Items filtered by date: maj 2022

Čovek, na kraju svog igračkog opusa i karijere selektora u svetu vaterpola, zasigurno SA NEVEROVATNIH 100 odličja,  SRPSKI GOSPODAR PRSTENOVA,  Dejan Savić, prekršiće svoje zakucano pravilo. U Valjevu će  skočiti u odelu u zatvoren bazen, ma gde  bude bio napravljen. Savić je sa asistentom Vladimirom Markovićem, na poziv predsednika VK Valis dr Nebojše Stojakvoća  i sportskog direktora VK Valis i pomoćnog trenera reprezentacije Predraga Mihailovića  posetio  Valjevo i SRC Petnica.

U Valjevu odavno  Gradu na papiru, posebnom na planeti, jer obećanja su život, a sve ostalo su samo rupe i bezročno “vukovski” razvučena dela, uz gomilu neodogovorno bačenog novca poreskih obeznika,  i to čudo  neviđeno je moguće.

Gradonačelnik Lazar Gojković je tokom posete  delegacije VSS najavio će se u “skoroj” budućnosti po kao i obično neutvrđenoj ceni, pre ili posle Hale sportova, ne zna se, biti građen SC na Senjaku da zatvorenim bazenom, fudbalskim terenom sa veštačkom travom, atletska staza, a biće vraćano  u život i  strelište. Naglasak je trenutno na izradi  urbanističkog projekta sa idejnim rešenjem.

Obećanja su potvrđeni manir aktuelne vlasti, ali ruku na srce pakovanje u  GUP, projektovanje, čuda neviđenog na Senjaku, reč je o delu starog hipodroma ispod Đenovačke šume  iza Opšte bolnice Valjevo, kao i sva do sada je milozvučno.

Gospodaru prstenova, gostu VK Valis srpskoj senzaciji eks YU vaterpolu, se posebno  dopao pokazani projekat bezobrazno ambicioznog i izuzetno posvećenog direkora UFK VALIS Željka Ostojića.

Reč je o investiciji vrednoj oko pola miliona evra sa solarnom centralom i toplotnim pumpama, isplativoj samo za 4 godine. Voda bi u olimpijskom bazenu SRC Petnica uvek  bila na “radnih” 28-29 stepeni, na  idealnoj  teparaturi za kupanje i rad sportista. Sezona bez pokrivenom balona bila bi  znatno duža, do sada 1.juna do 1.septembra. Bila bi to višestruka dobit za   sportiste, i posebno građane Valjeva, koga danas meteorologistkinje redom, s pravom nazivaju mestom, a ne gradom.

Predsednik VK Valis dr Nebojsa Stojaković u drustvu gradonačelnika Valjeva Lazara Gojkovića imao je tu cast da u SRC Petnica doceka  delegaciju Vaterpolo saveza Srbije, predvođenu najtrofejnjim selektorom u istoriji YU i srpskog vaterpola Dejanom Savićem.

Gospodar zlatnog prstenja Dejan Savić se biranim recima obratio pisutnim novinarima iizeativsi posebno zadovoljstvo što Valjevo ima pored Beograda najveći broj klubova u Super ligi Srbije i pored neverovatne činjenice da ovoliki Grad nema zatvoreno plivalište.

„Vaterpolo ssveza Srbije podržava podržava divnu ideju, konačnu  izgradnju zatvorenog bazena. Definitivno to Valjevo zaslužuje, jer od  sledeće sezone, će  imati dva velika tima u Super ligi, sigurno  najvećeg sporta u Srbiji. Vaterpolo sport, je nacionalni brend,  i mi smo danas ovde da podržimo ideju i da se izborimo za saradnju. Lično ću učiniti sve da kadetska selekcija Srbije bude na Kampu, odnosno  pripremama u novom ruhu bazena   SRC Petnica, sa toplom vodom, preko cele godine. Optimalna temparatura vode je ključni faktor, a  kada se sagledaju svi uslovi u SRC Petnica, zajednički sa Gradom Valjevom organizovaćemo  jednu zvaničnu svetsku utakmica između naše rerezentacije i bilo kog velikog tima na planeti“.

Dejan Savić, je oduševljen idejom da je  Valjevo konačno prepoznalo mogućnost izgradnje  zatvorenog bazena, a dok se to ne desi, bezuslovno podržava  rešenje, da  SRC Petnica  zakorači u budućnost postavljanjem  toplotnih pumpi i solarne centrale.

Selektor Srbije se posebno osvrnuo na VK Valis

“Ne postoji drugi put  osim  ovog VK Valis. Sa svim selekcijama od najmlađih do seniroskog tima stvorena Savićje baza za budućnost vaterpola u gradu I to je recept za u Srbiji”, bez dileme je Dejan Savić, spreman da kada se to desi dođe i možda  prekrši svoje  pravilo, skoči u odelu u zatvoren bazen kad bude završen na radost svih Valjevki I Valjevaca.

Kao igrač Dejan Savić  je osvojio je 17, a kao  trener i selektor vec 20 idličja, a najsjanija su poslednja dva zlata na Olimpijskim igrama dete Partizana, rekorder po broju odigranih mečeva za nacionalni tim 444, strelac 405 golova.

Alfa I omega VK Valis dr Nebojša Stojaković nakon  uspeha kluba za ponos valjevskog sporta u premijernoj superligaškoj sezoni, želi da vicešampion Regionalne A-1 lige, ima makar  približno slične uslove kao i svi drugi klubovi iz istog ranga takmičenja.

“Dva kluba će Valjevo predstavljati u najvišem rangu takmičenja u državi, i u regionalnoj ligi. Igraćemo  sa klubovima iz svih danas država, a bivših republika  SFRJ. Rehabilitacija, u pravom smislu te reči, Sportsko-rekreativnog centra Petnica, započeta  prošlog leta se dalje nastavlja. Suštinska stvar, su toplotne pumpe i korišćenje solarne energije na čemu insistira drrekot RFK Valis Željko Ostojić.  Preko  Vaterpolo saveza  ćemo pokušati da se angažujemo i apliciramo na više mesta da obezbedimo sredstva kako bismo na jesen imali zaista vrhunske uslove. Takvo poboljšanje uslova bi značilo ne samo sportistima, nego i svim građanima”, istrajan je svojoj misiji  neumorni i nepoklobljivi predsenik VK Valis, istrajan da se kao i uvek izbori sa svim preprekama bilo koje vrste.

Prembiciozni operativac Željko Ostojić, direktor Ustanove za fizičku kulturu “Valis”, uspeo je da se nametne sa projektom ugradnje toplotnih pumpi i solarnih panela u SRC “Petnica”.

