Da ostvare svoje ciljeve moćnici, Amerika i evropska udarna pesnica NATO ne biraju sredstva, suporono antifašizmu, atakuju na slobodu, dok ponovo moćna Rusija sa svojim saveznicima, danas mnogo toga kontrolišei jasno podvlači crtu između zla i antifašizma. Oduvek saveznik Amerike Izrael ne prestaje sa agresijom na Pojas Gaze, da shvatimo da su nametnuti ratovi su na žalost naša realnost.
U kandžama globalizma već godinu dana traje "nevidljivi" genocid nad Palestincima u Pojasu Gaze. Ubijeno je više 40.000 nevinih, dece, žena i staraca, a oprvdanje je "sakrivanje" boraca Hezbolaha, najvećeg neprijatelja Izraela. Lov na borce Hezbolaha je prseeljen seli u Bejrut, glavni grad Libana. Odgovor je stigao dronovima. Iz LIbana napadnuta rezidencije premijera Izraela, kao i glavna obaveštajna baza IDF-a i štaba Mosada.
Foto:Tanjug/AP Photo/Ariel Schalit
Bubnjevi povampirenog fašizma najavljuju sukob Izraela sa Iranom.
A, pre 79 godina na današnji dan 20.oktobra 1943.godine Egipat, Sirija, Irak i Liban upozorili su SAD da bi stvaranje jevrejske države moglo da izazove rat, i tim povodom su istog dana arapske zemlje formirale organizaciju za borbu protiv cionizma - Arapsku ligu.
Danas Beograd slavi 80 godina od završetka borbi partizana i Crvenoarmejaca za oslobođenje od fašističkog okupatora i izroda svog naroda četnika i ostale bolumente izdajnika .
Od 14. do 20. oktobra 1944, vodile su se žestoke borbe sa zlom Drugog svetskog rata, za najavu konačnog poraza nacizma i fašizma ,ali i saradnika vremena zla na jugoslovenskom tlu.
Partizanske jedinice Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije, pod komandom generala Peka Dapčević i Crvena armije,komandovao je general Vladimir Ivanovič Ždanova, oslobodile je Beograd od nemačkog okupatora. Posle 1.311 dana okupacije, sloboda je radosno dočekana od građana prestonice Jugoslavije i Srbije. Danas je međutim na delu pokušaj ideološkog revidiranje herojstva boraca za slobodu Beograda u paklenom kotlu nemačke odbrane. Selektivno sećanje je novi dokaz nekulture i nepoštovanje univerzalnih vrednosti, počev od najveće, a to je poštovanje položenih života za slobodu i bratstvo po oružju u oslobodilačkim ratovima.
Napad oko 17.000 Crvenoarmejaca i 55.000 boraca NOOVJ dočekalo je 30.000 nacističkih vojnika samom gradu, i još 30.000 fašista iz specijalne divizije "Brandenburg" i 7. SS divizije, koji su napadali s leđa oslobodioce. Nacisti su Beograd pretvorili u tvrđavu sa dva odbrambena zida, od kojih se spoljni protezao periferijom od Save, na zapadu, do Dunava na istoku. Čukarica, Banovo brdo, Košutnjak, Topčider, Dedinje, Banjički vis, Konjarnik i Veliki Vračar su bili tvrđave povezane dubokim rovovima zaštićene gusto raspoređenom artiljerijom i minskim poljima. Drugi prsten odbrane je bio u centru Brograda, a činili su protivtenkovski ježevi okrućeni bodljikavom žicom i minama, dok su trgovima i raskrsnicama podignuti su bunkeri od armiranog betona iz kojih se moglo kružno gađati čak i iz lakih topova. Nemci su izgradili i podzemene saobraćajnice povezane sa kanalima vodovodne i kanalizacione mreže. Posebno su bili utvrđeni Kalimegdan, Terazije, bok zgrada ministarstava na uglu Nemanjine ulice i Ulice kneza Miloša, Glavna železnička stanica i okolina starog Savskog mosta, jer je to bio mostobran koji je služio za izvlačenje nemačkih jedinica Oslobodioci su odlučili da svu prvo probili odbrambeni prsten kod Avale, 14. oktobra zasut uraganskom vatrom oko 600 artiljerijskih oruđa. Oslobodioci su u silovitom jurišu za samo jednu noć došli do centra Beograda. Ali je trebalo osvojiti svaku veću zgrada pretvorenu u utvrđenje. Teške ulične borbe su potrajale do 20. oktobra. U borbama za Beograd živote je na oltar slobode položilo 2.944 partizana i 960 Crvenoarmejaca. Ubijeno je 16.800 Nemaca, a 8.739 je zarobljeno. Nemački nacisti su pri povlačenju spalili Stari dvor, Ruski dom, Sanatorijum dr Živkovića, zgradu Novinsko-izdavačkog preduzeća "Vreme", zgradu Novog univerziteta, Kolarčev narodni univerzitet, zgrade Javne berze rada, Prve muške gimnazije, Druge ženske gimnazije i mnoge druge privatne i javne građevine. U Vasinoj ulici 22 digli su u vazduh zgradu čiji podrum je bio pun stanara koji su tu skrivali.
