rukama ... pored mene će, ističem to sa najvećim zadovoljstvom i ponosom biti Tanja Grbić.Bila je najveći motivator,  podrška  i ključni faktor mog  dolaska Le Kane, u mojoj prvoj sezoni u inostranstvu. Ostaje nam da napravimo još jedan korak .. i ko zna možda svom Valjevu donesem titulu iz Fransucke kao što je to naša Tanja uradila 2016.godine. Daću sve od sebe da tako bude”, završava svoju prvomajsku prazničnu priču Valjevka Ljilja Ranković, i na praznik rada u radnom raspoloženju. Posle posle viđenja sa Tanjom Grbić, sledi trening i završni glanc forme za meč sezone u Parizu na Đurđevdan 6. maja.

Siguran sam da delim mišljenje većine Valjevki i Valjevaca, kad kažem da će na kraju svoje  prve sezone internacionalka sa Kolubare poput Ane Lazarević u Grčkoj gde je ponos Pireja, i Ljilja Ranković  u subotu na  Đurđevdan biti ponos Kana, a obe,  svih nas Valjevki i Valjevaca i našeg  Valjeva

U okviru 6.kola šampionata  Superlige Srbije u vaterpolu, gde jedino još uvek sudije i svakojaki mešetari ne mogu da režiraju ishod mečeva u korist državnog projekta  najtrofejniji  klub svih vremena sa prostora Srbije i eks SFRJ, beogradski  Partizan očekivano lako slavio u meču sa VK Valjevo- Gorenje 22:9.

Vaterpolisti Valisa u Petnici prošli su kao i vremešni Vladimir Kličko u okršaju sa novim vladarom planete Entoni Džošuom. Nije bilo aperkata i krošea, već su torpeda i Partizana   potopila čunj svojih  sportskih prijatelja već u prvoj četvrtini furioznom serijom od šest pogodaka.

Konačnih 22:9 (6:0, 5:5, 4:2, 7:2) posldica su miroljubive igre crno belih ponovo razigranih u poslednjem kvartlau meča, pokazavši da spremno očekuju novi večiti derbi. ovoga puta u Zrenjaninu,