MACIN NAJLEPŠI SVET ODRASTANJA SA ICOM MAŠTALICOM ^Featured

Marija Škornički, pesnikinja iz Valjeva, Iznedrila je  jedno prelepo delo za decu, knjigu pesama Ica maštalica.

Ica decu i odrasle uvodi u svet detinjstva i maštanja. To  čini i pisanom rečju, odnosno pesmama, kao i likovnom stranom, divnim ilustracijama Milice Radojević, koje savršeno odgovaraju opevanom svetu a i senzibilitetu naše pesnikinje Marije.
Knjigu čine tri ciklusa: „Ica maštalica u savani“, „Ica maštalica na Petom Puku“ i „Ica maštalica na snegu“.

Uvod u svaki ciklus predstavlja jedan grafičko-stihovni lavirint, koji zapravo govori kome je sve knjiga posvećena: to su devojčice čija se imena završavaju na -ica („Za sve Milice, Dragice, Danice, Zorice... ali i deminutivi: Ljiljice, Nevenice, Vesnice, Kaćice itd), kao i dečaci sa imenima gde je sufiks -ica, odnosno u množini - ice (Jovice, Ivice, Perice...).

U širem smislu ovaj spiralni ringišpil (pa zaista i dete i svaki čitalac okreće knjigu da bi ta imena pročitao i oseća se kao da ga nosi čarobna vrteška) jeste beskrajan niz koji čine sve devojčice i dečaci. A redukcijom ostalih slova iz navedenih ženskih imena nastala je junakinja ove knjige – Ica, koja je uz to jedna maštalica, čije maštarije i zgode čine svet ove knjige.

Prvi ciklus „Ica u savani“ proističe iz Icinih snevalica.

Ica je zadremala i njeni radosni snovi uvode nas na pozornicu zbivanja pesama koje slede, a ta pozornica je savana. Junaci ovog ciklusa i jesu stanovnici savane: slonić Duško, žirafa i zebra, krokodil Živko, račić Kosta, lavić Laza i ostali. Nekima od njih posvećeno je više pesama u nizu. Na primer o sloniću Dušku govore čak tri pesme, a takođe slonić se javlja i u pesmi o laviću Lazi kao lavićev drugar. I račić Kosta glavni je lik u jednoj pesmi: on je poznati frizer koji doteruje kosu stanovnicima savane, a ovaj račić pominje se i u drugim pesmama, tako da mali čitaoci mogu da prate iste junake kroz različite pesme, a mogu i da saznaju koji sve to stanovnici naseljavaju savanu (pesma „Doček šampiona“ sadrži katalog brojnih životinja koje se raduju pobedi malog fudbalera Duška). Isto tako mogu da maštaju o moru zajedno sa lavićem Lazom u istoimenoj pesmi, i da uživaju u glumačkoj slavi krokodila Živka koji je, uzgred, i vegan, pa tako stiču i znanje šta ta reč znači i kakva je to hrana i način ishrane. Jer, poezija za decu ne samo što ima ulogu da zabavlja, nego i podučava. Naravno, ne samo ova pesma nego i brojne druge, gde Marija Škornički koristi leksiku iz različitih oblasti znanja a kroz vesele rime (često monorime) takve reči upijaju i školska deca ali i predškolci koji su ponajviše u carstvu igre i učenja kroz igru.
Drugi ciklus, „Ica maštalica na Petom Puku“ oživljava ulice pune dečjih igara. (Valjevsko gradsko naselje Peti Puk dobilo je ime po kasarni Petog pešadijskog puka.)

