Đino Vaneli(Gino Vannelli) je stigao u Valjevo, da bi sinoć uveličao jubilej, 40 godina Jazz festa. Fascinantnim nastupom, iako gazi osamdesete izazvao je buru oduševljenja brojne rok i po publike, što domaće što srpske, jer koncertu je prisustvovao što srpski što muzički svet ex SFRJ.
Italijan Vaneli rođen u Kanadi, trenutno građanin Oregona, sa svojim momcima priredio je muzički zemljotres za nezaborav, u trajanju od 90-ak minuta.
Milan Đurđević, frontmen Nevernih beba, umetnički direktor Valjevskog džez festivala je za jubilej 40-i jubilarni VA DŽEZ FEST, posle grčevite borbe uspeo da se "dokopa" Đina, čiji nastup i dalje priželjkuju brojne metropole poput Marseja, Mančestera, Glazgova, Minhena...
Đurđević je ovog maja konačno je doveo svetsku džez ikonu u svoj grad. Vaneli je pevao svoje hitove "PeopleGottaMove, "I Just Vanna Stop", "Living Indisde Miseflf", "Vild Horses"... pesme sa albuma “Brother to Brother” “Mama Coco”... Očekivano "zapalio" je Omni centar, prostor, predviđen za sasvim drugu vrstu dešavanja.
Đino Vaneli se na svoj način družio sa više od 500 prisutnih srećnika, vlasnika ulaznice za koncert. Čovek roka, popa, pop softa, nekada zašititno lice košarkaša Boston Seltiksa, izveo je muzičku magiju na sveopšte ushićenje prisutnih od 7 do 77.
Valjevski Jazz fest, je poentirao na pravi načini sa motom „Istorija, tradicija, spektakl“. Dostojno se obeležava četiri decenije postojanja sada je valjda svima jasno kultnog festivala, sve više sa ukusom rok i pop muzike.
Do sada su gosti bila prestižna imena džez scene sa naših prostora, a iskorak napred za festival i Grad Valjevo, je vizija Milana Đurđevića da iz sveta muzike poslednjih godina trovanog satanizmom i rodnim umesto biološkim polovima, predstavi svetske zvezde, rok i pop muzike, za početak iz inostranstva, Đina Vannelia.
Prvi korak za put u bolju budućnost i lakše prepoznavanje i afirmaciju Grada Valjeva na kulturnoj mapi Evrope se nazire.
I dalje pod utiskom nastupa Đania Vanelia, usledile svirke na otorenom na Desankinom trgu.
Pred spomenikom Desanki, ispred pokojng Radio Valjeva nastupili su pijanista Slobodan Dragović, i Big Band-a RTS, sa neponovoljivim Urošem Perićem, sa „Tribute to Ray Charles“.
Iako Valjevski džez Fest ima "određenu" publiku Grad Valjevo, dok traje utamničenje Srbije na svim nivoima, i pomračenje kulture ima šansu kao niko.
Sa Milanom Đurđevićem, umetničkim direktorom festivala, prostor u evropskom i svetskom svetu muzike se otvara do neslućenih razmera.
Živimo u vreme kada je laž gospodar, a istina i čast su zarobljeni sužanj. Mejnstrim i fejknjuz mediji su poslušne sluge, trovači javnog mnjenja, lažni barjaktari borbe za istinu, slobodu, pravdu jednakost.
U blatu kriminala, bahatosti, licemerja ogrezli u zlo, bi i dalje da vladaju. Ne biraju način i sredstva da dođu do cilja.
Omakne se i njima, i što šta im izmakne kontroli. Tipičan primer je Džez festival. Košta samo 6 miliona dinara. I samo, sa toliko novca, je svetionik kulture.
A šta se moglo uraditi sa onih 15-ak i više miliona evra, "bačenih" u ZAMRAČENJE GRADA. A morali su po "službenoj dužnosti" dovedeni da slušaju, da reaguju ali nisu. Desila se najvidljiviju epska pljačka godine narodnih para.
A samo novcem otetim građani Valjeva su mogli napraviti nešto što treba pre svega deci, sportu i kulturi Grada.
Sportsko poslovni centar, sa 5.000 mesta i zatvorenim bazenom je dobio svoje temelje 1998, ali su srušeni, Na sreću i dalje postoji, generalni plan i studija izvodljivosti!
Valja istaći, obećali su sadašnji poslušnici i napravili 3D halu sportova i Kongresni centar, parking. Aktuelna je i najnovija 3D laž Sportski centar Senjak. O ostalim maštarijama i glupostima bez granica drugi put, jer poslovično, poslušnici obećavaja, sa efektom, ludom radovanje.
I da se ne zaboravi!
Predvodnika "preletač" broj 1, četnika u srcu, bi da optuže da je našao je način da maketa SPC Valjevo, nestane iz prostorija SPS.
Samo još i ovo da se zna.
Nisu zaboravljeni ni oprošteni milioni, za rušenje "trulih" temelja SPC Valjevo, da bi se 100, neki kažu i 200 miliona dinara bacilo u istu rupu kod "Gorenja" u beton i gvožđe, a za ništa.
Vladu Slavicu projektanta Arene Beograd, zdravlje i bistar um još služe. Naravno novo učenje zaboravljene lekcije se plaća.
Ovo podsećanje zbog onoga što sledi 2.juna, ali pre svega saznanja, kakve su mogućnosti objekta sa 5.000 mesta. Pored sportskih mogućnosti, za brojne kulturne manifestacije su nesagledive.
Sport je u Valjevu devasitiran, traži vreme, stručnost, posvećenost, spartansku žrtvu, i pre svega infrastrukturu za bilo šta ozbiljno. Mora se konačno prekinuti farsa i zaustaviti nenamensko trošenje novca, za igre bez granica U SVETU SPORTA. Svima je preko glave drčnosti penzionisanog "pucača", ali i mnogo većih i alavijih štetočina što haraju.
Trenutno se 100 i kusur miliona dinara "baca" za sport, sa efektom duplo golo.
Jedina ispravna strategija je finansiranje školskog sporta, i to bez učešća roditelja, od plivanja, trčanja, gimnastike, i loptačkih sportova-fudbal, rukomet, košarka, odbojka, vaterpolo...). Referendum i glas Valjevki i Valjevaca je isključivi put da se donese odluka koja dva ili tri profesionalna kluba treba finansirati. Sve istalo ima samisla isklučivo na amaterskom nivou.
Taman da se za pola decenije, možda i desi sportsko proleće.
Sa znanjem, posvećenošću i vizijom Milana Đurđevića, u svom budućem domu, SPC Valjevo, i na otvorenom stadionu u Parku Pećina, Grad Valjevo ima šansu da postane muzički biser, ne Srbije već Balkana.
foto Deragan Krunić fb Da Evropa dolazi na muzičke svečanosti, uživa lepotama Tešnjara, Pećine... valjevskog okruženja, da troši novac. Nema izbora, i nema druge na ovaj način ponovo može postane GRAD.
Ko razume shvatiće.