“Svesni smo nedostataka, posebno sa zagrevanjem vode van letnje sezone. Na osnovu idejnog rešenja urađen je projekat ugradnje toplotnih pumpi isplativ za 4 godine. Grad bi se oslobodio troškova struje i gasa. Zahvaljujći toplotnim pumpama tokom cele godine temapartura vode će bito najmanje 28 stepeni. Sa projektom ćemo konkuristi gde  god se bude bilo moguće”, kategoričan je  Ostojić,

Majski radovi su uticali da  sezona kupanja  ne počne i pre 1.juna,za kada je zakazano zvabično otvaranje kupališne sezone po cenama kao i lane.

Bude li se manje novac bacao na raznorazne gluposti, od preplaćenih izvođača radova što kasne, nepoštovanje rokova postaje pravilo, do plaćanja i nedogled besmilslenih pa nikada realizovanih projekata, zatim plaćanja  stranih i domaćih prorežimskih mejntsrimaša i fejk njuzera, uz nezaobilzane pevačice i pevače, ostaće  samo a nivou grada značajan deo sredstava, od potrebnih pola miliona evra za  za toplotne pumpe i solarnu centralu  u SRC Petnica,

Možda umesto Dejana Savića u “vrelu” vodu skoči deblji  od “debelog” prepoznatljivi obećanko, do danas moćan samo kad  obećava.

Progon većine medija što vide smisao svog delovanja u odbrani slobode i istine, ljudskih vrednosti i pravde ne jenjava. Šikana nerežimskih valjevskih  medija ne prestaje. Kao i obično većini nerežimskoh medija udeljene su mrvice od 10 miliona dinara namenjenih medijskim projektima. Cilj je ispunjen, oči su  zamazane,  samo onima što veruju da Partizan on voli isto kao miljenicu mu sa “Rajka”.

Kad ne smeš, a hteo bi možda da usrećih Valjevke i Valjevce, jasno je da sve više ličih obično malo ništavno -duplo golo, sitan poslušnik i izvršilac svega što ti se naredi, “odozgo”.

Prodati  svoj obraz za 5 miliona dinara u kešu, a možda i duplo i više, dok utakmica traje, ako si vešt,  vozikaćeš se    “elitno” u crnomanjastim džipovima, sada samo preobučen u dres druge boje, ne može svako.

Alavoj preko noći pogospodstvenoj guliji, ne pada na pamet da iskolači oči, proguta knedlu, da se makar zagrcne.

Mirno kao da se ništa ne dešava  alavi gledaju i dalje beskrajno poniživanje  dece, radnika i seljaka.

Nepodbni novinari su stalna meta, šikane i uskraćivanja svega što ima pripada u  opisu zahtevnog posla. Para za novinare nema, ne od juče, tek nešto više od 30 godina. Malo li je za trpljenja napravde, stradanja i bola da se sačuva obraz I dostojanstvo.

Pivilegovani političari čak i od konačno s pravom ispoštovanih  doktora i medicinskog osoblja,  sve više ugrožavaju primat uvek najvećim izdajnicima svog naroda.

 Postavljeni od vlasti da joj ponizno služe, da je čuvaju, i za nju sve rade, bez trunke griže savesti, ulaze u mrtvu trku sa novokomponovanim vlastdršcima, ali zajedno su bliži smetlištu istorije,  da ih se  napaćeni narod konačno trsi.

Vlast u nekada gradu sada kasabi, tvrdi će nas ne daj bože ponovo usrećiti Nemci I to dva puta.

U tri navrata u prošlom veku,su se “dokazali”.Sada bi da se legalno bez gestapovskih i esesovskih metoda, batinanja, streljanja i vešanja  uglave, da nas o našem trošku gurnu u  dve crne rupe za isisivanja krvi, ponize I kolonijalno “usreće”

U planu novo, ropstvo-zadužuvanje  narodu za 100. tinak  miliona evra, je još daleko od realizacije.

Obećanja još uvek onih što nikako da se  dozovu  pameti su sve manje na ceni.

Tri decenije i koju godinu duže traje iscrpljujuće vređanje i ponižavanje zdravog razuma.

Vlast valjevska beži “odgovorno” od surove istine da je za Valjevu akcijaško buđenje spas.

Jagode, trešnje, višnje, maline  kupine, jabuke.. su valjevsko i zlato Srbije a ne vage i slavine.

Poljoprivreda, stočarstvo, za život a kultura  turizam, i sport, za dušu su proverni recept  za zdravlje osmeh  i radost svakog ko živi o svog rada, da bude čovek dostojan ljudske vrste.

Valjevo danas ima 2 stadiona, i 2 stadiončića. Ne treba mu peti, ali zato u šest  srpskih sredina i gradova se grade stadioni, kapaciteta da svih živi upisani u matične knjige ne mogu da ih napune. Korist samo za idejnog tvorca - naručioca posla i  izvođače radova..

Valjevo nije na listi privilegovnih za novi stadion ali je u S planu.

..U  Parku Pećina je niklo 900, na  Petom puku par stotina stolica

U plan S se i dalje ne uklapa SPC(Sportski poslovni centar) sa halom sportova sa roštilj krovom pod kupolom od 5.000 mesta, u čijem sklopu je i zatvoren olimpijski bazen.

Izrada SPC košta skoro samo 10 puta manje od onih stotinak  I kusur miliona,  što bi švabe da se ogrebu,  oderu nas , naravno isključivo u interesu svog profita.

Iako je u ponudi  ušteda Gradu Valjevu nemerljivo veća od 10 miliona dinara namenjih medijima, da se  dozove pameti i gradi SPC, vlast beži od generalnig projekat sa sve stzdijim izvodljivosti. Jedan od razloga je cena SPC Valjevo, po sistemu ključ u ruke, a iznosi samo 15 miliona evra. Premala je za alave, izgleda?

Preskočiti u 2022. učešće na konkursu za ovogodišnje sufinansiranje projekata u oblasti javnog informisanja, je časna i jedino moguća odluka.

Pola decenije  neznanja, neljudskosti pokušaja materijanog ponižavaja, kruna na otimačinu od 1991. espesovskom tiranijom  načet i četvt veka kasnije konačno  ubijeni radio su dovoljan razlog za ovogodišnji pauzu i predah od borbe dok trajem.

Da je odluka bila na mestu potvrda je podela 10 miliona dinara na (ne)ravne časti.

Kako pišu sveznajući  samo  “dva medija”nisu dobile ni cvonjka”.

Velikodušnost i pažnja  valjevske vlasti prema nerežimskim medijiam vređa zdrav razum. Za medijsku trojku na vrhu lova, a za obične i medije u pokušaju po koje zrno.

Najviše novca je dobila televizija V5 (eks Vujić televizija), a na spisku onih kojima je opredeljen novac iz gradske kase za medijske projekte i ove godine ima preduzeća i udruženja čije je sedište u Beogradu.

