POLITIKANTSKO LICEMERJE OŽIVELO VALJEVSKI "15.SEPTEMBAR “ ^Featured

Pre nepunu 71. godinu Valjevo oslobođeno u Drugom svetskom ratu od nemačkih okupatora i domaćih izdajnika , a Dan grada 15. septembar, 5,5 decenija obeležavan radnim uspesima, sporskim i kulturnim manisfestacijama. Voljom “demokratske” pljačkaško - rušilačke vlasti 15.septembar je izbrisan, i Valjevo je dobilo  stariji, i “bitniji” Dan grada 20.mart iz 1804. iz  turskog doba, ali...

Zaboravili su "kumovi" samo da u svetu sporta taj “15.septembar” i dalje živi!

Nekad otvoreni teren malih sportova a od 1973, privremeni objekat Hala sportova “15.septembar” nosi do danas isto ime. Kurvine sinove sport nikada nije interesovao, pa otuda i ovaj previd, što nije bio slučaj sa  ulicom  imena "15.septembar"  izbisanom kao i mnoge druge  izbog "ideoloških" problema ispravljača istorije.

Trebalo je da prođe 14 godina da konačno shvate ma koliko se trudili, da istoriju ipak ne  mogu menjati.

U predizbornoj godini potekla je incijativa da predstavnici vlasti, pardon, naroda, na prvoj narednom skupštinskom zasedanju “overe” odluku da Dan grada i dalje bude 20. mart, a da svečano obeležavanje 15. septembra bude formalizovano i Statutom grada.

Odustalo se od ideje da 15. septembar ponovo bude Dan Valjeva, da bi po onoj narodnoj “vuk sit ovce na broju” dogovoreno da “datume ne treba stalno menjati” , ali da ipak treba obeležiti 15. septembar.

“U pravom trenutku”politikanstki i tendenciozno do kraja, godinu dana posle 70-e godišnjice oslobođenja grada, ali u jubileju sedam decenija od pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu, povili su rep.

Najtragičnije u celoj priči je da se i danas u gradu Valjevu za nešto pitaju lica politički do te mere neuspešna i kompromitovana, a pre 14 godina donosioci odluke da 20. mart 1804. datum prvog oslobađanja Valjeva od Turaka bude Dan grada ,a ne 15.septembar sa “ideološkim” karakteristikama.

Najnoviji predlog odluke je očigledan novi neuspeli pokušaj bacanja prašine u oči obespravljenom sirotom narodu bez posla i uslova za normalnu egzistenciju, ali sa uvek prisutnom ponudom “ igara bez granica”.

Teško da smirivanje politakanstkih strasti i ujedinjenja ideološki suprotstavljih do 2.000. godine, bude najava boljitka.

Biće da je samo počela nova pedizborna igranka, pa nas čekaju obećanja u nizu bez kraja.

Ne reče li slučajno premijer  juče “Razmišljam o izborima”

Znači uskoro slede obećanja o novim radnim mestima, povećanju plata i penzija...

A vraćanje otetih pošteno zarađenih penzija doćiće ne red, sramne plate  će takođe doći na red, samo MALO sutra !