15.000 VIDLJIVIH, I JOŠ TOLIKO NEVIDLJIVIH VALJEVKI I VALJEVACA SU ŽRTVE NATO BOMBI SA OSIROMAŠENIM URANIJIMOM! ^Featured

Danas se navršava četvt veka od početka agresije 19 zemalja NATO alijanse, predvođene Amerikom. Do danas  zlotvori za učinena zverstva i uništavanje nezavisne države tada se zvala SR Jugoslavija, još nisu kažnjeni.

Agresor je po  uzoru na  na svoje naci-faci pretke 78 dana ubijao nevinu decu, žene, novinare, žene, stare. Rušili su do temelja vojne fabrike, gađali su vozove, autobuse, mostove,  kasarne, aerodrome, civilne ciljeve, stambene zgrade, bolnice, škole, pijace, radijske i tv kuće...

Bombardovanje je imalo krajnji cilj satiranje SR Srbije i okupaciju srpske južne pokrajine Kosova i Metohije.

Ubilačka agresija beččasnih  od poojedini "proevropskih medija" u Srbiji, nazvana  "vojnom intervencijom" neljudi bez razuma i uravnoteženosti, je najveće zlo na kraju 20.veka, do danas još nije osuđena. "Država"  istrajno  ćuti, nema zahteva  za odštetom  zbog  ubijanja dece, žena, starih ljudi. Nema zahteva za zatrovanu zemlju, vode, vazduh. Naprotiv, i dalje je sve na prodaju ili na poklon Amerikancima i ostalim  agresorima od uništenih fabrika, do poslednjeg, razorene zgrade Generlaštaba, simbola  vojske Jugoslavije.     

Valjevo Grad umesto da se razvija posle bombardovanja, u novom milenijumu,  posebno u poslednoj  deceniji izrasta u kasabu-gulag u kome  italijanski kineski, i naravno naci-faci aušvicari "sisaju krv" Valjevkama i Valjevcima.

Još veće ZLO od "dobronamernih" investitora, a NAJVEĆE od svakog ZLA, osiromašeni uranijum tiho već 2,5 decenije ubija Valjevke i Valjevce. Trenutno je skoro 15.000 evidentiranih onkoloških pacijenata i još toliko neregistrovanih. A u Opštoj bolnici Valjevo u funkciji je jedna Siemens magnetna rezonansa punih 17 godina. Nedavno je vlast "donirala" još jedan magnet, američki, sporiji, zahtevniji. Već je jasno da je nedorastao "dedi". Pregledi su skuplji, sporiji, a efekat možda čak i manji. Kako se može ćuti iz najpouzadnijih izvora "dedi magnetu" koji je sebe isplatio više stotina puta  nisu dorasli ni mnogo savremenji  "unuci". Siemens aparat Magnetom Avanto Tim (76 x 32) statičkog magnetnog polja jačine 1,5 Tesla, svojim radom i delima  dokazuje da je  napravljen sa neograniučenim rokom trajanja. Lečenje ljudi je prioritet svih prioriteta, i upozorenje za svaku vlast šta joj je činiti, jer lljdski život nema cenu!  

A izgovor za NATO agresiju je Račak, i lažni masakr albanskih civila15. januara. 1999. medijski "nabrijan" posle navodnih neusšenih  pregovora u Rambujeu i Parizu. NATO agresija NATO je bila najotvorenija podrška terorističkoj organizaciji kosmetskih Albanaca,(OVK) skupa zločinaca, sa ciljem oitanja  Kosova i Metohije od Srbije i okupacije srpske zemlje.

Pošto je Skupština Srbije odbila strane trupe na svojoj teritoriji i predložila da snage Ujedinjenih nacija nadgledaju mirovno rešenje na Kosovu i Metohiji, NATO je bez odobrenja Saveta bezbednosti UN započeo zločinačke vazdušne napade i to po naredbi Havijera Solana, generalni sekretara NATO, generalu SAD Vesliju Klarku. U prvom naletu 24. marta oko 20.00, je  gađano je više od 20 objekata. Prvi projektili pali su na kasarnu u Prokuplju u 19.53.

Usledio je napad na Prištinu, Kuršumliju, Batajnicu, Straževicu. Devetnaest zemalja NATO započelo je bombardovanje sa brodova u Jadranu, kao i iz četiri vazduhoplovne baze u Italiji. Predsednik SAD Bil Klinton je javno  "zastrašivao Srbiju i Jugoslavijue" i pretio "uništenju vojnih kapaciteta Srbije", u cilju rekao "ne preduzimanja akcije protiv kosmetskih Albanaca".

