Dan uoči odlaska stare, godine stigla je novogodišnja radost u TOP FORM, kuću domaćinsku, kuću sporta, rekreacije osmeha, zdravog tela i čilog duha, preko potrebnog da se ojača samopouzdanje i vera u život.

 Radost  sticanja  i zadržavanja  vere, čak i kada ne veruje u vas, postiže se sa malo odricanja, puno vere i najviše ljubavi, na jednom mestu, samo u TOP FORM-u.

Danas je bio poseban dan, jer pored vremena izdvojenog za vesele vežbice, osmehe najmlađih članova TOP FORM-a je izmamio niko drugi do Deda Mraz.

Sibirsko-kineski dedica lakim korakom, kakav niko nema, pokazao je danas ko je car Sibira, i himalajki šerpas. Kročio je kako je i najavio tačno u podne u carstvo "kraljice  sporta"u TOP FORM.

Malim budućim šampionima atletičarima i vežbačima je doneo radost i  vreću  do vrha punu najlepših želja i poklona.

Kako izgleda  novogodišnje čarolija, pogledajte.

Uživajte u radosti budućih asova kraljice sporta i njihovog učitelja Gorana Đukića.

Centar Beograda je poslednje subote u 2023.godini bio mesto okupljanja učesnika potesta pod sloganom "Ne pristajemo". Skup je organizovan u  jeku postizborne krize. Zahtev je poništenje izbora održanih 17. decembra, pošto  deo opozicije levog centra tvrdi  da su izbori pokradeni. 

Protestu organizovanom  na  inicijativu ProGlas, su se pridružili i studenti posle 24 sata  blokade u centru srpske prestonice. Studenti su istrajni u zahtevu da se otvore birački spiskovi i utvrdi ko je sve,  i s kojim pravom glasao, 17.decembra u Beogradu.

Predstavnici studenata ostaju dosledni u svojim zahtevima i da će uraditi sve da Srbija bude zemlja u kojoj institucije rade svoj posao, da zakoni važe za sve, a da mladi ne moraju da znaju ko je predsednik ili premijer države.

foto Fonet Marko Dragosavić "Želimo da ohrabrimo ljude koji rade u institucijama da nam se pridruže, jer znamo da je veliki broj njih uz nas. Ljudi nam daju podršku gde god se pojavimo. Moramo da se izborimo za sistem u kojem se poštuje podela vlasti, institucije profesionalno rade, a oni koji krše zakon za to odgovaraju“, poruka je studenta Ivana Bjelića. Studenti su  posle 24 blokade  saobraćaj na raskrsnici Ulice kneza Miloša i Birčaninove, gde su  montirali šatore,  ozvućenje, montažne stolove, došli do Terazijske česme..

Okupljenima su se danas obratili  pokretači ProGlasa, glumica Svetlana Bojković, univerzitetski profesori Miodrag Jovanovic i Filip Ejdus, nekadašnji košarkaš Vladimir Štimac.

Nije izostalo obraćanje studenata, u saradnji sa građanima, danima uspešno povremeno organizuju blokade saobraćajnica u Beogradu. Poslednja organizovana juče je trajala 24 sata.

  ProGlas  je  u izbornoj kampanji pozivao  građane na masovan izlazak na birališta, uz poruku da "Srbiji nije potreban kult ličnosti, već slobodni građani koji sami uređuju odnose u svojoj zemlji".

Na skupu kod Terazijske česme, građanima se obratio  Miroslav Aleksić,  a Marinika Tepić, od  18. decembra u  štrajku glađuje, je  poručila kratko da je cilj jedan, poništenje svih izbora u Srbiji.

"Jedino što vam mogu reći je da izbori moraju biti poništeni", poručila je Tepić.

Vučiću, lopove", "Lopovi, lopovi", grmelo je više hiljada prisutnih na protesu.

Zajednička poruka skupa je da su izbori "očigledno pokradeni" i da moraju biti poništeni i ponovljeni u boljim i pravednim uslovima.

Sa crvenim kartonima u rukama, i brojnim porukama na ispisanim transperentima, akteri protesta inicijative ProGlas pod nazivom „Ne pristajemo“, je stigli do zgrade Ustavnog suda, gde su okončana današnja dešavanja.

Zahtev protesta je poništavanje svih izbora zbog „izborne krađe“, i organizovanje novih, ali ne pod dosadašnjim uslovima SNS vlasti. 

Srpska napredna stranka (SNS) predsednika Aleksandra Vučića je, prema službenim reuzultatima, osvojila 46.72 posto glasova na prevremenim parlamentarnim izborima 17. decembra. Uz to, tvrdi da je ostvarila je tesnu pobedu u Beogradu, dok opzcija  ima suprotno mišljenje. Opozicija smatra  da  je osvojila  više glasova, ali da je pokradena brojnim zloupotrebama i izbornim inženjeringom, migracijom birača i dovođenjem glasača iz BiH i gradova Srbije u kojima nije bilo lokalnih izbora.

Opozicija u Srbiji se i dalje nada da će međunarodna zajednica poslati Deda Mraza da natera Vučića na nove demokratske izbore. Ameriku i Englesku, miakd zemlju proletersku ne brinu problem opozcije u Srbiji sa  Vučićem. Samo neće sukob u rešavanje statusa Kosova i Metihije. A Vučić je tiho i neprimetno pustio  kosovske RKS tablice, da skrene pažnju sa Zapadu sa  izborne krađe. I dalje imaju  kooperativnog predsednika. Izborna krađa sigurno nije u vrhu prioriteta Amerike, jer se ne odaziva na vapaj srpkih opozivcionara. Ipak možda reakcije bude i to  mnogo odlučnije i konkretnije, tek posle praznika, ako Zapad to bude hteo.

Kad se ne oglašavaju zbog genocida u Gazi, i masovnog masakra Palestinaca, zašto bi ih ozbilnije  doticala srpska podzborna kriza.

Adut Srbije je narod,  istrajnost građana, naviklih na ulične proteste  u   2023. godini. Odgrađana i studenata sve  zavisi. Iako sigurno vlast, odnosno Vučić očekuju pobedu protiv sopstvenog naroda, snaga  građan, iako prezasiženih protestima nije za podcenjavanje. 

Grune kao zemljotres i sve počisti.

 Međunarodna zajednice ako bude htela  pomoćiće, ali ključna stvar je u ljudima, da se ni slučajno ne pomire sa epskim razmerama izbornih mahinacija.

Dok je evropska kuća fuzbala "slepa" pred očiglednim mešanjem države-vlasti-dikatora u srpski fudbal, Međunarodna fudbalska federacija FIFA je zapretila  Fudbalskom  savezu Brazila sankcijama, "samo" zbog potencijalnog mešanja države u izbor novog predsednika saveza.

FIFA je zabrinuta zbog predstojećih izbora u FS Brazila nakon što je dosadašnjem predsedniku saveza Ednaldu Rodrigešu oduzet mandat odlukom suda u Rio De Žaneiru 7. decembra, iako je trebalo da predsedava do 2026.

Iz svetske fudbalske organizacije tvrde da nije bilo osnova za takav potezi, te da je  odluka neosnovana.

