“SVETIONIČKI AJFELIZAM” I SPORTNOST NA VALJEVSKI NAČIN ^Featured

Grad Valjevo uskoro sa ajfel svetionikom" gde mu mesto nije, ima više  od 10.000 školaraca. Fenomen u svakom pogledu, jer ima više dece od ukupno svih žitelja i varošana, Mionice, Ljiga, Lajkovca i Osečine,  te preko noći  proizvednih u građane stanovnike  Uba.

Dok Ub, Lajkovac, Mionica i Osečina, napraviše hale sportova, pride dva zatvorena bazena, i u Mionici će ga biti uskoro,  Valjevci sve to imaju, ali samo u 3D formatu. Zidanje zgrada, i prodaja stambenog prostora je posao veka.

Dušanova je pored Karadjorđeve ulica su trenutno na najvećem "udaru" zidara. Ruše se stare kuće i zidaju zgrade.

Želja građana i deca  Valjeva hteli,  da posle pola veka Grad ima halu sportova, I zatvoren je i dalje samo nedosanjani san.

Valjevo je trenutno u fazi “BALONIRANjA, a ključni  infrastrukturni objekti stoje zaleđeni u 3D formatu. Naravno reč je o hali sportova i zatvorenom  bazenu.

Zašto  je Valjevo fenomen.

Pored silinih zgrada po “centrali” krstimo  se gledajući iz hrama Vaznesenja Gospodnjeg, kako iznad Sunca kafane  na JEDNOM aru, biće da ima  još koji metar placa niče  “ajfel svetionik”.

 Mrači i reži u nebo, suprotno svim zakonimai zdravog razuma i  gravitacije. Visi  iznad odžaka okolnih kuća, celom Valjevu. Kao da pokazuje kako je može sam da nosi oblak otrova što mesecima truje grad. Biće da sa "ajfel svetionikom" nešto nije ročno, ali zaduženi za red u građevinarstvu "valjevskom redno svi, žmure".  

Za razliku od  zidara što zida na postoru za veći kokošinjac,  jer mu se može, kao da je u lelićanskim brdima, a ne u centru grada, manje  vrednim zidarima trebalo je skoro dve godine da sve pare,“prezidaju” pre skoro pola veka izgrađenu zgradu  “Partizana”.

 Sveopšta oskudica  sportskih događaja, je samo nova potvrda da je dobri duh sporta,  izgleda pobegao iz Valjeva.

Oduvek sportski Grad  danas je na nikada nižim granama, tako da nezvanično otvaranje i poseta gradonačenika, preimenovanom DTV “Partizan”  u  Dom sporta “General Svetomir Đukić” ispade, ne događaj sportske jeseni, već događaj veka.

Posle skoro dve godine konačno je završena rekonstrukcija i obnova, objekta ispred stare Zelene pijace i novog hrama Vaskrsenja Gospodnjeg.

Partizan prekršten u Dom sporta “General Svetomir Đukić” je jedinstvena institucija sporta, naslednik “Sokolane” izmedju nekada  tri osnovne škole  u centru grada.

Pored Hale sportova 15.septembar, izgrađene pre tačno pola veka, nešto kasnije bazena u SRC Petnica,  obe tribine, severne i južne(krajem 20.veka) na stadionu u Parku Pećina,  novoizgrađene, i namerno skraćene Halice 1 kraj Ljubostinje, na kraju  otvorenog terena za košarku na Zdravljaku, i sale za boks Slobodan Lazić Cimer,  prekršteni “Partizan" je sve što Valjevo danas ima od sportske infrastrukture.

Nećemo da zaobiđemo,  20-ak novih prostora nazvanih dečjim igralištima(sa par ljuljaški, vrteškom, toboganom,  klackalicom,  i kućicom za igru), i pola kilometra 1,5 metar širokog tartana, u Parku Pećina, i zamenu ploča oko olimpijskog bazena u Petnici.

Od koga je za proteklih 30 godina i previše je!

Pre izbora 2020. preko  ministarstva rudarstva i energetike( SPS) je   obezbeđeno  12 miliona dinara, za  spoljašnju rekonstrukciju objekta, a Grad Valjevo,  projekat  finansirao sa još 18 miliona.

