FOTO PROFIMEDIA        "Slučajni Srbin, za dom spremni Milojko Pavelić, u akutnom i intenzivnom napadu autošovinizma, rešio je, tačnije nije više mogao da izdrži da se ne autuje: otkrio je "urbi et orbi" da je on u dubini duše uvek bio ljubitelj crveno belih, ali ne Crvene zvezde, već grba Nacističke Države Hrvatske ili popularnije - naših milih kockastih Ustaških suseda", bila je prva reakcija Dragana Vasiljkovića.

Kapetan Dragan na izjavu sportskog komentatora u penziji  Milojka Pantića da se  odriče javno Crvene zvezde, jer su Dragan Džajić i Zvezdan Terzić poklonili dres sa brojem 1 ratnom zločincu Kapetanu Draganu, koji je pucao na sunarodnike Roberta Prosinečkog i Refika Šabanadžovića  je  poručio Pantiću:

"Ja nikada nisam ratovao sa nekakvom "nacijom Roberta Prosinečkog". Zar si dragi moj Milojko Paveliću, Ustaška Kockico, u nekom tebi tako svojstvenom stanju delirijum tremensa, doživeo halucinaciju u kojoj si ni krivog ni dužnog Robija Prosinečkog video kao nekakvog Ustaškog Mojsija i Oca Nacije? Nacije Ante Pavelića i ostalih ustaških monstruma, srbomrzaca, srboždera i srbosjeka"zapitao je Pantića Kapetan Dragani potsetio.

"Taj nikad gospodin Milojko Pantić je zaboravio da napomene da su sunarodnici Roberta Prosinečkog i Refika Šabanadžovića nacistički zlikovci koji su pobili celu srpsku porodicu Zec uključujući i malu devojčicu Aleksandru, koja je tek napunila 12 godina. Milojku Pantiću su daleko bliži ti zlikovci sa kojima se očigledno identifikuje, a na koje sam ja pucao braneći moju domovinu i moj srpski narod od ustaških krvoloka i potomaka rukovodilaca industrijskih pogona za ubijanje srpske dece ispod 14 godina starosti. Setimo se da je samo u Sisku život izgubilo 11.000 srpske dece. Nije smetalo Milojku Pantiću ni to što su sunarodnici Roberta Prosinečkog i Refika Šabanadžovića na koje sam ja pucao terali Srbe da piju kiselinu pa dok su u agoniji trčali pokosili su ih kalašnjikovom. Očigledno Milojko više žali za tim zlikovcima nego za porodicom Zec ili srpskim žrtvama "garaže" gde su Srbi pod pretnjom oruzja morali da piju - sumpornu kiselinu. Nisam čuo da se Milojko Pantić stavio u zaštitu svojih srpskih sunarodnika. Očigledno su mu daleko bliži ustaški sunarodnici. Ma nije vredan komentara. Ne verujem da je Zvezda išta izgubila ali on je izgubio sve"kazao je Kapetan Dragan i "dignostifikovao" Milojkovo stanje Vasiljković.

"Milojko, ovde nije toliki problem tvoj hronični alkoholizam, to se leči, teže ili lakše, ali tvoj autošovinizam je jedna teško izlečiva, izgleda gotovo neizlečiva bolest. Naročito ako se nekome kao što si ti to izgleda itekako i isplati: kaži koliko si dobio srebrenjaka da izdaš, ne mene, već sve jasenovačke novomučenike i ostale postradale od nacije Ante Pavelića? Kaži ako smeš Milojko Paveliću, novi Judo, ili zaćuti zauvek!", stavio je tačku na ubuduće bilo kakvu polemiku sa Miljokom Pantićem.

foto: Printskrin / YoutubePovodom odluke komisije Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja  da najveća srpska pesnikina Desanka Maksimović  bude izbačena iz gimnazijskog školskog programa Matija Bećković je rekao: Ovo je nečuvena vest!

"Jednom prilikom, putovao sam sa Desankom na Vukov sabor u Tršić. Ljudi su Desanki  aplaudirali i otpozdravljali. U jednom trenutku, sagnula se prema meni i šapnula mi: "Hoćemo li propasti?" - nisam ni slutio da ću se toga setiti kada sam čuo nečuvenu vest da su izbacili iz školskog programa, i to ništa manje nego "Tražim pomilovanje".

Svetska  zbirka " Tražim pomilovanje " jedne od najvećih  srpskih pesnikinja Desanke Maksomović je isključena iz programa za četvrti razred, a njen izbor poezije iz trećeg razreda gimnazije. 

