Kao treptaj oka prošle su dve decenije, od od kako je Zoran- Zoća- Kovačević(1952-2001) postao deo svetlosti.
Tog 1.februara 2001. godine košarkaški čarobnjak, gospodar dobra, besmrtni i danas neprevaziđeni Zoća Kovačević, čovek za koga je data reč bila svetost, postao je deo večnosti.
Na svoj poseban svestran, šmekerski i na samo njemu svojstven način je živeo je svojih 49 leta, burno ali i dostojanstveno, gospodski.
Jezdeći lavirintom života uspevao je kao niko da odabere puteve, sa početkom i krajem.
Nikada ništa nije radio na pola, uvek dorečen, ali i vešt da prepozna dobro i manje dobro, odgovoran i mudar znao je od otrpi neljudskost, i nikada ne uzvrati, Nedela je pamtio, a bilo ih je.
Imao je sreću da živi u srećno vreme, u vreme ljudi što prepoznaju i cene ljudskost, bolje od ovog što mi danas živimo. Sistem vrednosti je bio na ceni.
Zoća je bio baš to, topla ljudska duša, neprocenjive vrednosti i biser kakvih danas nema, a potrebni su da bljesnu iz blata i mulja što bi da nas proguta.
U svom svom životu isunjenog činjenjenjem, Zoća je sebe stavljao u drugi plan, iskazujući poštovanje svakome ko po njegovoj proceni to i zaslužuje.
Iako je otišao pre 20 godina i danas je sa nama.
Šmeker sa karakterističim crnim brkovima, danas sa svojim pajtosima Vojom Šiptarom, kumom Tošom, dr Đurovićem, Medanom, Dulom Kepcom, Acom Dragićevićem, uvek "ljutim"Lukom, pa Pljakom, i naravno Ljupčetom Makedoncem, asovima vanvremenskim u nebeskom "Abrašu" i Šilovom kafančetu uživa.
Na svoj način iskreno, boemski i verovatno začuđeno nas posmatra sa nevericom, na kojim smo danas granama života, što traje.
Ne može da poveruje da nam je putokaz ćutanje i pokorno gledanje, a ne borba.
Siguran sam da želi da i mi poput njega kada je igrao i vodio svoj Metalac, ne odustanemo nikada od borbe do pobede za slobodu istinu, pravdu i ljudskost.
Naravno da kao i mi želi naš Metalac, i Grad Valjevo dobije posle pola veka hram košarke dostojan velikana što su obeležili vreme za nama, ali i mladosti koja stiže.
Zoća ma gde bio, želi da poput njega, velemajstora improvizacije, nepredvidivo i odlučno budemo istrajni. Da nikada ne odustanemo i uvek da uradimo što želimo, ma koliko izgledalo nemoguće.
Svi mi poput Zoće, jer izbora nema, svakog vidljivog i nevidljivog protivnika i prepreku moramo pobediti.
Zoćin izbor je bio dribling pogledom, zamah tela, nepredvidivi koraci i košarkaška pirueta poput vrsnog klizača, za "puter" horog da zapali mežicu ispod magičnog obruča.
Nije loše primeniti i nevidljivi pas u trepavicu saigraču za mat "gargamela". Danas "slepi pas" najbolje rade Zoćin naslednik Miša Teodosić, a pre njega Zoćin učenik Vlada Đokić.
Baš na taj Zoćin šmek i neprevidivu fintu, i nestvarnu energiju pobednika padali su u grotlu hale sportova "15.septembar" svi.
Partizan sa Kićom i Prajom, Arsenijem, Jugoplastika sa Ratom, Skansijem, Šolmanom, Jerkovom, Zvezda sa sa Ducijem, Mokom, Kaponjom, "Lokosi" sa Nikolom Plećašem, Bosna sa Kinđetom, Varajom i Rašom, Radnički sa Milunom, Damnjanovićem, Tvigijem, Jarićem, Zadar sa Ćosom i i Pinom, Olimija sa Žorgom, Basinom, Vilfanom. Rabotnički sa Gerorgijevskim i Bocevskom... Košarkaški velikani Evrope, a svi iz eks SFRJ su padali pred Zoćom i Metalcem.
Baš te pobede od hale sportova 15.septembar do Gripa, Jazina, Tivolija, Skenderije, Pionira, Palate sportova, "Kutije šibica"... su nema izgubljene bitke, svaka se moće dobiti.
Uvek rado citiram danas predsednika OK Srbije, velikog trenera Božu Maljkovića, faciniranig za sva vremena Zoranom Kovačevićem.
"Obožavao sam Zoranovu veru i istrajnost da uspe. Karakter pobednika i ljudskost je otkrivao pogled i markantno lice sa osmehom božanstva".
Pored Luke Stančića i Pljake, baš on Boža Maljković je najzaslužniji što je Zoća postao trener i to be običan, vrhunski, sa manirom menadžera najviših dometa.
Potvrda su košarkašice Studenta, i danas posle skoro dve decenije ponovo Metalac po meri i kanonima Zorana Kovaćevića.
Dunja, Maksim, Relja, Maca, Ljilja, Branko, prijatelji, možda još neko, danas će doći pred snegom pokrivenu humku. Položiće cvet, zapaliće sveću. Kanuće iskrena vrela suza i posle dve decenije neizbrisivog bola i i tuge za besmrtnim magom košarkaške igre, i gromadom - ljudinom.
Zoća je bio čovek koji je sve u životu radio srcem, najvećim bogatstvom koje se ne prodaje i ne kupuje, već se samo poklanja, i zato ljubav svih nas koji smo ga voleli i poštovali traje u beskraj.
Posle višečasovne borbe vatrogasaca sa vatrenom stihijom u halama preduzeća "Samedi" i "Rover" u Goriću požar je danas oko podne ugašen. 
Večnom timu neponovljive valjevske fudbalske gospode pridružio se Dragan-Reba-Rebić(69), privržen porodici i fudbalu, srcem i dušom. U nedelju u 21 sat je završio svoju ovozemaljsku misiju. 