TV V5 eks Vujić tv će inkasirati 3.250.000 dinara, a  TV Valjevo plus 1.750.000 dinaram odnosno ukupno 5 miliona. Treća televizija  Marš će dobiti  400.000 dinara, pitanje je samo po kom osnovu skoro 10 puta manje od 2 "vodeće".

Na spisku  prepoznatih projekata da vrede od strane validne konkursne Komisija, od 30 pristiglih na konkurs,  sufinansiraće se još16, od ukupno19 što prođoše   “sito i rešeto”.

Bgd kamarila ponovo nosi pune bisage para, čak 3.550.000 dinara!?

Od valjevskih portala iz gradske kase najviše novca po pola miliona dinara dobili su  Slavica Savić Vujanac PR, portal Vamedia, i Nenad Kudić PR atelje za oblikovanje i izradu predmeta od drveta Jelena Art JK Valjevo, osnivač portala Va014.info.

 Bojan Jovanović PR Agencija za izradu veb portala "Titan web design", osnivač portala Valjevskaposla.info, dobio je 200.000 dinara. Preduzeće MG Gold Press, osnivač portala Valjevo na dlanu, za projekat "Da budemo isti" dobilo je 150.000 dinara. Portal  Valjevski je dobacio do  200.000 dinara, Jelena Art JK Valjevo,( 150.000 dinara)   M studio za ples i zabavu, I MG Gold press i beogradsko preduzeće „Sams group“. “Stotku” će dobiti  Dragan Krunić-Krunić foto, osnivač portala "Objektiva",  i Snežana Lazarević PR, portal Lagrande za projekat "Zaboravljeni sportski šampioni Valjeva",azatim portal „Cyber team“, i Udruženje privrednika i poljoprivrednika „Srbijanka“,  Radio Istočnik i portal LAGRANDE.

Od valjevskih medija što su konkurisali jedino nisu prošli očekivano (ne)podobni projekti internet novina Kolubarske.rs i portala Patak online.

Služenje  se nastavlja, Ponizni se  posuše  pepelom i novac naroda valjevskog  dadoše po zapovesti. Koga danas dotiče kvalitet kad se šečer lageruje u magacinima pokojnog Uzora.

Važno je da je slatko, a za dijebitis ako ne mora insulin, dobri su I glukofaž I forsiga, mada se i hrom traži.

Za jesen je nameračeno milionče  za pevača, za  utehu manje ipak od odavno provaljenih  mejsnstrimaša i fejknjuzera što svaki dan grakću ko gavranovi sa drveća u Opoštoj bolnici Valjevo..

A za vlast i dalje aktuelan poruka:

Nema predaje, što te ne ubije samo te ojača!

NEMA  ODUSTAJANJA!

Do pobede i slobode put je težak i trnovit, ali postoji!

Predsednik opštine Mionica Boban Janković iako okupiran svekodnevnim obavezama i borbom za bolji život naroda u mioničkoj opštini, odvojio je vreme  da poseti na praznik Letnjeg Svetog Nikolu najstarijeg  u svojoj opštini  Jordana Jevtovića, krepkog dekicu koji je proteklog  februara zakoračio u 103.godinu života.

Jordan Jevtović živi u Krčmaru, podno Maljena. Život je proveo u rodnom selu,  radeći u lokalnoj prodavnici. Počeo je da radi sa 18, a godina,  seća se dobro u ponedeljak, na praznik Mladence. Od svoje 48, je u penziji, već 54 godine, a osmadesetim je prestao da pije kafu i rakiju.

“ Malo je reći da sam oduševljen. Prava je dragocenost popričati sa čovekom kao što je deda Joca. Od njega se može mnogo čuti i još više naučiti.  Siguran sam da ću opet svratiti, jer nismo stigli o svemu da porazgovaramo, a  družili smo se nekoliko sati. Očekujem da u februaru naredne godine da proslavimo   deda Jocin 103. rođendan", kaže Janković.

Deda Joca, tako ga zovu njegovi Krčmarci, rođen je 1920. godine. U to vreme svet se oporavljao od posledica Prvog svetskog rata, a dobro se seća i Drugog svetskog rata. Bitrog uma, krepki starac nem dilemu da se svet mnogo promenio.

 “Pre si morao da budeš gladan, danas nije tako. Krpili smo pantalone, a danas jedemo lubenicu za letnjeg Svetog Nikolu. Neuporodiv je  život danas i nekada. Danas se živi mnogo, mnogo, bolje nego ranije", kaže najstariji stanovnik mioničke opštine Jordan Joca Jevtović, koji ima i recept za dugovečnost.

"Što manje nervoze i nerviranja. i biće manje problema. Nervozom počinje, a završava se lošim odlukom, i odoše izdravlje i život. Jednostavno ne dozvoljavam da me niko i ništa ne iznervira"

Jordan Jevtović živi sa ćerkom i zetom koji brinu o njemu. Omiljen je u rodnom Krčmaru, jer nije mala star biti najstarij i najpoštovaniji Mioničanin.

Pažnja i poštovanje nemaju cenu, zna to odlično Boban Janković, spreman na sve kada je u pitanju Mionica i Mioničani.

Leto je već stiglo a Boban ne staje. Mioničane tek čekaju brojna prijatna iznenađenja.

Osam decenija prođe od kada je besmrtni ratnik Stjepan Filipović postao svetlost čovečanstva. Ljudina kakva se rađa jednom u dva veka, živi i dalje.

A ovaj 22.maj naizgled prođe neopaženo, uočljivo bez pompe, govornika, lažnog poštovanja istinskih vrednosti.

Smrad preobučenih i poturenih izdajnika da predstavljaju ono što nikada nisu, niti će biti, zaudara sve više i jače.

Brdo Vidrak iznad Valjeva ima svoj simbol, monumentalni  spomenik herojima 20. veka.

Grandiozni spomenik Vojina Bakića, je posvećen simbolu otpora fašizmu,  Stjepanu Filipoviću i svim stradalim borcima i ratnicima srpskim i partizanskim.

Partizanski komandant Steva Kolubarac, i svi što ponosno prkosno digoše glavu i sa puškom  u ruci kretoše u boj protiv zla, i dalje su na večnoj straži,  traju i trajeće dok bude ljudi.

O junacima 20.veka i Stjepanu Filipoviću, Stevi  Kolobarca, ratnicima za slobodu, ljudskost, istinu pravdu, današnja mladost gotovo ništa ne zna!?

Danas ako ih pitate na ulici ko je  Stjepan Stevo Filipović, Stevo Kolubarac, uslediće  začuđujuća grimasa, i kontra pitanje, o čemu to pričaš?

