U skladu sa latinskom izrekom “Veni,vidi,vici”poput  imperatora Julija Cezara, svoj pohod ka evropskoj kruni, košarkaški genije, Valjevac Miloš Teodosić  je posle susreta sa kraljicom Starog Egipta  Nefertiti, istim ratničkim pokličom   okončao   završetak svoje najveće bitke u dresu CSKA, u berlinskom finalu fajnal fora 15.maja 2016.godine.  Teo je skinuo “prokletstvo” dugo 7 godina, od maja 2010. iz pariskog Bersija, dosanjao svoj san, uverio sebe da je najbolji, a ruskom  gigantu CSKA-u  povratio  šampionsku krunu gospodara  Starog kontinenta.

U ludoj majskoj pohladnoj noći, posle za naše prilike okasnelog zalaska Sunca, Valjevac je  mnoge ljude učinio srećnima, posebno u pravoslavnom svetu, Ruskoj federaciji, Srbiji i u svom, kako uvek najradije ističe Valjevu,dokazavši da je  najbolji srpski košarkaš današnjice.

I baš zbog ta dva ipo sata lude košarke u Mecedes Benc Areni,  trebalo je  doći u Berlin i biti svedok  istorije.

Igrom, duhom i sjajem svoje čiste duše, dostojan poređenja sa harizmatičnom nekada kraljicom Starog Egipta, a danas nemačke metropole Nefertiti, Miloš veličanstveni  je neposrednošću, ljudskošću i smirenim osmehom pobednika  potvrdio da je vere  junačke i nesalomivog karaktera.

Prosvetlio i ogrejao duše, doneo radost u srca svih koji su verovali da to što radi, čini bolje od drugih.

Teo se za sreću pre finala poklonio “pristigloj lepotici " iz Starog  Egipta, i zakleo se da će na “Berlinskom kongresu” on odlučivati.

Trijumf je stigao zahvaljujući vođi tima, maestralnoj Mišićevskoj mudrosti, ali i spartanskoj hrabrosti i pre svega Teodosićevom magičnom košarkaškom umeću.

Podrška sa tribina je stizala od crveno plave armije moskovskih konjanika i malobrojnih potomaka kneževa sa Kolubare, podmazanih grla, medovačom, duvan čvarcima, pršutom i ohlađenim valjevskim pivom. I ova sitnica je je doprinela  da  u najvažnijem trenutku karijere Miloš  sebe učini nepobedivim i besmrtnim.

Armija ratnika moskovskih krasnoarmejaca na terenu, nije dozvolila da Fenerbahče, najmoćniji do finala Evrolige zahvaljući “srpskim janičarima”, odnese trofej na Bosfor.

Dok se za naše prilike Sunce prekasno gubilo na horizontu i padao ledeni berlinski mrak u sred maja, srpsko-ruska mašinerija je u Mercedes Benc Areni pržila krila rivala, i po ko zna koji put zasenila nemački blještavi sjaj i ponovo pristiglu moć, jer košarka je svojevrsni dokaz prevlasti dobra nad zlom, u svetu ne od juče pritisnutog čizmom svetskih moćnika globalnom okupacijom i porobljavanjem.

Naše postojanje pretvoreno u crticu između dva niza brojeva, početka i kraja ljudskog trajanja ispunjenog milionima tačkica života, ipak je dovoljno da ostavimo trag i pokažemo ko smo, gde smo, i šta smo to uradili.

Bez traganja za srećom život nema svoj smisao. Tako se i sreća možda došla baš iz carstva kraljice Nefertiti, odredila je da krenemo na put u Berlin, grad neverovatnih kontrasta, metropolu velikog srca.

Stići do Berlina nije lako, pogotovu ako moraš uhvatiti “LASTU” u letu da bi “doleteo” u prestonicu Nemačke preko “sedam gora i sedam mora”. Sa kvartetom odabranih pilota i musketara: Cvetinom, Zoranom, Goranom i Nikolom lako je bilo lako ući u krug “sedam veličanstvenih” jer za društvo srećnih i uspešnih u našoj priči  potrebne su kraljica i princeza, Nefertiti i Nikolina.

Oduvek se znalo da na mladima svet ostaje, i da je baš tako nova potvrda je ubrzo stigla. Uz malo napora, mininalno poznavanje nemačkog, surfovanje po internetu rešilo je enigmu kako sa srpskim standardom “preživeti” tri dana u metropoli moćne Nemačke.

