FOTO MILOS         U nedelji što nepovratno prolazi bilo je svege i svačega. Dođe i prođe još jedan baksuzni petak 13-i drugi  i  poslednji u 2019. U nekom čudnom sledu ima ih samo dva, a bude ih i po tri  svake godine. Već tri godine su dva, kao što će biti i 2020.  Kao i ova dva "ratna druga" na političkoj sceni, pozicija  i opozicija. Izgiboše nam dokazujući da samo sa  jednom od njih svima može biti dobro. A oni su ustvari samo mi, i ništa više.

 U životima svih nas ravnopravnosti  ima samo po rođenju i kad umiremo.

A baš tu ljudsku svest  o ravnopravnosti,  pravdi,  istini i sreći  gubi  rat sa pohlepom, zlobom, što donosi vlast.

Hrabrost, Iskrenost, odgovornost, posvećenost i ljubav u svojim čistim srcima i prepodobnim dušama nam nedostaju.

To su imali nekada onaj rimski vojskovođa, izdat i osuđen na gladijatorstvo  Španac. Imao je tu vrstu nadmoći  i harizmatični borac za slobodu svog naroda naš valjevski Žikica - Španac, a pored njega  koliko još znananih i neznanih  odvažnih heroja i boraca svake epohe za nama.

Oni su  tek iako na početku života i žrtvovali sebe čista srca hrabro za slobodu, istinu  pravdu,   bolji i srećniji život onih što stižu posle njih.

Protiv svih sa omiljenom laži "ja ne lažem nikada" valja podići glas i reći im "Dosta bre!

Baš to uradiše odabrani novinari   ove naše lepe Srbije, dan uoči petka 13. 

Dan uoči petka 13. braniše javno rečima svog kolegu Jovanovića, vlasnika spaljene kuće, do danas neobnovljene u Grockoj.  

Moj uvaženi i poštovani  profesor sociologije kulute sa FPN Ratko Božović  je uvek bio  dosledan  u prepoznavanju  karaktera svog naroda, onakav  kakav je i stvari.

“Podrška Jutki, Simonoviću i direktoru ‘Namenske’ u Lučanima je izraz podaničkog mentaliteta i siromaštva u svakom pogledu koji vlada Srbijom, duhovnog, materijalnog i moralnog. U Srbiji je  „postradala moralna supstanca“.Kada ljudi nemaju obzira prema patnji i smrću drugog čoveka, onda se mora postaviti pitanje šta je sa njima kao ljudima. Sve ovo vidim kao apsolutni apsurd političkog života koji je degradiran maksimalno. Postoji tačka gde čovek ne sme da zaboravi da je moralno biće. Sve je to postala paradigma kako se ovde vlada, a gde nema slobode nema ni istine”, neumoljov pogađau centar  pepoznajjuči sadašnji trenutak  profesor Ratko Božović.

Da imaju srce i hrabrost da se bore za svoja prava pokazali su radnici PTT-a. 

Tokom devetodnevne borbe dobili su umesto ispunjenja svih zahteva, plata na republičkom proseku samo  pretnje, ucene, suspenzije.

Na kraju  u noći dolaska  bakszdana petka 13. umesto njih  Sindikat je "rešio problem". Dobacili su  umesto republičkog  proseka plate  samo do do toplog obroka i pride i do još neke crvene da ne bude da su "džabe krečili".

U petak 13-og, na baksuz dan blokiran je  u podne RTS. 

Bez i jednog incidenta vlast je dobila novo upozorenje, a i medijski poslenici šta joj im činiti, i to od onih što su sve isto radili kao i njihovi naslednici danas u vlasti.

Medijska podrška  gubitnicima i štetočinama i ološu u svetu sporta je neverovatna, skoro kao i onima što nas preko medija pozivaju da se besumučno kockamo, iako znaju da jureći vetar u planini nalazimo samo put do lične propasti.

Ali ime neka kosmička sila, a neki je zovu  vera i duša svakoga od nas što nikada ne umire.

E baš ta vera i naše duše štite prave vrednosti.

U svetu sporta "crvenkapa" posle "silovanja"u Evropi je stigla na korak isupunjenja sna. ali crni petak je stigao dva dana ranije, u sredu uveče. Sa letos pristig prevarama u "simbol srpstva" stiže ih nebeska  pravda. (Ne)očekivano se nije igralo tri za tri, i časni fudbalski svet se uverio da UEFA takmičenja imaju mnogo više čestitosti i poštenja  od fudbala u Srbiji, gde su laži više puta izrečene  istina, iako ih dela demantuju.  Baš ti najjači na rečima a ukakakni do guše na delima. Realnost je surova i  "simbolu srpstva" u 5 mečeva,  pored 20 u svojoj i samo 3 gola u protivničkoj mreži, dođoše glave skupo plaćeni stranci i  penali u Srbiji poznatiji  kao "zvezdanesterci"

 Posle srpskih  "piperijada"  i toliko puta viđenih sličnih jada "Crvenkapu" je pojeo, ako bi drugi, baš on, "vuk". Pored već osvojene nacionalne titule u Pireju na Karaiskakiju  "Crvenkapi" je glave dođe najubijitije oružje, penal. Poraz sa bele tačke je potvrdio nepisano pravilo "Ko od penala živi od penala umire".