Stevo Kolubarac nije se Pinka, Hepija, studija B, čak ni sa RTS-a.

Nije sa farme, zadruge, parova, nije na  meti tabloida, nije akter svakodnevnih rijalitija, nije obešenjak o luster, skakač kroz prozor, prepadač iz frižidera… nije pobednik kadar da pobedi svakoga, i počupa mu uši. Nije ni fudbaler, pevač, kontroverzni biznismen, tajkun, vladika, političar, glumac...

Nema o Stevi Kolubarcu filmova, serija, jer nije ni Sloba, ni Mira, a i niko od mafijaša. Nije ni  danas sa šampanjcem lice sa poternice iz Krcunove “rupe” što veliča  svog idola, dok Sever peva Draži u čast.

Pitanje, ko je Stjepan Filipović je za većinu danas  zagonetka.

Na sreću još  ima ljudi koji  po  fotografiji  prepoznaju istoriju i Stevu.

Neobaveštenima mahom mlađima se  ne može  zameriti, jer su neobavešteni.

Zamerka ide na dušu onima što odlučuju kakvo  potomcima ostavljaju  znanje i sećanje.

Na naslovnim stranama se zna ko je glavni, nema ni slova o godišnjici smrti, za nezaborav  Stjepana- Stevana- Steve Filipovića!

Iako je fotografija Stjepana Stevana Filipovića u zgradi Ujedinjenih nacija, mada to valjevski ekspert za falsifikovaje istorije oštro negira, Steva Kolubarac je, baš na  toj fotografiji  pokazuje zašto je ikona sveta!

Živimo  u doba “modernih junaka” nepismenih ili polupismenih prevaranata, džabalebaroša,  dunstera i smradova što haraju jače od kuge.

Isplivale su iz podzemlja, ljudske nakaze i skotovi, nedostojni imena čovek.

 Ne čudim se što mali broj  ljudi zna ko je, i  čega  je simbol mladić obešen u 26 godini 22. maja 1942. godine, u 11 sati, na Valjevskoj pijaci.

Stjepan Stevan Filipović je i posle 80 godina svetlost i simbol slobode!

Rođen u Opuzenu 27. januara 1916. godine, a kad je došlo veme postao je partizan,  ubrzo i komandant i politički komesar tokom Drugog svetskog rata pripadnik Narodnooslobodlilačkog pokreta.

Izuzetna hrabrost mu je donela status  narodnog heroja 14. decembra 1949. godine.

Kršten je kao Stjepan, od drugova u Srbiji prekršten  u Stevan, i  Stevo Kolubarac.

Izdali su ga neljudi  u decembru 1941.

Sa još dvojicom drugova   četnicima je u lice tresnuo istinu: Ja sam taj Steva Kolubarac!

U Šapcu je mučen, pa predat gestapovcima. Rezulat višenedeljnog  mrcvaranje je zapisan u dosijeu: Nemoguć slučaj!

Eplog je bila surova presuda, smrt vešanjem. U  valjevskom zatvoru, je hrabrio drugove i govorio im.
,, Nenadajte se ničemu.  Ovde neće zalutati dobro. Budite hrabri kad budete gledali smrti u oči, kad vas budu streljali. Nemojte pokazati da naša smrt znači njihovu pobedu!”

Nekoliko dana pred vešanje sestra mu je donela pantalone, cipele, košulju i sako.

Dan upči vešanje poslednja želja mu je je bila, porcija pasulja.

Tog 22.maja 1942. srpska državna straža (nedićevci) sprovodila ga je na vešanje ulicama Valjeva, od zatvora, do pijace. Na putu do pijace glasno je pozvao ljude na ustanak.

Zapis kaže da je na pijaci dovodeno da vide poniženje partizana, kako cvili za život,  skoro 3.000 ljudi, sa sve decom iz škola.

Pod vešalima, imao je pravo na sveštenika, cigaretu, i da kaže  šta ima.

Steva je zagrmeo do neba: ,, Nemojte samo stajati gledati, ubijajte gadove! Vadite zarđale puške! Ako budete samo posmatrali, gadovi će nas jednog po jednog ubijati! Smrt  Hitleru! Smrt fašizmu! Živeo Sovjetski savez!  Živela Crvena armija!”

Ćvrsto stegnutih i u uvis podignutih pesnica klicao je: ,,Živela sloboda! Živeli radnici i seljaci! Živela Komunistička partija Jugoslavije! Proleteri svih zemalja, ujedinite se!”

Stjepan Stevan Filipović je bio borac  za slobodu, zlopaćenih  radnika, sa  vizijom da će doći vreme da radnici odlučuju o svom radu. Nemce je mrzeo iz dubne duše.

Nisu ga obesili Nemci. Oni su samo besni što pre sobom vide junaka, komandovali, da bude ubijen.

Stevu Kolubarca obesili su Srbi. Džandari, oduvek izrodi svog naroda.

Oduvek plaćene sluge svake vlasti, nepismeni smradovi. Polusvet iz okolnih sela,  a ne Valjevci, poslušnici okupatora.

Steva Kolubarac im nije im dozvolio da mu stave omču. Sam je to učinio, a pobesneli švapski oficir kada je video šta se dešava i da nema ništa od planiranog poniženja, pokušao je da izmakne klupicu, Steva je zamahnuo da ga šutne  nogom, izgibio je ranotežu,klupica  ispod nogu je pala, i svet je video nebeskog junaka kako postaje besmrtan.

Fotografija svedoči o trenutku istorije za večnost.

Nedićevska straža ima potomke i zna se ko su, možda i ulicu dobije  neki od  izvršilaca sramnog vešanja  heroja, patriote i komunističkog rodoljuba.

Fabrika namešataje u Valjevu je nosila ime Stevana Filipovća, kasnije skraćeno u STEFIL. Osnovna škola u Divcima nosi ime Stevana Filipovića.

U Beogradu nekoliko, ulica na periferijii nosi Stjepanovo ime.

Pre par godina jedna je prekrštena je u Emila Perška, zloglasnog ustaše. Kad je narod digao glas vraćeno je ime Stevanovo.

U Opuzenu, ustaše su srušile Stjepanov spomenik. Ni škola se više ne zove po njemu.

U Valjevu spomenik Vojina Bakića odoleva, ali ga stoka skrnavi  grafitima i gadostima.

Ne zna se gde mu je grob. Niti ga neko traži. Ne  pravi se serija o Stevi, ne pišu se  feljtoni, da se  otkrije  gde su ga džandari pod okriljem noći tajno zakopali.

Stevan je tri dana visio na valjevskoj pijaci, plašeći švabe  obešenim, mrtvim telom.

Od vešanja Stjepana Filipovića fašisti su zabranili   poslednje reči na smrt osuđenog.