"To će takođe značiti da službena lica, timovi i klubovi CBF, više neće moći da učestvuju u međunarodnim takmičenjima, sve dok je suspenzija na snazi", stoji, između ostalog, u saopštenju FIFA.

Poznato je opredeljenje FIFA da nema tolerancije kada je u pitanju mešanje državnog političkog vrha u rad saveza, pa će zbog toga predstojeći izbori za predsednika FS Brazila biti pod posebnom lupom svetske javnosti.

Svetska kuća fudbala je najavila da će poslati  specijalnu delegaciju u Brazil 8. januara kako bi ispitala slučaj. 

Rodrigeš je smenjen 7. decembra, zato što su utvrđene neregularnosti prilikom njegovog izbora za predsednika 2021. godine, a njegov mandat traje do 2026. Sud je, takođe, naložio da se izbori za novog predsednika sprovedu u roku od 30 dana.

Rodrigeš je postao predsednik umesto Rožerija Kabolka, optuženog za seksualno uznemiravanje, a sa mesta predsednika FSB smenjena su i trojica njegovih prethodnika, Rikardo Tešeira, Hoze Marija Marin i Marko Polo del Nero, svi zbog korupcije.

FIFA je saopštila da će 8. januara poslati svoju delegaciju u Brazil na pregovore, a ako do tada bude izabran novi predsednik suspendovaće FSB.

Smenjeni predsednik je bio glavni zagovornik ideje da trener Reala Karlo Ančeloti preuzme reprezentaciju Brazila, kao i da se 2027. u ovoj zemlji održi Svetsko prvenstvo za fudbalerke.

U Evropi iako  ima s.anja preko glave, nema reakcije!

Prvi čovek UEFA, Aleksander Čeferin, je bio gost srpskog fudbalskog saveza Srbije. Iako je možda i najpoznatija po intenzivnom mešanju politike u rad krovne organizacije srpskog fudbala, UEFA tu ne vidi ništa loše, naprotiv, podržava, i očigledno krši sopstevani kodeks ponašanja.

Naime,  specijalni gost meča Srbija - Bugarska u Leskovcu, prošlog novembra, bio je prvi čovek UEFA predhodno viđen na otvaranju takođe novoigrađenog stadiona u Zaječaru, što i nije tako loše.

Dok je UEFA  "slepa" pred dikaturom politike u fudbalskoj Srbiji, FIFA štiti  fudbal od upliva politike.

Ko zna možda se neko seti i dojavi čelnicima FIFA kako se zakazani  i realizovani  predsednučki izbori u FSS u režiji jednog čoveka, naravno iz sveta politike.

Teško, jer dvostruki aršini su postali nepisano pravilo za UEFA.

"Navijači" pardon huligani, zagrebačkog Dinama su prošlog leta osumnjičeni za ubistvo grčkog navijača u Atini. Maksimir je na narednoj utakmici protiv AEK-a bio dupke pun. Najsramnija kazna UEFA u istoriji fudbala izrečena je Dinamu, a odnosi se na zabranu odlaska na gostovanja u trajanju od godinu dana (tri do pet mečeva). Huligani iz Hrvatske 20 godina prave konstatno stravične incidente gde god da se pojave. Sva liči da su miljenici nekih ljudi u Disciplinskoj komisiji UEFA. 

Za  za njih ne postoje kazne!

Ono što oni dobijaju, predstavlja sve, osim kazne...

I onda tamo beogradski Partizan  UEFA "gazi". Partizan je urnisan u sopstvenoj  državi, naravno od režima, za koji postoji samo "opajdara iz rupe  iznad tenka", gde sve može da se desi, osim regularne pobede!  

Umesto da pročešlja, utvrdi i sankcioniše "rad crveno-četničkog ponosa Sbije"  nemilice troši desetine miliona evra, i "otima  sve po Srbiji, bez ikakve odgovornisti, dok u UEFA takmičenjima služi za nabijanje gol razlike, svedosci smo nesankcionisanog zla, što traje deceniju i više.

UEFA godinama "slepa" na očigledne neregularnosti u fudbalskoj SRbiji. ALi je zato revnosna u  brutalnim kaznama, pražnjenju delova stadiona, finansijskom globom FK Partizan. Poslednja je zabrana publike na stadionu, uslovljena kaznom od 2 godine, ako se ponove prekršaji. Razlog je slaba organizacije utakmice, pogrdno skandiranja, i rasističke uvrede(Vučiču p..eru i pi..o ciganska)!

Za kraj samo pitanje: KO JE OVDE LUD i ŠTA JOŠ TREBA DA SE DESI DA FIFA REAGUJE U SRBIJI?! 

Zabrana evropskim klubovima da se priključe Evropskoj fudbalskoj Superligi (ESL) je nezakonita, a upravljačka tela svetskog fudbala  FIFA i UEFA „zloupotrebljavaju dominantan položaj", presudio je u Luksemburgu, Evropski  sud pravde.

Evropska fudbalska unija (UEFA) i Svetska fudbalska federacija (FIFA) bez zakonskog osnova, čistom zloupotrebom svog monoploskog  položaja, kao najviše organizacije u fudbalu  nemaju pravo da  spreče formiranje  Superlige Evrope!

Superliga i kompanija A-22, osnovana kako bi ustanovila novo evropsko klupsko takmičenje, tvrde da UEFA i FIFA, pretnjama  da će sankcionisati sve koji se pridruže novoj ligi, prekršili su zakon o konkurenciji.

Evropski sud pravde u LUksemburgu je doneo presudu protiv krovnih organizacija evropskog i svetskog fudbala, u korist tužoca.

Međutim, sud je naveo i da „to ne znači da osnivanje takmičenja kao što je Superliga mora biti odobreno", jer on ne odlučuje o tom konkretnom projektu. Kako god da se tumači  presuda  je  svojevrsna šamarčina  za UEFA i FIFA, zbog načina kako  upravljaju fudbalom.

Saga o Evropskoj Superligi počela je u aprilu 2021. kada se 12 bogatih klubova prijavilo za novo evropsko klupsko takmičenje zatvorenog tipa-bez mogućnosti plasmana za druge u Superligu.

Upravo je ta činjenica izazvala veliki bes navijača i drugih liga, koji su je nazivali elitističkom i u suprotnosti sa duhom fudbala, i planovi o Superligi su  brzo marginalozovani.

Međutim, ESL je ponovo aktuelna.

Odmah  posle presude, A-22 je objavila prerađene predloge za projekat, pojačan  evropskim turnirom u fudbalu za žene. Plan predviđa ligaški sistem sa 64 kluba u tri lige u muškoj konkurenciji i 32 kluba i dve lige u ženskoj konkurenciji, što znači da u bi u te lige moglo da se uđe i iz njih ispadne.

Plan za novu Evropsku Superligu bi bili konkurenti aktuelnim takmičenjima pod okriljem UEFA.

Pre dve godine 12 evropskih velikana je pokrenulo  novo takmičenje, nalik  Evroligu u košarci,  zatvorenog  formata, kao  i pandam Ligi šampiona UEFA,

Košarkašku Evroligu je 2000. osnovao  ULEB, Udruženje profesionalnih liga Evrope, koji se osamostalio od evropskog ogranka Svetske košarkaške federacije (FIBA).

