KOŠARKA U ARENI BEOGRAD JE SVETSKI FENOMEN, A U URUŠENOM VALJEVSKOM SPORTU METALAC ŽIVI ^Featured

Dominacija košarke i  "gaženje"  raspalog srpskog fudbala se vidi na svakom koraku. Beograd je košarkaški centar sveta.  Večite gleda najviše ljudi na svetu, raduju se tuguju, negoduju, ali ljubav nema granice. A u valjevskom devasiranom svetu sporta, sa najviše narodnog novca, raspolaže  KK Metalac živi, a i deca "zaražena" Arenom ga ponovo vole! 

Ma šta ko mislio beogradski crno i crveno beli nemaju isti tretman, jer predsednik bez ustrčavanja pokazuje svoju navijačku pripadnost, što je svetski jedinstven primer u svetu sporta.

Bez obzira na trenutni manjak pobeda i šokantni poraz u sred Arene od Bajerna  Partizan je dalje gospodar svoje sudbine. Igrom i rezultatima će pokazati koliko je moćan da prokrči put do Berlina i fajnal fora u maju. Ostaje samo da "krađa" lopte u Bolonji skokom iz auta nije detonirala  optužbama na račun sudijske trojke, za realnost i pokazatelj gospodstva, iako je baš  taj detalj odlučio pobednika, i u mnogome odredio sudbinu oba kluba ove sezone u Evroligi.

Kiks u Bolonji je ništavan u odnosu na događaj posle monstruoznog zločina u  "Ribnikaru". Da li baš se slučajno, ali se desilo.

Maloletni monstrum je posle dva trijumfa Partizana u Madridu, na korak od fajnal fora, najpre ubio školskog čuvara partizanovca, a zatim još devetoro svojih vršnjaka, školskih drugova  i drugarica. Svi su navijali  za... Monstrum je  živ sudi mu se, a malih anđela i partizanovca Dragana nema. Tek toliko da se zna, kao dodatak deceniju i više utamničenoj istini. 

A, najbogatiji, najveći, naprivilegovanji, najzaštićeniji klub, preksinoć je bez Valjevca  Tea je "potonuo" u blato".

Što sada deli društvu sa dva  najgora tima u  Evroligi nije kriva  "gažena linija", već nesmotrenost u žaru borbe, ali pre svega momci   "zelene šume", i njihov novi vođa Trinkijeri. Na prvom mestu pobednika je odlučilo odsustvo Tea, a  na kraju kraju kada je pobeda ipak bila na dohvat ruke, u deliću sekunde od junaka Jago se pretvorio u tragičara, i "ubicu" snova da u Evroligi nije sve gotovo. "Ponos" Srbije će u narednoj sezoni morati da potraži novu šansu za nešto više, ali ostaju na raspolaganju tri trofeja. Šamionski prsten ABA lige, i viza za novu jesen i zimu u Evrolili. Preostala dva su domaća Kup Radivoja Koraća i da li slučajno, nazvana privatna domaća Srpska liga. 

Pokušaj iskrivljavanja  istine  medijskih manipulatora, serviranjem lažnih optužbi i kleveta, tragikomičnih i šizofrenih kreacija ponuđača gomile  neistinitih bljuvotina, umirujućih za isprane mozgove, i tešenje gubitnika, kao i uvek i ovaj put završio je u blatu.

Realno sagledavanje stanja, prepoznavanje grešaka i traženjem boljih rešenja, jedini su put su da se konačno shvati da i pored zavisničke podrške vlasti-"duha iznad rupe",  sila i novac, definitivno nisu dovoljni  da se bude najbolji. Samo eliminacija nadubudnih  osionih, posebno lažnih eksperata, u biti  nadubudnih i osionih škartova je prvi korak. Pristojnost, znanje, selekcija,  posvećenost samokritičnost,  odgovornost i zrnce sreće su izazov. Ali uvek je presudan faktor hrabrosti,  da konačno zasija svetlost slobode, pravde i pobede!

Uz malo sreće  ima  uvek ima šanse za bolje, šampionsko sutra.

U poremećenom sistemu vrednosti do beskonačnog i nazad godinama, egzistincija normalnosti i kvaliteta ne postoji, ili je svedena na maksimum minimuma.