Pored Steve  i dva rođena brata su poginula su tokom NOB-a. Stariji Šimun, streljan je zajedno sa 3.000  Kragujevčana 21.oktobra 1941. godine. Mogao je da se  izvuče posle poziva okupatora da ljudi  druge nacionalnosti izađu iz mase. Mlađi brat Nikola, kao borac Kragujevačkog bataljona a kasnije proleterskih brigada poginuo je na Zelengori, tokom bitke na Sutjesci.

Danas je teško mladima, Stevinih  godina pojasniti da su postojali ljudi, spremni da daju svoj život za ideal, slobode, pravde,  bratstva i jedinstva, jednakosti, pre svega ljudskosti.

Vremena pred nama su šansa da podignu pogled, oslobode mozak i telo zavisnosti od telefona, droge, nerada,besimisla što hara. Ima još ima vremena.

Kazuje im to baš Stjepan Filipović,  Steva Kolubarac svojim besmrtnim delom!

Anadolu Efes je u finalu Fajnal fora Evrolige pobedio madridski  Real 58:57 ipostao dvostruki uzastopni šampion, a MVP finala kao i prošle godine u Kelnu, sada u Beogradu je Vaslije Micić.

Proglašen za škart u preimenovanom klubu iz beogradskog predgrađa,  rođeni Kraljevčanin je bio prvi strelac finala sa  23 poena, a za  igrača utakmice je proglašen  Nemac Tibor Plajs(19 poena (8/10) i sedam skokova,

Efes je odbranio tutulu šampiona Evrolige. Barselona je treća,pobedila  je črvttoplasorani Olimpijakos sa 74:64.

Klinici Mege su šampioni Evrolige  u juniorskoj konkurenciji.

U finalu  „Euroleague Basketball Adidas Next Generation Tournament Finals“  u „Hali sportova Ranko Žeravica su deklasirali Next generation selekciju sa 82:61. Nikola Đurišić je MVP finalnog turnira. 

Tri četvrtine popunjene Arene, 15-ak hiljada ljudi gledalo je lošu košarku, nedostojnu finala a Fajnal-fora Evrolige. Prikazana i neefikasna igra oba tima, očigledno umornih i opteterećnih igrača  značajem meča, su ostavili vrlo  loš utisak.

Efes  je  tek treći tim koji je uspeo da bude bek-tu-bek šampion Evrolige u modernoj Evroligu, i to posle  Makabija (2004, 2005) i Olimpijakos (2012, 2013)

Finale Evrolige  u Areni nije bilo lepo ni za gledanje ni za slušanje.

Spektakl sa  115 koševa,  nije to ustvari ni bio.

Pirejci su dominirali u Areni a Olimpijakos s nije igrao finale. Za koga su navijaliu finalu  sam bog zna.

Već prežvakane  priče o tv daviteljima,  umišljenim   da je spektaka

l njihova privatna prćičija pa mogu ga prde dok ih svako pametan ne počisti pritisikom  na taster dalijnskom  upavljača, su ponovo dobile na važnosti. Nastup komentatorskog besmisla je Hrvat sa SK spremn da zapeva Krunoslavu Simonu  dobro znanu pesmicu "Zagreb, Zagreb, vraćam se u Zagreb..." u čast  momka zbog povrede izastalog sa Fajnal-fora. Srpski ne pomenuše Filipa Petruševa,  a šts bo trl bilo da je Simon poneo MVP titulu, možrmo trk misiti.  

Na terenu  od starta do “hapšenja” dominacija centra Reala Tavaresa. "Zaključao" je svoj reket, a pod košem Efesa je pravio ršum. Bez skoka i šuta  Efes je na momente izgledao bespomoćno.

Na sreću Micić I Larkin su nalazili  pukotine u odbrani kraljevića, pogađali i držali kakav takav priključak. Očajna košarka i 42:40 za izabranike Pabla Lasa na pluvemenu, ali i 17 poena Vase Micića

U trećem kvartalu 19 poena od oba timam baš premalo!

 Efes daleko od svog nivoa tokom cele utakmice  je "trokirao" da bi se na početku 4/4  konačno se “upalila mašina”

Momci iz “senke  Singlton i Plajs sa  Micićem I Larkinom, kada je bilo najvažnije  postaju factor x na terenu, skokom i  koševima.  

U dramatičnoj završnici  Plajs  promašaj Micića vraća u koš za 58:55 na minut i  5 sekundi do kraja, Ljulj je smanjiuje na poen razliku.  Real se uzda u male faulove, sve dok im nisu ostale  3 sekunde za svoj napad. Larkin  promašuje trojku, a Singloton u rvanju sa igračima Reala troši vreme, što neumoljovo teče. Ubrzo stiže i kraj  za veliko slavlje Efesa.

Vasa Micić sa 23,  Plajs sa 19,  Larkin( sa 10  poena su bili najefikasniji  kod Efesa,  a na drugoj strain  jedini dvocifreni bio je Valter Tavares sa 14 poena, i 11 skokova.  Ljulj je  ubacio 9 poena,  Rendolf 6, a Poarije i, Dek i Hanga. Po 5

Micić je prvo trojkom u poslednjoj sekundi bio apsolutni junak pobede protiv Olimpijakosa u polufinalu, a potom i najzaslužniji za veliki trijumf turskog kluba u finalu Evrolige u Beogradskoj areni.

Sa 23 poena, Micić je bio najefikasniji igrač finala. Uz to je zabeležio po dva skoka i dve asistencije.

 Pored sportskih pitanja nakon osvajanja nove titule u Evroligi, bilo je i političkih, Litvanski novinar je “zamolio”  trenera Efesa Ergina Atamana i Vasilija Micića  da pošalju podršku Ukrajini zbog  intervencije  Rusije.

Ataman je poslao Micića u svlačionicu i preuzeo mikrofon. 

“Vasa umoran i da je vreme da ode u svlačionicu. Ja ću odgovariti na sledeća pitanja. Naravno da smo duboko uznemireni situacijom, to pričam  od prvog dana kada je rat počeo. Neprihvatljivo je da se to događa u ovom veku. Živim u Turskoj, sa turskim narodom i svi smo uznemireni što nevini ljudi i deca ginu . Neverovatno je šta se događa 2022. godine u Ukrajini. Žao mije  situacije u kojoj se nalaze moje  kolege koje rade u Rusiji u  ruskim klubovima, koji nemaju veze s tim. Sve to je sranje od politike"

"Verujem da će čovečanstvo pobediti ovu situaciju kao i koronu. Optimista sam verejume da možemo ovo da pobedimo” rekao je Ataman,kome Beograd baš prija,jer navikao je da u Areni pegla sve redom u Evroligi.