Sud pravde, je očigledno imao na umu   „slučaj“ Evrolige,  i načelno  potvrdio slobodu udruživanja, tako da fudbalski klubovi mogu da slede primer košarkaških.

Pod pretnjom UEFA i FIFA  inicijativa u početku  prihvaćena od fudbalskih velikana Starog kontinenta,  svela se na dva slova, najljuće rivala španskog fudbala. Real i Barselona ne odustaju od Superlige, fabrike para utakmica i sponzora sigurni su zagovornici, novog takmičenja.

Florentino Perez Rodrigez(76) biznismen, građevinski inženjer, bivši političar i trenutni predsednik fudbalskog kluba Real Madrida, predsednik i generalni direktor građevinske kompanije Grupo ACS, i prvi i aktuelni predsednik Superlige Evrope. U julu 2000. godine gospodin Perez je na predsedničkim izborima pobedio tadašnjeg predsednika Real Madrida Lorenca Sanca. Perezova politika se bazirala na dovođenju  jednog od najboljih fudbalera na svetu, svake godine.  Počelo je 2000. godine kada je Barselone u jednom od najkontraverznijih transfera ikada u Realo stigao Luis Figo, a transfer je vredeo  60 miliona evra. Stizali su redom iz Juventusa Zinedin Zidan(72 miliona evra, Brazilac  Ronaldo,  iz Intera za 45 miliona evra,  2003. godine iz Mančester junajteda  Dejvid Bekam za 35 miliona evra. Kasnije su Gakatikose pojačali  Majkl Oven, Iker Kasiljas, Roberto Karlos, Klod Makelele, Raul. Nakon tri godine pauze, Perez je se vratio na mesto predsednika Real Madrida 2009. godine. U  drugom mandatu Pereza u Real su stigli Kristijano Ronalda iz Mančester junajteda, za rekordnih  94 miliona evra, iz Milana je stigao Kaka u transferu vrednom 67 miliona evra, iz Liona je došao tada mladi Karim Benzema za 35 miliona evra i Šabi Alonso koji je stigao iz Liverpula za 35 miliona evra. 2013. godine Perez je još jednom oborio svetski rekord pošto je iz Totenhema doveo Gareta Bejla u transferu vrednom 100 miliona evra. odine Real Madrid je 2910. izdvojio 100 miliona za transfer Edana Azara koji je stigao iz Čelsija. Takođe, napravio je značajna poboljšanja na Stadionu Santijago Bernabeu, a novo renoviranje stadiona započeto  2020. godine iznosi 400 miliona evra, a a radovi su tek završeni.  Real je sa Perezom osvojio LIga 6 šampiona, pet Superkova, 2 ineterkontinetalna Kupa, 6 titula prvaka Španije, i 3 Kupa Kralja. Takav  šampion na svoj način želi da unapredi evrpski i svetski fudbal, jer jasno je da se Superliga neće zaustaviti na klubovima sa Starog kontinenta. 

Odmah po objavljivanju odluke suda, oglasio se  izvršni direktor Superlige Bernd Rajhart.

"Pobedili smo! Monopol UEFA je gotov, a fudbal je besplatan za sve. Klubovi su sada slobodni i mogu sami da odlučuju o svojoj budućnosti", rekao je Rajhart, i podsetio da će svi mečevi Superlige biti prenošeni bez ikakve nadoknade, a klubovi će imati garantovan prihod.

"Fudbal je slobodan. Klubovi su sada oslobođeni pretnji i slobodno da sami odlučuju o sopstvenoj budućnosti. Navijačima predlažemo: Besplatno gledanje svih utakmica Superlige! Klubovima poručujemo: prihodi i troškovi solidarnosti biće garantovani", najavljuje mnogo veću zaradu od "kolača" UEFA i FIFA za učesnike novog takmičenja. 

Prvi čoveka španske LA Lige, Havijer Tebas misli drugačije."Već su počeli da nas truju kako sam i upozoravao. Оni  su oduvek bili u stanju da organizuju takmičenja van UEFA i FIFA okruženja, i niko im ne  može to zabraniti.  Međutim, moraju postojati otvorena, jasna i objektivna pravila za odobravanje takmičenja, jer nije dovoljno prosto odobravanje, trebalo bi da postoji objektivna regulatorna struktura koja zahteva uslove koji mogu da se porede sa čitavim sektorom, ali to nije ostavljeno na volju posebnim liderima FIFA i UEFA, jer bismo imali situaciju dominantne zloupotrebe moći", rekao je Tebas.

Đaume Roures, šef kompanije Mediapro, ubeđen je da projekat Superlige Evrope neće zaživeti.

"Ništa se neće promeniti jer projekat ne može da se materijalizuje. Nema Francuza i Nemaca, a sumnjam da će i Italijani biti tamo. Praviti je  sa Barselonom, Realom, Portom, pa to bi bilo da od muve pravite medveda. Nema timova da nose ovaj projekat, to neće biti Superliga, već nešto drugo. I ako će prenosi biti slobodni i nema značajnog prihoda od TV prava, pitam se odakle će doći milioni. Takmičenja moraju da generišu prihod", ima svoju priču i računicu, Roures,  pitanje je samo koliko tačnu.

Aleksadander Čeferin predsednik UEFA  tvrdi da ga nije  previše pogodila odluka suda o stvaranju  fudbalske Super lige.

"Gledao sam takozvanu prezentaciju A22. Ne znam kako da reagujem,  da li treba da budem  šokiran  ili dobro zabavljen. Koliko vidim Evropska Superliga je čak zatvorenija od decidno odbijene 2021“,  ocena je za mnoge kontraverznog  predsednik UEFA, spremnog da zažmuri, na brojne mahimacije, pre svega upliv politike u sport, gde je Srbija "zapažen" igrač.

Prve reakcije velikana  Mančester Junjateda, Bajerna,  Atletiko Madrida, Sevilje, da navodno nisu zainteresovani za Super ligu raduje Čeferina.

"Nemamo nameru ni da pokušavamo da ih sprečimo da igraju Super ligu. Mogu da rade šta god hoće. Jedva čekam da započnu svoje „fantastično“ takmičenje sa dva kluba. Nadam se samo da znaju šta rade. Mada, nisam baš siguran... Fudbal nije na prodaju", kaže samouvereni Čeferin. 

Evropska Superliga je projekat pokrenut u aprilu  2021, od strane  12 klubova, ali je pod pretnjo svakojakih sankcija  odmah su odustali Arsenal, Čelsi, Liverpul, Mančester siti, Mančester junajted, Totenhem, Inter, Milan i Atletiko,

Za sada Superligu   podržavaju Real i Barselona, a sve je bliži i najveći klub u Italiji Juventus.

Real je pozdravio odluku suda, ističući da će klubovi sada biti „gospodari svoje sudbine" i da je ovo „veliki dan za istoriju fudbala i za istoriju sporta".

Iz Barselone su dodali da je ova presuda „utrla put za novo takmičenje".

