U Valjevu se e posle dugog bolovanja u petak 2.novembra dan uoči prvog vikenda u ovom novembru  u večnost preselio besmrtni bard valjevskog novinarstva Branko Vićentijević - Džane (69).

Bio je  dijamant sportskog Yu, srpskog i valjevskog novinarstva, oličenje istonoljubivosti, nepokolebljivi borac protiv mutikaša i ološa, i da ne zaboravim zvedaš, ali spreman da kaže ne ove Zvezde danas.

Svoj raskošni talenat potvrdio je kao novinar i urednik Radio Valjeva. Deo radnog veka proveo je  kao urednik sportske nedeljnika Napred, a od 1996. do danas je radio kao nezavisni novinar u svom gradu.

Branko Vićentijević je bio  dopisnik valjevskog JSL Sport, a izveštavao je redom od zagrebačkih Sportskih novosti, ljubljanskog Dela, sarajevskog Oslobođenja. do sportske Nove Makedonije, prištinske Rilindije, titogradske Pobjeda, novosadskog Dnevnika, osječkog Glasa Slavonije... Džane je izveštavao  sa sportskih događaja u vreme kada je "bog hodao po zemlji" odnosno sport u SFRJ bio živ.

Kao retko ko mešao se u svoj posao, a posebno je voleo fudbal( igrao za ZSK i sudio), zatim košarku i rukomet.

Neprogrešivo, jezgrovito, u svojim izveštajima uvek pogađao je zadatu temu. Nikada nije podlegao obavezama domaćeg terena, a nije bio ljubitelj jeftinih ručkova,  nepodmitljiv, ali spreman uvek da pripali uz kafu ponuđenu cigaretue koju bi uz kafu uvek slatko pripalio.

Borio se za svoj i naš Radio Valjevo.

Radio je, ali kao i svaki živ čovek nije bio nepogrešiv. U radio su ušli i besomučno ga kvarili i rušili snishodljivi, slatkorečivi, skorojevići i poltroni vlasti spremni da sve prodaju i opljačkaju, samo za na kraju totalno uniženo zvanje direktora Radija.

Zbog takvih novinari radija su decenijama umesto plata primali socijalnu pomoć. Baš ti su posle odlaska Zdravka Rankovića i Džana zasadili klicu korova što se primila i niče u i oko zgrade prvog elektronskog medija u Gradu Valjevu.

U novinarske vode Branko je zaplovio  1974. kao apslovent stomatologije.

Bio je privilegovan da bude prvi pik glodura Radio Valjeva Tripkovića, po odlasku Jordana Ivanovića u vojsku, a zatim ponovo nastavi da radi, po odlaslku  nove reporterske zvezde iz Radio Valjeva u  Radio Beograda.

Sportski program Radio Valjeva, je posle odlaska Jordana sa Džanom zadržao status lidera Zapadne Srbije.

Branko je stizao svuda, i nikada mu ništa nije bilo teško. U subotu bi iz  Splita prenosio košarku: Jugoplastika - Metalac, u nedeljno prepodne je pratio derbi svog ZSK-a i Rudara u Radljevu, a zatim u Valjevu ona , mnogo ozbiljniji Budućnosti i Smedereva, i tako sve do do 1982. kada je prelazi u Napred, pa se koju godinu kasnije opet vraća u Radio Valjevo.

Imao je Džane tu sreću da se bavi sportskim novinarstvom kada je sport bio živ u Valjevu, i kada su pre svih fudbal, košarka, bili prioritet, a ne   kao danas podređeni   samo ličnom interesu bahatih pojedinaca.

Kvartet musketara i musketarki Džane i Zdravko Ranković, i dve Ljiljane Kecojević i Ljiljak sazreli tokom uvek burnih godina po Radio Valjevo, trajali su i odolelevali svim mučkim udarima vlasti spolja i iznutra, iz samog radija.

Džane i Zdravko nisu hteli nikako da trpe nametana "pravila igre" i od 1996. su i zvanično samostalni nezavisni novinari i uredjuju Reviju "Valjevac" kasnije pod imenom "Kolubara".