 Trud je iznedrio i kutak noćnog odmor za “izdašnih” 10 evra (20 je nedeljom), plus petina cene spavanja za doručak, posteljinu na revers(novac se vraća), i lični sef. Sunflower hostel, Berlin Helsingfosters str 17 je ime konačišta  za sigurnost i noćni mir u centru metropole. Udaljeno je desetak minuta a laganog hoda od Mercedes Benc Arene, i svih vrsta prevoza. Za vožnju gradom je potrebna dnevna karta od 7 evra, ili sedmodnevna od 30 evra.

Berlin kao i svaki grad ima bezbroj svojih priča u nizu bez kraja.

U odnosu na sve velike gradove zbog svoje karakteristične prošlosti, ova metropola nudi mnogo više od jednog razgledanja, i to definitivno za sve i svakoga, mlade ili stare, velike ili male.
Arhitektura u Berlinu je briljantna i pruža savršen spoj modernog i tradicionalnog, a multikulturalnost je nemerljiva, a boravak je avantura, uvek primamljiva da čovek u nju ponovo krene !

Površina od skoro 900 kilometara čini Berlin, skoro devet puta prostornijim od Pariza i drugim u Evropi posle Londona. Reke Špreja i Hafel i drugi manji vodeni tokovi brojna jezera, ali i stotine hektara parkova i šuma su osobenost Berlina.

Podatak da je Berlin tokom 2015.godine bio opsednut najezdom od neverovatnih 11 miliona turista, odnosno 27 miliona noćenja je najbolja potvrda popularnosti i značaja metropole.

Igru brojeva krasi još nekoliko fascinantnih podataka.

Sa svojih 175 muzeja, 150 pozorišta, 300 bioskopa, 4650 restorana, 900 pivnica, 200 barova i noćnih klubova, 410.000 uličnih stabala, 50 trgovačkih centara, dva neverovatna zoo vrta, Berlin je grad sa više kanala od Amsterdama, čak preko 180 kilometara kanala preseca metropolu. Sa 1.700 mostova, nadmašio je  i Veneciju. Brojevi bude radoznalost, a posle prvog dolaska tek “101.” donosi potpuno zadovoljstvo.

A, pre priče o nezaboravnih 50 sati u Berlinu, podsećam da su najstariju metropolu osnovala dva slovenska plemena u 7.veku. U Berlinu je 1800. godine živelo 170.000 stanovnika, a 1933. je postao sedište nacističke vlade, da bi 12 godina kasnije krasnoarmejci i pridruženi  saveznici u borbama za oslobođenje sveta od najveće pošasti 20.veka nacizma i fašizma počistili u tom trenu zlo, ali i uništili 70 posto svega što je Berlin imao.

Berlinski zid simbol "hladnog rata" je podelio državu i grad na kapitalističku i komunističku tvorevinu. Podignut je 1961. godine, za samo jednu noć i to u dužini od 160 kilometara, a neki tvrde i 200 km. Zid je srušen je 9.novembra 1989. godine. Prvi   korak je predhodio ujedinjenju dve Nemačke juna 1990. godine. Od tada do danas jedan mali deo zida je pretvoren u galeriju grafita - "East Side Galleri", oslikanih kičicom umetnika iz celog sveta.

Istočni deo grada podeljen Zidom, bio je pod uticajem Sovjeta, a u zapadnom su život kreiarli Amerika, Francuska i Britanija. Zbog teških razaranja Berlin nazvan "Vremenskom nulom", ali danas cveta i među najposećenijima je u Evropi.

Prestonica SR Nemačke umesto Bona, sa svojih 3,5 miliona stanovnika, prepoznatljiva je po simbolu   Brandenburškoj kapiji, monumentalnom spomeniku vojniku u parku Treptover posvećenom ruskim vojnicima poginulim u bici za Berlin 1945.godine, Spomeniku holokaustu, Stubu pobede( Siegessäule – ili kako je Berlinci od milja zovu Golden Elsa, Televizijskom tonju na Aleksander placu, Rajhstagu, Bundstagu, ostrvu muzeja...

Atrakcija za turiste je muzejsko ostrvo.

Vreme nam je dozvolilo da vidimo deo čari Starog muzeja(Altes museum) sa skulpturama i predmete iz starog Rima i Grčke.
Novi muzej (Neues museum) je poznat po zbirci predmeta iz vremena starog starog Egipta, sa čuvenom bistom kraljice Nefertiti (čije ime u prevodu znači "Lepota je stigla". Zahvaljujući umeću vajara susret s kraljicom je doživljaj za pamćenje. Bista Nefertiti iz XIV veka p.n.e je nestvarno prirodna i utisak je da će svakog časa oživeti i progovoriti.

