Sve svoja dela Markos Santos stvara samo levim stopalom, jer od rođenja, zbog cerebralne paralize, ne koristi ruke
Iako je sa formalnim osnovnim obrazovanjem počeo tek u 12. godini života, Markos Santos je posle studija slikarstva na fakultetu Belas Artes stekao zvanje akademskog slikara. Nalsikao je brojna dela, slike, crteže, grafike, napravio savršene skulpture i rezbarije. Markos svoja umetnička dela stvara samo svojim levim stopalom, i to potpuno isto, čak i bolje od fizički zdravih i sposobnih kolega. I uz očiti talenat, naravno, neverovatnom voljom zbog čega film koji je osvojio nagradu publike u Kanu nosi i s pravom naslov, ima ono što je definicija života ovog brazilskog genijalnog umetnika-invalida.
Sve kao “slika” zabeleženo u Đorđevićevom filmu stvaranom punih 27 godina.
" Nakon susreta i upoznavanja usledio je odlazak u Sao Paola, na internacionalni Bienale likovnih umetnosti. Publika je je uživala u čuvenom delo “Krik” Edvarda Munka, a ja sam želeo da pokažem tu sliku Markosu, i na tom Bieanlu, u novembra 1996. je počelo rađanje filma. Završio sam ga 2023.godine priseća se Đorđević, duboke uveren u posebnost dela.
Valjevac je nastojao da u svom filmu “prikaže božansku ličnost i stvaralački um brazilskog umetnika u kojem se granice stvarnosti, sećanja, snovi i patnje pretvaraju u umetnička dela”.
Film je nestvarna priča u čoveku izuzeteno umetnički nadarenog.
"Markos Santos je rođen pre 50 godina u San Žoze dos Kampos, danas delu Sao Paola. Nestručno urađen porađaj, i višeminutni prekid disanja je i imao trajne posledice. Cerebralna paraliza je mu je uskratila mogućnost da ne koristi ruke i da otežano govori. Prohodao je tek sa 8 godina. Međutim Markosova majka je primetila kako sin pokušava da levim stopalom nešto nacrta parčetom uglja. Zajedno su jedan bogom dat talenat", priča u Markosu Đorđević.
Iako je počeo da se obratuje u 12. godini života, Markos Santos je završio slikarstvo na fakultetu Belas Artes, i stekao zvanje akademskog slikara.
Brojne slike, crteži, grafike, skulptur... stvarani samo levim stopalom, plene pađnju kao i dela vrhunskih umetnika, fizički potpuno zdravih. Dokaz da pored talenta, neverovatna volja, čini čuda, i sad je za film o Markosu osvojio nagradu publike u Kanu. Naslov definiše život ovog brazilskog neobičnog umetnika.
Sve je zabeleženo u filmskom kamerom, a snimano je punih 27 godina.
Đođrević je svojim ostvarenju pokušao kako kaže, “ da prikaže božansku ličnost i stvaralački um brazilskog umetnika. Markos granice stvarnosti, sećanja, snove i patnju pretvara u umetnička dela”.
"U jednoj sceni filma Markos kaže: „Svako jutro se molim. Osećam kao da razgovaram sa Bogom. On mi uvek kaže isto – ‘Počni, pomoći ću ti da završiš’. Tako počinjem i završavam svako svoje delo" I zaista, film Markosu je geneza života genija, od rođenja osuđenog na fizički bol i patnju. li sve muke Markos prevazilazi neverovatnom upornošću i voljom", kaže srpski reditelj.
A njegov glavni junak svojom profesijom i svojim levim stopalom izdržava danas i sebe i porodicu. Član je Međunarodnog udruženja likovnih umetnika koji slikaju ustima i nogama i koje samo u najvećoj državi Južne Amerike okuplja više od 50 umetnika.
Zanimljivo je da su pored reditelja na stvaranju filma radili još neki Valjevci.
Đorđević, rođen 1962. godine u Valjevu u Brazilu živi već tri decenije, Praški je gde je završio Akademiju umetnosti. Autor dvadesetak filmova u bivšoj Jugoslaviji, Srbiji, Češkoj, Brazilu i Angoli.
Za delo “Markos, snaga volje” dobio je novo najvrednije priznanje u karijeri, nakon što je svojevremeno bio laureat Festivala jugoslovenskog dokumentarnog i kratkometražnog filma za ostvarenja „Molitva za mrtve duše”, „Odiseja” i „Živeli”.
I kao što to rade “pravi” Valjevci, Đorđević ističe pomoć svojih sugrađana u realizaciji jednog od ovogodišnjih kanskih laureata. Naime, kompletna muzika za film je delo Uroša Spasojević, aa snimljena i miksovana u studiju Vladimira Ružičića. Dušan Arsenić je uradio nekoliko grafičkih rešenja za filmski poster, dok film na engleski, odnosno, francuski jezik preveli profesori Ivan Manić i Biljana Marinković.
Na ovogodišnjem 77. filmskom festivalu u Kanu drama "Anora" o mladoj egzotičnoj plesačici koja se udaje za sina bogatog ruskog oligarha proglašena je za najbolji film.
"Anora" je film američkog reditelja Šona Bejkera je proglašenog za najbolji u konkurenciji sa još 21 filmom i predstavlja vrhunac karijere Šona Bejkera, nezavisnog reditelja udruženja "Florida produžetak", koji je 2015. samo sa ajfonima snimio film Mandarina (Tangerine).
Veliku nagradu osvojilo je ostvarenje "All We Imagine As Light", dok je nagrada žirija otišla filmu "Emilija Perez".
Posebnu nagradu je dobio film "The Seed of the Sacred Fig", a za najboljeg glumca je nagrađen Džes Plemons za ulogu u filmu "Kinds of Kindnes". Nagradu za najbolju glumicu osvojio je ansambl iz filma "Emilia Perez" - Karla Sofija Gaskon, Zoe Saldanja, Selena Gomez i Andriana Paz. Najbolji reditelj ove godine, prema žiriju festivala, je Migel Gomes za film "Grand Tour"