Odluka je  izazvalo lavinu negodovanja poslenicim knijževnosti, kritičarima, univerzitetskim profesorima, prosvetnim radnicima, kritičarima...

Prva se oglasila  i Zadužbina "Desanka Maksimović", pismom Ministarstvu prosvete, Nacionalnom prosvetnom savetu i Zavodu za unapređenje obrazovanja i vaspitanja. Pismo su  podržali  Matija Bećković, Ljubomir Simović, Milovan Danojlić, Milosav Tešić, Alek Vukadinović, Rajko Petrov Nogo, Miroslav Maksimović...

  Zavod  je  Zadužbini, pojasnio  "razloge" svog postupka.

Članovi komisije Zavoda dugo su razgovarali o najzrelijoj zbirci poezije velike pesnikinje, "Tražim pomilovanje", i zaključili da se "vanvremenost Desanke Maksimović ne uklapa u poetičke okvire epohe, te da postoji bojazan da bi i učenici pogrešili u vrednovanju njene poezije, umanjujući njen značaj". Ipak, razmatrajući zahtev Zadužbine, predložili su da se zbirka nađe u programu za prvi razred gimnazije, uz zaključak da bi "na ovaj način zbirka našla svoje pravo mesto kao odjek književne epohe srednjeg veka".

Tim povodom za Večernje Novosti o nečuvenom skandalu svoj stav iznelo je niz kompetentih ličnosti.

"Prekrajanje književne istorije i nesumnjivih vrednosti srpskog književnog kanona preko sveukupnog dela Desanke Maksimović sa kojim treba da se upoznaju učenici 3. i 4. razreda srednje škole je, najblaže rečeno, delatnost koja pogađa u samo srce našeg identiteta" kaže ogorčena skanadaloznom odlukom dr Svetlana Šestović, upravnica Desankine zadužbine.

" Odgovor da je "Tražim pomilovanje" vanvremensko i da je "odjek epohe srednjeg veka" jeste poništavanje dugotrajnog rada naučnika koji su tumačili delo ove pesnikinje u 24 zbornika radova i dokazali modernost i univerzalnu vrednost njene poezije. Nažalost, na delu je pisanje neke nove književne istorije, oslonjene na nove vrednosti, gazeći pesnikinju duha, epohe i naroda. Tražimo pomilovanje za Desanku Maksimović!

Pesnikinja Tanja Kragujević, članica UO zadužbine, ali i laureat nagrade koja nosi Desankino ime, kaže da članovi Upravnog odbora neće odustati od pokušaja da se ogroman propust ispravi:

"U obrazloženju odluke da se zbirka locira u program nižih razreda i proučava vrlo jednostrano - tek kao segment istorije naše poezije, zatvaraju se mogućnosti modernog tumačenja tog dela, što je nedopustivo. O svevremenosti zbirke "Tražim pomilovanje" svedoči i sasvim posebna tradicija proučavanja ovog dela u valjevskoj gimnaziji, čiji učenici iz godine u godinu u ovim stihovima otkrivaju nove sadržaje, vrednosti i motive.

Univerzitetski profesor Aleksandar Jovanović, nema dilemu da je  Desanki Maksimović, posebno zbirci "Tražim pomilovanje", mesto u gimnazijskom programu.

"Ovaj, slobodno rečeno, književnokanonski skandal je kao visoka temperatura koja je naglo buknula da nas upozori na razorno delovanje pandemijskog virusa u našem organizmu. I ako zaslugom Zadužbine "Desanka Maksimović" ispravimo ovu nepravdu, ostaju najbitnija pitanja o proceduri donošenja nastavnih programa, neuključivanju najznačajnijih obrazovnih instutucija u njihovo donošenje, nedovoljno usredsređenom Nacionalnom prosvetnom savetu, prevelikom uticaju obrazovnih činovnika, izuzetno značajnom nacionalnom radu na brzinu, što je nedopustivo. Posledica su više nego pogubne: komadanje književnog kanona (Desanka Maksimović i Vladan Desnica su samo najočigledniji primeri) čime se gubi ne samo njegov umetnički već, isto tako, obrazovni i patriotski značaj, zatim, unošenje (pod izgovorom modernizacije programa) pisaca koji ne mogu da privuku mlade ljude književnosti".

