Sve i svašta videsmo i čusmo u danima vikenda za nama, a kako se moglo čuti  “unuče” rešava problem.

Vikend čuda završen je noćašnjom pobedom Vavrinke u finalu US opena nad svetskom brojem 1, našim Noletom, koga više od Švajcarca ubiše žuljeviiti prsti na nogama.

Poraz Barse od videsmo koliko nejakog Alaveša na Kamp nou, pad crvenih đavola na Old Trafordu, i naravno pobede Zvezde iz izmišljenoig penala, i Partizana posle ničim izazvanog isterivanja igrača Borca,  novi su dokaz moći nekad velikana, a danas samo preostala  imena dva velika kuba, urušena svesno i namerno.

Valjevo je oslobođeno “noćne more” gledanja pa je fudbalsko mlaćenje prazne slame "kod krsta" bilo vidljivo po dnevnom svetlu, osim ako ste ispred   malih ekrana gledali  ono što svako normalan nikada ne bi.

U subotu videsmo za valjevske prilike grubo ponižavanja do 10.septembra lidera Treće lige Zapaad u fdubalu, bez izgubljenog boda FK BK 2014 u sred Valjeva. Trenutak razbijanja slatkih snova o Prvoj liigi, luzeraja bez granica, okupljenog sada u prvom po redu veličina centru troška narodnih valjevskoh para, još jednom da podsetim FK BK 2014.

Iz Beograda  posle svih laža i paralaža, stiže glas o mogučem scenariju  u KK Metalac.

Nagađanja i predviđanja ostavljam vračarama i bacačima pasulja, ali konstataciju da kad nema moći sve pada u vodu, čik da mi neko ospori !

Pošto nema osnova a i namere da svoje vreme poklanjam drugima, jer uvek su radili šta si hteli ma šta ko mislio i govorio, i naravno za sbe i svoj džep,  ostaje da samo da primetim da se tajna rešavanja problema krije u “unučetu”

Jednom Jugoslavija nikad Jugoslavija, da li je baš tako?

Deca od 15 godina, vaterpolisti Partizana su isprebijana prošlog četvrtka u sred Zagreba, prestonici najmlađe članice EU, prepoznata po majicama sa grobom VK Partizan. Dvadeset ludaka je metalnim štanglama po glavama Partizanovih tinajdžera najavilo jučerašnje izbore u Hrvatskoj, i dokaz da nema kraju mraku i mržnji prema Srbima i Srbiji.

A decu sa riječkog Trsata, male rukometaše,  u sred Smedereva, pre nedelju dana, niko nije ni pogledom povredio.

A da se problem da rešiti nije nekakva mudrost samo je pitanje izbora oružja.

Bosanci su izabrali najorginalniji način.

U meču Prve lige Federacije Bosne i Hercegovine između Novog Travnika i Rudara iz Kaknja završene na “ Piroti” bez pobednika (1:1), kako piše "Sportsport.ba" radili su "unučići".

Navijači domačina su sudiju Edisa Zukića iz Tuzle pogodili flašicom rakije, popularnim “unučetom” u glavu dok je bio na korak do “tunela spasa”.

Dakle problem je uočen, oružje izabrano i vinovnik za neuspeh kažnjen po meri “navijača” kako treba.

Ostaje da zaključim borba je neminovna, trajna, i trajaće večno.

Lek protiv monola i kartela  bahatosti rođenih luzera i njhove besumučne pljačke sirotinje, primorane da radi za mizerne plate, i uživa u povaćanju minimlaca, vrednom ni litar mleka, pronaćiće umesto nas unučići, deca naše dece, lišena sindroma podela na Partizan i Zvezdu.

A do tada će cene šećera, ulja, goriva, gasa, u Srbiji biti kao u EU.

Na 1.6 milijardi obrta biće moguće ostvariti 500 miliona ciste dobiti u poslu sa gorivom, a cista dobit od preko 30% je moguća samo  kod prodaje psihoaktivnih supstanci, za neobaveštene, od prodaje droge.

Uslovi kartela i monopola diktiraju ujednančene-dogovoene cene.

