Menu

zaglavlje

Specijalistička internistička ordinacija Dr Tomić Valjevo, V. Mišića 102. Tel: 014/228-321 i 065/228-3211

Kardiolog (Dr Đorđević) Telefon: 064/9700-041

INTERNISTIČKI PREGLEDI, GASTROENTEROLOGIJA, ENDOKRINOLOGIJA, ALERGOLOGIJA, DIJAGNOSTIKA, GASTROSKOPIJA,

KOLONOSKOPIJA, ULTRAZVUK ABDOMENA, SRCA, ŠTITASTE ŽLEZDE, DOPPLER KRVIH SUDOVA ABDOMENA

NOVI UGOVOR KRUŠIKA I MINISTARSTVA ODBRANE REPUBLIKE SRBIJE

krusik potpisivanje ugovora min sr srb

foto: Ministarstvo odbrane U Valjevskoj fabrici  namenske indutrije Krušik, koja ove godine obeležava 85 godina uspešnog rada potpisan je ugovor sa Ministarstvom odbrane Republike Srbije  o novoj nabavci proizvoda iz Krušikovog asortimana za opremanje Vojske Srbije. Potpisivanju ugovora u Valjevu je prisustvovao ministar odbrane RS Bratislav Gašić.

Ministar Gašić je rekao da je potpisivanje ugovora značajno kako za Vojsku Srbije, tako i za domaću odbrambenu industriju, konkretno u ovom slučaju za kompaniju „Krušik“ objavljeno je na sajtu Ministarstva odbrane.

krusik ministar 02

Foto: Ministarstvo odbrane

   „Ovo je još jedan primer da Republika Srbija i Ministarstvo odbrane brinu o potrebama Vojske Srbije i konstantno rade na jačanju njenih sposobnosti, u isto vreme vodeći računa o ulaganju u našu odbrambenu industriju i snaženju njenih kapaciteta.

Ministar Gašićje istakao da je važno da naše fabrike na prvo mesto stave potrebe, odnosno prioritete Vojske Srbije i na taj način daju svoj doprinos jačanju bezbednosti naše zemlje i svih njenih građana.

Govoreći o namenskoj industriji, ministar Gašić  podsetio da se ona već dokazala kao pouzdan partner Vojsci Srbije u modernizaciji i unapređenju njenih sposobnosti.

krusik sastanak ministar odbarne

Foto: Ministarstvo odbrane Tokom posete fabrici ministar odbrane je  sa rukovodstvom HK „Krušik“  razmatrao neka od pitanja značajna za poslovanje fabrike, posebno o  planovima za naredni period. MInistar Gašić je posetio i Pogon zaštite, objavljeno je na zvaničnom sajtu Ministarstva odbrane.

Read more...

TIHI ODLAZAK VELEMAJSTORA KIČICE RADOVANA-MIĆE TRNAVCA (1950-2024)

Mica Trnavac

foto đorđe đoković Slikar i vajar Radovan Mića Trnavac (74) preminuo je u Beogradu posle kraće bolesti.

 15. SEPTEMBRA NAS JE NAPUSTIO ČOVEK, IDEJNI TVORAC INTERNACIONALNOG UMETNIČKOG STUDIJA, NAŠ VELIKI PRIJATELJ, MENTOR I UZOR, poruka je sa  zida Internacionalnogi umetničkog studija "Radovan Trnavac Mića"

radovan trnavac mica valjevo 2309 2022 03 foto ius trnavac f
"Ako jesam ostavio trag, onda je to veliki zadovoljstvo za mene! A, kuda dalje? Pa, tamo gde sam krenuo! Ima još puno toga da obavim pre nego što odem na drugu planetu. Ja ne verujem u smrt! Kad završim ovde idem dalje", reči su Miće Trnavca.

Veliki slikar je živeo i stvarao u Beogradu, Njujorku, Valjevu. Po povratku iz Njujorka u Valjevu je 1997. godine osnovao Internacionalni umetnički studio „Radovan Mića Trnavac“ gde su izlažu i stvaraju umetnici širom sveta.

Radovan Mića Trnavac je rođen 17. maja 1950. godine u Kragujevcu. Školovao se u Valjevu i u Beogradu gde je diplomirao na Likovnoj akademiji u Beogradu  1997. godine u klasi profesora Mladena Srbinovića.