Mošo Odalović, laureat nagrade sa imenom velike pesnikinje, podseća kako je Desanka bez izuzetka ustajala u odbranu drugih, i prepričava davni incident u Udruženju književnika:

"Tanasija Mladenovića, ljudinu i ratnog komesara, hteli su neki da izbace iz partije. Desanka je odmah ustala i rekla: "Ne može to tako, njemu su se mladi na vernost zaklinjali, a vi ćete tako sutra i meni reći 'Tamo se, Desanka!'" I evo, došlo je to sutra, u časima opšteg beščašća dođe i taj čas da neko kaže "Tamo se malo, nižerazredna Desanko!"

Priređivač kritičkog izdanja zbirke "Tražim pomilovanje" i dugogodišnji upravnik Zadužbine dr Staniša Tutnjević ističe da "ako je iko pesnik svoga vremena - onda je to Desanka", te da je "svevremenost" preporuka, pre nego smetnja, za ulazak u školski program:

"Ne mogu da prihvatim da se ova zbirka "ne uklapa u poetičke okvire epohe" niti uviđam kako bi mogla biti "odjek književne epohe srednjeg veka", jer je ona prvenstveno zbirka svoga vremena".

REAKCIJE ZA "NOVOSTI"LAUREATA KNjIŽEVNE NAGRADE "DESANKA MAKSIMOVIĆ"

Ljubomir Simović: VREME RIJALITIJA

"Kad vidimo da mi već možda i 40 godina nemamo književni život. Kada vidimo da jedan od preostalih književnih listova izlazi jednom u četiri meseca! Kada vidimo da se knjige štampaju u svega 300 primeraka, kad vidimo kako se kvari i rastura naš jezik, onda odluka o izbacivanju Desanke Maksimović iz školskog programa ne može da me iznenadi. Kad malo razmislimo, odluka nam se može učiniti čak i doslednom, jer je ovo vreme plagijata i kupovine diploma, vreme rijaliti programa, a ne vreme Desanke Maksimović i Ive Andrića".

Obrazloženje komisije je da se zbirka Desanke Maksimović ne uklapa u "okvir epohe" je pojasnila Koordinator za "Danaas" predlog programa srpskog jezika i književnosti za gimnazije Dejana Milijić Subić.

"Program nije promenjen od 1993. godine, a u međuvremenu su značajno modernizovani sadržaji za osnovnu školu.Gimnazijski program je sled naučenog u osnovnoj školi. Delo Desanke Maksimović je prisutno u svim  razredima osnovne škole. Ne želeći da marginalizujemo delo voljene srpske pesnikinje, morali smo da uzmemo u obzir određeni broj časova namenjen obradi književnog dela. Savremeni  koncept nastave počiva na problemskom pristupu i vrednovanju, pa broj dela je „upriličen" zahtevima vremena za obradu  Desanke Maksimović  veoma prisutne u osnovnoj školi. Nakon reagovanja Zadužbine „“Desanka Maksimović“ predložili smo da se  zbirka „Tražim pomilovanje“ obradi u prvom razredu gimnazije u okviru teme „Dijalog književnih epoha“.Uvek je moguće ostaviti sva propisana dela iz prošlih programa i  „linijom manjeg otpora“, izbeći  komešanja u javnosti. Ali, takav „program“ ne bi imao smisla jer ni učenici ni nastavnici ne bi stigli da obrade sva dela, ni informativno, a kamoli na valjan način", smatra Milijić Subić , isitiče da dela Desanke Maksimović nikada nisu bila u obaveznom delu programa za treći razred gimnazije.

"Samo su  obrađivana u delu međuratne poezije sa ostalim pesnicima koji su o tome pisali. Pošto se veliki broj njenih pesama te tematike već obrađuje u osnovnoj školi, Komisija je smatrala da nema razloga da se ponavljaju u trećem razredu gimnazije" kaže Milijić Subić za Danas.

Odluka će pasti dileme nema, ali je tužno i poražavajuće da se ovakvom odlukom pokušava nametnuti sistem vaspitavanja i obrazovanja bez  humanosti, plemenitosti i ljudskosti. Deo "proevropljana"  bi da zatire  celokupnu srpsku kulturu i nametne kič, šund, rijaliti i primitivizam, kao kulturne vrednosti. Na sreću još uvek neuspešno.

Antisrpski, antidomaćinski, nemoralni odnos izopačenih predstavnika vlasti pojačava teror  nad srpskom kulturnom baštinom.

Beščasnima očigledno smeta Desankina pesnička ljudska i besmrtnost.

Životinja se svemu da naučiti, ali prostak ostaje jedno veliko ništa!

Jedna od brojnih mudrosti Vladika Nikolaja glasi: "Najteže je naučiti onoga ko je  polunaučen postao učitelj drugima"