Menu

zaglavlje

OTIŠAO JE  VALJEVAC MAKI, POSLEDNJI MOHIKANAC I NEPOTKUPLJIVI REVOLUCIONAR 20. VEKA

OTIŠAO JE VALJEVAC MAKI, POSLEDNJI…

Biti svoj, hrabar, nepo...

MEDALJAŠICA MAŠA HARA EKS JUGOSLAVIJOM

MEDALJAŠICA MAŠA HARA EKS JUGOSLAVI…

Najbolja valjevska spor...

ZA JUBILEJ 3 DECENIJE SVETOSAVSKE  TRKE, SVI POBEDILI, DVE ENE, UROŠ, TEODORA…

ZA JUBILEJ 3 DECENIJE SVETOSAVSKE …

Svetosavska trka, zaživel...

83. PLIVALO, A ČASNI KRST PO TREĆI PUT  PONEO ACA KOVAČEVIĆ

83. PLIVALO, A ČASNI KRST PO TREĆI …

Kod Berkove brane na G...

KOŠARKA  SIJA, DOK  DISKLEJMER  “ODGOVORNO” GURA U BANKROT I SLONČE U LONČE

KOŠARKA SIJA, DOK DISKLEJMER “OD…

Svedoci smo svakodnevni...

RADOST SU PARTIZAN, ZVEZDA, NOLE, A NAMA VALJEVCIMA METALAC I VALIS

RADOST SU PARTIZAN, ZVEZDA, NOLE, A…

Zakoračismo smo, orno, či...

U BOŽIĆNOJ NOĆI GORELI  BADNJACI

U BOŽIĆNOJ NOĆI GORELI BADNJACI

Paljenjem badnjaka u pr...

TROFEJ “LUKA STANČIĆ”  IDE U NOVI SAD

TROFEJ “LUKA STANČIĆ” IDE U NOVI S…

Pobednik 2. po redu košar...

VIŠE SREĆE 2023. GODINE!

VIŠE SREĆE 2023. GODINE!

  "BUDITE POTREBN...

Prev Next

Specijalistička internistička ordinacija Dr Tomić Valjevo, V. Mišića 102. Tel: 014/228-321 i 065/228-3211

Kardiolog (Dr Đorđević) Telefon: 064/9700-041

INTERNISTIČKI PREGLEDI, GASTROENTEROLOGIJA, ENDOKRINOLOGIJA, ALERGOLOGIJA, DIJAGNOSTIKA, GASTROSKOPIJA,

KOLONOSKOPIJA, ULTRAZVUK ABDOMENA, SRCA, ŠTITASTE ŽLEZDE, DOPPLER KRVIH SUDOVA ABDOMENA

IZLOŽBA IZ VALJEVSKOG STUDIJA "TRNAVAC" U GALERIJI „TERRA” U KIKINDI

trnavac kik3

U Galeriji „Terra“ Kikinđani su prilivi da vide  izložba odabranih dela iz kolekcije valjevskog Internacionalnog umetničkog studija „Radovan Trnavac Mića“.

Kikindska „Terra“ i valjevski Internacionalni umetnički studio Mića Trnavac su 23.novembra  dogovorili saradnju. Najpre je u Galeriji Studija u Valjevu otvorena izložba „Terra - Skulpture“. Dogovorena je razmena umetničkih produkcija nastalih u okviru programskih aktivnosti ove dve kulturne ustanove, a koje su deo njihovih bogatih zbirki.

trnavac kik 2

Na izložbi u Kikindi je ukupno 17 radova eminentnih likovnih stvaralaca iz zemlje i inostranstva. Izlagači su: Radovan Trnavac Mića i Momčilo Moma Antonović (Srbija), Petar Mazev i Tome Serafimovski (Makedonija), Savo Pavlović (Crna Gora), Branko Nikolov i Venelin Šurelov (Bugarska), Wieslaw Janasz i Krzystof Wachowiak (Poljska), Kirila Faeh Radovanović (Švajcarska), Michael Walton i Geoffrey Parr (Engleska), Dan Allison i Robert Sievert (SAD), Elyss McCleary i Selina Numina (Australija).Odabrani radovi dela su umetnika različitih generacija, različitih poetika, te likovnog iskustva, koje proističe iz specifičnih uslova vezanih za kulturne obrasce, odnosno modele društava i sredina u kojima su se razvijali.

