KO POŠTUJE PRETKE UZVISUJE SVOJU ČAST!

15.SEPTEMBAR 1944. JE NEIZBRISIVI PEČAT ISTORIJE I HEROJSKE BORBE  OSLOBODILACA VALJEVA NEUSTRAŠIVIH BORACA  SLOBODARSKE CRVENE ARMIJE I PARTIZANA NOVJ!

U Valjevu na Petom Puku, na času istorije bez dece, nepozvane da čuju reči istine o svojim precima, i ovog 15. septembra nedostojni su  pokušali  ponovo da  ponize heroje i rodoljube, i sve nevine žrtve što ih izručiše za streljanje nacistima, izdajnici svog naroda.

Samo 100-tinak prisutnih ljudi je bilo u spomen parkuna Petok Puku, u danu obeležavanja 78. godišnjice oslobađanja Valjeva od nemačkog nacistiškog okupatora, četnička,  ljotićevaca i nedićevaca,   podmuklih izdajnika svog naroda.

Dok se narodni novac SUBNOR-a deli "zaslužnim četnicima početnicima" da ga troše na  jagnjetinu i podrigušu, dok spomen obeležja propadaju, sećanje i ponos velike ljude ne blede.

Naprotiv, raste do nebeskih  visina, nedodirljive svetlosti.  

 Umesto mimohoda i  poklonjenja senima  heroja, izginulih rodoljoba, i nevinih žrtvama najveće pošasti 20-og veka, oglasi se penzionisani  oficir visokog čina.

Koliko dostojan čovek može biti  kada se  usudi, na nedostojnog, da li iz neznanja, kao ni većina okupljenog naroda, jvno brani.

Neodbranjivo, nedostojno, prepoznato  kao "kurton" se ne brani!

Voljom  smenjenog 2020. gradonačenika Valjeva, javno deklasiranog četnika, fašističko-nacističke  orijentacije, osoba sumnjivog morala, borce partizane i rodoljube već nekoliko godina bi da "brani i predstavlja".  Penzionisani polupismeni džandar, svaštar i  pilićar, istiće se sposobnošću da sve što dohvati nestane,a nadimak "kurton" sve kazuje.

I deci što znaju da kažu samo mama i tata, je jasno da lice sumnjivog morala, ni po kom osnovu ne sme i ne može da predstavlja ratnike,  rodoljube i žrtve okupatora, što svoje živote  ugradiše u temelj slobode!

Posle polaganja  cveća kraj decenijama ugašenog večnog plamena, umesto koga je postavljen reflektor na JEDAN DAN,   čestitiji  predstavnici SUBNORA, partizana i komunista, od valjevskog usuda, te još uvek živi oslobodioci Valjeva iz Prve proleterske brigade, Šeste ličke divizije i njihovi naslednici, predstavnici Vojske Srbije, i Grada Valjeva, izostao je (ne) opravdano gradonačenik, majstor harmonike zagrme partizansku koračnicu.

Glasom nebeskim umetnik otpeva  partizansku pesmu, govornik vešto dopuni  lepotu umetničkog doživljaja, da bi na kraju programa usledila dodela nagrade  za  književno i istorijsko stvaralaštvo Fonadacije Dragojlo Dudić.

Nagrade nose ime  časnog  bistroumnog ičestitog rodoljuba, patriote, narodnog tribuna, poete,  partizana i heroja  Dragojla Duduća, seljaka iz Klinaca.  

Medju  nagrađenima je odlukom žirija i  već pomenuti penzionisani oficir, sada već je pitanje, da li neobavešten dovoljno, kad javno pohvali nepohvaljivog, pa čak   mu uruči i nekakvo  priznanje, od ovih "odozgo".

Najviši nisu došli. Imali su važnija posla, počev od gradonačelnika valjevskog, do onih u mantija, što veru u Boga propovedaju, i najviših SUBNOR-ovaca, za razliku od pristiglih  of Prijepolja do Subotice.