Mančester junajted je u saopštenju naveo da ostaje „potpuno posvećen" UEFA takmičenjima, kao jedan od osnivača prvobitnog ESL-a, ali je odustao posle mnogih kritika plana. MU „nije promenio" stav , i da su i dalje posvećeni „pozitivnoj saradnji sa UEFA, Premijer ligom i drugih klubova na daljem razvoju evropske igre".

Odluku Suda u korist Super lige naišla je očekivano na nož u fudbalskoj Srbiji. FSS je  decidno protive SL, u suštini elitističkom projektu. Ponizni „prijatelj" UEFA, je „za“ klupska takmičenja pod okriljem Krovne evropske organazacije.  Stavove  FSS kreira država, pardon predsednik, i naravno Crvena zvezda, do te mere prefavorizovana i korumpirana da se fudbal, u Srbiji, sveo na najbesmislenije takmičenje i dominaciju bez presedana "svetskog rekordera". Gradnja stadiona u Leskovcu, Zaječeru, Loznici, u najavi Kragujevca, i najbeslmilenijeg u najavi,  najskupljeg  Nacionalnog stadiona u Surčinu.

 „Snobovska“ Superliga je odvajanje elitnog od nacionalnog fudbala, smatra FSS, snažno i bezrezervno okrenut evropskom modelu organizacije sporta i načinu funkcionisanja takmičenja pod okriljem UEFA. Svim sredstvima borićemo se za zaštitu nacionalnih šampionata i odbranu opšteg principa sportskih uspeha i napredovanja u ligama na osnovu postignutih rezultata, kao i poštovanje ustanovljenih međunarodnih fudbalskih kalendara. Fudbal je sport koji pripada svima“, stoji u saopštenju FSS-a.

Krovna kuća srpskog fudbala insisitra na kriterijumima jasno  zasnovanim na sportskim rezultatima. A da bilo kakvo  alternativno takmičenje na principima suprotnim evropskom modelu sporta za koje kriterijumi nisu potpuno jasni preti da ugrozi integritet nacionalnih šampionata i poništi sve vrednosti ove najlepše igre na svetu.

FSS  se poziva i na navijače(!?) koji masovno beže sa srpskih stadiona, jer ne žele da gledaju u do guše ogrezliu  fudbal u blato  dikatate, nameštaljke i neregularnost.  

„Lopta se kotrlja zbog navijača, a oni su mnogo puta potvrdili negativan stav prema takmičenju koje odvaja “elitni” od nacionalnog fudbala. Projekat takozvane “Superlige” otuđio bi fudbal od naroda i poslao ga u još čvršći zagrljaj bogatih i moćnih.  Fudbalski savez Srbije stoji na stanovištu da “Superliga” nije projekat kompatibilan osnovnim vrednostima sporta i tradiciji fudbala koju je UEFA gradila skoro sedam decenija i koja podrazumeva takmičenje zasnovano na uspehu i rezultatu ostvarenom na terenu. Niko nema pravo da potkopa temelje fudbalske piramide isključivo iz materijalnih razloga i na osnovu ličnih interesa. Apsolutno poštujući odluke evropskih institucija i zakone Evropske unije, nastavićemo da radimo u interesu sistema vrednosti za koji se zalaže UEFA kao naša krovna organizacija“ zaključak je saopštenja FSS upućenom javnosti.

Stigla je očekivano  ekspresna reakcija velikom prijatelja UEFA.

 C.zvezdi ne pada na pamet da podrži Super ligu, a oglasio se i ivanjički Javor, takođe nezainteresovan za Superligu, sa španskim gigantima Real Madridom  i Barselonom.

 „Miljenik“ UEFA, beogradski Partizan je zbog skandiranja Vučiću pe..ru, pored finansijske globe  zaradio uslovnu zabranu  igranja pred publikom, takođe podržava „mafiu“ kako je iz milošte zove "podobni sever" ispod tenka.

 Fudbalski poslenici iz Tvrdojevca, Konjina, Popučaka, Virovaca, Konjuše, Čučuga, Murgaša, Svinjišta, Dupeljeva, Smrdića, Brnjica, Vrela, Valakonje,  Sisevca, Ba, Stepanja, Rubribreze, Ljubiša, Gornje Gare,  Mozgova, Vragočanice,  Visibaba, Smrdića i Zlokuća,  Dupljaja, Murgaša... bi hteli u Superligu,  ali kažu postupiće, kako po onoj narodnoj : „Veži konja gde ti gazda kaže“.

Velikani poput Bajerna, Pari Sen Žermena, Rome, Intera, Mančester junajteda… odbili su učešće u startu, dok je samo  Napoli izrazio želju da se priključi Realu i Barseloni u sprovođenju zamišljenog.

UEFA gazi po svome, i  Liga šampiona će od iduće sezone imati 36 timova, četiri više nego do sada. A  Suprliga sa igačima poput Žoan Laporte  i  Florentin Pereza su mnogo veće fudbalske veličine od čelnika UEFA  i FIFA, i sugurni smo  da  će dobiti možda i ključnu bitku u bespoštednom i prljavom ratu koji samo što nije počeo.

 Večeras u poslednoj utakmici u kalendarskoj godini španske Primere  Valjevac  Matija Nastasić (30), drugu sezonu zaredom član Majorke, je razgalio "Pirate" navijače kluba sa najvećeg španskog ostrva, ali i srca svojih najdražih.

Mata je doneo  izjednačenje(1:1), u 12. minutu, za najavu  pobede u okršaju  sa Osasunom(3:2), u izuzetno važnom meču za oba tima. Posle centaršuta Rodrigeza Matija je efektno  glavom iz srca  šesnaesterca poslao loptuu  donji desni ugao gola kluba iz Pamplone.

Nastasić je radost  prvo podelio na tribinama sa najvećim navijačima. Niko srećniji tog trenutka nije bio od ćerkice Anastasije(5), sina Marka(7), , supruge Jelene, i mame Tanje.

Slavili su Nastasići i na kraju burnog meča završenog pobedom Majorke 3:2, u tekućoj sezoni  trećoj po redu, uz 9 remija, i ukupno 18 osvojenih bodova. Pobeda nad Osasunom je veliki potrek za Majorku pre gostovanje lideru Realu, 3.januara. 

Matija Mastasić je najuspešniji valjevski fudbaler novijeg doba. Odigrao je 35 utakmica za nacionalnu  selekciju, a ukupno 52, računajući i 18 nastupa za mlađe kategorije. Dete Partizana, i veliki partizanovac nije nikada igrao za seniorski tim crno belih.

U bogatoj karijeri je nastupao za Fiorentinu, u dva navrata.Violi je doneo  basnoslovnu zaradu od  preko 50 miliona posle prodaje Mančester Sitiju. U dresu Sitija i Šalkea Mata je igrao Ligu šampiona.

Uoči 24. rođendana momčina velikog srce iskrene i široke duše, Matija Nastasić, ljudina  u svakom pogledu, je u dogovoru sa ocem Markomi mamom Tanjom, donirao više od 100.000 evra za renoviranje dečjeg odeljenja Opšte bolnice Valjevo, kada je proglašen za počasnog građanina svog grada.

Povratak u vrhunsku  formu kandiduje Nastasića ponovo za dres Srbije, koju čeka EP u Nemačkoj narednog proleća.

Srećno da bude Matija! 