U cene daljinskog grejanja, usluga telefonskih operatera, u paru izjdnačenih niko ne gleda.

Koje će oružje za odbranu sirotinje izabrati ovi što tek dolaze ne znam, jer da znam  odmah bi ga se latio.

A dok se to ne desi “živaćemo” kao i komšije, ali bez njhove ničim izazvane mržnje prems svemu što jeSrbija i srpsko. Ostaće če nam isti samo izbori, postizborne  kaolacijame, čik pogodite na čiju štetu, a korisnu li za koga.

Znači kurta i murta nastavljaju ponosno da jašu!

Nova izborna farsa nas čeka u već dve godine intenzivno ruzrušenom FK Partizan u Zemunulu već 14.septembra.

U komšiluku su najavaljeni pre godinu dana, ali posle šamaranja dece na Vračaru, izbori su eskrpesno odloženi. Možda se nešto slično desi u u Valjevu, u šta lično čisto sumnjam, jer unučići tek stižu, a dok porastu i počiste što se čisti, pričekaćemo.

I zato za kraj: Živela deca naše dece !

Pre nepunu 71. godinu Valjevo oslobođeno u Drugom svetskom ratu od nemačkih okupatora i domaćih izdajnika , a Dan grada 15. septembar, 5,5 decenija obeležavan radnim uspesima, sporskim i kulturnim manisfestacijama. Voljom “demokratske” pljačkaško - rušilačke vlasti 15.septembar je izbrisan, i Valjevo je dobilo  stariji, i “bitniji” Dan grada 20.mart iz 1804. iz  turskog doba, ali...

Zaboravili su "kumovi" samo da u svetu sporta taj “15.septembar” i dalje živi!

Nekad otvoreni teren malih sportova a od 1973, privremeni objekat Hala sportova “15.septembar” nosi do danas isto ime. Kurvine sinove sport nikada nije interesovao, pa otuda i ovaj previd, što nije bio slučaj sa  ulicom  imena "15.septembar"  izbisanom kao i mnoge druge  izbog "ideoloških" problema ispravljača istorije.

Trebalo je da prođe 14 godina da konačno shvate ma koliko se trudili, da istoriju ipak ne  mogu menjati.

U predizbornoj godini potekla je incijativa da predstavnici vlasti, pardon, naroda, na prvoj narednom skupštinskom zasedanju “overe” odluku da Dan grada i dalje bude 20. mart, a da svečano obeležavanje 15. septembra bude formalizovano i Statutom grada.

Odustalo se od ideje da 15. septembar ponovo bude Dan Valjeva, da bi po onoj narodnoj “vuk sit ovce na broju” dogovoreno da “datume ne treba stalno menjati” , ali da ipak treba obeležiti 15. septembar.

“U pravom trenutku”politikanstki i tendenciozno do kraja, godinu dana posle 70-e godišnjice oslobođenja grada, ali u jubileju sedam decenija od pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu, povili su rep.

Najtragičnije u celoj priči je da se i danas u gradu Valjevu za nešto pitaju lica politički do te mere neuspešna i kompromitovana, a pre 14 godina donosioci odluke da 20. mart 1804. datum prvog oslobađanja Valjeva od Turaka bude Dan grada ,a ne 15.septembar sa “ideološkim” karakteristikama.

Najnoviji predlog odluke je očigledan novi neuspeli pokušaj bacanja prašine u oči obespravljenom sirotom narodu bez posla i uslova za normalnu egzistenciju, ali sa uvek prisutnom ponudom “ igara bez granica”.

Teško da smirivanje politakanstkih strasti i ujedinjenja ideološki suprotstavljih do 2.000. godine, bude najava boljitka.

Biće da je samo počela nova pedizborna igranka, pa nas čekaju obećanja u nizu bez kraja.

Ne reče li slučajno premijer  juče “Razmišljam o izborima”

Znači uskoro slede obećanja o novim radnim mestima, povećanju plata i penzija...

A vraćanje otetih pošteno zarađenih penzija doćiće ne red, sramne plate  će takođe doći na red, samo MALO sutra !