U prvoj fazi je rešen  problem krova, urađen je termički omotač oko objekta i postavljen je novi kotao.

 Dodatanih 20 miliona dinara koštala ovogodišnja unutrašnja rekonstrukcija.

U velikoj sali blista parket, dok daske u maloj sali zub vremena nije nagrizao.

Sređene su svlačionice, mokri čvor, elektro instalacije, rasveta...

Suma sumarum, na kraju ispade da je rekonstrukcija DTV Partizan koštala više od 60, možda čak 70 miliona dinara!?

Valjda tako treba, jer slično je bilo i sa zidanjem cena kada se radila ulica Vuka Karadžića.

A rokovi, kad su pa oni bili važni.

“Dom sporta počinje svoj novi život, sa novim imenom i novim izgledom. Današnje generacije će ga  pamtiti po lepom”, poručio je Gojković prilikom jučerašnje posete sportskom objektu.

Od starog “Partizana” nema  ni pločice ni slova, da potseti  kako je ime nosio  decenijama.

“Ustanova za fizičku kulturu “Valis”  će  Dom sporta ponovo pretvoriti u centar bazičnih  sportova, za  motoričko opismenjavanje mališana. Kreću ponovo školice, gimnastike i borilačkih sportova. Sa najmlađima će raditi profesori fizičkog vaspitanja UFK “Valis”, kaže direktor UFK “Valis” Željko Ostojić.

Direktor Valisa posebno ističe saradnju sa Predškolskom ustanovom “Milica Nožica”, sa pedagoškom službom i profesorima fizičke kulture  UFK “Valis” biće organizovani  časove fizičkog vaspitanja za sve predškolce jednom nedeljno.

“Na ovaj način podstićemo rad i stvaramo uslove  da  najmlađi mogu imati zdrav i normalan psihofizički razvoj. Značajnije rezultate očekujemo za 4 do 5 godina. Izašli smo u susret svim sportskim klubovima koji su konkurisali za korišenje Doma sporta” kaže  Željko Ostojić, direktor UFK “Valis”.

Sledi nova epizoda  u sportskom suživotu Hale “Partizan”, Doma sporta “General Svetomir Đukić”, Valjeva i njegovih mališana, sa efektom da neki  novi klinci, postanu factor x valjevskog, srpskog, evropskog I svetslog sporta.

Gradonačelnik Gojković je na naše insisitranje  prihvatio da baš on, kao prvi čovek grada,  i osoba  iz struke, bude pokretač “Lige šampiona”, da se u Valjevo vrati  prvenstvo svih osnovnih škola u opštini, i da traje  tokom  cele školske godine.

Pre epozode Dom sportova General Svetomir Đukić, u valjevskom svetu sporta,  bilo je  svega i svačega.

Memorijalna atletska trka u čast Svete Đukića, je održana, ali ne 28, oktobra, već nečijom voljom,  prve nedelje u novembru. Posle odlaganja i pomeranja zbog korone, pa pomeranja sa 28.oktobra na 5. novembar, stiže i obrazloženje, zašto mora baš tako da bude.

Kalendar Atletskog saveza Srbije je bitan, a ne dan  kada je srpski oficir trčao sa svojim vojnicima i kolegama. Te 1904. je postojala  Srbija, srpska vojska, ali ne i ASS. Malo poštovanja ne škodi, naprotiv prija.

Košarkaši Metalca najplaćenija grupa građana u valjevsklom svetu sporta, se obrukuše, kao niko pre njih.

Svaka muka za vreme, a sramota dovijeka.

Decenijsku bruku je pometena  sedmom  pobedom  ove sezone. Pregazi Metalac Dunav u Staroj Pazovi 98:66.

U subotu će na OKK Beograd. Posle bruke sa Dinamikom na ispitu je odanost  valjevske publika, da li spremne da se suoči sa novim “davljenjem Golijata”. Valjda je jedna opomena dovoljna da se glupost ne ponovi, ali na nesreću nije poraz od Dinamika jedini prpust.

Košarkaši Srbije sinoć šokantnoj završnici zapališe Pionir i odoše na SP.