Desilo se čudo, razvaljeni Partizan bez podrške botova sa Juga,  uspeo je nemoguće. Srušio je "svetskog rekordera, "ponos Srbije",   Vučićevu  Crvenu zvezdu, najskuplji tim ikada, u istoriji fudbala na ovim prostorima. Crno beli su  posle havarija i prosutih osam bodova, u tri utakmice, demantovali sve. U najavi debakla crno belih, demonstracija sile "napucane kokarde", petvorila se u sramni poraz. "Otpisani" Partizan je pokazao ookazali karakter, i kvalitet nesalomivih iz Arene Nanelija, Pantera, Zeka, Kobokola, Pi DŽija, Smajlija. I pored bojkota i opstrukcije "grobarsko juga" i trojanskih konja, nošeni podrškom Istoka i Zapada, nabrijanih da grmljavimom nose Partizan, i na jednistven način "pozdrave" nepomenika, vodili su ih do senzacije. Razvaljeni "parni valjak" je  "ispeglao" milionere iz tenka. Očigledno igre i uspesi košarkaške  institucije istoimenog SD, Žoc ponovo hara Evroligom, su  inspirisale Natha, Saldanju, Jovanovića, Ilića  i ostale aktere večerašnjeg derbija u Humskoj. Partizan je potvrdio pravilo: Ko veruje i sebe i  svoje vrednosti pobeđuje, rivala ma koliko bio jači na papiru!

Novo čudo, ali u mnogo važnijoj utakmici  se izgleda pomalja iz mraka.

Još u noći 17.decembra SNS je proglasio pobedu na parlamentarnim i delu lokalnih izbora  u SR Srbiji. RIK je odbio večinu prigovora, i naložio ponavljanje izbota za 28 biračkih mesta.

Toliko čekano zvanično osporavanje rezulatata usledilo je dva sata pre siteka roka, 72 sata. Deo opozicije tvrdi da su izbori  na svim nivoima u SR SRbiji pokradeni.

Koalicija  "Srbija protiv nasilja" na prvom mestu, je pod pritiskom studenata i naroda  promenila taktiku, ćuti-stani-kreni.

Borba za overu osvojenih  mandate u republičkom parlamentu, izgubila je svaki smisao.

Opozicija više ne zahteva nove izbore u Beogradu, već kompletno poštovanje izborne volje građana, i nanovo sve izbore u Srbije.

Da li od četrvtka kreće protivnapad vlasti, pored medijske trovačine, za početak na primer najava  talasa  korone, ostaje da vidimo.

Večeras je upućen zahtev za nove izbore, na republičkom i lokalnom nivou, a RIK-u je dat rok do ponedeljka da sredi biračke spiskove,a Vučiću  zahtev  raspiše nove izbor za parlament Srbije i u lokalu.

Novi protest 4. po redu je zakazan za četvrtak u 18 časova. 

Opozicija i građani su treći dan zaredom su protestvovali ispred Republičke izborne komisije. Zahtev je konačan  poništavanje i raspisivanje izbora na svim nivoima, kako navede posle "epske krađe" 17.decembra, i prekrajanja izborne volje građana Srbije.

 Studenti su zaoštrili problem i konačno naterali opoziciju da stane na stranu naroda i  da "otvori oči".

Od Ministarstva uprave i lokalne samouprave zatražili su sređivanje biračkih spiskova. Rok za ispunjenje ovog zahteva je ponedeljak. Ukoliko se ovaj zahtev ne ispuni, uslediće  blokade u Beogradu.

Marinika Tepić, od ponedeljka štrajkuje glađu zbog krađe izbora, je rekla  da je RIK nadležan da poništi izbore, jer  su pokradeni. Primorana je da prekine borbu "Beograd", jer kako kaže želi "da  mladi da ne odlaze iz Srbije zbog politike".

RIK je utvrdio da je na parlametarnim izborima  na osnovu pregledanih 96,8% biračkih mesta od ukupni 8-273  koolcija ALEKSANDAR VUČIĆ – SRBIJA NE SME DA STANE  osvojila  46,71%. Sledi SRBIJA PROTIV NASILjA – MIROSLAV MIKI ALEKSIĆ – MARINIKA TEPIĆ sa 23,58%, Treći je SPS IVICA DAČIĆ – PREMIJER SRBIJE sa  6,57%, dok je DR MILOŠ JOVANOVIĆ – NADA ZA SRBIJU – SRPSKA KOALICIJA NADA – NOVI DSS – POKS – VOJISLAV MIHAILOVIĆ osvojila  5,03%. Najveće senzacija izbora MI-GLAS IZ NARODA, PROF. DR BRANIMIR NESTOROVIĆ je osvojila  4,69% glasova,a svi ostali su ispod cenzusa od 3%.

Jedna od opština u kojoj su  održani lokalni izbori, a nisu pobedili SNS i SPS je Ljig. 

Opozicija,  "Ljig protiv nasilja", dve grupe građana – "Domaćinski odjek" i "Zajedno i odlučno za Ljig", kao i "Zavetnici", osvojila je najviše  glasova na lokalnim izborima u Ljigu, 17. decembra. "Ljig protiv nasilja" osvojio je 22,06 odsto glasova, "Domaćinski odjek" 17,68 odsto, "Zajedno i odlučno za Ljig" 8,43 i "Zavetnici" 3,14 odsto glasova, što ukupno čini 51,31 odsto glasova.

Lista "Aleksandar Vučić – Ljig ne sme da stane" osvojila je 36,37 odsto glasova, a "Ivica Dačić – premijer Srbije" 8,88 odsto glasova, što je ukupno 45,25 odsto glasova. U mandatima  SNS ima 9, SPS 2, Domaćinski odjek 4, Zajedno i odlučno za Ljig 2, Ljig protiv nasilja 5 i Zavetnici 1. Skupština opštine Ljig broji 23 odbornika, i odnos je 12 prema 11 za opoziciju. Kako tvrde pojedini mediji, u Ljigu se već uveliko "kuva žaba", i SNS "pritiska", da preuzme jednog odbornika opozicije i nastavi da vodi vlast u Ljigu.

Uprkos pritiscima i pretnjama, opozicija u postizbornoj koaliciji, najvaljuje da  preuzeti vlast u Ljigu!

Na listi za srpski parlament  na izborima, u Valjevu lista Aleksandar Vučić “Srbija ne sme da stane” je  osvojila u Gradu samo 350 više glasova od koalicije Srbija protiv nasilja. 

Na osnovu obrađenih svih biračkih mesta na teritoriji Grada Valjeva  „Srbija ne sme da stane“ osvojila je 41,5% glasova. Opoziciona koalacija  „Srbija protiv nasilja“,  druga sa 27,73 odsto, odnosno samo sa 350 glasova manje od SNS koalacije u gradu.

SNS je preostalih 8-9.000 glasova "inkasirao" tamo gde opozicije nije bilo, u selima valjevske opštine.

Posle letšnjeg muzičkog šatrovanja, krke i srke, obećanja o asfaltiranju seoskih puteva, struji, vodi, pokloni sigurno nisu izostali, ista priča je  upalaila, i pred izbore. Odatle i  uspeh SNS-a na selu, uz debakl socijista, izgleda spremnih samo da upola manje obećaju.