Dela Miće Trnavca su postvljana na samostalnim i grupnim izložbama u prestižnim svetskim galerijama. Slike Radovana Trnavca Miće nalaze se u mnogim muzejima i privatnim kolekcijama muzejskog karaktera širom sveta, počev od Srbije, preko Mađarske, Italije, Švajcarske, Francuske, Švedske, Holandije, Nemačke, Makedonije, Poljske, Belorusije, Rusije, pa do Kanade, SAD, Japana i Australije. okom svog višedecenijskog života, umetničkog stvaranja, aktivnog izlaganja i prisustva na likovnoj sceni u Njujorku, Radovan Trnavac Mića je kao gost-profesor predavao slikanje i crtanje na visokim školama umetnosti u Americi, a najdraža mu je bila profesura u „Guilford Art Center” u državi Konektikat, gde je držao Master Class (majstorsku radionicu) od 1989. do 1996. godine. Pored slikanja Mića Trnavac se bavio i vajarstvom. Dobitnik je više važnih nagrada iz oblasti likovnog stvaralaštva. 

Iza sebe je ostavio ćerku Milicu i unuku Mariju. 

Read more...

BIOLOŠKI FAKULTET: JEDINA MERA JE ODUSTAJANJE OD PRERADE JADARITA U JADRU

NEDELJICE G foto BETAPHOTO SASA DJORDJEVIC

Foto(BETAPHOTO/SAŠA ĐORĐEVIĆ)  Dok od večeras Srbi blokiraju ulaze na Kosovu i Metohiju, slušamo tumačenje  poziva Vladimira Vladimiroviča Putina srpskom predsedniku, da izađe "iz šesnaestreca" da ne bude penala i crvenog kartona, a čusmo najavu uvođenje služenja vojnog roka. IPak stiglo je i najbitnije, reakcija struke, i ne kopanju jadarita" i to od najkompetentnijih, profesora  Biološkog fakulteta u Beogradu.

Povodom objavljivanja nacrta studije o proceni uticaja projekta rudnika jadarita na životnu sredinu, koji je izradila kompanija Rio Sava Eksplorejšn d.o.o. Beograd, ogranak kompanije Rio Tinto, oglasio je Biološki fakultet,  a pre svega zbog velikog interesovanja i netačnih tvrdnji iznetih u javnosti. Biolški fakultet je objavio je ključne zaaključke, izvedene iz analize naučnih rezultata prezentovanih u "Završnom izveštaju Biološkog fakulteta",  objavljenih u zborniku SANU "Projekat 'Jadar' - šta je poznato?".

Fakultet se oglasio zbog, kako navode, brojnih pogrešnih, neutemeljenih, kontradiktornih i tendencioznih izjava u vezi sa rezultatima njihovog istraživanja biodiverziteta i predloženih mera zaštite.

"Razlog za objavljivanje saopštenja je značajan broj pogrešnih, neutemeljenih, kontradiktornih i tendencioznih izjava državnih i privatnih subjekata, kao i pojedinaca, u pogledu rezultata istraživanja stanja biodiverziteta i mera za smanjenje i ublažavanje posledica aktivnosti na planiranom rudniku,“ navodi se u saopštenju.

Biološki fakultet je, zajedno sa četiri naučne institucije, sproveo istraživanje u junu i julu 2020. godine na prostoru planiranog rudnika jadarita, a rezultati su predstavljeni u „Završnom izveštaju o pregledu uticaja projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita na stanje biodiverziteta“. Prema podacima iz tog izveštaja otvaranje rudnika imalo bi ozbiljne posledice po ekosistem ovog područja.

„Stepen i obim uticaja otvaranja rudnika na ukupni biodiverzitet područja je izuzetno značajan i ključno utiče na njegovu degradaciju. U odnosu na to, identifikovane su kako ireverzibilne, tako i reverzibilne posledice na kvalitativnu i kvantitativnu strukturu biodiverziteta,“ stoji u saopštenju Biološkog fakulteta.

Fakultet je istakao da predložene mere za ublažavanje uticaja na biodiverzitet nisu dovoljne.

Posebno se naglašava da je najoptimalnija mera, potpuno odustajanje od projekta rudnika.

Ukoliko do toga ne dođe, predložene mere mogu samo delimično očuvati prirodna staništa i prisutne vrste.