Tako da umesto da zasade, sa puno ljubavi gaje, i sačekaju da odraste, mnogi kupuju "drvo uspeha".

Primera bezbroj, a svi imaju zajednički imenitelj, bacanje  novca zarad lažnog uspeha. Lična korist i promocija su uvek u prvom planu.

Krajnji efekat su mahom nagomilani dugovi i bežanje, sa posledicom gašenje ili nestajanja gubitaša.

Ima i primera pojednih fanatika, koji bi da  sve ponovo vrate u normalu.

Na valjevskim prostorima poslednji najnenegativniji  primer su decenijski konačno prekinut pre pola decenije u košarci,  dvodecenijki fudbalu i bljesak preko noći boksa, i nestanak, sa veštački napravljene scene. 

 Najdrastićniji primer sitnoplićarskog vređanja zdravog razuma je streljaštvo. Sport u kome jedan klub dobije "samo" 24 puta više narodnog novca za svoje potrebe, od drugog, a oba egzistiraju su u istom Gradu Valjevu!?

Trenutno "prva violina" posle skoro dvodecenijskog "ropsta" i nemerljive štete, je KK Metalac.

Činilo se da će ulazak Jovana Teodosića, i stručno rad Vadimira Đokića biti spas za devastirani  Metalac.

"Ljubav" je pukla" kad se najmanje očekivalo za potvrdu sumnji da je nikada nije ni bilo.

Danas obojica nisu u košarci, Jovan svojevoljno, a Vladimir je "kidnapovan " iz  posle dve sezone provdene u Vršca, da bi  sticajem okolonosti, odnosno odlukom  jednog čoveka u novembru napustio redove subotičkog Spartaka.

Zanimljivo da je rastanak Đokića sa Subotičanima  usledio neposredno posle poraza   "plavih golubova" u Valjevu. 

Umesto Jovana Teodosića Metalac ima novog predsednika od prošlog leta, a kod koga se ne zna šta nosi dan, a šta noć. Metalac je sinoć upisao 10-u  pobedu u KLS. Savladana je kraljevačka Sloga sa 89:84 u teškom meču, i ružnom za gledanje, ali od presudnog značaja za celu sezonu. Metalac je pobedom praktično obezbedio opstanak u KLS, iako do kraja lige ima još 9 kola. Skoro trećina utakmica, treba da se odigra u naredna dva meseca.

I pored niza apsurdnih poteza jednog čoveka i odluka, Metalac živi!

Posle dovođenja buljuka i otpuštanja buljuka igrača, samovolju predsednika Jankovića je na svojoj koži osetio najmlađi, ali sa svojim ja, trener Saša Milićević.  Zamenio ga je "nevidljivi" i naravno poslušni, trener, nepoznat i bolje obaveštenima u svetu košarke. Na sreću deca Partizana Sava Lešić, Stefan Sinovec, u najavi je bio i Nemanja Bjelica, pa Filip Đuran i Miloš Grubor kao i "ceđeni" kapiten Marko Bajić su sa pre svega pogođenim pre svega tandemom  amerikanaca Keni Dejom i Amstrongom izneli teret dosadašnjeg toka prvenstva. 

Bez namere da se potceni kvalitet, lige, svim ljudima što vode i ulažu u klubove jasno, od  akteri KLS nemaju ama baš nikakve koristi.

Od 18 miliona predviđenih budetom Grada za 2024. dok se regulišu do sada prispele obaveze,  otvara pitanje, šta će ostati, i šta biti sa Metalcem posle 14. aprila 2024. godine.

Definitivno je spas u privatizaciji, ali Valjevo nije ambiciozni drugoligaš Gajdobra, ni Sombor Nikole Jokića, a ni Spartak,  Vojvodina i Zlatibor.

Za potvrdu ko smo i šta smo večeras u Valjevo gostuje cirkus Medrano  sa lavom, medom, majmunima, i ko zna još kakvim atrakcijama, porućuju najavljivači, što iz kombija grme sa ozvučenjem  pozivajući narod  na predstavu.

Samo nam je cirkus falio, taman za toliko puta izrečeni zaključak:

"Spasa nam nema, propasti nećemo!"