Silaskom sa životne scene Zdravka Rankovića, Branko počinje da radi na portalu Kolubarske.rs od osnivanja 2014. godine do danas. A bio je dopisnik Borbe, Naše borbe, Glasa javnosti, Danasa i dugogodišnji dopisnik agencije Beta. Dobitnik je brojnih nagrada na godišnjim festivalima lokalnih radio stanica Srbije, a 1981. godine dobitnik glavne nagrade tog festivala.

Pristisci i pretnje i svi drugi lako prepoznatljivi metodi regovanja vlasti su izazvali samo kontraefekat kod Branka.

Novinari su prepoznali šta im je činiti, ako žele da budu stvarno "sedma sila". Za istinoljubivost,istraživaćki nerv,  i   hrabrost Branku Vićentijeviću je  pripala  i prestižna godišnja nagrada "Pavle Ćirović" Asocijacije Lokal pres.
U vreme radijskog kvarteta musketara i musketarski informativno dakle novinarski, radio Valjevo je bio baš bastion istine slobodoumnog  medija. Uvek pre svih u pravom trenutku na pravom mestu i sa pravim sagovornicima. Džane je nepogrešivo svojim "insjadesrkim kanalima" novinarski  stizao do istine, i mlade savetavao da samo istinom mogu postati novinari.

Nestvarnom lakoćom je prepoznavao škart i uvek imao rešenje u rukavu, stavljajući istinu i interes građana i radija ispred svakog pojedinca i ličnog interesa.

Nesuđeni zubar, šteta to i ne bi, uvek je govorio najbolji od najboljiih za ekstrakciju pokvarenih i polomljenih i kakvih već zuba, dr Mire Mirković. pevac, ceneći Džanovu laku ruku i poznavanje materije, bio je meta za ekstrakciju svih oholih bahatih, nadobnih vlastodržaca.

Lako su dijagnostifikovani i na vreme upozorovani da je nazavisnost medija i tačna i pravovremena informacija osnovni postulat svakog demokratskog društva, Nikada se nisu pomirli sa činjencim da su oni samo prolazni servis građana, slobodnih da u svakom trenutku izraze svoj stav o njihovom radu.

Borac za slobodu medija i javnog izražavanja nije prihvatio ponuđen medijski mrak Radio Valjevu početkom 90-ih prošlog veka i sa Zdravkom Rankovićem svoju novinarsku misiju časno je nastavio da nadgrađuje u mesečniku Valjevac, tražeči put do istine i pišući samo istinu o ljudima i vremenu što prođe kao treptaj oka, a to su bile skoro tri decenije.

U Agenciji Beta,rušio rekorde po broju objavljenih vesti i informacija. Borba i Danas su slikale realnu sliku života grada Valjeva zahvajući baš Branku. Afirmišući dobro i ukazajući na sve što nije dobro. uvek je stizao osmeh, najskuplja reč, hvala,a za loše o lošima pretnje,ucene  tužbe bez osnova,  i sve ružno što primitivizam neotesanih i bahatih nosi.

Ta ogromna planina neljudskosti, netolerancije i ljudske zlobe, utiče na čoveka ma koliko jak bio, a Džane je bio gromada i ljudska, a tek kakva u novinarskom poslu.

Zdravlje je popuštalo pred nedaćama i bitku vođenu punu deceniju danas je konačno izgubljena .

Besmrtni Džane časno je radio posao što nosi pola života.Voleo ga je i svim svojim bićem mu se predavao.

Danas je jasno svakome ko prepoznaju novinarski kredo i misiju Branka Vićentijevića da je Džane bio i jeste na vrhu piramide valjevskog novinarstva i i posebno bez premca u delu  posvećenog svetu sporta.

U braku sa Brankom (rođenom Kostadinović), diplomiranim farmaceutom, ima kćerku Katarinu i sina Mladena.Komemoracija povodom smrti Branka Vićentijevića je u ponedeljak u 12.30 časova u svečanoj sali Valjevske gimazije,a opelo i sahrana su na Novom groblju u Valjevu 14,30 časova.