BUDI HRABAR I DOĐI NA OLD TRAFORD "ĐAVOLU NA NOGE" NA VALJEVSKI NAČIN! ^Featured

Hrabrost, ludost, mudrost ili SAMO LJUBAV,  procenite sami šta je  RAZLOG odluke trojice mladih Valjevaca da sednu u crnu "mečku" i "skoknu" uz  Valjeva do Mančestera. Prešli su 5.000 km da bi gledali tim koji vole. Videli su čuveni Old Traford i na njemu svoj Partizan u okršaju sa pored  Liverpula najvećim klubom  iz Engleske Mančester Junajtedom.

"Nije bilo teško odlučiti  da krenemo na Ostrvo jer jednom  u pola veka naš Partizan igra sa Mančesterom" počinje neverovatnu priču navijač Partizana kakvih je malo na svetu, Ivica Živković(34). Jedan od osnivača Valjevskog Gradskog taksija 014 kenuo je u nesvajidašnju avanturu sa vrsnikom Milanom Damnjanovićem i Matijom Nikolovom(27).

"Najvažnije je bilo da obezbedimo ulaznice. Tiket lajn sam vitlao pola dana, i kad smo rešili taj problem,  ostatak tehničkih formalnosti, vize,  osiguranje... smo prepustili ljudima iz agencije. Odradili su svoj deo posla beskprekorno i mogli smo da krenemo na put, iako je bila i druga opcija avionom iz Temišvara ili sa Fereheđija.

Dva dana pre utakmice trojka je se uputili do prvog odredišta Pariza, na put dug malo više od 2.500 km.

" Iz Valjeva smo krenuli u ponedeljak ido Grada svetlosti  smo stigli po planu bez ikakvih problema dan pre utakmice.

U Parizu smo probali čuveno francusko vino, ali najveći utisak je ostavila  Ajfelova kula i  noćna igra svetlosti velegrada, tako da smo brzo zaboravili "specijalitet" sa  vrha Pariza,  kafu i pivo, ni prići Valjevskom, a kamo li Plzenskom najboljem od svih".

U sredu je  putovanje nastavljeno  ka Englelskoj ali ne kroz 7. Svetsko čudo tunel ispod Lamanša.

"Doverski tesnac najuži deo Lamanša,  širok "samo" 34 km od Kalea  Francuskoj do Dovera smo "preplivali" trajektom po ceni od 70 funti, tri puta nižoj od putovanja čuvenim tunelom 45 metara ispod morskog dna, odnosno 50 m metara ispod površine mora. Kroz tunel voz "mili" brzinom od 165km na čas, umesto 300 km. Izgradnja tuenla koštala je  10 milijardi evra".

Vožnja brodom u uvek uzburkanom Atlantskom okeanu putnicima iz Valjeva, anatemisane Srbije nije donela morsku bolest, ali ih je stiglo nešto još gore.

"Engleski carnici kada  su videli  u crnom mercedesu obeležja Partizana i čuli da idemo u Mančeser na utakmicu uključili su sve alarme u svojim glavama. Nije lako živeti na predrasudama i lažima. Udavljeni u moru dezinformacija prepipali su nas  od glave do pete. Naš automobil im je bio posebna poslastica. Naravno ništa od bilo čega zabranjenog nije bilo u autu. Za divno čudo posle tog ršuma u kolima sve se lepo spokavali i poželeli nam srećan put".

Preostalih deo puta nezanemarljivih 600 milja do Mančestra nebo je partizanovce-Valjevce častilo najpre  Suncem a zatim  crnim oblacima i kišom.

"Odmah smo uočili nečistoću u odnosu na Francusku. Neverovatno i neuporodivo. Crvenim đavolima ne pevaju slučajno navijači klubova iz Londona : Mančester je selo malo..."

Po dolasku u kišni Mančester  valjevska trojka odmah je nepogrešivo vođenja Telenorovim   dži pi esom došla do kapija Old Traforda.

"Odmah smo uočili nečistoću u odnosu na Francusku. Neverovatno i neuporodivo. Crvenim đavolima ne pevaju slučajno navijači klubova iz Londona : Mančester je selo malo..."

Po dolasku u kišni Mančester  valjevska trojka odmah je nepogrešivo vođenja VIP-ovim  dži pi esom došla do kapija Old Traforda.