„Ovim izborom dela nastalih u proteklih četvrt veka  pokušali smo da kroz svojevrstan presek stvaralačke produkcije  nagovestimo moguć način u isčitavanju likovnih praksi i sadržaja, gde se jasna struktura likovnog iskaza najpre može sagledati u snažnoj individualnosti i senzibilitetu samog autora. Nama je cilj da naša kolekcija bude viđena u celoj Srbiji, kako bi što bolje prstvili svoju galeriju i grad Valjevo, koji prepoznaje vrednost i značaj kulture u društvu uopšte”, rekla je Mirjana Vojić, direktorka Internacionalnog umetničkog studija„Radovan Trnavac Mića”.

trnavac Verica Nemet i Mirjana Vojić

Uspostavljena saradnja između kikindske „Terre“ i valjevskog Internacionalnog umetničkog studija jako je važna, jer doprinosi prezentaciji i promociji savremene likovne umetnosti, kao i internacionalnih kolekcija koje ove ustanove baštine. U planu je da se u budućnosti, kroz različite projekte, široj javnosti predstave internacionalni likovni umetnici iz celog sveta, te da se kroz njihov rad prate tendencije na aktuelnoj likovnoj sceni.

„Ono što je zajedničko jeste činjenica da su kolekcije obe galerije međunardne, da traju već nekoliko decenija, da imaju uspešan rad iza sebe, i da su u stvari most između umetnika iz celog sveta. Sa ovom saradnjom uspeli smo da napravimo i taj most između naša dva grada, tako da verujem da će biti dosta zajedničkih projekata u budućnosti”, kazala je istoričarka umetnosti Verica Nemet.

Svečanom otvaranju izložbe prisustvovala je i Valentina Mickovski, članica Gradskog veća Kikinde zadužena za kulturu i obrazovanje.

„Razmena znanja i iskustva od velike je važnosti, tako da je saradnja ove dve ustanove koje imaju internacionlani karakter izuzetno bitna jer mogu da rade na umrežavanju i stvaranju novih kontakata i projekata. Grad Kikinda svakako će podržati svaki vid saradnje ustanova i pomoći da ona bude što plodonosnija”, poručila je Valentina Mickovski.

Izložba u Kindi će biti otvorena do kraja januara 2023. godine, do kada će trajati i izložba „Terra-Skulpture” u Internacionalnom umetničkom studiju u Valjevu.

Read more...

СРБИ ПОБЕДНИЦИ СУ ПИСАЛИ ИСТОРИЈУ 11.НОВЕМБРА 1918.ГОДИНЕ

srbija 1918 dan 11 11Dan kapitulacije Nemačke i Austrougarske u Prvom Svetskom ratu 11. novembar 1918. godine danas se slavi kao dan primirja.

SRPSKA vojska  1. novembra 1918.  isterali Austrougare iz Beograda.

SRBIJA 918

Danas  se slavi  KAPITULACIJA, NAZVANA  primirje koje su potpisali Nemci i Francuzi… Slavu su prigrabili saveznici, Francuzi i Englezi IAKO JE SRBIJA  podnela najveću žrtvu

EU  slavi  primirje Nemaca  i Francuza. Zarad interesa EU da li treba da se odreknemo i sopstvenih praznika i slavimo njihove.

Цена коју је Србија платила за победу u Првом светском рату је била превисока.

srbija 1918 pobeda

Србија је разорена, привреда опљачкана и уништена. Људски губици били су стравични.

Према подацима изнетим на Мировној конференцији у Паризу страдало је 1.247.435 војника и цивила или око 28% укупног броја становника. Највише је губитака било међу мушкарцима од 18 и 65 година старости, чак 57%. Велики број инвалида и готово пола милиона деце која су остала без родитеља били су такође трагични биланс овог рата за Србију.

srbija preko albanije

Последице овог демографског удара српско друштво је осећа и данас.

