SPEKTAKULARNI POVRATAK VLADE ĐOKIĆA U SUBOTICU, A VALJEVO PLAĆA CEH KOKOŠARENJU ^Featured

April, na valjevski način beskrajno tužan. Tračak nade je bila košarka, da poput one u Areni Beograd, da može, nije probudila duh posvećenosti i zajedništva, jedino sredstvo u borbi protiv pošasti što nas besumučno tlači.

Videsmo sinoć stolice iz Arene u subotičkoj hali sportova Dudova šuma i još nešto!

Vladimir Đokić se vratio na mesto uspeha. Vedeta Spartaka na terenu, pre dve ipo decenije i malo više, a zatim „gazda“  u Partizanu, sinoć je ponovo doživeo ovacije od Subotičana.

Vlada se vratio u Grad iz koga se vinuo u košarkaške visine. Kasnije je dobacio sa beogradskim crno belima „samo“ do fajnal fora Evrlige u Barseloni, o čemu danas i sa svim parama ovog sveta preplećeni mogu samo da sanjaju.

Sinoć su očigledno je pogrešno odabrani, čast pojednicima, bačeni subotičkom lavu u čeljusti.

Tim iz Valjeva  ponižen u Dudovoj Šumi.

Samo jedan kardinalan potezbio je dovoljan da kao kula od karata bude sve  što je urađeno od avgusta prošle godine, do februara 2023.

Prohtelo se moćnom košarkaškom tajkunu da otme, drugi izraz ne postoji, najboljeg i odvede ga u naselje  kod Beograda.

Mening je danas  glavni nosioc igre kluba  A taj klub je 2016. preuzeo mesto Metalca u ABA ligi, iako je klub iz Valjeva sezonu završio na 10. mestu. A  sezonu ranije je sa  anonimnim igračima, dobacio do 6.mesta i do Evrokupa. Naravno vodio ga je Vladmir Đokić!

 Tajkun, uskoro zidar-građevinac, je  2016. ponizio ne samo valjevsku već i srpsku košarku.

Najpre je počistio Metalac iz ABA lige,  i  Vladimira Đokića sa klupe.

Najgore od svega tajkun je svoj klub je prekrstio u velikana na korak do gašenja. Obrazloženje, da njegov klub može da se zove kako on hoće, sve govori o kakvom je čoveku reč. A ovo što danas radi je nova u nizu potvrda beđćašća i gramzivosti. Ali karma stiže sve, i naravno zakucala je na vrata umišljenog da će većno biti nedostupan pravdi.

Subotica od  sinoć ima ABA-2 ligaša, trenera, šampiona Evrope, ponovo potcenjenog, kao pre tri sezone u svom rodnom Valjevu. Uzalud su bili pozivi u protekla dva meseca  da se vrati kući.

Radosti sa provaljenima nikada nije bilo, zašto, zna najbolje Vladimir Đokić, danas ponovo srećan čovek.

Radi ono što zna,  bolji je od svih u Srbiji, u svom poslu, kapa dole samo Željku Obradoviću.

Vladimir Đokić ma sve vreme ovog sveta, i sve što poželi. U staru dobru halu sportova stigle su čak i i tolice iz Arene. Sinoć rekordna poseta, a tek se očekuje dolazak  mladih igrača, uvek spremnih da poginu na terenu za svog kouča. Tu je važan faktor za neprofitabilnu košarku. Materijalna egzistenicija u uređenom klubu, kakvu zaslužuje, je na najvišem nivou.

I zato, ma bravo Vladmire Đokiću!

A Metalac posle istorijskog poniženja ima novu šansu, da prepozna,  i uradi šta mu je činiti, za svoje dobro i dobro sporta u Valjevu.

Izbor novog presednika umesto Jovana Teodosića, koji ne odlazi slučajno. Sigurno kao mlad čovek je  uradio mnogo više od predhodnika za Metalac, danas bez dinara duga, a nasledio je previše, samo on zna koliko. Svestan je Jovan svojih grešaka, ali i činjenice da više ne pripada Valjevu. Život ga je odveo na drugu stranu.

Dobro zdravlje i svu sreću mu valja poželeti,  bez obzira na sve manjkavosti u radu, jer bezgrešnih nema.

