ZORAN BALJAK U NEBESKOM PLAVETNILU I NEZABORAVU ŽIVI ^Featured

Pošast ove 2020. pandemija virusa korone nisu omeli porodicu, prijatelje i poštovaoce Zorana Baljaka(21) da se i ovog jula okupe na stadionu Krušik. 

Igrao se fudbal: Zokijevi  prijatelji  i prvi tim Budućnost Krušika 2014.

Igralo se u znak sećanja i poštovanja na mladog dobrog momka, fudbalera pred velikom karijerom u trenu tuđe nesmotrenosti  tragično nastradalog u saobraćajnoj nesreći  kod Maribora 2.avgusta 2016.godine po povratku sa treninga, dan pošto je potpisao profesionalni ugovor sa šampionom Slovenije.

Ove 2020. je izostao je iz opravdanih razloga memorijalni turnir omladinaca, ali uvek u srcu i duši baš to klinci, a sada već zreli ljudi,  odgovorni i posvećeni fudbalu igrali su fudbal.

 Na jednoj strani Zoranovi prijatelji, a većina može da igra i dalje na visokom nivou, a na drugoj prvotimci prvog kluba Grada Valjeva, na žalost prepoznatljivog samo kao Centar troška valjevskog sporta broj 1.

Naravno momci što igraju i stručni štab za štetočinstvo FK BK 2014 nisu odgovorni, već Milan Milinović i mentor mu Darko Glišić.

Svi zajedno ljubičasti i beli ovog  vrelog julskog popodneva bili su u milsima sa Zoranom, pokušavajući da makar na tren potezom, sprintom šutem  budu baš on, Zoran Baljak.

Aplaudiralo se za svaki uspešan potez, pas, dribling, šut, i naravno najjače kad su se mreže tresle. A tresle su se, u danu kada se golovi  ne broje već se šalju u nebo Zoranu.

Valja istaći gest prvog kluba u gradu na Kolubari da  zahvaljujući nema tu dileme treneru Kovačeviću fudbal igraju prvotimci Budućnost Krušika 2014.

Sa Zoranom Baljakom nestao je i taj valjevski šmek fudbala. Kovačević pokušava iz petnih žila, a ima ga i stasom i fudbalski potkovanog, da pomeri kamen i ukletu karmu zla 21. veka okrene radom i delom na stranu dobra.

Loše mu se piše jer pola tima od početka ove 2020. je otišlo u Bogosavce i ostale pičkovce da za više novca i manje rada bolje prođe.

Putokaz i potstrek svim izbeglim na ovaj ili onaj način iz valjevskog fudbala ako žele da naprave nešto više od puste šačice para za par provoda treba da bude baš on, fudbalski gladijator i lav Zoran Baljak.

Pobegao je kao i oni iz Valjeva, a ponikao je u Krušiku, a napustio je nesreću što traje i dalje. Bljesnuo je na fudbalskom nebu stigao preko Vranja do Maribora i u trenu nestao.

Ostala je poruka za sva vremena.

Onaj ko želi može sve.

Zoran  Baljak živi u srcima svih 50-ak aktera današnje utakmice. 

Iz  nebeskog plavetnila i mira i spokoja  usnula  Božija duša nam poručuje:
Nema predaje, borite se i izborite. Vratite svom Valjevu ono što  vam neznalice, štetočine i paraziti  uskraćuju. Samo vi i niko više možete da pobedite politikanstvo i pošast jaču od korone,  što bi da fudbal sa ovih prostora pretvori u ništa".

U ime porodice otac tragično nastradalog Zorana Baljaka se zahvalio svima što na poseban ljudski iskreno i časno  čuvaju uspomenu na njihovo dete i brata.

Treći Memorajal će biti organizovan 2021.godine  opet sa akterima junioroma  iz Valjeva, Lajkovca, Vranja i Maribora gde je Zoran Baljak igrao. Do tada ostaje nam da se nadamo da ljudskost pobediti zlo, pošast, neznanje, pohlepu i obest ispranih mozgova.

Verujemo da fudbal, posle četvt veka može ponovo bude najvažnija sporedna stvar na svetu i u Gradu Valjevu, ma koliko "vođa"  izmišljao "toplu vodu" i u svom sistemu vrednosti gradio stadione gde mu se ćefne i ružio svet fudbalske Srbije.