Umesto  istoričara, ili naslednika heroja i bioraca, najgori od svih, što bi da otme DOSTOJNIMA neotuđivo, pravo na ljudskost, herojstvo, slobodu i pravdu, je dao sabi za pravo da priča kako je oslobađano Valjevo!

 Istina  o nepoštovanju  Dragojla Dudića  i vanmremenskih junaka tek  bode oči i para srce.

Nedolazak na svečanost dva prvonagrađenja lauerata Fondacije Dragojlo Dudić, sve govori, kao i činjenica da je roman  Dragana Čudića "Blizanci sa Zmijanja", prozno delo visokih umetničkih dometa, "dobacio" samo do treće nagrade,  dodeljene još jednom stvaraocu, već pominjanom visokom funkcioneru SUBNOR-a, spremnom da konstatuje da na skupu  " nema Valjevčana".

Najverovatnije, nije  stigao da se raspita, ko je odgovaran što nema nije jednog đaka.

Svi oni što danas rade kako o šta hoće, ne znaju samo da to neće dugo trajati.

Laureat Dragan Čudić je kleknuo kraj humke, iznad spomen ploče Dragojla Dudića, na kpjoj se tek naziru slova imena, i na taj  način iskazao lično  poštovanje heroju  za sva vremena.

Mahom izbrisana li jedva čitljiva imena na  Dragojla, sina Miše, Žikice Španca, Stjepana Filipovića… većine heroja i rodoljuba, na pločama u spomen parku,  pokazuju odnos i pravo lice svih lažnih  demokrata, pravdo i veroljubaca. 

Dan oslobođenja Valjeva, 15. septembar 1944. godine  jedan  je od  dana velike pobede  dobra nad zlom, što se okomilo na Evropu i svet u Drugom svetskom ratu.

Pobeda  nad fašistima i domaćim izdajnicima, i sloboda izvojevana životima mladosti tog vremena, najveća je tekovina Narodno-oslobodilačke borbe.

15.septembar je voljom lažnih demokrata, vlastodržaca posle 2000. godine skoro dve decenije bio skrajnut, i nije Dan Grada Valjeva.

Ljudi koji ne falsifikuju  istoriju i dostojno poštuju ljudskost, hrabrost patriotizam, pravdu i ljubav prema domovini  vraćaju istinu o rodoljubima iz Drugog svetskog rata.

Oni koji su pokušali nemoguće osuđeni su  na propast.

Krasnoarmejci i borci Narodno-oslobodilačke vojske Jugoslavije, pod komandom Josipa Broza Tita izvojevali su veliku pobedu najpre u  Valjevu, a potom i u drugim gradovima i sredinama  na putu ka oslobađanju Beograda i Jugoslavije.

Sa valjevskih prostora preko 3.000 ljudi je poginulo, a 2.000 je ranjeno u Narodnooslobodilačkoj borbi protiv fašista, četnika, ljotićevaca, nedićevaca, izroda svoje domovine i svog naroda.

Mali deo je sahranjen na groblju heroja, rodoljuba partizana na Petom puku Na treritoriji Kolubarskog okruga se nalaze 382 spomen-obeležja borcima  i nevinim žrtvama  terora fašista i izdajnika svog naroda.
Obeležavanjem 15. septembra  čuva se neizbrisivi trag o doprinosu naroda valjevskog kraja u Drugom svetskom ratu, Dan velike pobede  ostaje za večnost.
U poznim danima leta 1944. godine počela je jedinstvena saveznička akcija za oslobođenje Evrope od okupacije fašističke Nemačke.
Prvi grad na putu oslobođenja Srbije je bilo Valjevo. Crvenoarmejci i partizani su počeli oslobađanje u rano jutro 15. septembra, da bi se Nemci iz garnizona na Petom puku povukli uz pomoć pristiglih oklopnih jedinica 18. septembra.
Grad je očišćen od izdajnika već 15. septembra a u oslobađanju su pored crvenoarmejaca su učestvovali borci Prve proleterska i Šeste ličke proleterske divizija.

Slava oslobodiocima Valjeva i Jugoslavije!