SNS je daklem u opštini Valjevo skoro polovinu od svih osvojenih  glasova "pazario" u selima.  SPS je u Valjevu dobacio samo do 6,49% od ukupnog broja glasova.

Na trećem mestu je koalicija NADA, odnosno koalicija Nove DSS i POKS, sa osvojenih 6,79 odsto glasova.  Lista “MI – Glas iz naroda”, sa dr Branislavim  Nestorovićem je senzacija izbora sa 6,25 procenata! 

Svi drugi su su ostali ispod cenzusa od 3%. Na  parlamentarnim izborima izlaznost je bila  62,1 odsto od ukupnog broja Valjevki i Valjevaca sa pravom glasa.

Niko od aktera decembarske izborne utakmice u Valjevu za srpski parlament, nije imao primedbi, na rezultate izbora.

Videćemo kakva će reakcija biti posle najnovije "pobune" u prestonici, i otvorenog ukaza većine evropskih pratilaca da je na decembarskim  izborima u Srbiji bilo previše zloupotreba i lako uočljivih neregularnosti. POred već pomenutih, posebno je apostrofirana  blokada medija za opoziciju.

Od večeras je opozicija, za divno čudo  spremna da se bori za narod. Biće da je konačno sazrelo saznanje da je istrošena volja glasača za sopstvene interese i poslaničke mandate.

Ako zahtevi ne donesu želekjni efekat, ostaje posldnji adut. Kada dođe na red  formiranje Parlamenta potrebno je  ne ući u Skupštinu i ne dati legitimitet, ili se prodati za "šaku dolara". Hoće li se opozicija kao i uvek do sada prodati, ili će postati istinski  borac za slobodu i prava naroda Srbije ostaje da vidimo.   

Danas je u Vraniću održana komemoracija posvećena nevinim žrtvama koljačkog četničkog pira, u noći 20. i 21.decembra 1943. godine. Razlog masakra u Vraniću je sumnja da ljudi iz ovog sela imali najbliže u partizanima, i da podržavaju  partizanski otpor nemačkom okupatoru. U pokolju u Vraniću, selu tridesetak kilometara udaljenom od Beograda,  četnici su klali i ubijali muškarce, žene ili deca. Jedan od ubica   i izvršilaca stravičnih zločine bio je rehabilitovani četnički ofocir Nikola Kalabić.

U selu kod Barajeva Udruženje "20. decembar" uz podršku lokalne samouprave i uz prisustvo potomaka žrtava Vranića, potomaka ratnika i poštovaoca NOR-a, kao i nekoliko  delegacija SUBNOR-a, voljom vlasti proglašenih za  pomiritelje, u biti "presvučenih" četnika u pokušaju, održan je pomen nevinim bebama, deci,  ženama i svim drugim stradlanicima, ukupno njih  68 žrtava, te stravične noći, kada je  razularena četnička gorda, Avalskog korpusa izvršila stravičan pokolj za samo nekoliko sati.

KOMUNISTI SRBIJE:  "80 GODINA TUGE"

Danas 20  decembra 2023. godine, navršilo se tačno 80 godina od stravičnog zločina koji su monstrumi iz Prvog bataljona četničkog Avalskog korpusa počinili u selu Vranić, kojom prilikom su zaklali 71 osobu, od čega 68 iz Vranića i trojicu iz susednih mesta. Među zaklanima je bilo i dvoje dece u kolevci, od kojih je Katarina Ilić imala pet meseci, a Ljubomir Pantić godinu dana. Ovo je bio samo još jedan od mnogih zločina koje je razularena četnička banda Draže Mihailovića počinila nad svojim narodom na teritoriji Srbije, ali svakako je najmonstruozniji zbog činjenice da su pored dvoje dece u kolevci, zaklali još devetoro dece do 15 godina starosti. Pored toga više devojaka je silovano pred članovima porodice, a onda zaklano, dok je jedan mlađi muškarac prvo kastriran, pa onda zaklan.

Na ovaj način su se četnici borili „za slobodu srpskog naroda“, ovako su ti „dični sinovi srpskog roda“ (kako ih nazivaju pojedini samozvani publicisti, kao što je Miloslav Samardžić i nazovi istoričari okupljeni u četničkom udruženju pod nazivom Institut za savremenu istoriju – Nemanja Dević, Bojan Dimitrijević, Srđan Cvetković i naravno, njihov direktor Predrag J. Marković, inače podpredsednik SPS) uništavali okupatora.

Davno je rečeno da su od zločinaca gori samo oni koji zločin negiraju ili ga opravdavaju. Upravo gore pomenuta bulumenta je deo projekta prekrajanja istorijskih činjenica i predstavljanja četničkih zločinaca kao nekakvih oslobodilaca, a minimiziranja značaja i uloge narodnooslobodilačkog pokreta. To su isti oni koji komandanta četničkog bataljona koji je izvršio pokolj u Vraniću, Spasoja Drenjanina zvanog Zeka, umesto zločincem koji je dobio zasluženu kaznu, proglašavaju tzv. „žrtvom komunističkog režima“.

O počinjenom zločinu u Vraniću i o otpadu ljudskog roda, navedenom u zagradi u predhodnom pasusu, se sve zna. U međuvremenu pojavili se se  neki novi momenti, i  individue vredne pomena u ovom kontekstu, pišu .

Svedoci smo da se povodom filma „Heroji Halijarda“ (koji predstavlja klasični falsifikat i proizvoljno tumačenja istorijskih činjenica) u režimskim medijima oglasio se Radoš Bajić (šteta što pravopis nalaže da se imena i prezimena pišu velikim početnim slovom, inače bi u konkretnom slučaju trebala da budu upotrebljena mala slova), kojom prilikom se žalio – skoro zaplakao, kako su mu prilikom snimanja prethodnog filma na temu „dobrih četnika“ pretili smrću. Još je izjavio kako je on u stvari za pomirenje između četnika i partizana. Po pitanju pomirenja nemamo šta da dodamo onome što je rekao dr Milivoj Bešlin u emisiji „24 minuta sa Zoranom Kesićem“, dok po pitanju famoznih pretnji smrću koje je kobajagi dobijao možemo samo da kažemo da od kontrarevolucije 1991. godine do danas ni jedan nasilni čin u Republici Srbiji nisu izveli pripadnici komunističkih organizacija, odnosno levičari uopšte, već isključivo pripadnici četničkih ili drugih desničarskih organizacija, tako da je navedeno isključivo u cilju dobijanja medijske pažnje i dodatnog popularisanja njegovih filmova na temu četništva među neupućenim auditorujmom, dok sa realnošću to nema nikakve veze. Takođe, ako je napred pomenuti stvarno posvećen pomirenju među Srbima, pozvan je da dođe u Vranić i oda počast nevinim žrtvama četničkog divljanja. Iako zabrinut za svoju bezbednost,ima sve garancije da ga niko neće ni popreko pogledati, a kamo li mu nešto ružno reći, ili uraditi.

