NEMA NAS PUNO, ALI NAS IMA DOSTA” ^Featured

Igrajmo taj tango smrti kao nekada pre… skrajnut čudnim putevima besmilsla, ponovo se čuje. Postaje sve glasniji. Raste i postaje ples oko Sunca.

Duško Radović, čovek novinar, pesnik, pisac, aforističar  u vremenu manje zlom od današnjeg ostavio je naizbrisiv trag, ukazujući na ljudske mane i vrline, pakost, zavist, ljubav I odanost  pre svega, kao najmoćnije oruđje da se zlo I pošast  sruše. Na svoj način Duško Radović je zapalio iskru optimizam i vere I dokazao  da  ako nas ima “dosta” iako nas nema puno” možemo se se boriti I izboriti za svoju posebnost.

Zahvaljujući ljudima čudnog soja, u Duškovo vreme  značajno manje otrovnim i opasnim danas  živeti u vukojebini sulude prolaznostii  još besmislenijeg trajanja, politkantski režiranoj, je postalo normalnost.

Na sreću što reče neprevaziđeni slikar crno belog sveta još uvek ljudskost nije istrebljena, “iako nas nema puno,  ima nas dosta”

Bitke se biju svuda, a najuočljivija je ona sa nevidljivim.

Od marta 2020 do juna ove već na polovini svog trajanja, kako stvari stoje uludo potrošene godine, ratovalo se. Igra  brojki je završena, I konačno smo “progledali”.

Glad, beda, ljubav, gušenje slobodne reči i notornih činjenica su obeležje današnjice.

Ne bojati se nikoga i ničega, posebno silom nametnitih lažnih autoriteta, danas je osobina posebnih ljudi.

Poplava poslušnih mediokriteta iz kao nikada do sada isplivalog ljudskog mulja, polusveta, kriminalaca, glupana, u biti l luzera i prevaranata,  povodljivih i tragičnih nesretnika traje. Nisu svesni da zlo i pošast što čine dolazi na naplatu mnogo brže nego što misle.

Većina je ubeđena  da se pitaju, u biti ne odlučuju ni o čemu, ali prljaju sebe i sve nas.

Spremni su da nas da  prodaju za šaku privilegija i nikada im dovoljno novca.

E baš te privilegije i novac su zla kob koje nisu svesni.

Snaga I neutoljena glad za slobodom raste svakodnevno i pored medijske okupacije, mraka i silovanja zdravog razuma. Pričom bez kraja kako nam je lepo, što “demokratski” većina nema skoro ništa, a da samoodabrani mogu sve, upadaju u sve dublji minus, odakle im nema povratka.

 U  vreme prirodne bezusulovne ljubavi prema deci, roditeljima, raste ljubav za slobodu istinu i pravdu.

Šarmantni, bezlični, poslušnici glasova svojih gospodara tonu sve dublje u moru beznadja i srama.

Na duhovske zadušnice, u danu sećanja na drage ljude što su danas svetlost, desilo se nemoguće.

Obradava crno beli svet , jedan čovek  Obradović Željko.

Želja je postala stvarnost.

Harizmatični Žoc, devotostruki šampion Starog kontinenta se vraća na “mesto zločina”.

Državna miljenica ovenčana “slavom” sa nova tri trofeja osvojena na udaljenosti od 400-500 km od srpske prestonice, obrukana do bola u Evroligi, sa faranoskom licencom, kod bivšeg gazde Bertumea je namirena.

Opasnosti po “ćokija” i koš “bankomat” nema. Izborna utakmica sledi 2022, pa valja smiriti strasti. Da li je naredni korak Evroliga za Partizan, uskraćen 2020. za mesto u eliti.

Možda bude, ali ne mora da znači. 

Čačanski tandem  Kićanović – Obradović  4 decenije kasnije ponovo  deluje.

Žoc  bez tutora u poslu, u klubu finansijski tretiranom kao “komšinica” su ključ povratka.

Cena se nazire, a uslov je samo ne dirati  gde najviše smeta i boli.

Zagrmeo je posle 2017, prvi put Crno beli kop  nedavno protiv Mege. Orile su se posle godinu ipo dana ”samo” dve bezobrazno neprijatne reči Palatom sportova na Novom Beogradu.

Grmeće ponovo, pa makar Partizan sa vajld kartom igrao EL, jer sve pare ovog sveta neće moći  da se platI zahtevna tišina  i čutanje. 

Da li će poklič biti dovoljan da sačuva u papamparčad razbijena bjanko- nero fudbalsko, sa predsednikom  bez mandata  da bude ono što jeste, a nije, već dve godine.

Teško  bez ustanka!

Fudbal i miljenica sa sve licem sa poternice ne dira ni Interpol, tako da štetočini sa sinom i Vazurom ostaje nedodirljiv, bolje obavešteni kažu i pored zaduženih 35 miliona evra, voljom svog nalogodavca.  

A danas je  jedan od najvećih praznika Sveta trojica – Duhovi,  „rođendan“ Hrišćanske crkve.

Trojice, silazak svetog duha na apostole, je dan kada se  pored Svetog Oca i Sina,  javio Sveti Duh.

Sveti  Duh se  priziva se pri krunisanju vladara, svim rukopolaganjima, na početku arhijerejskih sabora, na krštenju u crkvi…

Nema nas  puno, ali nas ima dosta!