ODGOVORNOST JE REĆI ISTINU NA PUTU DO SLOBODE I ŽIVOTA ^Featured

OODGOVORNOST I ISTINA su danas najčešće ponovljene reči, potrebna manje na rečima, a  više na delu, kao i ovaj sneg što sipa, a hladnoća štipa i boli.

Koristimo je da osnažimo druge prepoznamo  i realizujemosvoje i potencijaale drugih

Odgovornost je ništa drugo do izbor svakoga od nas

I odgovornost  je, zapravo, izbor. I zato  kada preuzmemo izbor za svoj život  i sve što sledi, ne smem  tražiti odgovornost drugih za svoje delovanje. Svako od nas je sazdan od svog materijala i živimo u svetu unutar svojih zidova. Na druge utičeš ali ih ne menjaš i ne smeš okriviti za  svoj stvoreni svet.

U svom "zatvoru"  preuzimaš odgovornost,  krivica nestaje,a  sloboda  se rađa i raste.

Ogovornost je  samopoštovanje, slika o samom sebi, odnos  sa drugim ljudima i esencijalni sastojak slobode

Odgovornosti  stičemo dok idemo ka cilju. Čovek može i treba  da prihvati odgovornost.

Svako ko se osmeli da preuzmu odgovornost za svoj život zaslužuje  poštovanje i pažnju

Odgovorni ne krive druge za sopstvene neuspehe. Svaka nezavidna  situacija je samo prepreka za savladati,  ili je jednostavno prihvatiti, dok se ne izmene  okolnosti u svoju korist, da ih preskočih ili, prosto prihvatiš.

Sve što radimo  bez preuzimanja odgovornosti je račun  bez krčrmara,

Ako  odbijamo da budemo odgovorni za svoj život, odričemo se  svoje jedinstvenost i pridajemo značaj drugima i situacijama i okolnostima u kojima smo. Izgubiti kontrolu  nad svojom budućnošću i stihijski se prepustiti  znači  da si  mali i bespomoćan.

Baš ta okolnost nas tera na  izbor. A  izbegavanje da  nepravimo izbor je – izbor.

Prihvatajući  odgovornost za svoj život okrećemo se stvarima u našem  domašaju i shvatamo da ipak mnogo toga i te kako zavisi i od nas i  da možemo da učinimo više nego što smo sanajali za nas.

Psihijatar Rolo Mej je zabeležio: „Suprotno od hrabrosti u našem društvu nije kukavičluk, već konformizam.”

Nameće se da je hrabrost potrebna za korak  ka preuzmanju odgovornosti.

Skloni smo da okrivimo  druge,  društvo,  državu splet okolnosti, nebo, višu silu... E baš to  Džo Bernard Šo je to najlepše formulisao:

„Ljudi krive okolnosti za ono što su postali. Ja ne verujem u okolnosti. Oni koji nalaze svoj put na ovom svetu su oni koji ustanu i potraže okolnosti koje im odgovaraju, a ako ih ne nađu – stvore ih.”

Nameće se zaključak: Poenta je u stvaranju okolnosti,  i  građenju lične sudbine jer ona je samo ono što od nje napravimo sa nebiranim detaljima:  imenom, datumom  mestoma i vremenom rođenja. Sve ostalo je podložno promenama.

U kontekstu odgovornosti, postoje dva smera:  biti odgovoran za nekoga i biti odgovoran nekome. Odgovorni smo  za sopstvena osećnja i  samo smo mi odgovorni  za svoje postupke.   Jedino prihvatljivo odstupanje je  je briga o deci. Odgovorni smo za njih, ali i njima sa ograničenim rokom trajanja. Samo dok deca  ne preuzmu odgovornost za sebe.

Ako nekome  prepustimo odgovornost za svoj život, postajemo zavisni od te osobe i bez te osobe bi  za nas život bio nemoguć, jer  bi smo se predali.

A odricanjem od odgovornosti odrekli bismo se i  slobode.

I zato smo  SAMO MI ODGOVORNI ZA SVOJ ŽIVOT!

Odgovorni smo za  svoje uspehe, sreću, zdravlje, ali i poraze, padove, neuspehe.

Bez obzira šta je iza nas, ili  za šta verujemo da nas čeka, mi imamo samo sadašnjost i svoju spremnost i nespremnost  da preuzmemo odgovornost za svoj život.

Valja se boriti  sa svoj život odgovoran i ispunjen

U novinarskom poslu odgovornost je neizostavan izbor

Profesionalnost i interpretiranje  istine na osnovu činjenica je osnovni postulat  novinarske misije

Bez senzacionalizma odgovorno sa proverenim informacijama i kritičkim  odnosom prema stvarnosti  ne "hapsimo" nedužne i čestite.

U laži su kratke noge, a podaništvo kao i vlast ima rok trajanja.

Sve  je prolazno i jednog dana bude prošlost i predmet analize i suda struke i javnosti.

Istina  ma kakva bila,  svetionik  je novinarske misije.

A za najvažniju danas osim snega i podsečanja na pošast što nam donese "Milosradni anđeo" 24.marta 1999. godine smo uskraćeni.

Kao  u svakoj bici nema milosti.

Tako i u ovoj danas koju svi zajedno odgovorno i hrabro vodimo  sa nevidljivim.

Informacija   sa  izvora,  sa  jasnim stavom informatara, i novinarskim pitanjem  u cilju da sve bude jasno, čisto, objektivno, je ključni korak u odgovornosti svakog čoveka.

Novinarstvo je teška i odgovorna misija.

Danas je nažalost igračka i oružje u rukama neznalica i podanika, kojima je najvažnje da su u potrošačkom društvu prvi, da prospu što više lažnih vesti, neistina, poluistina, dezinformacija,  bez osećaja da li će nekoga povrediti, a sa ciljem da budu prvi, ali i verni podanici svojih nalogodavaca postavljenih  od vlasti.

Vaše je samo da ih prepoznate i ignorišete.