VladImir Đokić, trener odznanja, što se prodrazumeva, neslućenog dela i mašte, dominatorski je debitovao u svom novom klubu Vršcu. Desilo se to posle najprizemnijeg udaljavanaja iz valjevske košarke. Posle Luke Stančića i Zorana Kovačevića, Vladimir Đokić je po treći put časno radeći održao košarku valjevsku u evropskoj orbiti.

Metalac viđen od pojedinaca kao "mančester" dok je bilo para prijatelja, sponzora i naravno Valjevki i Valjevaca, živeo je na svoj oksimoronski način do pre mesec ipo dana. Vodio ga je 14 godina mlađi, pa dve ipo godine iz senke stariji, a sada posle novog povraćaja od oktobra, mlađi brat "spasioc".

Samo tri dana je bilo dovoljno Vladimiru Đokiću da naštimuje i uigra vršački orkestar. Demonstracija sile protiv neuništivog OKK Beograda je donela javni čas košarke u Milenijumu.

Klemferi su poniženi samo nedelju dana posle pobede, izražene besmislenim naduvavanjem statističkog indeksa uspešnosti, i trijumfa ostvarenog tek pošto su bukvalno slomili šaku Marku Jošilu.

Ruku na srce "Vršački vinogradi" nisu nivo Vladimira Đokića, sada već dostojnog imena najboljeg medju najboljima DOM PERINJONA, dara božijeg nepromenljivog simbola klase i stila.

Za šampiona Evrope posle vršaških otvaraju se vrata u svim republikama eks SFRJ .

DON Perinjon je poželjan svuda i nema ko ga nebi probao, ali ga treba i platii, kao Sunca u novembru, suvim zlatom.

Ovih dana pucaju velikana eks YU košarke na sve strane, i zato je realno očekivati da u vrlo bliskoj budućnosti Vladmir Valjevski sedne na klupu mnogo većih klubova, uz svo poštovanje Vrščana, vršačake košarke.

Glad za pobedama je neutoljiva i neopisiva kod onih koji ne žale da plate bogatstvo, nebitno čijim novcem, u borbi za titulama i slavom.

Svoj trenerski kod Vladimir Đokić će potvrditi naredne subote u prestonici(1371.godine) kneza Lazara, kneginje Milice, despota Stefana, Đurđa Brankovića, nazvanoj vek kasnije Alaža Hisaru(Šareni grad), a imena Kruševac, po oblom rečnom kamenu krušcu.

Kruš(ev)ac jeste nezgodan zbog pomenutog kamenja, a poznat po vinjaku, nekad boksu, "Merimi", danas ponovo fudbalskom Napretku, ali Vladimir Valjevski Đokić nema dilemu.

Dolazi da igra sa svojim momcima, i da potvrdi ono što već svi znaju da poseduje znanje što se prodrazumeva, i neslućenu maštu za velika dela, ali i zrelost DOM PERINJONA, dara božijeg nepromenljivog simbola klase i stila.

To što radi Vladimir ne promiče svesnima da kvalitet za kojim tragaju je pred njima i pitanje je dana kada će samo ponovo za braću nepodobni obreti za početak u srpskoj, hrvatskoj, slovenačkoj ili crnogorskoj prestonici.

Metalac u gašenju od smene Đokića, je preživeo, pobeđuje, i gubi, trenutni skor je 3-3, a mogao bi biti i bolji, ali...

Narod je prisiljne da gleda ko i koliko igra, i kakvi su efekti igre. Vidi sve i ćuti.

Za razliku od mnogih insistiramo na istini, a na prvom mestu vraćanju gradu kluba, jer Metalac je valjevski Metalac, a ne privatna igračka "mančester" i to već 15 godina!

I tako uskraćeni za ukus i šmek Dom Perinjona Valjevke i Valjevci konzumiraju "manćesterovsko izrečeno čutanje.

Valjevski paradoks u svetu košarke potvrđuje bratski oksimoron, ošroumne ludosti, da je nemoguće ipak moguće.

Svedoci smo paradoksa oksimoronske "istinite bajke kroz koju nas skromnoj raskoši vodi siromašni bogataš, idealno loš da sa malo, a mnogo, godinama nudi zimsko letovanje kao i svaka mudra budala nastanjena u prolaznoj večnosti, živom mrtvacu veronauku".

Do juče "mančester" danas Metalac je na prosjčakom štapu.

Oksimoron nam ne treba, ali braća kao ljudi svakako trebaju konačno da shvatimo, ali samo bez naše košarkaške ljubavi.

Kluba im eto, ako ga toliko žele, jer dosta nam je "mančestera " o našem trošku.

Voleo je da istakne predsednik sa spiska za platu, od čijeg iznosa se svima sa 200 evra mesečno u džepu ledi krv u žilama: "to što Valjevo daje dovoljno je da platimo porez".

Porez treba i mora da se plati, ali dosta je bilo bacanja novac u sada sa stopiranim dotacijama, i dalje drugi po redu Centar troška svih Valjevki i Valjevaca. Primat je preuzeo trećeligaš FK Budućnost Krušik 2014.

Naš novac izdvojen za poreska davanja ne može više da se sliva u prezaduženi "mančester" i na konto plaćenog predsednika što predsednikuje kad poželi, i uvek radi šta hoće. Na predlog druga Đure, mu je to omogučio Upravni odbor.

Kurta i murta neka dolaze i dalje u "mančester"ali ne o našem trošku. Neka o tome kao i proteklih mesec ipo dana brine ista persona.

Vreme je za Metalac sa decom Valjevki i Valjevaca, a ne samo kad zagusti i to isključivo krivicom braće, pa ako treba od betona, jer manje boli cepanje patike i trnovit put do Prve lige, nepolaganja računa i od bratskog duga.

Valjevo daje svoj novac da se deca igraju, raduju, rastu i sutra budu mudriji, odgovorniji, hrabriji, jednostavno bolji ljudi od ovih danas Valjevki i Valjevaca.

Za sve je potrebno vreme i strpljienje, jer bez mraka se ne vide zvezde, i onaj sinoć neviđeni, a najveći Mesec u poslednjih 70 godina.

Nema čekanja još 16 godina za viđenje novog velikog Meseca!

Loše stvari iznedre nešto predivno, jer učine nas boljim i jačim. Ljudi su važniji nego što mislimo, i zato sutra kad ga bude, ponovo tog valjevskog košarkag čeda, ruka i poziv braći da nam se pridruže na tribinama, ako ne budu zauzeti oko bratskog svog kluba, i novih oksimorona, da zajedno bacimo u Kolubari negativnost i korov što niče.

Život nije lak ali može biti predivan i pored suočavanja sa gomilom nesretnih okolnosti, uspona i padova.

Ljudi što nas razočaraju su samo lekcije na koje nismo spremni. Ne možemo promeniti prošlost, ali možemo budućnost, jer nas ne određuje ono što je za nama, već ono što izaberemo da ćemo biti, ako preuzmemo odgovornost za život i aktivno radimo da ga učinimo dostojnim življenja.

U danu kada se 2009.godine upokojio patrijarh Pavle, upamćen i po rečima:"Budimo ljudi iako smo Srbi"  verujemo da će  vlast grada Valjeva  potvrditi   da je zaista časni  servis  građana, Valjevki i Valjevaca.