Gudurić, Ristić, kralj odbrane Lučić… ispraviše sve propuste saigrača, i za malo tragičara Mitrovića.

Svoju šansu da slave Turci su imali 13 sekundi pre kraja. Ruku ,dajem… da  Pešić nije naredio da se brani poslednji napad.

Posle dva poklonjena slobodna bacanja. Gudurić mu je zalepio ne bananu, već palačinku, krenuo je poslednji napad, koban po Turke, opet preko Vilbekina. Amer sa turskim pasošem je duel sa Lučićem završio   promašajem, a zvuk sirene je označio pobedu Srbije 77:76, I odlazak na  Svetsko!

Trunčici sreće doneo je i uvek na trbinama prisutni Valjevac iz Slovenije.

Najveći promoter svog GRADA. Gde god da Srbija   igra tu je Valjevac do Tokija, uvek propoznatljiv po “ratničkim” bojama Srbije, loptom VALJEVO.

Sa porodicom i sinoć bio najveći promoter sporta valjevskog, košarke, i svog Grada Valjeva.

Danas najvoljeniji pored košarkaša, najbolji fudbaleri Srbije, i onih "par", ubačenih prekoredno po zadatku, da se sunčaju u Kataru odoše na SP.

Za razliku od reprezentativnog, srpski klupski fudbal je do te mere ispolitizovan, kriminalizovam, izblamiran i podređen jednoumlju. Posle tuširanja u Bufduimpešti i Trabzonu, stiglo je kupanja u Monaku, kao uvod, za nove krađae. Ovoga puta samo  u Kragujevcu, Nišu, i pre dva dana u Surdilicu. Taman za promociju starog- novog  šampiNJOna!

Ljudi masovno, ne slučajno, okreću leđa lažima i svemu što sa fudbalom nema ništa baš zajedničko.

Valjevo nije imuno na fudbalsko zlo što hara Srbijom, a potvrda je novo ko zna koje po redu i ovojesenje brukanje mutanta sa adresom na Krušiku, a na (ne)deluima u  Parku Pećina.

Porazi se nižu kao lepi dani u novembru. Što pre dođe suočavanje sa istinom, da ovo sad, ama baš ništa ne valja, i da su rezovi  rešenje, možda i bude boljitka. Za početak stručan i posvećen trener Valjevac, i naravno obaveza, novi  saziv Skupšine da vrati identitet  FK Budućnost!

Vaterpolo u sezoni promašaja odoleva, iako bi mnogi da ga dave, i udave.

Muke su počele besmislenim spajanjem dva kluba, umesto gašenjem VK Valjevo. Besmisleno je  igranje dece u Prvoj ligi,  gde ih svi dave kao mačiće. Evropska epizoda u LEN KUP-u, sa jasnim ciljem, nije prepoznata, Nema toplotnih pumpi u SRC Petnica, a zatvoren bazen ne mrda od 3D formata.

Valis je osetio teoror bogatuna prošle subote u Petnici. Vukovi zubima krokodila kidaju živo meso, a mesari pored bazena im dodadju "pribor za jelo".

Posle nafilovanih 18:8, sledi nova epizoda silovanja zdravog razuma, jer rival je došao sa timom  skuplji od dva zatvorena bazena u Valjevu ili u Petnici. U sredu stiže u 19 sati "razvojni tim" istog kluba u osmina finala Kupa Srbije.

Pred gostovanje evroligašu, Radničkom u Kragujevcu valjalo bi se "odrati", male  "milionere", a i podrška sa tribina ne bi škodila.

Dok Ub I Lajkovac vode glavnu reč u srpskoj eliti, valjevska ženske odbojka je svedena na nivo derbija, Omiljeni kod vlasti  pobediše onaj  drugi  manje omiljen klub.  U muškoj konkurenciji sledi povratak u rang  ženski, prvoligaški, ali ipak  to je samo više gubljenje vremena, manje ozbiljna sportska priča, jer odbojka se ne voli kao košarka i neprikosnoveni fudbal.

Rukometna agonija je najteža, jer nema para, a novac je danas sve, u sportu posebno.

O ostalima nekom drugom, prilikom, sada su prioriet mađija i ćoki  da pojasne zašto za 65% nacije navija za "ponos" Srbije.