„Predložene mere ublažavanja i saniranja posledica po biodiverzitet područja izuzetno su ograničenog kapaciteta i vremenski nedovoljno definisanog uticaja. Optimalna i osnovna mera za sprečavanje negativnih posledica na stanje biodiverziteta na ovom području je odustajanje od planirane eksploatacije i prerade minerala jadarita.“

Prema informacijama iz nacrta studije o uticaju koju je pripremila kompanija Rio Sava, dosadašnje studije revidirala je konsultantska firma iz Kembridža, The Biodiversity Consultancy. Biološki fakultet ističe da odgovornost za tačnost podataka i predloga u nacrtima studije leži na ovoj konsultantskoj firmi, a ne na stručnom timu Biološkog fakulteta.

„Reviziju dosadašnjih studija i izveštaja vezanih za biodiverzitet, uključujući i Završni izveštaj Biološkog fakulteta, sprovela je konsultantska kuća The Biodiversity Consultancy iz Kembridža, tako da sva odgovornost za tačnost podataka i iznetih predloga i stavova pripada njima,“ saopštava Biološki fakultet.

U saopštenju se takođe kritikuje oslanjanje na međunarodne standarde i zakonodavstvo Evropske unije, pri čemu se zanemaruje specifičnost srpskog biodiverziteta i zakonske obaveze države Srbije u pogledu zaštite životne sredine.

Biološki fakultet podseća da je zaštita životne sredine u Srbiji ustavna kategorija.

„Zaštita životne sredine i prirodnih bogatstava (zemljišta, vode i vazduha) u Republici Srbiji ustavna je kategorija. Svako ima pravo na zdravu životnu sredinu, a država je odgovorna za njeno očuvanje,“ naovode u saopštenju.

Biološki fakultet zaključuje da, sa stanovišta njihovog tima, nacrti studija kompanije Rio Sava Eksplorejšn d.o.o. ne predstavljaju optimalno rešenje za zaštitu biodiverziteta i prirodnih vrednosti na istraživanom području.

ISTRAŽIVAČKI TIM BIOLOŠKOG FAKULETA  U BEOGRADU

Dr Imre Krizmanić

Koordinator tima

Univerzitet u Beogradu – Biološki fakultet

Dr Dmitar Lakušić

Univerzitet u Beogradu – Biološki fakultet

Dr Ivana Živić

Univerzitet u Beogradu – Biološki fakultet

Dr Duško Ćirović

Univerzitet u Beogradu – Biološki fakultet

Dr Nikola Vesović

Univerzitet u Beogradu – Biološki fakultet

Dr Aleksandra Penezić

Univerzitet u Beogradu – Biološki fakultet

Dr Nevena Kuzmanović

Univerzitet u Beogradu – Biološki fakultet

Dr Marjan Niketić

Prirodnjački muzej u Beogradu, Dopisni član SANU

Dr Miloš Popović

Prirodno matematički fakultet – Univerzitet u Nišu

Dr Gorčin Cvijanović

Univerzitet u Beogradu – Institut za multidisciplinarna istraživanja

Dr Dušan Nikolić

Univerzitet u Beogradu – Institut za multidisciplinarna istraživanja

Dr Tanja Vukov

Univerzitet u Beogradu – Institut za biološka istraživanja „Siniša Stanković“, Institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju

Dr Marko Anđelković

Univerzitet u Beogradu – Institut za biološka istraživanja „Siniša Stanković“, Institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju

MSc Marko Maričić

Univerzitet u Beogradu – Biološki fakultet

MSc Neda Bogdanović

Univerzitet u Beogradu – Biološki fakulte

Profesori,  naučnici i ljudi od integriteta i hrabri, su ponos i primer koji treba slediti.Otvoreno i hrabro su ukazali na manipulacije Rio tinta. Štite zemlju, vidu i vazduh u  svojoj zemlju i narod od nestajanje.

Svaka čast časnim  ljudima i hvala na javnom istupu jer su  pokazali svest i odgovornost za opstanak dela Srbije, koji koju bi neko, a zna se ko da da opljačka, razori i pretvori u deponiju Evrope.

Read more...
Subscribe to this RSS feed
Info for bonus Review bet365 here.

VESTI

Pratite nas