Teodosić danas i formalno prepušta predsedničku funkciju, u klubu sa tradicijom dugom 75 godina.

Danas  još uvek na spisku igrača,  sinoć do te mere ponižene posle 18:11, do katastrfalno nepojmljivih 66:121, čekaju drakonske kazne.

Najmanje što takav nesoj može da očekuje,  pre šut karte.

Sa davno provaljenom braćom sreće  nikada nije bilo.

Danas će funkciju predsednika preuzeti Vladan Janković.

Dok Vladmir Đokić ponovo sa "plavim golubovima" bude leteo  do vrhova   YU košarke, i sada iste, ali pod drugim imenom, valja napraviti,  neishtren korak za bolje sutra i u KK Metalac.

U teško vreme kada kuga zla i pošasti hara, neće biti lako.

Bolesnih je sve više. Samo  11.000 evidentiranih se leči od karcinoma, u Valjevu a duplo više još uvek ne zna da broje poslednja leta u svojim besciljno obezvređenim životima. Mrvica od 90-ak miliona za uređenje Opšte bolnice u Valjevu zavređuju preko potrebni magnet, iako je onaj iz 2007. još uvek najbolji u Srbiji.

Čuli smo da Krušik je juče zagrmeo. Obespravljeni su konačno podigli glavu. Prekipelo im je. Za krvav i pošten rad su „nagrađeni „negativnim stimulacijom“ pored smanjena plata. Prazne priče i ona plata od 400.000, tek 10 puta veća od radničke, sve sa minimalcem baš boli!

Košarka je kako reče legenda Zadra u YU košarke Pino Đerđa(86) danas u Zadru  samo "kokošarenje". Zato više i ne ulazi u svoj KK ZADAR!?

Šta tek reći na kojim granama je košarka u Valjevu. Poslednji igrač dostojan respekta u u 21. veku bio je Saša Vasić.

Četvrt veka dobrih namera,  je previše.

Tek kada se  ispune osnovni  postulati, i počne stvaranje igrača, višemesečna prvenstva osnovnih škola, dostojna promocija sporta, i ostvaranje rezultata, može se reći da je Metalac na putu da izađe iz blata u koje tone sve dublje.

Profesionalni klub ima najbitniji zadatak da omogući egzistenciji i normalan život svojim članovima. Pa čak i da  nešto i zaradi, pod uslovom da  takmičenje ima kakvu takvu  regularnost.

Najvažnija karika je trener, sa autonomijom radu, u formiranju tima, i bez mešanja u rad. Dakle da se pita za sve, ali i da odgovara za svoj rad. Uslov je da ta najvažnija obavaza bude prepoznata.  

Sve će dobiti dodatni smisao samo sa infrastrukturnim  uslovima. Na prvom  mestu je dvorana dostojna Grada Valjeva u 21. veku. Ima je u 3D formatu. Od najbolje i najjeftinije SPC Valjevo iz 1997. vlast beži kao đavo od krsta već četvt veka.  Arena Beograd je 2004. godina  koštala 70 miliona evra. A Sportsko poslovni centar Valjevo  je pet puta jeftiniji. Danas, da ima dobre volje bi bio sagrađen, ali nešto ne ide.

Mnogo li je 15-20  miliona, naših naravno,  u odnosu 130 za  nemačke prifitere, da ne upotrebim težu reč, robovlasnike!

Vrednost kluba su navijači. Njihov broj, zavisi  od uspeha  na terenu. U KLS ih je bilo, sa obavezom, samo da dođu na utakmicu. Do februara su uživali besplatno.

Sezonu   apsurda Metalac je sa 20 pobeda, završio kao četvrtoplasirani, samo  dva trijumfa su ga delila od šampionske krune!

Super liga je na pragu. Svako će pokazati koliko vredi, da se ne zavaravamo.

Ima jedan MALI problem,  valjevska vlast se ne pita ništa u svom gradu, tako da nas spasa nema.

Pobedićemo, nema na m druge,  na svoj valjevsko-beogradsko-srpski način.

Gde god igramo, kad hoćemo sve pobeđujemo. Kao neko ko hara Evroligom, i koga se svi plaše,  igra, i gazi po Evropi i u crno beloj ARENI BEOGRAD!