A, 17.oktobra ove godine zagovornici povampirenog četništva su dali nalog da se prekreči mural posvećen oslobođenju glavnog grada Srbije u Drugom svetskom ratu.
Objašnjenje da je iscrtavanje novog sa istom tematikom, stiglo iz opštine Stari grad, ne "pije" baš vodu.
A, godinu dana ranije pre oslobođena Beograda 20.10.1943. saveznički -britanski i američki bombarderi su tepihom bombi zasuli Niš.
Ubili su više od 250 ljudi najviše žena i dece. Uništili su su kvartove najsiromašnijih Nišlija oko željezničke stanice. Bio je to početak "savezničkih" vazdušnih udara po Srbiji i Crnoj Gori, a potrajali su do 18. septembra 1944. Bombe nisu naudile Nemcima, ali su pod izgovorom da isteruju naciste "saveznici" pobili više hiljada srpskih civila.
Baš 20. oktobra ali 1992. godine umro je srpski političar i publicista Koča Popović(64). Bio je učesnik Građanskog rata u Španiji, jedan od organizatora ustanka u Srbiji u Drugom svetskom ratu. Diplomirao je filosofiju na Sorboni, a u Narodnooslobodilačkom ratu, je komandovao Prvom proleterskom brigadom, kasnije postao načelnik Generalštaba JNA, pa decenijski šef jugoslovenske diplomatije, i na kratko potpredsednik SFRJ. Obračun Josipa Broza sa takozvanim liberalima u Srbiji 1972. "odneo" je Koču Popovića sa jugoslovenske političke scene.
Na današnji dan 2011. godine u Sirtu je ubijen libijski vođa Muamer Abu Minijar el Gadafi(68), nakon što su snage pobunjenika i preuzele mediteransku luke Sirt, njegov rodni grad i poslednje veliko uporište njegovih snaga.
Ubijen je osam meseci od početka sukoba i skoro dva meseca nakon što je NTC preuzeo vlast u zemlji. Gadafijev idol je bio egipatski vođa Gamal Abdel Naser sa svojom arapskom socijalističkom i nacionalističkom ideologijom. Gadafi je istrajavao u pokušaju da ujedini Libiju, Egipat i Siriju u federaciju, a 1977. je promenio ime države u Velika Socijalistička Narodna Libijska Arapska Džamahirija, omogućivši građanima da iznose svoja mišljenja na narodnim kongresima. Gadafi je odigrao ključnu ulogu u organizaciji arapske opozicije mirovnim pregovorima između Egipta i Izraela u Kemp Devidu 1978. godine. Njegova vizija Sjedinjenih Afričkih Država urodila je plodom. Osnovana je Afrička unija, a na sastanku afričkih kraljeva 2008. godine, Gadafi je proglašen “kraljem svih kraljeva” tog kontinenta.
Gadafi je osduvek bio trn u oku Zapada, posebno SAD i Velika Britanija. U septembru 2009, prvi put je posetio SAD radi obraćanja Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija. Njegov planirani govor od petnaest minuta zapravo je trajao više od sat i po. Pocepao je kopiju povelje UN-a, optužio Savet bezbednosti da je terorističko telo slično al-Kaidi i zahtievao da bivši kolonizatori Africi plate 7,7 hiljada milijardi dolara odštete, preneo je “Mondo”.