Iako nije bio  u prvoj petorci Evrolige, iako najbolji strelaca takmičenja, najzaslužniji za 5. mesto Efesa posle lošeg starta sezone, problema, sa kovidom i povredama Micić je dokazao da je najbolji. U  prvu petorku izabran  Šejn Larkin, sa manje poena i asistencija  Na  bekovskoj poziciji  je bio i Majk Džejms, čovek statistike.

Prošlosezonski MVP regularnog dela nije se našao u prvoj petorci, ali je Plej-of pokazao ko je i zašto je najbolji igrač Evrolige. 

Nikola Mirotić je marka,  ali Micić je pobednik. Kad se utakmica rešava  lopta ide u ruke Vasi  i promašaja nema. Ove sezone je u drugoj petorci regularnog dela, ponovo, a   kao i prošle godine – bio je najbolji strelac u finalu,  MVP  je finala. Vasa je MVP trofej  osvojio  drugi pout  zaredom, Šut protiv Olimpijakosa za pobedu u polufinalu je istorija kao j F4 u Beogradu,  na kome je  Vasilije Micić  postao paša istanbulske  klupske košarke,  a EFES je dvostruku osvajač krova Evrope!

Finale fajal for a Evrolige sutra u beogradskoj Areni igra istanbulski Efes,  zaslugom isključivo Kraljevčanina, "škarta" državnog projekta, Vase Miciće, već sada je jasno MVP-ja i sunotenjeg finala u Beogradu. Momak iz Kraljeva vodić EFES  i sebe ka duploj krinu. Rival po meri,  10-ostruki osvajač Evrolige kraljevski  Real. Kraljevići su  sinoć srušili  prefavorizovanu Barselonu, izgorele u paklu straha da posle 12 godina mogu ponovo na krov Evrope.

Za srpsku košarku vest dana je da Dejana Bodirogu mnogi već vide na mesto Đordi Bertomeaua.

Miriše da će u Evrologu u paketu Partizan i Zvezda, samo da  izbore finale plej ofa ABA lige, mada za državnu miljenicu čak ni to nije uslov.

Katalonci i braća iz Atine imaju za čim da žale. Olimipajkos je sekund delio od produžetka, a Barsa je posle  samo jednog poraza od Reala,  izgubila meč sezone u Beogradu.

Pirej se preselio sinoć u Arenu.

Uzalud i podrška srpske braće,  ludnica tokom celog dana u srpskoj prestonici, korteo u crveni belom. Nije pomogao čak ni vojni pinzgauer sa velikim  Z simbolom ruske vojne operacije u Ukrajinina na ulicama Beograda.

Proglašen za škart u  evropskom projektu, kraljevački  “janičar” izrasta  u  mvp-ja Fajnal fora u Beogradu. Srpski knez, a valjda konačno i istanbulski   vezir Vasa je “sahranio”  Olimpijakos trojkom  sa Brankovog mosta!

Vratio je Micić Efesu oteto prvo mesto zbog korone, pre dve godine, ali Turci su do Beograda stigli uglavnom zahvaljući politikantskoj odluci i eliminaciji ruskih timova iz Evrolige. A baš ta politika je dovela Fajnal-for, drugi put u Beograd u poslednje 4 godine, ali ne i željeni tim iz Srbije.   

Ne mali broj zanimljivosti  krasi beogradski    Fajnal-for.

Beograd će kažu eksperti zaraditi 20-30 miliona od Fajnal – fora. Nije mala cifra 20.000, odtoga polovina iz Pireja, navijača-turista što je stiglo  je u srpsku prestonicu. Pirejci će voditi glavnu reč u finalu, i navjuaće za dobar provod u srpskoj prestonici, jer utakmica za treće mesto jejoš jedan u nizu promašaja Evrolige.

Vratimo se za tren  priči zaradi Beograda od Fajnal fora. Pomisao da  bogata Turci u   Carigradu ugoste svaki dan dva Beograda, 4-5  miliona  turista, nešto govori pazaru carigarskih hotelijera i trgovaca, apre svega ponuđača znamenitosti metropole smeštene na dva kontinenta.

A na beogradskom Fajnal-foru pored velikana košarke iz Evrope i Amerike  posebno mesto  ima Dejan Bodiroga.

Kao igrač je bio tri puta šampion Evrolige, a kao ličnost je persona grata.

Povratak  Bodiroge u Evroligu je najavljen  na narednom sastanka vlasnika,   25. maja.
Košarkaška Evropa je prepoznala Bodirogu kao  pravu ličnost za jednu od čelnih pozicija Evrolige, ne samo zbog blistave i pobedničke igračke karijera, nego i zbog velikog poštovanja koje uživa u Španiji, Grčkoj, Italiji, Rusiji,Turskoj …

Bodirigu na čelu Evrolige vide iz zbog  sposobnosti da kao čelnik velike organizacije prepozna prave putokaze,  što je i potvrdio dok je kao  potpredsednik Košarkaškog saveza Srbije, ukazujući na smer  razvoja  reprezentativne košarke  na putu povratka u evropski i svetski vrh.

Bodiroga je  ličnost od integriteta, staložen i mudar da danas razjedinjene  ponovo zbliži i ujedini. Dejan je poliglota, govori  engleski,  španski, italijanski,  grčki, ruski…  razume  mentalitet ljudi  iz zemalja  klubova u Evroligi. Ključni je faktor da Srbija ne bude više klupski potcenjivana. Dostojan  naslednik Bore Stankovića, zare ne!

Partizanu i Zvezdi će, ,sada je već jasno, posle Fajnal fora u Beogradu  biti  dovoljno finale plej-ofa ABA lige za direktno učešće u Evroligi,  kao šampion i finalist sa specijanom vajd kartom.

Da li treba isticati  i zasluge “samo” devet puta“ šampiona Evrolige Čačanina Željka Obradovića, počastovanog da da uruči trofej najboljem igraču regularnog dela sezone Nikoli Mirotiću.

Na drugoj strani  košarkaški moćnik,  gospodin iz predgrađa što je prekrsti ime svog kluba, moćiće i dalje sanja fajnal-for Evrolige.

A valja reći da su iImenu  Istanbul  kumovali Grci. Istanbul vuče ime od  grčkog izraza "εις την Πόλη", što se cita "is tin Poli", a znači “ovuda za grad".

Sinoć baš preko Grka Turcima  prolaz za finale otvorio Srbin Vasa!

Heroju Efesa čačanskom knezu, posle dva promašena slobodna bacanja, veliki  strateg Ergin Ataman nije prigovorio. NIje mu rekao da šutira u poslednjoj  sekundi.