Događaj koji je izazvao ogromno nezadovoljstvo svih normalnih ljudi u Srbiji je otvaranje muzeja posvećenog Draži Mihailoviću, koje se desilo 17. oktobra ove godine u Beogradu, u Bregalničkoj ulici. Inicijator i osnivač ovog tzv. muzeja je Igor Braunović, član užeg rukovodstva SPS i narodni poslanik (kakva država, takvi i poslanici). Osnivanje muzeja posvećenog dokazanom i osuđenom ratnom zločincu je čin koji Srbiju stavlja u red zemalja gubitnica u Drugom svetskom ratu, jer se time slave poražene snage koje su bile na strani okupatora, nemačkih nacista i italijanskih fašista, snage koje su počinile neviđene zločine, kako na teritoriji Srbije, tako i u drugim delovima Jugoslavije.

Na otvaranju muzeja na privatnom posedu je govorio osvedočeni ultranacionalista, mrzitelj svega što nije srpsko, ili je srpsko a levičarsko, Matija Bećković. Jedan od člnova neočetničke trojke (Drašković – Šešelj – Bećković) koja je četništvom dodatno zagadila ionako zagađenu srpsku političku scenu.

Komunisti Srbije su namerni, ukoliko bude saglasnosti od Udruženje „20. decembar“ iz Vranića, bude, muzeju će pokloniti  repliku kolevke u kojoj je zaklana mala Katarina Ilić iz Vranića. Na ovaj način  smatraju da najbolje oslikati četničkog vođu koji je naredio izvršenje zločina u Vraniću i drugih zločina počinjenih u tom periodu na teritoriji Srbije od Kosmaja do Beograda, četničkog vođu koji je petnest dana nakon ovog stravičnog događaja, zbog „zasluga“ u sprovođenju njegove naredbe, unapredio u viši čin komandanta Avalskog korpusa Svetu Trifunovića. Muzej Draže Mihailovića treba da bude muzej četničkih zločina, a eksponati koji to dokumentuju treba da čine njegovu stalnu postavku. Iskreno se nadamo da će uručenju replike kolevke, pored Igora Braunovića, prisustvovati i Ivica Dačić, Predrag J. Marković, Slavica Đukić-Dejanović, kao i drugi članovi rukovodstva SPS, jer su oni neosporno zaslužni za otvaranje ovog rugla koje nazivaju muzejom.

Svi navedni od drugog pasusa pa nadalje u ovom tekstu, predstavljaju veliku sramotu za srpski narod i vređaju sećanje na nevine žrtve četničkog terora, kako u Vraniću i drugim mestima u Srbiji, tako i na čitavom prostoru Jugoslavije. Imajući u vidu da su simpatizeri četnika većinski neprosvećeni, kao da su i oni malo obrazovaniji verovatno zaboravili, svima njima preporučujemo da pročitaju pesnički opus Koste Abraševića. Može da bude veoma poučno.

Za Vranić je bila zadužen Prvi bataljon Posavske brigade Avalskog korpusa JVuO pod komandom Spasoja Drenjanina - Zeke. Na sastancima, kojima su prisustvovali i komandant korpusa major Trifković, i komandant brigade Kosta Marinković, uz pomoć doušnika iz Vranića sastavljen je spisak porodica čiji su članovi osumnjičeni za saradnju sa partizanima. Napravljen je plan da se prepad na sve njih izvrši u toku jedne noći, kako neki ne bi mogli da se sklone i pobegnu.

Za tu akciju bataljon, koji je brojao oko 60 ljudi, je mobilisao jedan broj seljaka za stražarske dužnosti. Grupa se okupila u susednom selu Jasenak 20. decembra 1943, i, sa padom mraka, po kišnoj i mračnoj noći i dubokom blatu, krenula prema Vraniću. Prva na udaru bila je kuća Marka Mitrovića, čiji je brat bio u partizanima od 1941. U njegovoj kući poklani su svi ukućani - ukupno njih pet. Zatim su svi produžili do dvorišta tadašnje vranićke škole, gde su se podelili u tri grupe. Tada je ubijen mobilisani četnik Boško Joksić, koji je shvatio da se sprema pokolj, i pokušao da izbegne učešće.

Prva grupa pod komandom podnarednika Dušana Markovića imala je zadatak da poubija pet porodica u zaseoku Rašić kraj. Prva na redu bila je kuća Stevana Pantića, nosioca albanske spomenice. U njegovoj kući masakrirano je svih 10 ukućana, uključujući i jednogodišnjeg Ljubomira. Šesnaestogodišnja Vidosava - Vida, kći Milijana Pantića, slučajno se zatekla u kući na konaku, jer je volela da se druži sa sinovima strica Jovana koji je bio u zarobljeništvu. To ju je stajalo života, dok je ostalih šest članova porodice Pantić ostalo živo jer su noćili u drugoj kući, nekoliko desetina metara udaljenoj, za koju četnici nisu znali da služi za stanovanje.

Zatim je ova grupa posetila kuću Marka Radosavljevića, gde je masakrirano svih pet ukućana. U kući Dušana Đorića bilo je 8 članova porodice. Dušanu su naredili da legne, i pucali mu u glavu, a zatim su povezali ostale ukućane i sve ih zaklali. Međutim, Dušan Đorić je preživeo, izgubivši oko. Kad su četnici otišli, pokušao je da potraži pomoć u kući svog šuraka Marka Mitrovića. Međutim, i tamo je našao poklane sve članove porodice.

Dušan Đorić je preživeo rat i svedočio na suđenju počiniocima, a bio je i svedok na suđenju generalu Mihailoviću.

Nakon pokolja njegove porodice, ova grupa četnika pobila je sve ukućane u kući Ivana Đorića - njih dvoje, i u kući Petra Matića - šestoro, čime je izvršila svoj zadatak. Nakon toga sa opljačkanim stvarima vratili su se u Jasenak.

Druga grupa četnika, pod komandom Vojislava Stojanovića zvanog Voja Kopilan imala je zadatak u zaseoku Piperija. U kući Radivoja Popovića poštedeli su ukućane, ubivši samo Radivoja. U kućama Selimira Stepanovića i Mirka Savića masakrirali su sve zatečene ukućane - u prvoj troje, u drugoj četvoro. Nakon toga vođe grupe Stojanović i Gačić pridružili su se trećoj grupi, dok su se ostali članovi vratili u Jasenak.

Treća grupa imala je zadatak da izvrši zločin u zaseoku Crkveni kraj. Tamo su masakrirali Milivoja Đoinčevića i ukućane - ukupno njih troje, zatim ukućane udovice Zorke Đoinčević - takođe njih troje, dok je Zorka preživela sa teškim ubodnim ranama po telu i vratu. Zatim je ubijen Života Đoinčević koji je bio sam u kući, pa petočlana porodica Velisava Popovića, zatim majka i supruga Todorović (Spasoja) Miodraga koji se tada nalazio u logoru na Banjici. Todorović (Marka) Miodrag ugijen je zajedno sa ženom i majkom, koja je presedno uspela da sakrije usnulu unuku Veru ispod jastuka i tako je spasi.

Sledeći je stradao Mirko Todorović, dok se njegov sin Branko spasio pobegavši u mrak. U kući Milivoja Ilića masakrirano je sedam članova porodice. Ubijena je i četvoromesečna Katarina. Jedino je preživela osmogodišnja Darinka, iako sa teškim ranama na grudnom košu.