Moamer el Gadafi, iako predstavljen kao beskrupulozni diktator i zločinac koji ugnjetava, hapsi i ubija sopstveni narod, od Libije koja je bila jedna od najsiromašnijih zemalja stvorio je naciju sa najvišim standardom u Africi. Pod Gadafijem obrazovanje i zdravstvena zaštita su bili besplatni u Libiji. Pre Gadafija samo 25 odsto stanovništva bilo je pismeno, a u trenutku smaknuća 83 odsto Libijaca kje znalo čita i piše, a 25 odsto je imalo fakultetske diplomu.
Stmulisio je zemljoradnju, a svaki Libijac je države dobijao kuću sa zemljom, poljoprivrednu opremu, seme i goveda, kako bi započeo biznis i sve to bespovratno. U Libiji nisu postojali računi za struju, a ni kamate na kredite u bankama koje su sve bile državne. Gadafiju je najviše zamerano da krši ljudska prava u Libiji, a poznata he njegova naredba da dok god svaki Libijac ne dobije kuću neće ni njegova porodica, pa je Gadafijev otac umro, a da je još uvek živeo u šatoru. Gadafi je mladence uvek imao spreman poklon države od 50.000 američkih dolara kako bi kupili stan i zasnovali porodicu. Ukoliko bi Libijac poželio da se školuje u inostranstvu ili bi mu bilo neophodno lečenje van granica zemlje, imao bi novčanu pomoć države, pokrivene troškove plus 2.300 američkih dolara za smeštaj i prevoz. Gadafi je napravio veliki vodovod kroz Saharu i spojio Tripoli, Bengazi i Sirt i tako omogućio nesmetano snabdevanje vodom, ali i porast gradske populacije. Svaki Libijac koji nije mogao da nađe zaposlenje po završetku školovanja dobijao je novčanu pomoć u visini plate predviđene za tu vrstu zanimanja. Dok su za svako rođeno dete žene dobijale po 5.000 američkih dolara. Gadafiju su došli glave NATO i Amerika. Libija je danas u haosu. Sve je problem, od struje, interneta, komunalija... Nema čak ni benzina, a nekada se za tri evra punio rezervoar.
U Libiji danas ima milion Gadafija u Libiji, umišljenih da je sve njihovo.
U vreme vladavine Moamera el Gadafija, pre nego je Zapad umešao prste Libijci su imali najviši standard u Africi. Gadafija nema već13 godina, a Libija je ponovo na istom nivou, ako je i ne lošije, pre dolaska svrgnutog vođe.
Za dve nedelje su novi američki predsednički izbori. Bez obzira na ishod pravoslavni svet će ostati i dalji glavni problem probuđenog naci-faci globalističkog ludila.
A uoči dana prisećanja na 20. oktobar, u Srbiji u Preljini kod Čačka, i u Brezjaku kod Loznice, ljudi koji ne žele dolazak zla u Srbiju su rekli ponovo javno "NEMA KOPANJA". Borci za nezagađenu, zdravu, čistu, Srbiju su blokirali na 1 sat Ibarsku magistralu i put Loznica-Valjevo. Slede nove blokade i protesti, dok se nezvani gost ne proteraju iz Srbije.
Poruka prof. dr. Stanka Crnobrnje uglednog komunikologa samo je jedna u nizu potvrda besmisla "projekta" neutemeljnog u realnom životu.
"Država neće propasti ako ne bude projekta, a može da propadne, ako se bude kopalo. Projekat je potpuno neutemeljena politička fantazija. Srbija ima prostora za progres u obrazovanju poljoprivedi, industrializaciji, turizmu, sportu... Ovaj projekat koji nije naš, već tuđi, nije nikakav projekat milemijuma. Ne vodi nas u bolji život, već u ćorskok. Kopanje je štetno za okolinu, a od demokratije pravi anarhiju. Sapliću vas lukaviji i bezborazniji, prodavci magle. Imaju samo jedan cilj, kopanje. Radi su da urade šta hoće, pa da nestanu kad se završe. A posle samo sanacija će, ako je uopšte moguća će da "pojede" zaradu. Mastodonti baš tako rade. Projekat mora da stane" kategoričan je prof. dr. Stanko Crnobrnja.
Jasno je kao dan, poslednja će biti reč naroda, bez obzira na neviđeno lobiranje vlasti i okupiranih medija da se kopa. Borba protiv probuđenog fašizama i nacizma, tek počinje.
Antifašizam je bio i biće ideologija i borba protiv zla i okupacije svakog naroda i svake zemlje!
