Svetski dan borbe protiv dijabetesa (engl. World Diabetes Day) se obeležava 14. novembra, na dan kada je rođen Frederik Banting, naučnik koji je sa Čarls Bestom 1922. godine otkrio insulin.
Otkriće insulina, njegova masovna proizvodnja, distribucija širom sveta i razvoj savremenih insulinskih preparata su u potpunosti transformisali lečenje dijabetesa.
Ali i posle 100 godina od otkrića insulina, u svetu još uvek nema potpune dostupnosti dijabetološkoj zdravstvenoj zaštiti svim osobama obolelim od dijabetesa, navodi se na sajtu Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“.
Potrebno je, kako dodaju, da lekovi, nove tehnologije, podrška i zdravstvena zaštita budu dostupni svim osobama sa dijabetesom; i da donosioci odluka da povećaju ulaganja u zdravstvenu zaštitu i prevenciju dijabetesa.
Tema Svetskog dana borbe protiv dijabetesa od 2021 do 2023. je „Dostupnost dijabetološkoj zdravstvenoj zaštiti: obrazovanjem za bolje sutra”.
Inicijativu za obeležavanje pokrenula su Međunarodna dijabetološka federacija i Svetska zdravstvena organizacija 1991. godine, kao reakciju na sve veći broj obolelih od šećerne bolesti širom sveta.
Na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija 20. decembra 2006. godine usvojena je Rezolucija o dijabetesu, a Svetski dan borbe protiv dijabetesa je uvršten u zvanični kalendar UN.
Dan borbe protiv dijabetesa 14.novembar, osmišljen je sa ciljem da promoviše edukuaciju sa obolelima od šećerne bolesti. Na prvom mestu cilj je da upozori na važnost preduzimanja koordinisanih i usklađenih akcija za suočavanje sa ozbiljnom globalnom pretnjom po zdravlje ljudi.
Reč je svetskoj kampanji podizanja svesti o dijabetesu, kao odgovor na eskalirajuću zdravstvenu pretnju koju predstavlja ova podmukla bolest.
Dijabetes je hronična bolest kod koje organizam ili ne proizvodi ili neadekvatno koristi insulin, hormon pankreasa koji kontroliše koncentraciju šećera (glukoze) u krvi i količinu šećera koji se apsorbuje u ćelijama.
Dijabetes je bolest koja zahvata čitave sisteme organa, a obično se kasno otkriva. Svaka deseta osoba u svetu ima dijabetes, a u Srbiji polovina radno sposobnog stanovništva su oboleli od dijabetesa.
Dijabetes tipa 2 uglavnom javlja u periodu od 40. do 60. godine, granica postaje sve niža i lekari ga sve češće dijagnostikuju u mladoj populaciji, upozoravaju srpski lekari.
Tema Svetskog dana borbe protiv dijabetesa 2021–2023. je „Dostupnost dijabetološkoj zdravstvenoj zaštiti: obrazovanjem za bolje sutra”.
Sto godina nakon otkrića insulin i dalje ostaje van domašaja mnogih kojima je potreban.
Dostupnost oralnih lekova za dijabetes. Oralni lekovi koji su neophodni za kontrolu tipa 2 dijabetesa su često nedostupni, posebno u zemljama sa niskim i srednjim prihodom. Dostupnost opreme i pomagala za samokontrolu dijabetesa. Praćenje glukoze u krvi je osnovna komponenta u lečenju dijabetesa.
Još uvek velikom broju obolelih osoba nije obezbeđena potpuna dostupnost potrebnoj opremi i pomagalima za samokontrolu dijabetesa.
Dostupnost obrazovanja i psihološka podrške. Za uspešno upravljanje dijabetesom, obolelim osobama je potrebno kontinuirano obrazovanje.
Dostupnost zdravih, bezbednih namirnica i prostora za fizičku aktivnost. Ove osnovne komponente prevencije i lečenja dijabetesa neophodno je obezbediti osobama koji žive sa dijabetesom ili imaju visok rizik za nastanak dijabetesa.
U svetu 537 miliona obolelih od dijabetesa
Dijabetes je nezarazna bolest koja je potencijalno opasna po život i može imati teške posledice na pojedince, njihove porodice, zdravstvene sisteme i nacionalne ekonomije. Kasno otkrivanje dijabetesa, neadekvatno lečenje i nedostatak podrške pacijentu, može dovesti do ozbiljnih i po život opasnih komplikacija, kao što su: srčani ili moždani udar, otkazivanje rada bubrega, slepilo i amputacija donjih ekstremiteta.