Прзаник Дан победе се у последњим деценијма прошлог века обележавао захваљујући Друшртву за неговање традција у+и очување истине о ослободилачким ратовим аод 1912. до 1918 године. Путовало се у Солун, на Крф и Видо, а некада и у Париз ба централну свечаност побeдника.

О Србима ратницима, инвалидима, незбринутим од своје државе и краља, али поносним као ни један  народ, други си рекли истину.

Победници с највише жртава су СРБИ!

Не мрзе нас сви нити су нас мрзели. О нашем херојству и чaстi надалеко се чуло и многима смо били инспирација. Срби, као Феникс, као Васкрс после Великог Петка, крвљу писали историју, из крви нам ницали божурови.

О Србима су причали...

,,Србија – то је једна од најлепших и нахрабријих страница историје човечанства. Србија – то је потпуно јунаштво!“

– речи Врховног Главара Адмирала Колчака на банкету у Чељабинску фебруара 1919.

Француски маршал и српски војвода, Луј Франше д Епере:

,,Ко су ти јунаци који могу да се подиче да су заслужили једно од највећих одликовања на свету? То су сељаци, скоро сви, то су Срби, тврди на муци, трезвени, скромни, несаломљиви, то су људи слободни, горди на своју расу и господари својих њива. Окупљени око своje заставе за слободу земље; ти сељаци, су се без напора, претворили  у војнике најхрабрије, најистрајније, најбоље од свих“

,,Греје ме овде југ! На крају, овде су сви људи – ЉУДИ! Историја ове земље корачала је само за славом! Та земља је патила, живела, преживела и остала ту, да увек буде ту! Чини ми се да су Срби исто толико Руси колико и ми“

– Максим Горки (Русија)

,,Ако је уопште могуће да једна нација купује своје јединство и своју слободу крвљу и сузама, Срби су ту цену платили. Они се петсто година нису помирили са робством, већ су се опирали, непрестано према светлости“

– Р. Г. Д. Лафан (Енглеска), 1917.

Норвешки пуковник Карстен Ангел, учесник напада на Србију у Првом светском рату:

,,Дошли смо са мало поштовања за њих, а враћамо се пуни дивљења. Видели смо народ миран, самопоуздан, родољубив. Нашли смо најбоље војнике на свету, храбре, послушне, трезвене, издржљиве, вољне да жртвују живот за земљу и националну идеју“

Ханс Фогел, немачки војни лекар:

,,У сваком рату и свакој војсци има забушаната, али у част српске војске морам рећи да у њој кукавичлук и дезертација на фронту пред непријатељем беху потпуно непознати“

Француски песник Алфонсо де Ламартин у свом проласку кроз Ниш, о Ћеле кули је рекао:

,,Нека Срби сачувају овај споменик! Он ће научити њихову децу шта вреди независност једног народа, показујући им по какву су их цену платили њихови очеви“

,,Гусле висе на зиду крчме, као што гитара или шпански пандеро висе на зиду посаде, и онај посетилац који најбоље зна србске песме, скида инструмент са зида и почиње да пева… То свакако није музика и човек би чак рекао да у тим песмама нема ни мелодије, ни хармоније, ни облика, ни тона међутим, то веома једнолично запевање има у себи нечег привлачног, тужног, мрачног, са понеким бљеском и победничким тоном. То је као историја србског народа, пуног туге и пуног наде то су њихова Илијада, њихова Одисеја и њихов Ромасеро…“

– Шарл Иријарт (Француска), 1856.

,,Барем су код Срба историја и поезија под руку, па је довољно прочитати њихове народне песме да би се сазнало шта су волели, шта мрзели и због чега су све страдали. Песме су њихови летописи и то је можда разлог што од њих никада није било народскијих и вечнијих“

– Шарл Иријарт (Француска), 1856.  Припремила: Невена Милосављевић

Фотографија: Инстраграм страница 28.6sho

Победнике у Првом светском рату је после Београда 9.новембра дочекао и Нови Сад.