Poseta  Nacionalnoj galeriji (Alte Nationalgalerie) uverila nas je u raskoš izuzetno bogate kolekcije nemačkog slikarstva 19.veka. U Muzeju Bode ( Bode museum), cara Fridriha iz 1904. iszložene su kolekcije skulptura, poznoantičke i vizantijske umetnosti.

Premalo vremena je uticalo da vidimo još neki od 19 muzeja, a među njima i Pergamonski muzej(Pergamon museum), iz 1930, sa originalno rekonstruisanim Pergamonskim oltarom, Kapijama tržnice iz grada Mileta.

U komšiluku  Ostrva muzeja je  muzej posvećen životu Istočnih Nemaca DDR muzej, a u top pet muzeja su i Karivurst(DeutchesCurrywurst Museum), autentični berlinski fast food, kao i  muzej  nazvan  po Beate Uhse, ženi-pilotu odvažnoj da 1962. godine u Flensburgu otvori prvi seksi šop na svetu.

Poseta ostrvu muzeja okončana je u parku Forum, slučajnim viđenjem spomenika osnivačima ''Internacionale'' za spas ljudskog roda od kapitalističkog izrabljivanja, “mrziteljima” Srba, Karlu Marksu i Fridrihu Engelsu.

Da ni u Nemačkoj crkva nije imuna na novac, lako smo se uverili. Nekada glavni Berliner dom, smešten pored Muzejskog ostrva, i svu njegovu raskoš i lepotu bilo je moguće videti  tek  pošto se plati 10-ak evra za ulaznicu. Amin!

Iako nepročišćenog duha nije bilo moguće odoleti primamljivom mirisu čuvenih berlinskih kobasica. “Čovek kiosk” na jednom od muzejskih mostova je veštinom mađioničara nudio delikates, vreo, reš pečen, ljutkast, ali ukusan, spremljen za pojesti za samo jedan minut. Beše nam baš prijatno.

Ne videti Olimpijski stadion iz 1916, korišćen dve decenije kasnije za letnje Olimpiske igre, a 1974. i 2006, za utakmice Svetskog prvenstva u fudbalu, bio bi greh. Danas je kuća FK Herta, i najveće okupljalište ljudi očaranih magijom fudbalske igre, a ovog maja je bio i poprište finala Kupa Nemačke: Bajern –Borusija Dortumd.

Čari Berlina upotpunjuju i dva ZOO vrta.

Najveći u Nemačkoj u Tirgartenu, u samom centru Berlina pored S - vozne i železničke stanice dočekao nas je otvorena srca, sa svojim domaćinama u i izvan kaveza, grajom dece i cvrkutom ptica, nastanjenih u ogromnom parku i šumi ZOO vrta. Pop koncert veterana na otvorenoj sceni i besprekorna svirka samo su mali detalji u nizu prijatne oaze prirode u sred metropole. U ogromnom parku ušuškanom na više od 30 hektara svoje mesto već ceo vek ima i akvarijum sa najvećim biodiverzitetom na svetu, sa više od 9.000 svojih stanovnika. Sa  15 -ak hiljada životinja  ZOO vrt   nije slučajno jedan od simbola Berlina.

Nemačka metropola ima svoj šmek i dušu, ali i bezgraničnu nit tolerancije, i zato je obožavaju svi, tinejdžeri, biciklisti, ljubitelji džogiranja, sportisti, umetnici, biznismeni, ali i klošari. Neopterećeni gde god da sednu, nisu meta upadljivo prisutnih opuštenih policajaca, ali uvek spremnih da reaguju prekorači li se donji prag tolerancije!

Berlin ili "grad za slobodne" je idealan za provod.

Krcata različitostima nemačka "gay prestonica" je samo pre 80-tak godina bila ideal vođe trećeg rajha da Berlin pod imenom Germanija, postane glavni grad čiste arijevske rase.

Pažnju   običnog smrtnika zaokuplja susret sa opuštenim ljudima svih boja kože, različite veroispovesti, seksualnog opredeljenja. Kod većine je upadljivo prisutan rekvizit, pivska flaša marka nije toliko bitna jer je u “staklu”svako pivo dobro. Preveliku dozu opuštenosti definiše utisak o prolaznosti i svekolikoj promenjivosti, i lako je uočiti da u Berlinu ne mali broj ljudi koje srećete na ulici živi za danas, a o novom danu ne razmišljaju. Susreti sa manje ili više ludih tetovaža i pirsinga, sa namrštenim agresivnim i napadački nastrojenim licima su normalna pojava kao i berlinska hladnoća u maju koju svako doživljava na svoj način.