Gotovo svaka druga odrasla osoba sa dijabetesom (44%) ne zna da ima ovu bolest. Većina obolelih ima tip 2 dijabetesa. 3/4 osoba sa dijabetesom živi u zemljama sa niskim i srednjim prihodom.
541 milion odraslih osoba ima povišen rizik za razvoj tipa 2 dijabetesa. Više od 1,2 miliona dece i adolescenata (0–19 godina) živi sa tipom 1 dijabetesa.
„Dijabetes je 2021. godine bio uzrok 6,7 miliona smrtnih ishoda. Na dijagnostiku i lečenje dijabetesa u svetu troši se najmanje 1000 milijardi dolara – 9% ukupnih troškova zdravstvene zaštite.
Svako šesto živorođeno dete izloženo je povišenom nivou glukoze u krvi tokom trudnoće“, navode iz instituta Batut.
Dijabetes u Srbiji
Dijabetes je peti vodeći uzrok umiranja i peti vodeći uzrok opterećenja bolestima.
Procenjuje se da oko 460.000 odraslog stanovništva Srbije zna da ima dijabetes, a da još najmanje toliko ne zna da ima dijabetes, tako da tako da ukupan broj obolelih (otkrivenih i neotkrivenih slučajeva) iznosi više od 900.000. Polovinu obolelih čini radno sposobno stanovništvo.
Dijabetes se često otkriva slučajno, kada je bolest uznapredovala i komplikacije nastupile. Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije, gotovo 1/3 pacijenata već ima jednu ili više kasnih komplikacija u trenutku postavljanja dijagnoze dijabetesa.
U našoj zemlji od ove bolesti godišnje umre oko 3400 osoba. Srbija je na osnovu standardizovane stope mortaliteta od 16,3 na 100.000 stanovnika pripadala grupi evropskih zemalja sa visokim stopama umiranja od ove bolesti.
Značaj obrazovanja za optimalnu kontrolu dijabetesa
Kontinuirana edukacija zdravstvenih radnika i osoba sa dijabetesom je osnovni preduslov optimalne dijabetološke zdravstvene zaštite: ranog otkrivanja dijabetesa, dobre kontole bolesti i sprečavanja nastanka njegovih komplikacija.
Isticanje potrebe unapređenja dostupnosti obrazovanja o dijabetesu zdravstvenim radnicima i osobama sa dijabetesom je u središtu kampanje Svetskog dana borbe protiv dijabetesa. U tom cilju, Internacionalna dijabetes federacija (IDF) je pokrenula novu, onlajn platformu, koja sadrži besplatne interaktivne kurseve namenjene osobama sa dijabetesom, njihovim pružaocima podrške i zdravstvenim radnicima. Ovi kursevi imaju za cilj da putem razmene informacija omoguće pacijentima bolje razumevanje prirode dijabetesa, a samim tim i uspešniju kontrolu bolesti. Istovremeno, dostupni brojni kursevi omogućavaju zdravstvenim radnicima da budu u toku sa različitim aspektima upravljanja i lečenja dijabetesa.
Zbog pandemije infekcije COVID-19, osobe sa dijabetesom su bile izložene dodatnom, velikom zdravstvenom riziku. Oboleli od dijabetesa su podložniji komplikacijama i smrtnom ishodu od COVID-19 infekcije.
Ovo je posebno izraženo kod starijih osoba i kada dijabetes nije adekvatno kontrolisan. U svetu je prisutna zabrinutost zdravstvenih radnika da bi epidemija COVID-19 infekcije mogla imati za posledicu veću usmerenost pažnje i resursa na zarazne bolesti, na štetu svih nezaraznih bolesti, uključujući dijabetes. Ovo bi moglo dovesti do još izraženijeg porasta učestalosti komplikacija dijabetesa.
„Obeležavanje Svetskog dana dijabetesa predstavlja idealnu priliku da se u svetu podigne nivo svesti o dijabetesu i obezbedi potpuna dostupnost dijabetološkoj zdravstvenoj zaštiti svim osobama obolelim od dijabetesa“, bez dileme su na institutu Batut.