Danas  se obeležava Dan primirja. Dan kapitulacije Nemačke u Prvom svetskom ratu, nazvan je baš tako. Sećanje  na  11. novembar 1918. godine kada su u železničkom vagonu u Kompijenu Nemci  potpisali bezuslovnu kapitulaciju,  sa silama Antante, nazvano, za kraj Prvog svetskog rata ne bledi.

Kapitulaciji su predhodili Kolubarska bitka i pobeda Sbije, ali gologota solunskih ratnika, i povratak pobednika u Srbiju.

Srpska vojska  je pokazala neviđeno junaštvo, i viteštvo, ali  od do nogu potučenog  austrugarskog okupatora, stigla je odmazda.

Iz okupatorske laboratorije posle  ponižavajučeg poraza u Kolubarskoj bici  pred zimu 1914. stigao je pegavi  tifus . Biloški rat i do tada neviđeno zlo sejalo je smrt u Srbiji.

Okupator je  zarad osvete srpskom narodu  žrtvovao i i  hiljade svojih vojnika.

Zaraženo je više od pola milona ljudi, 10% od tada 4,5 milonske Kraljevine Srbije. Kosio je sve od reda. Valjevo, u to vreme gradić sa 10-ak hiljada stanovnika  je bilo najveća bolnica na planeti.

Svedočenja preživelih aktera, lekara, medicinskog osoblja iz cele Evrope kazuju sve u srpskim ratnicima i srpskom narodu.

Otkrivena  je istina o junaštva ratnika, ljudskosti I poštenju naroda.

Dr Arčibalda Rajs(1875.1929 je tada za Valjevo rekao da je postalo "glavni stan srpske vojske".

Jedan od brojnih humanitaraca iz Evrope bio je  hirurg dr Arius Van Tienhoven  šef holandske misije. U Valjevu je je spoznao  karakter  i dušu ljudi, moćnih da pobede svako zlo. Lečio je bolesne,bio je šef hirurškog odeljenja Vojne bolnice u Valjevu, a kasnije kao  član istražne komisije učestvovao je u istrazi ratnih zločina austrougarske vojske u Srbiji.

 FOTO PD-US, https://sr.wikipedia.org/w/index.php?curid=922167 Da postoji izlaz iz katastrofe pokazao je  srpski napod, prepoznao je ovaj humani čovek.

Harizmom i autorietetom  probudio je nadu I zato je poneo epitet  “pobedničkog vođe eprotiv epidemije” rekao je profesor i naučnik, bakterilog i imunolog dr Ludvig Hiršfeld (1884–1956).

Poljski evrejin u  Srbiju je stigao inkognito,  bez  priključivanja bilo kojoj misiji. U maloj laboratoriji ubrzo je odgajio vakcinu paratifusa „A”, prvi put u svetu.

Zbog nesebične pomoći srpskom narodu nije  postao dobitnik  Nobelove nagrade, jer je poslednja u sveta nauke i odlučivanja, bila reč tadašnjeg germanskog lobija.

Valjevo ima svoju istoriju i ljude moćne da u ovim džukačkim vremenima  sa pesmom na usnama Marša na Drinu pobede, ponovo sve naprijatelje ma ko bili I odakli dolazili,  da pustoše i  unište život i ljude.

Mladi čovek od samo 25 leta iza sebe   Dragan Simović iz Gornje Dobrinje kod Požege na protesnom skupu u Lukavcu „Marš s Kolubare„ protiv uništenja života kao posledicom mogućeg otvaraja rudnika litijuma, uputio je najjaču poruku.

Od svih govornika,onih pravih što  valjevski narod upoziriše da im se sprema podrinjski scenario Rio Tinta,  od profesora dr prof.  Ratka Ristića, I prof. dr Ljiljane Tomović na prvom mestu, do kvazi  branilaca i sakupljača potpisa za opstanak života, Dragan Simović je poručio okupljenom narodu šta mu je činiti.

"Od svega što smo imali, samo  poljoprivreda nije propala. Vlast mora da  ulaže  u nas zemljoradnike, da imamo korist svi. Ovima što bi da nas ponovo  okupiraju, sada konačno i unište  poručujem: nećemo dati nijedan kamenčić. Ako vlast ne bude naš glas čula, neće nas sprečiti ni policija ni vojska. Zaustavićemo sve  bušilice. Krvlju ćemo braniti svoju zemlju. Samo sila naroda ovo zlo može da zaustavi i ništa drugo. Pobedičemo kao i uvek, samo kad se dignu  kuka i motika i naravno  motka!".

Jedinstveni u svom zahtevu  meštani Lukavca i desetak okolnih sela traže  bezuslovni prestanak svih istraživanja litijuma, stroncijuma, bora u dolini Kolubare.

Radove obavlja Proivredno društvo „Eurolitijum Balkan d.o.o. na površni od 200 kvadratnih kilometara u okolini Valjeva i poručuju „dobrotvorima „Marš s Kolubare“.

Glas i snaga naroda su nesagledivi. To moraju da znaju svi koji danas bilo gde o bilo čemu  odlučuju.

A Grad Valjevo je pred novim izazovima I iskušenjima.

Bruji po mejnstrim I fejk njuz medijima, da stižu investitori iz Nemačke. Cena je posebno  zanimljiva stavka, od  samo 120 miliona eura!

Zaposliće kažu na stotine radnika, do 2028. godine, I to “samo” za 10-15.000 evra subvencija po radnim mestu. O drugim čašćavnajima o trošku Valjevki i Valjevaca da ne govorimo.