Nezamislivi stilovi odevanja, lepe devojke i žene sa osmehom, i konačno ulični muzičari su neizbežni detalji Berlina.Nesrazmera  između bogatih i najsiromašnijih mnogo je izraženija nego kod nas. Berlinskim avenijama i ulicama jure na stotine skupocenih automobila, ali istovremeno srećete ogroman broj sirotih i ubogih beskućnika. Bicikl je najrasprostranjenije prevozno sredstvo, jer lako, brzo i bez napora jezdi po nestvarnoj berlinskoj ravnici.

Priča o Berlinu je mnogo više od pukog nabrajanja “čuda”, u metropoli sa dva grada spojena u jednom, sa dva centra i čak 18 Univerziteta.

Tokom Svetskog prvenstva u fudbalu u Brazilu, Berlin je biti “prekriven” ogromnim bilobordima za zadovoljstvo gledanja utakmica, nemačke reprezentacije, a tako će biti i ovog leta kada počne EP u Francuskoj.

Bez Nemaca i nemačkih klubova majski fajnal for Evrolige organizovan u glavnom gradu Nemačke, očigledno isključivo iz bezbednosnih razloga, je protekao skoro nezapaženo.

Navijači CSKA, Lokomotive, španske Laboral Kuće i najbrojniji žuto plavi Fenerbahčea su se dobro zabavljali u baštama i restoranima, uživajući u pesmama posvećenim voljenom klubu, ali i ispijanju  brojnih vrsta nemačkih piva.

Za pojesti Berlin nudi svoje specijalitete. Kebab se ne može uporediti sa valjevskim, posebno  onim kod Bore u Rosuljama, pica takođe. Berlinska supa od krompira začinjena slaninom i lukom predhodi bogatoj ponudi masnih jela.

Izbor je ogroman.Od knedle sa haringama ili junetinom, Germanske šnicla od junetine, ćuretine ili piletine, do temelja “zdrave ishrane” svinjske kolenice sa kiselim kupusom.

Za pojesti  s nogu bez premca su već pomenute juneće kobasice. Ko voli slatko čekaju ga "Berliner" krofne, ili krem od šumskog voća "rota gruetze" i naravno kugla sladoleda.

Osim pokrivenog montažnog terena na Aleksandar placu i panoa oko Mercedes Benc Arene nije bilo ni jednog vidljivijeg “dokaza” šta se dešava u domu košarkaša Albe od 13. do 15.maja. Čak se ni tapokaroši nisu oparili jer ulaznica za oba dana po ceni do 50 do 150 evra je bilo sasvim dovoljno za sve koji su došlu na fajnal for.

A ovog maja Evropska kruna  iz prestonice  “španskog kralja” Reala  posle osam godina se vratila u Rusiju.

Genije iz Valjeva i najbolji akter finala, Nefertitin princ, kapiten srpske reprezentacije Miloš Teodosić je košarkaškom magijom stavio svoj pečat na krunu.

Kada je bilo najvažnije probudio je poljuljano samopouzdanje saigrača, posebno posle trojke Žocovog tima na otvaranju produžetka. Verovao je Teo više od svih u trijumf, čekao i dočekao trenutak da sa saigračima i predsednikom Andrejom Vatutinom uzme pehar Evrolige. Trebalo je videti i osetiti  oduševljenje u trenutku kada je zastavu Srbije donetu iz Valjeva, junak finala ponosno podigao i pokazao svetu, da svi vide ko predvodi pobednike, košarkaše CSKA, ponovo vlasnike trofeja Evrolige

Plan B će imati svoj drugi i treći nastavak u Beogradu i Brazilu na Olimpisjkim igrama uveren je Teodosić.

"Berlin je osvojen, sledi Beograd u julu, i viza za Olimpijske igre u Brazilu. Ambicije su medalja za Srbiju. Nemam ništa protiv da bude bronza, da ostanamo u trendu “plana B”, mada bi nas sve zlato najviše radovalo”, nema dilemu čovek odluke na ovogodišnjem završnom turniru najboljih klubova Evrolige, najbolji od svih u ključnoj “bici za Berlin” Miloš Teodosić.

Dočekao je kapiten reprezentacije Srbije, do sada vlasnik vicešampionske evropske(2009.) i svetske tutule(2014.), konačno čas da pokori Evropu i osvoji Evroligu.

Olimpijska medalja je san, a za Tea  nema nemoguće misije.

Naredno leto biće obeleženo i prvim kampom za buduće asove TEO 4 na Srebrnom jezeru. Deca će imati priliku da se igraju, druže, uživaju i sanjaju svoj košarkaški san.

Sa  podrškom Tea i malo sreće neko od njih će poput Miloša dodirnuti zvezde.