Foto:RTRS Visokopreosvećeni Mitropolit australijsko-novozelandski g. Siluan, obratio se  putem zvanične "Fejsbuk" stranice Mitropolije australijsko-novozelandske SPC, povodom sve glasnije najave eksploatacije litijuma u dolini Jadra.

Vladika Siluan Mrakić izražava mišljenje da "treba gledati ono šta je dugoročno dobro za našu zemlju", jer veruje "da postoji prostor za ulaganje u projekte manje invazivne i opasne po ekologiju i životnu sredinu u Srbiji".

  "Nama je priroda data na razumno korišćenje, a isto tako i na čuvanje od lošeg gazdovanja i prekomerne eksploatacije, odnosno zloupotrebe" kaže Mitropolit Siluan u svom obražanju uz podsećanje  na jedna od najvažnijih Božjih zapovesti glasi:

"I uzevši Gospod Bog čoveka namesti ga u vrtu Edemskom, da ga radi i da ga čuva" .

Shodno baš toj zapovesti Vladika Siluan ima jasan stav o mogućnosti iskopavanja litijuma u Srbiji.

Tekst prenosimo i celosti.
"Čitajući i slušajući javnu raspravu po pitanju eksploatacije litijuma u dolini Jadra, kao i stručne analize, od kojih mnoge ukazuju na potencijalni i veliki ekološki rizik za Božiju tvorevinu: životnu sredinu, prirodu, podzemne vode, reke i njive, a pre svega za živote ljudi i dece, smatramo da ne postoji ni studija, ni garancija, ni količina novca da opravda 'investiciju', očigledno previše rizičnu, smatra G Siluan.

"Smatramo da treba gledati ono šta je dugoročno dobro za našu zemlju. Verujemo da postoji prostor za ulaganje u projekte manje invazivne i opasne po ekologiju i životnu sredinu u Srbiji. Srbija, koja je bogata šumama, izvorima i podzemnim vodama, (čega je sve manje na planeti imajući u vidu zagađenost i prekomerne eksploatacije), Srbija koja je blagoslovena plodonosnom zemljom, njivama, oranicama i šumama treba da iskoristi pun potencijal svoga poljoprivrednog bogatstva, da se ožive naša sela koja se gase" kategoričan je Vladika Siluan, i upoređuje uslove u Australiju i našoj Srbiji.

"Australija je kontinent, sa mnogim prirodnim rudama i bogatstvima, koja ima oko 350 aktivnih rudnika i koja je najveći proizvođač litijuma u svetu.

Međutim, Australija je većim delom nenaseljena i najveći deo rudnika se nalaze upravo u pustinjiskim, nenaseljenim predelima. Naravno postoje i zagađenja u Australiji i pored svih svetskih ekoloških standarda koji se primenjuju, a pitanje je, koliki je tek rizik za teritorijalno malu zemlju kao što je Srbija?
Treba znati, da je jedna od prvih dužnosti (zapovesti) koju je čovek dobio od Gospoda kada ga je postavio u Edemskom vrtu bila, pored korišćenja dobara vrta da se ujedno i brine o njemu.

"I uzevši Gospod Bog čovjeka namjesti ga u vrtu Edemskom, da ga radi i da ga čuva" (1Moj. 2,15).
Prema tome, nama je priroda data na razumno korišćenje, a isto tako i na čuvanje od lošeg gazdovanja i prekomerne eksploatacije, odnosno zloupotrebe. Nažalost, imajući gorko iskustvo dosadašnjeg Evro-atlanskog mesijanizma, njegovih dušebrižnika i 'humanista', a isto tako i studije i već postojeća loša iskustva u svetu sa ovakvom vrstom eksploatacije, smatramo da Srbija ne bi smela da ugrozi svoju životnu sredinu, a isto tako da postane nečija rudarska kolonija, ili još gore: deponija, zaključuje Visokopreosvećeni Mitropolit australijsko-novozelandski g. Siluan Mrakić.

Protesti u Srbiji prptiv kopanja litijuma započeti u Valjevu svakodnevno se održavaju po gradovima i varošima u Srbiji.

Narod Srbije ima poruku svima  koji porućuju  "da ćemo kad prodamo zemlju biti srećni, bogati, i da ćemo ispuniti sve nade", i ona glasi:

Jedina nada za narod u Srbiji je da tzv prodavci i kupci tuđe zemlje nestanu, jer su njihovi "izlivi ljubavi, briga i patriotizam"  katastrofa za Srbiju!

Smireno i neostrašćeno sagledavanje litijumske groznice budi svest, savest, lična odgovornost bude snagu naroda. I zato oslobodimo se zaglušujuće kakofonije, medijskih i socijalnih mreža.

Naš izbor su šuma, livada, reka, vazduh , voda, neka bude borba neprestana, neka bude što biti ne može! 

Novak Đoković je osvojio konačno zlato na Olimpijskim igrama, i pokazao planeti ko je GOAT, največi od svih ikada!

Jedini dostojan da sutra vodi Srbiju!

Foto: Starsport Najveći od svih na svetu u epskom finalu olimpijskog teniskog tunira  savladao je velikog Karlosa Alkaraza 2:0(7:6, 7:6) posle skoro tri sata gladijatorske borbe, i na svojim petim  Olimpijskim igrama  osvojio konačno ZLATO!