Nakon obavljenog pokolja i treća grupa četnika natovarila je opljačkane stvari na kola i vratila se na zborno mesto u Jasenak.

Tri osobe, Zorka Đoinčević, Dušan Đorić i osmogodišnja Darinka Ilić, iako teško ranjeni, preživeli su pokolj.

 Novi čas istorije i istine organizovaolo je Udruženja "20. decembar", spremno da nikada ne odustane od borbe za istinu o tragediji, kojom su Ravnogorci zauvek ispisali svoju sramnu stranicu istorije.

Komandant četničkog pokreta Dragoljub Draža Mihailović rehabilitovan je odlukom Višeg suda u Beogradu u maju 2015. godine. Sudija Aleksandar Trešnjev rekao je da je sud usvojio zahtev za rehabilitaciju i poništio presudu kojom je Mihailović 15. jula 1946. godine bio osuđen na smrt, a dva dana kasnije streljan.

‘Dragoljub Mihailović smatra se neosuđivanim’, rekao je sudija Trešnjev, posle čega je dobio buran aplauz i pozdrave publike…”

Mesecima pre ovoga Vladan Pantić je pisao sudovima, strankama i državnim institucijama, išao na proteste antifašista i tribine, nastojeći da proširi istini o stradanju svoje porodice i još 58 meštana Vranića. Uzalud. Presuda sudije Trešnjića obezvredila je, pogazila, pljunula je na životno delo njegovog oca Dragoljuba.

Dragoljub Pantić (1931-2002) do smrti se borio da se ne zaboravi da su u Vraniću četnici ubili 68 seljana, među njima i deset njegovih Pantića. On sam imao je dvanaest godina i čudom preživeo tu noć…

Četiri sata uoči početka predizborne tišine, u prestonici Srbije, na Trgu Nikole Pašića, biće održan Veliki skup građanske inicijative ProGlas. Slobodnim građanima će se obratiti i jedan od najvećih košarkaša Jugoslavije i Srbije Dejan Bodiroga. Takođe je najavaljeno i  obraćanje  glumca Nikole  Koja.

"Beograde, vrati se sebi", je slogan pod kojim se održava poslednji javni skup incijative ProGlas pred izbore 17.decembra u Srbiji.

Pred građanje će izaći svi, ukupno 14 pokretača ove inicijative. Pored inicijatora, skup će uveličati i jedan od najboljih košarakaša Jugoslavije i Srbije Dejan Bodiroga i glumac Nikola Kojo.

Na skupu će pevati čuveni muzički duet Vlada i Bajka, Vladimir Marković i Dragutin Balaban, YU i srpski rok bend osnovan u Beogradu 1968. godine. Vlada i Bajka će izvesti numeru "Beograd". Najavljen je nastup benda Eyesburn i muzičara Sevdah Baby.

Od 6.novembra do danas je održano je 17 tribina inicijative ProGlas, u isto toliko 17 gradova širom Srbije. Odvažni inicijatori prešli su  5.000 kilometara, razgovorali  sa više desetina hiljada ljudi. Do danas je skoro 200.000 ljudi svojim potpisima podržalo  inicijativu ProGlasa.

Poslednji skup je večeras u Beogradu u 20h na Trgu Nikole Pašića.

Inicijativu ProGlas i  poziv ljudima da u što većem broju izađu na predstojeće izbore, pokrenuli su Ljubomir Simović, Vladimir Kostić, Ivanka Popović, Miodrag Majić, Miodrag Jovanović, Dragan Bjelogrlić, Vladica Cvetković, Svetlana Bojković, Gojko Božović, Srdan Golubović, Biljana Stepanović, Filip Ejdus, Tamara Džamonja Ignjatović i Petar Peca Popović.

Kratak izveštaj sa inicijalne konferencije za medije,  7. novembra prikazan u emisiji RTS-a "Šta radite, bre?", Od tada nacionalni javni servis o ProGlasu nije posvetio nijedan jedini sekund u svojim emisijama.

Srbija je naša zemlja i zato je ovo zajednička borba u kojoj treba da dokažemo kakvi smo i koliko nas je. Ta borba je zasnovana na lekcijama prošlosti, jasnom uvidu u sadašnjost i, što je ključno, posvećena budućnosti Srbije - osnovni su postulati  inicijative ProGlasa.

Predsednik Srbije i "istaknuti član SNS Aleksandar Vučić danas, poslednjeg dana kampanje pred izbornu tišinu, je gostovao na televiziji K1. Obratiće se građanima i  javnosti sa četiri mesta. U podne je bio na koktelu sa mladima, u  organizaciji Srpska napredna stranka u beogradskom Sava Centru

Vučić je danas obišao gradilište Severne obilaznice oko Kragujevca, da zatim je  govorio i na predizbornom skupu Srpske napredne stranke. Za večeras u 21 sat najavljeno je gostovanje na televiziji Pink, a samo pre dva dana je na tv Pink gostovao u zabavnoj emisiji Ami G Show. Sinoć je bio gost na tv Prva, jutros na K1, a pre tri dana u Ćirilici na Hepiju.

Portal Istinomer objavio je juče da se predsednik Srbije 41 put direktno obraćao tokom 43 dana kampanje, odnosno od 1. novembra, kada je počela izborna kampanja.

Sa danas nova četiri obraćanja, "dobacio" je do 45 za 44 dana.  

Biro za društvena istraživanja (BIRODI) objavio je juče monitoring kampanje prema kojem je predsednik SR Srbije ukupno tokom kampanje na televizijama sa nacionalnom frekvencijom i N1 zauzeo najviše prostora u odnosu na sve ostale političke aktere - na Pinku 37 odsto, B92 30, Radio-televiziji Srbije 7,7, N1 7,6 i Hepiju 6,7 odsto. 

Jedini učesnik u aktuelnoj predizbornoj kampanji bio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, iako ne učestvuje u ovim izborima, izjavio je nedavno glavni i odgovorni urednik nedeljnika Vreme Filip Švarm, ukazavši da je kampanja bila funkcionerska.

"Vučić je u predizbornoj kampanji maksimalno koristi svoj kult ličnosti da bi Srpska napredna stranka ostvarila što bolje rezultate", ističe Švarm i upozorava da je su drugi akteri izbora, "nevidljivi" u  prorežimskim medijima.

Na poslednji javni skup inicijativa ProGlas pred izbore 17.decembra u Srbiji, pod sloganom "Beograde, vrati se sebi" najavljuje da će se slobdnim građanima  se obratiti većina od ukupno 14 pokretača ove inicijative.

Svakako najveću pažnju će izaziva dolazak i obraćanje  odavno na udaru određenog prorežimskog dela medija, uvek iznad svake vlasti, proslavljeni  košarkaški as,  od septembra 2022.  predsednik košarkaške Evrolige.

„Srbija je naša zemlja i zato je ovo zajednička borba u kojoj treba da dokažemo kakvi smo i koliko nas je. Ta borba je zasnovana na lekcijama prošlosti, jasnom uvidu u sadašnjost i, što je ključno, posvećena budućnosti Srbije“, stoji u inicijativi ProGlas.