U Valjevu je 21.aprila umrla novinar Ljiljana Kecojević(1947-2023).

Rođena u Novom Sadu, stigla sa porodicom u Valjevo, i završila  Valjevsku gimnaziju 1966.godine. U leto 1970. diplomirala  je žurnalistku na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.

Po završetku fakulteta, radila je  kao stipendista, u Radio televiziju Sarajevo, a od  1. marta 1971. godine postaje večni i najbolji novinar Radio Valjeva. Nosila je breme odgovornosti kako dolikuje najboljoj   najposvećeniijoj  neponovljivoj, novinarki, do odlaska u penziju 2012. godine. Uređivala je političku i kulturnu rubriku, borila se sa sugrađanima i imenjakinjom Ljiljak, za lepše i bolje Valjevo u "Slikama grada". Bila je večni zamenik glodura. Vešto je izbegavala zamke i  prljavštinu nadolazećeg  najprizemnijeg politikanstva,  "ubačenog" u prvu i najmoćniju medijsku kuću Grada, Regiona i Zapadne Srbije, posebno intenzivirane  od druge polovine  poslednje decenije 20. veka.

Ljilja je delaila sudbinu svojih radijskim kolega, proteranih iz svoje kuće prljavim politikanstvom sps-a, besmrtnim borcima za slobodno, nezavisno i čestito novinarstvo, na žalost pokojnima, Zdravkom Rankovićem i Brankom - Džanom-Vićentijevićem. Pokazala je sa kolegama kad je "grmelo", da je tv novinarstvo "mala maca za radijsko.  

Svoje izuzetno nivonarsko umeće demonstrirala je i kao urednica  "Tešnjarskog glasonoše".

Ljiljana Kecojević je za svoj rad i  izuzetan novinarski opus nagrađena godišnjim Nagradom Radio Beograda, Plaketom i godišnjom Nagradom Grada Valjeva.

U mladosti se bavila glumom u Amaterskom pozorištu "Abrašević", ("Banović Strahinja", "Mizantrop" i druge predstave), a bila je član studentskog KUD "Žikica Jovanović Španac" u Beogradu.

Ljiljana Kecojević je svojim novinarskim opusom, emisijama, komentarima,  osvrtima, posebno reporterskom obraćanjem sa velikih i "malih" događaja,  pokazala zašto je iznad svih u radijskom obraćanju slušaocima. Ono što je Jordan Ivanović bio u sportskom novinarstu, Ljilja Kecojecić je bila u kulturi. Sa Ljiljanom Ljiljak, Ankom Šupić i Svetlanom-Cecom-Mitrović bila  je neponovljivi deo ženskog kvarteta Radio Valjeva. Mlađe kolege rado je upućivala u tajne novinarske misije. Diskretno im je nametala samo njoj svojstveni  stila pisanja, valjevski govor, dikciju, i najvažnije neutralnost u  stavu o aktuelnim događajima, s uvek prisutnim ličnim pečatom.

U novinarskom veku Ljilje Kecojević su su imali svoje mesto od Tita do Đinđića, od Desanke, Ljube, Pulike, do Belog Markovića. Znala je da sa sportkim legendma ispriča najlepše priče. Dva rata" koliko poplava, zemljotres, koliko festivala, pozorišnih predstava,  izložbi... sve je ispratila Ljilja, a posla je bilo, ne za jedan, nego za tri  novinarska veka. 

Ljilja je bila posvećena novinarstvu, umetnosti, sportu, ponosna na braću košarkaše, Bana i Vojicu. Uvek je bila spremna da došapne važnu novost iz i pikanteriji iz košarke, iz prve ruke, kolegi iz sportske. Bio je i ostao  poput nje, sa identičnom diplomom žurnalistike sa beogradskog FPN, zaražen zahvaljući baš njoj, Ljilji Kecojević, traganjem za istinom, i svemu što bi  marginalizovani sport izvuklo iz blata, i dalo mu na značaju.

Ljilja je bila je kraljica putovanja, a pasebna ljubav su joj bile knjige. Na hiljade je pročitala i rado ih preporučivala prjateljima i kolegama.

Otišla je kraljica žurnalizma u nebesku šetnju putem svetlosti, persona grata   srpskog navinarstva, časna, poštena i svoja, bez najmanje trunčice i sumnje da se o bilo koga ogrešila.

Čovek, pouzdan saradnik i prijatelj, Ljiljana Kevojević ostaće  upamćena kao nikosličan pre i posle nje. Novinar kakvih danas nema, dobra vila valjevskog i srpskog novinarstva,  veliki borac, mile duše i čistog srca,  iskreno  posvećena istini, pravdi  i ljubavi. 

Valjevo je volela, i nikada ga nije napustila, a mogla je. Radio Beograd je vapio za glasom i novinarskim umećem Ljilje Kecojević iz Radio Valjeva.

Njen Tešnjar, Valjevo, Valjevke i Valjevci je pamte po neprolaznoj lepoti. Izvirala je iz iskrenog pogleda, glasa, srca, njene duše, i rasla svakom godinom koja prođe. 

Valjevo ne sme zaboraviti Ljilju Kecojević!