Kada u nenaslovljenoj pesmi pesnikinja kaže: „Na Petom puku ima malih ulica / gde se još uvek igraju deca“, mi odrasli prepoznajemo dozivanje onih igara našeg detinjstva, onog doba kad nije vladala invazija mobilnih telefona, i kad su se igrale jurke, žmurke i ostale igre i sportovi koje pesnikinja ovde navodi a dalje razgranava kroz živahne rime u pesmi „Igra - Ice“, punoj bezbrižne radosti i pojava kakve su i „rolerice“, „skrivalice“, „klackalice“, „lizalice“ (...), „cipelice“, „pitalice“, itd. A poenta pesme („samo nema – dokolice, / dosade i besposlice / ispale su iz pesmice“) jeste punoća dečijeg vremena i ono carstvo radosnog uživanja, suprotno „smaranju“ današnje dece koja su umnogome zaboravila na igre „van mobilnog telefona“.
Već smo pomenuli da je odlika Marijine-Macine  knjige povezanost pesama, pa tako i u ovom ciklusu postoji pesma/priča u tri dela o tome šta sve ima „Kod Montoje Mike“. To su pesme: „U servisu“, „U bašti“ i „Maša i ćubaste koke“. Dok prva govori o servisu gde Ica odvozi bicikl poniku na podmazivanje (a kao što postoji naselje Peti puk, tako postoji i ovaj servis, a postoji i Montoja Mika, te će čitaoci iz Valjeva pronaći lokalnu draž i čar poznatog; no i čitaocima koji ne znaju te podatke to ne smeta u doživljaju poezije, jer svako književno delo nosi plan univerzalnosti), druge dve su usmerene na prirodu, odnosno svet biljaka i životinja – idilični tonovi boje ove stihove gde cveće miriše, a ptice pevaju, a pufnasta Maša je pas koji čuva koke. I vrabac Danilo jeste junak jedne pesme, i on svojim glasom oživljava Peti puk, kao i svraka Mica u istoimenoj pesmi, koja opet i nije toliko vesela pesma jer je svraka ostala bez svog ptića pa leči tugu tako što grakće na mačke. Ali u redu je da pesmu čine i setni tonovi, jer književnost za decu nije samo i jedino dosetka i igra, nego je i upoznavanje sa različitim osećanjima. No zato, pesma „Jutarnji natpevi“, koju čine dve pesme, dva dana, sva je u znaku radosti i oglašavanja različitih ptica. Ona je kao jedna mala idilična pozornica koja nastaje kad Ica po buđenju otvori prozor i pogleda u dvorište. Uči ova pesma i decu i odrasle pažljivom posmatranju i slušanju, a i podsetnik je koje sve ptice postoje, jer zaista je dragoceno podsetiti se ptičjeg cvrkuta nasuprot buci saobraćaja u današnje brzo doba...
„Ica maštalica na snegu“ je treći ciklus ove knjige i donosi pesme u znaku zimskih radosti i zajedništva. Pre nego što se Ica otisne na sneg i led, mala nenaslovljena pesma uvodi narodnu pesmu Božić Bata i pojašnjava značenje glagola batati, što je važno i za mlađe osnovce i za njihove učitelje na časovima srpskog jezika gde se uče i pesmice i značenja reči. A razigrana Ica, dok se sanka, oseća miris vanilica iz mamine rerne, i zajedno sa veselom družinom devojčica i dečaka uživa i u sankanju i u pravljenju Sneška Belića i potom u noćnoj žurci, kada oživljavaju tri Sneška (Sneško Belić, Sneško Musketar i Sneškica Nena) i brojne životinje stižu na zabavu, dok Božić Bata pravi grudve. A po danu, nastavlja se igra na snegu, i Ica poziva drugare u radionicu kod Montoje Mike, gde ima svega, da se odmore od zimske igre. Pesmom „Zagrevanje kod Montoje Mike“ završava se i knjiga, a ova pesma, kao i neke ranije, sva je u znaku monorima na sufiks -ice (na primer, „zenice“, „šarenice“, „tacnice“, „bombonice“), i predstavlja jedan razigrani muzički završetak ove knjige čije strofe bez obzira na broj stihova koji čine strofu i na broj slogova u stihovima (više ili manje silabičnim) plene veselim i raznolikim rimama, živopisnim slikama i lepim osećanjima što mame da se ovoj knjizi i njenoj radoznaloj, ljupkoj i maštovitoj junakinji više puta vraćamo.
Nije lako pisati o knjigama za decu, a još je teže pisati – knjige za decu. Pesnikinji Mariji Škornički želimo čitanost ove knjige i da što veći broj mlađane publike uživa u stihovima i ilustracijama. I da poželi da se igra, onako neumorno, i da mašta, onako neprestano... kao što to čini Ica maštalica.

Marija Škornučki je autorka osam knjiga poezije (prva knjiga Drobnjački zapisi izašla je 2006. godine, potom se nižu ostale knjige, a najskorija U jednoj ruci fenjer, u drugoj poezija objavljena je 2019. godine), pisac književnih i likovnih prikaza.

Maja Belegišanin Ivanović