"Osećaj predivan, zadovoljstvo što nas naredne večeri očekuje spektakl je odnelo umor od dugog putovanja . Tu smo konačno u prvom satu dana kada se meč igra. Zapevali smo is sveg glasa "Volim ga ko oka dva... i lako pronašli destinaciju za spavanje,  hotel  neuporedivo bolji, a jeftiniji od svih  objekata slične namene u našem Valjevu. Umor je učinio svoje, a tmuran i kišni dan nas je sprečio da malo bolje vidimo "selo malo"

Utakmica je bila bez obzira na ishod  najveći doživljaj.

" Dočekao nas je pun stadion 62.000 gledalaca. Dominira pozorišna atmosfera, ali postoji i kop najvatrenijih, njih 3 do 4.000. Nema pušenja upozorili su nas  ljubazni stjuarti, ni unošenja alkohola. Sve šta  se dešava prate sigurnosne kamere, pa ti divljaj ako smeš. Kada su se razjedinjeni posle uobičajenih čarki zbog "otimanja" oko  navijača pristiglih iz cele Evrope, dozvali pameti i kad je zagrmelo složno Partizana napadaj! Englezi su bili šokirani. Gledali su u neverici kako može 20 puta manje ljudi tako žestoko da navija. Zebnju šta će ih snaći  je zamenila promena  raspoloženja, zbog golova, a malo i zbog naše pozitivne  energije koja se širila Old Trafordom.

Nadjačali smo "đavole" pesmom i navijanjem. Pozdravljeni smo  apluzom,  osmesima i otvorenim simpatijama.  To što su se oni  tri puta radovali, a mogli smo i mi makar jednom je deo fudbalskog majstorstva momaka na terenu i bolje igre Mančestera u odnosu na momente, ni danas  ne znam zašto preplašenih naših  fudbalera. Povratili smo ih pesmom i skandiranjem, ali suvi kvalitet velikana, i naše slabosti bekovi,  su presudili".

Partizan je ubedljivo poražen, ali vi nosite najlepše uspomene za ceo život.

 " Nema cenu naše putovanje i doživljaj što se jednom doživi. Po ceni jednog letovanja koje se odmah zaboravi mi nismo uspomenu za ceo život. Ni najmanji incident nismo imali sa Englezima, iako smo viđali sve i svašta, pa i policajce sa ofarbanom kosom.

Srušen tabu, i o nama i o njima. I jedni i  drugi su ok momci. Hteli smo da uđemo  u pab na pivo posle utakmice, ali kada je obezbeđenje ugledalo obeležja Partizana ljubazno su nas obavestili da potražimo neki drugi pab, jer ovo je mesto gde se okupljaju baš navijači Mančestera", što smi i učinili.

Partizan ima minimalne šanse da prezimi u Evropi, Ishodi utakmica, remi sa  Azom i otet bod  ako ne i  pobeda protiv  Mančestera u Beogradu su razlog.

"Mi smo uradili nemoguće. Samo smo nas trojica došli iz Srbije automobilom u Mančester.

Auto je spreman za Holadndiju i Den Hag za 28.novembar. Idemo da pobedimo jer u sportu kao i u životu se sve vraća i ko veruje u pobedu pobeđuje. Biće nas više nego na Old Trafordu bez obzira što j stadion 4 puta manji. Uostalom da ne verujemo u Partizan zar bi smo išli na tako dalek put. Ljubav nema granice".

"Čitavo čovečanstvo i zemlja pod njim održavaju se pre svega zahvaljujući onim malobrojnim ljudima koji su u stanju da vole" rekao je Vladeta Jerotić a ti malobrojni smo i mi koji u ovako teškim vremenima, a kada  nisu bila, VOLIMO PARTIZAN i to svima  otvoreno stavljamo do znanja, kao i oni što VOLE ZVEZDU i svaki drugi klub. Mi smo ipak malo drugačiji. Malobrojniji smo, a sa svih strana se "puca" na Partizan i partizanovce. Nema predaje, idemo dalje i pobede za bolje sutra našeg Partizana", završava priču o nesvakdiašnjem putešestviju Ivica Živanović.

Za Ljubav prema Partizanu kao i za najbliže i najdraže nema objašnjenje. Ivica  ne traži razlog kao ni saputnici  do Mančestera i natrag Milan  i Matija, pobedenici u svakom pogledu.