 А колико је наш народ чекао тај дан, најбоље говоре речи Игњата Павласа упућене војницима и хиљадама грађана, на главном тргу.

СРБИЈА н НС 1918

"Јунаци српски!

Дични соколови, узданице наше. Отварају се капије тамнице, први сунчани зраци обaсјаше нас. Отвори смо очи и видесмо ослобођење своје. Кидају се ланци, закуцаше срца, потекоше сузе и одјекну силно МИ СМО СЛОБОДНИ. Дочекали смо час да спутане руке раширимо да вас снажно пригрлимо на своје груди и да узвишеном заносу викнемо свима НИКО НАС ВИШЕ РАСТАВИТИ НЕЋЕ. Дођоште нам јунаци наши, срећо наша. Остависте домове своје, остависте убаве долине и брда своја, остависте све своје мило и драго и дођосте да нас ослободите, јер сте разумели тешке уздисаје наше. Зато у име ослобођеног српског народа из дубине душе кличем хвала вам браћо! Хвала вам витезови! Хвала вам на јуначким подвизима и претрпљеним патњама, који сте пртрпели зато да дођете до нас, да са вама постанемо силни и да са вама гледамо остварене снове наше.  Здраво!”

Read more...

GLJIVARSKO DRUŠTVO VALJEVO PROTIV MGSS:"NE ZABRANI, SAMO KONTROLA PRODAJE GLJIVA NA PIJACAMA"

glj n sad

Gljivarsko društvo Valjevo ne podržava zabranu prodaje gljiva na pijacama, po predlogu  Mikološko-gljivarskog saveza Srbije, već  predlaže umesto zabrane, uređenje prodaje i kontrolu gljiva na pijacama. odsetimo, nakon masovnog trovanja gljivama kupljenim na pijaci u Šapcu, Mikološko-gljivarski savez Srbije zatražio je da se prodaja gljiva na pijacama zabrani.  Mihailo Birčanin, predsednik Izvršnog odbora Mikološko-gljivarskog saveza Srbije, izjavio je za Blic da su 24 krovne članice ove krovne gljivarske organizacije u Srbiji pokrenule inicijativu o zabrani prodaje samoniklih gljiva na pijacama i javnim prostorima.

Pod  skutima  MGSA  drugo valjevsko gljivarsko društvo,  na čijem čelu je Birčanin,  za svoje aktivnosti ubira značajna sredstva  iz budžeta.

Gljivarsko društvo Valjevo ističe da bi trovanje gljivama u Šapcu bilo izbegnuto  da su na pijaci postavljenja  upozorenja.

 "To je jedan od načina da se ljudi upozore šta mogu sve da kupe, iz neznanja.  Razlozi trovaja su zasigurno neznanje i neinformisanost. Ne podržavamo predloge o zabrani prodaja gljiva na pijaci. Efekat bi bio kontraproduktivan, jer bi gljive  nuđene na  drugim mestima,bez kontrole stigle do kupca. Naš predlog je da se ova oblast zakonski uredi i da se, preventive radi, plakati upozorenja postave na svim pijacama, da se podele u školama, kao i na drugim javnim mestima i ustranovama", kaže Dragić Tomić, predsednik Gljivarskog društva i potencira na uzrocima trovanja,odnosno na neznanje i neinformisanost.

gj iz

 U  Srbiji su najveća trovanja gljivama sa smrtnim posledicama bila 1999, 2009. i 2010. godine. Tomić podseća da je  ključni razlog osnivanja Gljivarskog društva Valjevo upravo trovanje gljivama.  Manifestacija  "Dani gljiva Divčibare" postoji  od 1996. Godine, ima svoj svoj moto "Samo znanje sprečava trovanje",  I  na svoj način: plakate upozorenje, brošure o jestivim, otrovnim i sličnim gljivama, edukuju građanstvo"Gljivarsko društvo Valjevo za  decu  raspisuje  konkurs  i nagrađuje  dečje crteže, sve u cilju edukacije.

glj slike 2

Read more...
Subscribe to this RSS feed
Info for bonus Review bet365 here.

VESTI

Pratite nas