Vasa je ubacio  koš odluke, za  pobedu od  77:74  i novo  finale za ekipu  poraženu  od Zvezde u Beogradu,  čašćenje sa  30.000 evra. Turci u TOP-8 elminisali  Armanija, prepuštajući Makabiju da igra sa Realom. Ali dolazi i  dan borbe sa Madriđanima za trofej i  milion eura, presmešnu nagradu namenjenu šampionu Evrope!

Poraz od Zvezde Efes je već višestruko naplatio, Vasa Micić hita ka dvostrukom MVP-ju Fajnal-fora, posle Kelna, sada i u Beogradu. Treneru Efesa Erginu Atamanu, posle trijumfa nad Olimpijakosom posebno prija čestitka najboljeg trenera protekle sezone u Evroligi Jorgosa Barcokasa, za kojim je teška noć zbog odluke da Olimpijakos u poslednjih 20 sekundi meča brani svoj koš umesto da se ide na faul. 

Nokautu kolosa iz Pireja trojkom u poslednoj sekundi meča  prehodila su 12 poena, 9 asistencija I 6 skokova Vasilija  Micića.  Ostaje zapisano da  je Šejn   Larkin bio najefkasniji sa 21 poenom, Brajant je ubacio 17. A role Krisa Singltona I Nemca Tibora Plajs su takođe doprinele uspehu Efesa. U  timu iz Pireja na sekund do prudužetka I šanse da u dodatnih 5 minuta izbore finale  “kolo su vodili” Martin (15), Mekisik, Papanikolau i Slukas po 14 i Fol  sa 12 koševa.

Real je rival  Efesa u finalu Fajnal fora Evrolige posle trijumfa nad  Barselonom sa 86:83 (19:19, 15:26, 26:11, 26:27).

Španski derbi odlučila je  dramatična penal  završnica, posle preokreta Reala, i nestvaran pad Barse u drugom poluvremenu.  Madriđane su predvodili  Jabusele i Kozer sa po 18 poena. Kod  Barse  je briljirao MVP sezone 2021/2022 naš Nikola Mirotić sa 26koševa,  a Laprovitola je ubacio 17poena.

Finale Real-Efes je u subotu u 19.00 sati

U  16 sati za 3.mesto  će igrati Barselona i Olimpijakos.

U predigri će u finalu "Euroleague Basketball Adidas Next Generation Tournament Finals“ ( ANGT)  igrati mlada ekipa Mege.

Posle posle velikog preokreta  srušen je Real Madrid sa 81:74. Pobedu je doneo fantastični  Basala Bagajoko. Skor 19 poena,  12 skokova i 3 asistencije sve govori. Đurišić postigao 19 poena i 7 asistencija, a Andrija Jelavić je takođe bio sjajan sa 17 poena, 7 skokova i 4 asistencije. Kod Reala Klavzar 17 poena, Ndiaje 16 poena su bili najefikasniji.

U finalu juniorske Evrolige rival Megi je  mladi tim u izboru Vaislisa Spanulisa Next Generation  bolji u meču odluke za finale od francuskog Asvela  83:82.

 Ergin Ataman je uveren da će njegov tim  ponovo podići trofej u subotu uveče, sada  u Areni.

U Evroligi je dva puta zaredom trofej osvajao  Olimpijakos 2012. i 2013. godine, pre toga Makabi 2004. i 2005, dok su titulu šampiona uspevali da odbrane takođe Jugoplastika, milanska Olimpija 80-ih, Cibona, Kantu, Vareze i Real dva puta kao i ASK iz Rige na početku  takmičenja.

Berlin je prepustio domaćinstvo Beogradu  zbog rigoroznih pravila uzrokovanih pandemijom COVID-19, danas ne više globalnim problemom.

Konačno za kraj, u Srbiju i dalje stižu mejlovi, i laži o podmetnim bombama.

Uoči polufinala antideverziona jednica MUP-a Srbije  pregledala je Arenu,  sada 24 sata  pod budnim okom obezbeđenja.

U više od 200 pretnji dostavljenim mejlovima na meti  nema još ni jednog objekta FK Parizan, za razliku od komšinice, što podgreva sumnju da neko izgleda navija za crno bele.

Tako su mislili i Valjevci  1999.dok NATO agresor nije počeo da seje bombe po  gradu i okolini. Bilo ne ponovilo se, a  oprez je majka mudrosti!

Petak je i čekamo novu cenu benzina, u podne, a jutros hleb, jestivo ulje, brašno, i naravno šečer nisu ponovo poskupeli.

Cenovnik kod kafedžija tek ide na proveru!

Najbolji košarkaš Metalca u minuloj sezoni Uroš Luković(31), kumudraški gorostas, MWP po svim kritejumiuma regularnog dela sezone u KLS, večeras u krugu svojih najbližih i prijatelja slavi rođenje blzanaca Blagoja i Dijane.

Ljubav sa izabranicom svog srca Anom Uroš je krunisao brakom pre dve godine. Po dolasku u Metalac Ani u Urošu posrećilo i od  juče su roditelje dečaka i devojčice.

„Ja sam najsrećniji čovek na planeti. Ana, Dijana i Blagoje su dobro, mamine i tatine „desetke“. Nadam se da će neko biti u košarci, i još bolji od bake Bilje, strica i mene. Divno se osećam. Posebno zadovoljstvo mi čini prisustvo mojih najdražih partizanovaca Novice „ubice“ i sada trenera Metalca Ratkovice, kao i iskrenog prijatelja Valjevca Bukija Jankovića", rekao je za naš portal eksluzivno kao  košarkaš i  dabl-dabl tata, najbolji košarkaš Metalca, sa Sašom Vasićem, u novom milenijumu  Uroš Luković.

Na slavlju u elitinom beogradskom restoranu "Dash" su pored porodice roditelja tate Ljubisava i mame Biljane nekada košarakšice, sestre Branke brata Marka  takođe vrsnog košarkaša, medju  brojnim  Uroševim prijateljima su i klupski drugovi Janković, Teofilović, Bajić..

Po starom srpskom običaju kako i dolikuje trenutku, Uroševa slavljenička majica završila je u fronclama, na šta je Luković i navikao na terenu, jer  najbolji je nezaustavljiv i nepobediv.

Bravo i srećno Lukovići!

Sunčan dan, pravi letnji u sred maja, upotpunio je sjajnu organizaciju Aero kluba Valjevo, još jedne smotre modelara Srbije  malih bespilotnih letilica, i raketaša.

Manifestaciju Peti skup modelara svečano je otvorio Slobodan-Boban-Andrić, iskusni afirmisani takmičar  jedriličar.

Andrić je izrazio zahvalnost u  ime Aero kluba Valjevo što su prepoznali značaj isvrhu  manifestacije  svim pristiglim gostima i akterima smotre, i poželeo im da uživaju u svim bogatim programom predviđenim sadržajima za 15.maj.

