U nedostaku toliko priželjikavih medalja svima nam prija istina kako ma kradju zlatne medalje na Olimpijskim igrama posle 8 godina gleda na životm nepravdu i ZLo koje mu se desilo Milorad Čavić.

Ko je prvi stigao do cilja? Oni kojima je Felps u srcu uzviknuće "Pa, to se već osam godina zna!". A oni koji razumeju tekst napisan na ovom jeziku, samo će se osmehnuti i reći "Da, znamo. Vrlo dobro znamo".

Stvarno, ko je prvi stigao do cilja?

Čavić. Ali, "Omega" je, kasnije, preko svog generalnog menadžera Kristofa Bertoda, svoju odluku da pobedu, time i zlato, dodeli Majklu Felpsu, objasnila ovim rečima:

"Postoji velika, velika, velika razlika između dodirivanja ploče (kojom se meri vreme dolaska do cilja) i njenog aktiviranja guranjem. Sigurno je, a to snimak potvrđuje, da je Čavić pipnuo ploču pre Felpsa, ali on je ka ploči 'klizio' kroz vodu, dok je Felps ploču 'napao'... a razlika između njih je stvarno bila jedna stotinka. Svi pokazatelji našeg sistema to pokazuju

Osam godina kasnije kanadsko-američki portal "Vajs sports" ("Vice sports") je intrvujuom sa Miloradom Čavićem zagolicao pažnju javnosti:

Posle osam godina promišljanja, šta misliš, ko je pobedio u toj trci?

"Nisam, zapravo, nikada o tome pričao. Ja sam od onih koji veoma cene činjenicu da ono što je urađeno ne može da se promeni. Ali, posle te trke, svi su mi rekli da sam prevaren za zlato. Svi"

Kako se zbog toga osećaš?

"Što se mene lično tiče, da sam bio u Felpsovoj poziciji, nisam siguran koliko bi mi bilo prijatno da imam zlatnu medalju za koju svi na svetu veruju da mi ne pripada. Ne napadam ja sada Majkla. Mislim, Majkl je već imao 11 zlatnih medalja pre te trke. Majkl Felps je olimpijac koji je, verovatno, izgubio osećaj o zlatnim medaljama"

Šta to znači?

"Kad on pogleda svoje olimpijske medalje, on i ne zna koja je iz koje trke. Na njima ne piše da li je osvojena na 100 metara delfin stilom ili 400 mešovitim. Pobeda je pobeda. Ali, što se mene tiče, da sam dobio zlato, ne znam koliko bi mi bilo prijatno da svi veruju da to zlato ne pripada meni. A to kažem sa velikom rezervom, jer Majkl Felps nije samo "neki tamo olimpijac", a ono što sam vam upravo rekao moglo bi da deluje veoma negativno. Ne kažem ja da Felps živi u laži. Ne kažem ni da mislim da sam ja izgubio. Sve što kažem je da je, kojim slučajem, on bio isto što i ja, čovek sa mnogo manje takvih sportskih dostignuća, možda bi bio osetljiviji na to da mu svi kažu "Hej, zar stvarno veruješ da zaslužuješ to olimpijsko zlato?"

Kako se ti osećaš povodom sopstvene srebrne medalje iz te trke?

"Ona je jedna od mojih najvećih dragocenosti. Čuvam je u SAD, u sefu. Nekoliko puta godišnje je pogledam, onako za sebe"

Da li si u kontaktu sa Felpsom? Kakav je vaš odnos?

"Mislim da sam tokom cele karijere imao ukupno 15 minuta za "jedan na jedan" sa njim. Bili smo na suprotnim stranama SAD ili sveta. Jedini put kada sam stvarno mogao da pričam sa njim je bilo pre dodele medalja. Čekali smo tad da nas prozovu, da dođemo do postolja"

Sećaš li se tog razgovora? Ili bilo kog vašeg razgovora?

"Ako postoji trenutak kada treba da pričate o bilo čemu ozbiljnjem od "Gde izlaziš večeras?", onda to definitivno nije pre ceremonije dodele medalja. Postojala su još dva pokušaja, na različitim događajima. A on bi tada rekao "Hej, hvala na pozivu", ali je uvek bio zauzet. I ja to razumem"

Šta si želeo da mu kažeš?

"Voleo bih da sam mogao da ga upoznam kao čoveka. Ako pogledate bilo koji intervju Majkla Felpsa, postoje možda dva ili tri za koja sam ja poverovao da je u njima stvarno izgovarao svoje reči. Bilo koji intervju koji sam pročitao, osećao sam kao da je on bio naučen da kaže to što je rekao. Mislim da su njegove najljudskije izjave bile kada je bio u velikom problemu, poput vožnje pod uticajem opijata ili kada je uhvaćen da je "duvao". On je čovek jedne industrije, zato i kažem da je u intervjuima bio onakav jer je to od njega traženo"

Ostao si u plivanju sve do londonskih Igara. Da li je na to uticala trka u Pekingu?

"Da. Jer, da sam osvojio olimpijsko zlato, verujem da bih se povukao još te godine".

Čega si još bio gladan? Zlata? Ili osećaja da ti nadmetanja prijaju posle operacije leđa 2010. godine?

"Bila je to više glad da pokažem da nisam još za bacanje. Medicinski stručnjaci i treneri su mi rekli da više neću moći da se trkam. Baš stoga je za mene sve to postalo nešto što nije jurnjava za olimpijskim zlatom, već želja da pokažem svima da greše, i to tako što ću osvojiti olimpijsku medalju. Bilo koja medalja bi mi za to bila dovoljna"