U ALEKSINCU OBEZGLAVLJENI METALAC BEZ SRCA NEMOĆAN ^Featured

Radni dan osakatio je odavno masakrirani klub iz Valjeva večeras na "giljotini" u Aleksincu. Obaveze na poslu primorale sa kapitena Sašu Vasića da ne putuje na utrakmice protiv Napretka. U Aleksincu ponovo zbog zdravstvenih problema nije bilo Tomaševića.

Epilog je  očekivan Napredak je pobedio preubudljivo 83:54.

Nemoć u organizaciji igre bila je evidentna. Grešilo se u serijama, ali i neodgvornost pojedinaca u odbrani je pored nedostatka hrabrosti bila previše upadljiva.

Posebno bode oči poslednjih 10 minuta igre kada je Metalac postigao samo 5 poena.

Koliko je težak posao pleja pokazala je večerašnja utakmica u Aleksincu.

Gledali smo i više navrata  "nogomet".

Napadački zapaženi Vojinović, sa Anđušićem najefiksniji,  trojkama je  do poluvremena i pored 13 izgubljenih lopti svog tima sprečio bruku, pa se na veliki odnor se otišlo samo sa  munus 7(28:35).

Zakucavanje Stepanovića donelo je novi rafal ishitrenih šuteva, promaju u odbrani i kanonadu Napretka.

I pored prestrogo dosuđena  tri namerna faula, Metalac malo hrabriji i odgovorniji u odbrani pravi seriju od 13:1 za 49:60.

U 4. kvartalu "pomatrači" u odbrani prave prostor  za napadačke akcije domaćina.

Košgeterski  post je  garniran sa ukupno 23 izgubljene lopte, a bezobrazno neodgovorna odbrana  donela je  prostor za ubedljiv poraz 54:83!

Metalac  i u kompletnom sastavu teško da bi nešto uradio u Aleksincu, ali bi sa Vasićem i Tomašević neodgovornima bio sužen prostor, i izostalo bi  tv ponižavanje.

Klub je previše urnisan proteklih godinu dana tako očekivani da poraz u Aleksincu previše ne boli, tim pre što niko krenuo kući povređen.

Ekipa prepuštena sama sebi konačno je završila je januarsku golgotu i mučenje.

Podsetiću, u 2020. sve je počelo uskraćivanjem uslova za normalan trening,  zbog malog fudbala. Pored nekompletne ekipe u trenažnom procesu usledile su ozlede, prehlada Tomaševića i konačno danas izostanak Vasića zbog obaveza na radnom mestu.

Da li je mogao možda neko iz Gradske kuće da se doseti i u gospodskom razgovoru omogući najboljem da i danas predvodi Metalac, ostavljam da sami zaključite.

Sledi serija bez prava na grešku.

Počinje 1.februara protiv Vršca u Valjevu, a zatim  okršaj u Lazarevcu, pa u Valjevo  stiže uvek najteži rival u borbi za opstanak, trenutni menadžerska tvorevina OKK Beograd.

Uslediće "relaks" gostovanje u Novom Pazaru i dve najvažnije utakmice u sezoni sa Vojvodnim i Tamišom u poslednja dva februarska vikenda.

Onaj telefon iz sive zgrade bi mogao već u ponedeljak da zazvoni, kako bi dvojica  Valjevaca samo narednih mesec dana konačno mogla normalno dva puta dnevno da treniraju. Mogao bi da im se pridruži i treći, samo pod uslovom da to želi, i  da mu privatan biznis ne ispašta.

Ali i umišljeni da se od statistike živi silno se varaju, i morali bi pod hitno da se  dozovu pameti i shvate da košarka nije samo napad već i odbrana.

Četiri pobede donose opstanak, pod uslovom  da Mega ne bude poslednja u ABA ligi, žestoko uzdrmanoj posle neigranja Zvezde u Podgorici.

Pogled na tabelu jasno ukazuje da su trenutno najugroženiji Tamiš i Vojvodina. Do 15.marta mnogo toga će se menjati, ali je činjenica  da će Metalac i opstane li i dalje biti u sosu.

Klub funkcioniše na dobroj volji trenera i igrača. Rade, muče se i trpe sve što se teško da istrpeti.

Valja stegnuti zube, biti hrabar, igrati, pobeđivati  i sačuvati obraz.

A posle febuara i marta biće kako biti mora.

Opstane li Metalac  biće to samo zasluga ekipe i na prvom mestu Vladimira Đokića, a za dalje moraju se tražiti druga rešenja.