Na sportskom aerodromu Divci (LYVA) Valjevo viđeni su brojni  modeli starih ali i najmodernijih  aviona.

Zaljubljenici u avio i raketno modeleratsvo, bilo ih  100-tinak  predstavili su  mnogobrojnoj publici i svoje modele. Skup su svojim prisustvom i nastupom  podigli na nivo impozante manifestacije raketaši.

Dominirali su avio modelari sa modelima civilinih I vojnih aviona,  helikoptera, multikopterima, jedrilica... Modelri su pristigli iz  Subotice, Novog Sada, Zrenjanina, Sremske Mitrovice, Beograda, Pančeva, Smedereva, Smedervske Palanke,Trstenika, Kruševca, Raške,  Zaječara, Niša Leskovca Pirota… gotovo iz svih sredina gde je ovaj sport zastupljen.

Bio je  to pravi vazdušni desant na nebu  iznad  aerodroma Divci, malenih lepotana, vešto vođenih navigacijom svojih pilota sa zemlje, na  radost brojne publike, posebno najmlađih, školaraca.

Većini  školaraca iz Mionice i Valjeva, Pranjana, Divaca… ovo bio prvi susret sa vazuduplovstvom. Deca su bila u prlici da vide I prave male sportske avione I jedrilice izložene pored aerodromske zgrade u Divcima

Na radost najmlađih tradicionalno su na pistu sletele “nebeske” bombone.

Uživanje u letovima avio modela, druženje, razmena iskustava, dogovori o saradnji, susreti veterana letača,  bili su kruna višečasovne manifestacije na aerodromu Divci.

Neizbežni najbolji domaći gulaš, ohlađeno pivo nisu ni ovoga puta izostali  na radost više od 1.000 aktera manifesacije  završene u  predvečerje 15.maja.

 Na prvenstvu Srbije u POWERLIFTINGU u seniorskoj konkurenciji  Naš Valjevac, iz Republike-Radničke  Kolonije, Zlatni dečko Miloš Teofilović(36) je namdašio je sve rivale, i po četvti put se okitio titulom  šampiona države u srednoj kategoriji(do 83 kg), u seniorskoj konkurenciji!

U Beogradu je nastupilo čak 110 takmičara, a Miloš je namdmašio sve. Uspeo je u tri vežbe(čučanj, benč i mrtvo dizanje) da podigne 525 kg,  i stigne do 4.uzastopne titule!

Miloš je jedan od najboljih dizača tegova u zemlji, član je reprezentacije Srbije, a  ovim sportom se bavi već 22 godine, a u POWERLIFTINGU je tek pola decenije.

Uspeh u SRC Rakovica je ukupno 4. uzastopna titula šampiona Srbije!

Kolonijaš u svakom smislu, uporan, hrabar, častan, istrajan nepoklebljiv i nadasve skroman Miloš, s poštovanjem ponosno  ističe da je uspeh došao zahvaljujući  svakodnevnom vežbanju, minimum po dva sata, a pred tamičenje i znatno duže. Posvećenost i vežbanje su mu  putokaz u svemu da što zacrta da može i da ostvari.

Pauerlifting je sport snage koji se sastoji od tri pokušaja podizanja maksimalne težine u tri dizanja: čučanj, bench press i mrtvo dizanje. Kao i u sportu olimpijskog dizanja tegova, Pauerlifting   sportistu jednim pokušajem  pokušava da  postigne maksimalnu težinu, podizanjem šipke napunjene pločama za tegove.

Autor Bogoljub Arsenijević-Maki

Uoči hiljadite pobede Novaka Đokovića, večeras je za finale mastersa u Rimu pobedio Kaspera Ruda, i fantastičnog nastupa i izuzetnog uspeha, osvojenog petog mesta na po ko zna koji put ispolitizovanom Eurosongu u Torinu, srpske predstavnice Konstrakte,  bez premca na valjevskim prostorima u svetu sporta VK Valis je završio u Novom Sadu premijernu sezonu osvajanjem 7.mesta u Super lige Srbije.

Vojvodina je u majstorici savladala Valis 9:7 i boriće se za šesto mesto sa Crvenom zvezdom.

Valis u Slanoj Bari nije igrao na nivou svojih mogućnosti. Posle startnih 1:0 usledila je serija promašaja. Naivno i lako primljeni golovi, a na drugoj strani  totalna dekoncentracija u napadu, “samo” pet puta je pogođen okvir gola, I prokockano isto toliko šuteva u situaciju kada je bilo teže promašiti nego pogogiti mrežu Pajkovića, su presudili. Nervoza i manjak samopouzdanja si bili veći rival od večeras evidentno  bolje Vojvodine. Dve pobede, jedna u Regionalnoj ligi, druga u baražu,  remi i dva poraza u baražu na kraju sezone,  saldo su od oktobra do danas nadmetanja  Valisa i Vojvodine.

A i sedmo mesto u premijernoj sezoni, i 2. mesto u u Regionaloj A-1 ligi, i  samo sa tri utakmice odigrane u svom plivalištu u SRC Petnica, potvrda uspeha kakav niko nije postigao u proteklim decenijma od kada živi vaterpolo sport u Valjevu.

Po završetku utakmice predsednik VK Valis dr Nebojša Stojaković, konačno  u Srbiji i  na svom radnom mestu sportski direktor Peđa Mihailović, i rukovodstvo Valisa proveli su prijatne trenutke sa  selektorom Dejanom Savićem u Slanoj Bari.

Dogovoren je dolazak Savića  krajem maja u Valjevo.

 Za VK Valis sezona još traje. Tinejdžeri rođeni 2003. i mladji se bore za zlato u takmičenju za šampionat države, a iste ambicije ima i nešto mladja generacija 2006. i mladji posle večeras u Šapcu izborenog  finala.

Jasno je da je prioritet svih prioriteta zatvoren bazen. Da će se graditi, gradiće se, kada zavisi isključivo od vrha države.   

Vojvodina - Valis 9:7 (3:1, 3:3, 0:1, 3:2)

Bazen Slana bara, Sudije Putniković i Raković, Isključenja Vojvodina 7, Valis 8

VOJVODINA: Pajković, Marić, Bogdanović 3 Brešćanski, Tintor, Biočanin 1, Prekogačić 1, Radovanlija, Rogač, Radanović 4,Mitrović, Vujković, Srbojević, Dobrić. Trener: Bajin.

VALIS: Gavrilović, Popović, Živojinović, Šofranac 3, Arsenijević, Gavrilović M, Jegorov 1, Porobić, Gavrilović B, Kovačević, Baucalo 1, Gavrilović B, Nešić, Anđelić 1. Trener: Saković.