Skoro duplo mlađi Španac, jedini pravi naslednik Đokovića, Nadala i Federera,  Karlos ALakraz je osvojio srebro, a Italijan  Lorenco Museti(22)  bronzu!

BRAVO NAJVEĆI ! 

SLAVE ĐOKOVIĆI!

RADUJE SE SRPSKI NAROD!

RADUJE SE  VALJEVO!

Novak ĐOKOVIĆ je vodio pravi rat sa favorizovanim Špancem, i još jednom pokazao da je najbolji, taman za nedostajuće zlato na Olimpijskim igrama u Parizu.

Prva je to zlatna medalja u karijeri 37. godišnjeg Srbina  je upotpunila karijerni Golden Slem, odnosno osvajanje sva četiri Grend Slema i olimpijskog zlata. Dosad su to u istoriji tenisa  to  samo  uradili Štefi Graf, Andrea Agasi, Rafael Nadal i Serena Vilijams.

Novak je jedini  na svetu osvojio olimpisko zlato bez  izgubljenog seta, i svoj 99 trofej!

U fantastičnom  meču su presudile nijanse.

I Đoković i Alkaraz su držali svoje servise i tokom celog meča nije bilo nijednog brejka.  Đoković je bio sigurni tokom celog meča i ta  nijansa je  presudila u tajbejkovima.

Đoković je bolje otvorio meč pa je Alkaraz na svoja prva dva servis-gema spasio ukupno četiri brejka, da bi konačno  krenuo u napad. Đoković do kraja seta odoleva, i brani čak osam brejk lopti,   pet u devetom gemu pri rezultatu 4:4.

Alkaraz u poslednjem gemu brani jednu set-loptu na svom servisu i stiže do taj brejka.  Sledi serija nepogrešivog Đokovića, zadržao je svoje servise i s dva i sa mini-brejka  osvojio prvi set(7:3).

U drugom setu samo jedna priliku za brejk ali se pri rezultatu 1:1 u gemovima,  Alkaraz obranio.

U drugom tajbrejku Đoković dominira, i sa 7:2 dolazi do svog prvog olimpijskog zlata i druge medalje. Dosad je imao bronzu iz Pekinga 2008. godine. Olimpijsko zlato jedino je veliko dostignuće koje je Đokoviću nedostajalo u karijeri, u kojoj je rekordna 24 puta osvojio Grand Slamove.

Za Srbiju je ovo druga medalja i drugo zlato u Parizu. Prvo su osvojili Damir Mikec i Zorana Arunović u mešovitim parovima u streljaštvu, u disciplini vazdušni piištolj na deset metara

Medaljama se Srbija nada medalji košarkaša, vaterpolista, rvača, veslača, i bacačice koplja Adriane Vilagoš.

I da ne bude dileme, NOVAKA ĐOKOVIĆA ZA PREDSEDNIKA SRBIJE!

Foto Dragić Tomić Da li rekultivacija rudnika i jalovišta na Bobiji košta više od rudne rente koju je Država naplatila, gađa u "metu"  i otvara pitanje "zaboravljenog"  izvorišta  pitke vode  predsednik Gljivarskog društva Valjevo, diplomirani inženjer šumarstva Dragić Tomić.

foto Mirsolav Jeremić 

Bobija je zasigurno dragulj valjevskih planina, kako je zovu i "krov Azbukovice", a tu su i kanjoni reka Tribuće, Trešnjice, Ljuboviđe, i sve to nadleću i nadgledaju beloglavi supovi. Područje neprocenljive biološke vrednosti koje je prostornim planom predviđeno za zaštitu (ali još nije, zašto?) remeti degradirana površina napuštenog rudnika koji su nazivali "Oštra stena" i koji se ne koristi preko 20 godina.

I nije samo u pitanju degradirana površina već i neobezbeđeno jalovište-deponija koje posle svake kiše "obogaćuje" reku Ljuboviđu crvenom bojom što sigurno ne deluje lekovito za biljni i životinjski svet, a ni za zalivanje bašti i poljoprivrednih kultura ili je ovo dobar dodatak za proizvodnju organske hrane.

Nekada se Ljubovija snadbevala vodom za piće sa ove reke ali je odustala pa sada vodu koristi vodu sa reke Trešnjice.

Oštra stena (Foto: Dragić Tomić)  Država je članom 146. Zakona o rudarstvu definisala da će rekultivaciju u takvim slučajevima ona i izvršiti i platiti iz budžeta, odnosno, da mi platimo dug prethodnih generacija. A troškovi rekultivacije i saniranja deponije zasigurno su veći od prihoda od rente koji je država naplatila.

Svuda u Srbiji postoje napušteni rudnici pa bi bilo dobro da za sve zatražimo od države da izvrši rekultivaciju ili natera nosioce eksploatacije da u skladu sa članom 153. oni izvrše rekultivaciju. Pokrenimo akcije da svuda iz svake oblasti nateramo nadležne da rade ono što su i propisali jer smo ih zbog toga i izabrali... i, do nas je ... jer, oni bi trebalo da budu servis naroda i da sve rade u našem interesu.

Takođe bi trebalo skrenuti pažnju Državi da za područje Bobije ne izdaje dozvole ni za istraživanja ni za eksploataciju mineralnih sirovina imajući u vidu član 6. Zakona o rudarstvu. Kažu da je država izdala dozvole za istraživanja, nekima, baš za ovaj lokalitet.