Toni Bler, premijer Britanije, jespunio  "želju naroda Kosova", odnosno  Albanaca.

Prema podacima Ministarstva odbrane Srbije tokom vazdušne agresije NATO ubijen je 1.031 pripadnik Vojske i policije. Procenjeno je da je poginulo oko 2.500 civila, među njima 89 dece, ranjeno oko 6.000 civila, od toga 2.700 dece, kao i 5.173 vojnika i policajaca, 25 osoba se vodi kao nestalo. Prema navodima srpskih stručnjaka, do 10. juna zabeleženo je 18.168 avio poletanja. Po NATO izvorima, naleta je bilo 38.004, od toga 10.484 vatrenih dejstva, dok su ostalo bila izviđanja, avaksi, tankeri. U dejstvima je u prvo vreme učestvovalo dnevno oko 70 borbenih aviona, da bi docnije taj broj bio i oko 400 svakodnevno. Ratni gubici NATO u ljudstvu i tehnici nisu priznati. Iz Beograda su dolazile tvrdnje da je oboreno više desetina letelica, za što nema potvrde. Ruska agencija APN objavila je da je NATO izgubio više od 400 vojnika i preko 60 letelica, dok je američki predsednik Bil Klinton naveo u govoru 10. juna 1999. da NATO nije imao žrtava. U Muzeju vazduhoplovstva u Beogradu čuvaju se ostaci srušenih aviona F-117, F-16, bespilotnih letelica, krstarećih projektila. Letelica F-117, takozvani "nevidljivi" prethodno simbol superiornosti američke tehnologije, završila je u njivi u ataru sremskog sela Buđanovaci,a pogošena je sa Fruške Gore.

Tokom 11 nedelja agresije NATO je izvršio 2.300 udara i bacio 22.000 tona projektila, među kojima 37.000 zabranjenih kasetnih bombi i onih punjenih obogaćenim uranijumom. Osim napada sa brodova u Jadranu, kao i iz četiri vazduhoplovne baze u Italiji, operacije su izvršavane iz baza u zemljama Zapadne Evropi i SAD. Razorena je infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture, crkve i manastiri. Sve zajedno, procenjuje se, oko 50 odsto proizvodnih kapaciteta Srbije. O materijalnoj šteti koja je naneta tokom NATO agresije izneti su razliciti podaci. Tadašnje vlasti u Beogradu procenile su štetu na približno stotinu milijardi dolara, a grupa ekonomista G17 procenila je štetu na 29,6 milijardi dolara.

U bombardovanju je uništeno i oštećeno 25.000 stambenih objekata, onesposobljeno 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga.

Oštećeno je 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečjih vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44su srušena. Uništena je trećina elektroenergetskog kapaciteta zemlje, bombardovane su dve rafinerije u Pančevu i Novom Sadu, što je imalo i nesagledive ekološke posledice. NATO je upotrebio, navodno prvi put, takozvane grafitne bombe za onesposobljavanje elektroenergetskog sistema. Razorena je ambasada Kine u Beogradu 7. maja 1999. Zgrada RTS u Beogradu uništena je 23. aprila. Poginulo je 16 osoba i isto toliko ranjeno. Zgrada Televizije Novi Sad razorena je 3. maja 1999, na Međunarodni dan slobode medija.

Agresija je obustavljena potpisivanjem Vojno-tehničkog sporazuma kod Kumanova 9. juna 1999. Samo tri dana kasnije počelo povlačenje snaga Srbije odnosno SRJ sa Kosova i Metohije. Sporazum je odredio uspostavljanje misije Ujedinjenih nacija, UNMIK. Generalni sekretar NATO-a 10. juna 1999. izdao naredbu o prekidu bombardovanja. Poslednji projektili pali su u rejonu sela Kololeč, kod Kosovske Kamenice, u 13.30, i na kasarnu u Uroševcu oko 19.35. Bio je to 79. dan NATO agresije na Srbiju, odnosno SRJ. Tog petka  pošteđena je  bombe Pošta u centru Valjeva.

Savet bezbednosti UN je usvojio Rezoluciju 1244, a u misiji KFOR-a na Kosovo i Metohiju je upućeno 37.200 vojnika. U đešuvremnu je nikla amerčka vojna baza Bonstil, a kulminacija čitavog procesa bilo je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova 17. februara 2008, što su priznale zemlje koje su učestvovale u agresiji na Srbiju 1999. godine.

Okupacija Kosova i Metohije traje, ali kao i svaka druga i ova će biti i proći!