Tog 2. jula 1995. godine na veličanstven način je iz Atine dočekalo i pozdravilo 100.000 ljudi  u BeOgradu košarkaše Jugoslavije, šampione  Evrope.

Najviše ljudi je bilo  na platou izmedju dve Skupštine Jugoslavije i grada Beograda

Na današnji dan 1995. godina košarkaška reprezentacija Jugoslavije savladala je Litvaniju 96:90 i posle četiri godine progonstva sa takmičenja FIBA se vratila na presto sa kojeg je skinuta ničim izazvanim sankcijama Ujedinjenih nacija, a naravno  sve po naređenju “gospodara sveta” Amerike i evropskih moćnika, uništitelja SFRJ.

Žarko Paspalj, Zoran Savić, Dejan Bodiroga, Predrag Danilović, Vlade Divac, Aleksandar Đorđević, Željko Rebrača, Vlade Divac, Dejan Tomašević, Dejan Koturović Saša Obradović, Zoran Sretenović, selektor Dušan Ivković i treneri Željko Obradović i Rajko Toroman, prvo su igrali kvalifikacioni turnir, kako bi uopšte stigli na Evrobasket, a potom su stigle pobede. Usledio je plasman na EP u Grčkoj i bajkovita priča pretvorana u pobednički trijumf satkan iz dvet epizoda:

1. kolo: Grčka - Jugoslavija 80:84 u produžetku

2. kolo: Jugoslavija - Litvanija 70:61

3. kolo: Italija - Jugoslavija 74:87

4. kolo: Jugoslavija - Švedska 85:58

5. kolo: Izrael - Jugoslavija 59:72

6. kolo: Jugoslavija - Nemačka 92:79

Četvrtfinale: Francuska - Jugoslavija 86:104

Polufinale: Grčka - Jugoslavija 52:60

Finale: Litvanija - Jugoslavija 90:96

Svi su bili protiv PLAVIH !

Grci ogorčeni zbog poraza svoje selekcije čak dva puta, navijali su za Litvaniju u finalu, a svetska javnost  je bila  listom protiv “ozloglašene” Jugoslavije sejala je zlo o našem timu.

Čelnici samostalba Hrvatske, čiji su košarakaši pobeđeni na sporstkom polju su naredili “čim primite medalje siđite sa pobedničkog postolja” pa je usledila bežanija  Hrvata pre intoniranja himne šampiona “HEJ SLOVENI”!

Momci su odoleli svim iskušenjima i zajedništvom ostvarili za mnoge jedan od najvećih sportskih uspeha.

U to vreme 1995. nije bilo interneta, mobilnih telefona i tehnologija, kao danas da u svakom trenutku znamo šta dešava, pa košarkaši SRJ nisu ni mogli predpostaviti kakvo je “LUDILO” u Srbiji i Crnoj Gori izazvao njihov uspeh. Tek kad su sleeteli na Surčin počeči su da shvataju kakvu su radost poadrali- Hiljade navijača su blokirali zgradu aerodroma, a zatim i autobus sa košarašima, dva sata na putu do centra Beograda... i čuvene terase –balkona od 2.jula, kultnog mesta šampiona !

Prvi izlazak na balkon Skupštine grada Beograda pozdravilo je te urnebesne noći preko 100.000 ljudi, navijača, poštovalaca nestvranog  uspeha. Svi osim Aleksandra Đorđevića( našao da se ženi u Atini baš tada –prim.aut.) su izašli na balkon.

Najluđi, za dijamanstku  medalju bio je  jedan od najmlađih Dejan Tomašević. Pevao je:  Ko to kaže,ko to laže Srbija je mala...Ovo je naše veče, večeras se Tuđman peče, ko ga jebe nije im o sreće, pa Ciboni i Dinamu... a po ličnom priznanju kada je video koliko je ljudi oko zgrade i balkona, ponet radošću i euforijom hteo da skače u masu.

Danas 20 godina kasnije nismo ih zaboravili, i nikada nećemo.

VEČERAS SMO PONOVO ZAJEDNO  U 20 SATI NA ISTOM MESTU  !

SAMO 20 GODINA POSLE!

Hvala VAM PLAVI! Ušli ste u naša srca, jednom i za sva vremena !

JUGOSLAVIJA - LITVANIJA 96:90 (48:49)
DVORANA "Marusi": Gledalaca: 17.000. Sudije: Picilkas (Grčka), Toliver (SAD).
JUGOSLAVIJA: Bodiroga 12, Danilović 23, Obradović 5, Sretenović, Paspalj 5, Berić, Đorđević 41 (trojke 12/9), Rebrača 1, Divac 5, Savić 4, Tomašević, Koturović.
LITVANIJA: Homičius 3, Štombergas 2, Lukminas, Krapnikas, Kurtinaitis 6, Sabonis 20, Karnišovas 19, Marčuljonis 32, Einikis 8, Markevičijus.

Kako je sve izgledalo 2.jula 1995, pogledajte na snimku.