IN MEMORIAM DRAGIŠA MEDENICA
- Written by Dragan Ilić
- Be the first to comment!
Napoznatiji i najveći fotograf, snimatelj, foto-reporter valjevskog kraja, veliki majstor umetničke fotografije proteklog veka, Dragiša Medenica(1932-2022) je jutros u svanuće postao beskrajni deo nedodirljive svetlosti.
Moćan i pored fizičke odsutnosti sa nebeskih visina dobrotom svoje duše, opominje nas ovako zatrovane, zamutavale, dok postajemo otpad od ljudi, umilno kako je on to znao, pogledom svojim, i blagošću za nezaborav.
Moli nas svojom ljudskošću, dostojanstvom, moralnošću, I ljubavlju da ostanemo ono što jesmo, ljudi, a ne da služimo zlu, da ne budemo podanici besmisla. što bi da uništi i ljudski rod.
Fotografija je pored porodice supruge Lole, dece, Vesne Dragice i Dragana, naravno unuka, bila Dragišin život.
Rođeni Kolašinac dokopao se foto aparata čim je zemlja oslobođenja 1946. godine. Postali su nerazdvojni tandem stvaralaca istine slikom, uvek moćnijom od milion reči.
Iz rodnog Kolašina, Dragiša po oslobođenju, odlazi na školovanje u Titograd. Ljubicin-Lolin otac, deda Ivan Nišavić, krojač, je bio ključni faktor preseljenja dve porodice u Valjevo.
Dragiša je po dolasku i Valjevo 1961. godine počeo da radi u Kulturno-propagandnom centru Sreza, a dve godine kasnije u nedeljniku "Napred" kao fotoreporter. Skoro deceniju je bio snimatelj u valjevskom dopisništvu Televizije Beograd.
Bio je deo „Napreda” pune tri decenije.
U danas danas sablasnoj ruini, ogledalu vlasti, ne samo aktuelne, već svake u protekle tri decenije, nekada svetioniku, zdanju, bastionu žurnalizma, na Desankinom Trgu, Dragiša je radio sa bardovima novinarske profesije.
Sa najvećim od svih Brankom Obradovićem, odvažnim da karikaturom oslika, a u svojim tekstovima kao niko pre, a I posle njega, kritički ukaže na loše, ali i kako problem rešavati. Dragiša je sjajno sarađivao sa najvećim sokolom u sportskom novinartsvu, Jocom Ivanovićem, kasnije nezamislivog a da nije glavni akter radio prenosa elitnih sportskih događaja u Jugi.
A kremu Napreda su pripadali Zdravko Lazić, Zoran Joksimović, Steva Čirić, Zoka Tripković, poeta Beli Marković, Džane Vićentijević Sloba Raković, Darko i Milojko Marjanović.
Svi su danas sa Dragišom nebeska novinarska elita nestajućeg Valjeva i nestale Jugoslavije.
Ljudi, svesni smo li s kim smo delili život!
Dragišin profesionalni i umetnilki opus su fascinanatni. Nebrojene fotke viđene u Napredu, a tek slike na kolektivnim i samostalnim izložbama umetničke i novinske fotografije širom sveta su neizbrisivi svedoci vremena.
Foto-monografija i ljudi iz Valjeva ovekovečeni Dragišinim foto aparatom „Valjevo, grad i okolina“ „Desanka Maksimović u zavičaju” su vrhunski domet umetničke fotografije. „Šumadijski čaj” ima svoje mesto u najvećem muzeju fotografije na svetu u Serdanioli kod Barselone. Tokom boravka u Americi Dragiša je uradio foto-monografiju „Kroz američki Zapad“.
Uvaženi član Udruženja novinara Srbije tokom sedam decenija stvaralaštva je poneo brojna priznanja. Orden rada sa srebrnim vencem, Nagradu grada Valjeva za umetnost, su delić niske za imena Dragiša Medenica.
Dragišina veština se ogledala i sa kamerom u ruci. Ograničena dužina filmske trake ga nije sprečavala da uvek ulovi ključne kadrove događaja, kao snimatelj u Dopisništvo Televizije Beograd iz Valjeva.
Imalo je Valjevo uvek značajna forografe, od Milke Slikare, Obrena Jovanovića, Bate Mitića, Vite Enerkovića, Šala ... do generacije mlađih braće Jovanović, Miroslava Jeremića, Đokovića, Pedje I Buce, Željka, Gaje, Sreje, Krundže...
Dragiša Medenica veleiki majstor svog posla, znao je da ulovi trenutak za večnost.
Imao je Dragiša nerv za fotografiju, poput "Letećeg" fotografa Slobodanke Vasić šegrta kod čuvene Valjevke "Milke Slikarke"- Kosare Antić. Slobodanka je „lajkom” 22. maja 1942. godine, iako tek sedamnaestogodišnjakinja, bez profesionalnog I životnog iskustva postala kraljica fotografije.
Bez straha da će i sam biti žrtva zla, zabeležila je u okom kamera kritični momentum, herojstvo mladog čoveka, spremnog da žrtvom svojom nestane za ideal pobede, slobode istine ljudskosti i ljubavi!
I Dragiša je imao osećaj da prepozna kritični moment, od ugla, kadra, do pogleda čoveka. U svom umetničkom opusu rastao je, razvijao se, i postao vrhunski profesionalac, ali pre svega umetnik istančanog osećaja da trenutak poput Slobodanke Vasić, trenutak pretvori u beskrajnu i besmrtnu večnost.
Dragiša Medenice je oslikao karakter i dušu čoveka, seljaka, rudara, dečaka, naučnika… u trenu radost u tugu čoveka, ali i prirodni pejzaž, ulicu, kuću, drvo, reku.
Razglednice Lazarevca, Valjeva, valjevskih ulica su neizbrisivo svedeočanstvo Dragišnih dela.
Kolege rado pominju da je Dragiša bio Istaknuti član Foto kino kluba "Valjevo" i majstor umetničke fotografije, i da je svojim delima ostavio hroniku zbivanja u našem gradu, divno svedočanstvo vremena u kojem je živeo.
Nosilac zvanja majstor fotografskog zanata i majstor umetničke fotografije Dragiša je svoj umetnički talenat i ljubav prema fotografiji uspešno je preneo na svoje učenike Velibora Popovića najviše, a posebno na naslednike sina Dragana i unuka Đorđa. Retko uspešan majstor svog posla, instituacija Grada Valjeva, Dragiša je ponos svoje Lole, Vesne Dragice, Dragana Đola. Vlade…
Ne može svako da ostane u sećanju kao dobar čovek.
Počivaj u miru Dragiša, a mi da ne zaboravimo tajnu trajanja.
"Tjana besmrtnosti je živeti život dostojan sećanja!