"Crvenkapu"  ukanališe oni što ih elita časti narodnim parama da je brukaju. Trgovina na neviđeno, a posebno falš robom dolazi brzo na naplatu.

A sa našom  srpskom decom, umesto sa inostranim tankosavićima,  igrali bi i na proleće  u Evropi.

Mrkela i Terzić svoje menadžerske sposobnosti "potvrdili" su i u 2019. Dok je njih u komšiliku mogu da budu 10 puta veće prevare niko se osvrtati neće-

Narod ne kaže slučajno:  "Sve što je oteto je i prokleto". Ceh na naplatu dolazi kad   kad tad.

Posle neuspelih pokušaja gašenja crno belog sveta u fudbala i košarci, nova udarna pesnica "otimača zlatnog kovčega" na delu je  direktorka Rakas.

  Sa nekakvom radnom grupom bi da uništi sedmostrukog šampiona Evrope u vaterpolu. Rada je da podeli svima ispisnice, ali nije svesna da je na tvrd kamen udarila i da će proći isto kao i njeni nalogodavci. Zube će polomiti. Uskoro koji dan posle  baksuznog petka 13-og zlo što promoviše osetiće na svojoj koži  umišljena da je nedodirljiva, gospodja Rakas. Nije svesna da ko lažima  bi lažima vlada, ne može umaći  karmi. Ali  možda je preduhitri i Karleuša ponovo umeša prste, i ugasi vatru svojim novcem jer ga direktorka Rakas nema, ili ga ima. Možda za gradnju stambenog bloka gde je danas dom vaterpolo kluba Partizan jer svašta se priča. A gde ima dima ima i vatre.

Zadatak je zadatak i rado bi Rakas da ga ostvari.

U petak 13-og, na baksuz dan blokiran je  u podne RTS. 

Bez ijednog incidenta vlast je dobila upozorenje, a i medijski poslenici šta  im činiti. I to od onih što su sve isto radili kao i njihovi naslednici danas na vlasti.

A u valjevskim i svim sredinama  izvan prestonice  sve je po "beogradskom šablonu". Neznalice i štetočine haraju i baksuzni petak traje.

Ima izuzetaka, a svi kojima je sport u srcu znaju da su od četiri elementa, zemlja, voda, vazduh, vatra, dva su posle duže pauze ponovo "oživela"

Vazduh i voda !

KK METALAC, BK METALAC i VK VALIS su danas perjanice valjevskog sporta.

Sa najboljim trenerom, evropskog i svetskog formata Vladimirom Đokićem  ekipa Metalca pravi čuda u Košarkaškoj ligi Srbije.

Samo, pre dva ipo meseca osim silnih dugovanja klub nije imao ni jednog registrovanog igrača!

A u nedelju  u 19,30 u hali sportova 15.septembar  gledaćemo Valjevce.

Njih trojicu sa još osam "stranaca" sa posebnim poštovanjem i uživanjem,  jer iz nedelje u nedelju  rastu i postaju tim pobednika. A za Dinamim slede "posebne" pripreme. Kakve saznaćete posle nedeljnog meča.

A to što Metalac danas ima niko u Srbiji nema, uz dužno poštovanje svih od  Subotice preko Beograda do Juga, Istoka i Zapada Srbije.

Deo zemaljskog carstva su bokseri Metalca,  šampiona države, prvi u Gradu Valjevu u ekipnom olimpijskom sportu.

Kako stvari stoje najbolje na zemlji gledaćemo istoga dana 28.decembra u Valjevu.   

Vaterpolisti Valisa, bolje rečeno Valjevci tinejdžeri stasali u bazenu SRC Petnica, godinu uspeha  završavaju vikendom posle baksuznog petka 13.

U subotu kreću u novi pohod. Sa Kragujevčanima, Šapčanima, Nišlijama, Kruševljanima u SRC Petnica boriće se za pobednički Pehar Kupa Zapadne Srbije u konkurenciji do 18 godina U-18. Ako je suditi po viđenom procene kažu da će im jedini dostojan rival biti Radnički iz Kragujevca. VK Valjevo je "pokosio" virus i neće nastupiti.  Ostaje da momci iz Valisa pokažu u bazenu da su u ovoj generaciji bolji od svih u Srbiji, i ravnopravni i danas što bi da ga ugase, "neugasivom" Partizanu. Nema sumnje za titulu najboljeg na Zapadu igraće Valis i Radnički iz Kragujevca

Zaključak se nameće  sam po sebi.

Svi smo ravnopravni ma šta ko mislio. a posle baksuznog petka 13.og stiže nam najkraći dan i najduža noć u 2019.

Kao i sve drugo proćiće i ponovo će nas svetlost obasjati i Sunce ogrejati.

Konačno bez onih što pored "upravitelja"  zavađaju ljude navijače dva najveća sportska kluba u Srbiji i Evrope valjda ćemo dočekati da ih vidimo zajedničkom  korteu. Poput onog  braće u Pireju dvadana uoči  baksuz petka 13-og braće u Pireju.

Da zajedno  krenu i dođu  na večiti derbi ZVEZDAŠI i PARTIZANOVCI. Klanovi, vođe, šipka i bratoubilački rat  nam ne trebaju ama nizašta baš.

DA RAZUM KONAČNO POBEDI, JER ŽIVOT JE SAMO JEDAN!