A na sličan način pristigili u vreme žute pošasti Golden Ledy, Vali nebitno je kod imena, posle svega   što  dobiše na poklon,  od Srbije i Valjeva, spremaju  se da Beloševac zamene novom destinacijom.

U ponedeljak  se deli prvi kontignet otkaza.

 Na spisku je 150 ni krivih ni dužnih vrednih radnica, majki, odanih firmi više od svih što za sada opstaju. Odbranom do pobede, poručuju “otpisane” sa već napisanim tužbama uz pomoć sindikata “Sloga” koji nije oružje poslodavca, nastavljaju bitku do pobede.

Ne samo metaforično nazvan valjevski Robin Hud izazova sve veće turbilenicijena garskoj pplistkoj sceni.

Sve primetniji u obračanju javnosti advokat Branko Ivković, poput Robina Huda ukazuju na mnogo toga što ne valja.

U  iščekivanju raspleta po tužbi smenjenog pravobranioca Darka Kostića, poklonika lika i dela svog predsednika, zbog nezakonitog poklona investoru Bizerbi, umesto raznoraznih “zelenih češatorskih udruženja” advokat  Ivković je svojim medijskim nastupima sprečio  shodno zakonskim ovlašćenjima  i regulativi, pre  svega, planiranu jesenju “Ilidžansku ofanzivu” motorkama u Parku Pećina.

Izbegnuta je nekontrolisana masovna seča stabala u Parku Pećina. Procedura u vezi revitalizacije  Parka Pećina moraće da se vrati u zakonske okvire, donošenjem planskih dokumenata.

Samo  shodno, zahtevima Robina Huda, a skladu sa Zakonom o šumama.

U osluškivanju  buđenja naroda i postavlja se  pitanja svih pitanja:

Koliko  Grad Valjevo i Kolubarski okrug  mogu da se  podigne iz pepela sa 120 miliona eura?

Samo bi "Srbijančica", malo veća od uništenog pregrambenog giganta, udahnula život.

Što reče Dragan iz Gornje Dobrinje,  poljoprivreda bi sa tim silnim milionima hranila  Srbiju i nešto Evrope, što jabukama, šljivamam kruškama, naravno žitom I kukuruzom, mesom.  Da seljak bude čovek i gospodin, kao I građani Srbije zdravi  jer će jesti I špiti “nevakcinisanu” hranu i vodu.

O svim vrstama I mogućnostima turizma ne treba trošiti reči.

Konačno da kultura koja se drži, da sport  konačno progleda.

Više od 10.000 školaraca valjevskih sanja svoj san.

Školska takmičenja bi bila izazov za decu, i  primer Srbiji, regionu, Evropi i svetu.

Da  štetočine  iz sveta sporta nestanu, kao trule jabuke.  A  odgovarnost  za kršenje svih moralnih i zakonskih kodeksa da postane obaveza.

Vaterpolisti Valisa su danas rešer uspeha u valjevskom sportu. Igraju junački u  najjačoj  ligi u Evropi. Posle plslana u četvfinale Kupa Srbije, dostojnog otopra drim tuimu sa Novog Beograda  dočekaće u subotu još jednog aktera LŠ  Zvezdu, Igraće u  Lajkovcu, umesto na  svom zatvorenom plivalištu u SRC Petnica.

Zbog tuđe neodgovornosti, bahatosti, naravno nespobnosti i neznanja,  još uvek nije okončano   “popločavanje” prostora oko olimipijskog bazena u SRC Petnica,

Šta tek reči za DTV Partizan.

Spucani su milioni, a tek treba da se uredi “pakao” unutar zgrade. Znači li to još godinu dana “igara bez granica” I trošenje ko zna još koliko novca.

Sada je već jasno da bi  manje koštalo rušenje   “Partizana” do temelja, i zidanje  novog.

Da nije ni to rešenje potvrda je  košarkaški teren na Zdravljaku.

“Dobacio” je do 24 miliona, i naravno  nije završen do danas, mesec dana posle predviđenog novog roka za kraj radova.    

Za raziku od Valisa koji dostojno prezentuje sport i svog grad, i sanja zatvoren bazen,   sinoć za  košarkaško Valjevo nova sportska bruka.

Metalac  izložen povredama igrača je ponižen posle Užica i Čajetini i u Lazarevcu.

Odgovornost je stručnom štabu i igračima !

Alarn uveliko zvoni na uzbunu.

Vreme je da se požar gasi. Kako, na to pitanje odgovor ima predsednik kluba Jovan Teodosić.

Jutros su momci morali na posao već u 7 bez obzira što je praznik. Videćemo hoće li biti otrežnjenja  ili će uslediti  “letenje”.

Metalac nije mesto za svakoga. To mora da znaju svi koji u njemu hleb zarađuju.

Šansa za zaokret je već u nedelju. U Valjevo stiže Slodes. Nema lakog rivala, posebno  ako se zna da je novajlija u KLS počistio Pančevce, ali i podmladak Partizana(Dunav) u gostima.

Metalac je pokraden  u Pančevu, a sa Dunavom je tek u završnici meča  “progledao”I pobedio.

Konačno sve drugo osim pobede u nedelju, ne daj Bože poraz,   znači odio, i zna se kome!

Momcim je jutros rečeno: "Nastavile li ovako svi ćete  leteti!

Šta če biti videćemo.Jasno je da ovako više ne ide.

Valjevo, Srbija, za ostale “prijatelje” me baš briga,  voli pobede i pobednike.

Džukaka su vremena, i zato oprezno, ali alternaitive nema,  hrabro, mora se pobeđiivati, jer u suprotnom loše nam se piše!