Teškom mukom stečeno na terenu 75:70 posle minus 20(23:43) umalo nije “prosuo” predsednik Metalca, protestvujući sa efektom tehničke greške za malo kobne po vljevskog prvoligaša na kraju pobednika u derbiju za opstanak. Metalac je pobedio u 8.kolu KLS Smederevo 79:78.

Pobeda je izvojevana zahvaljujući vođi na terenu, prisebnom Aleksandru Vasiću, spremnom uvek da preuzme najveći deo odgovornosti, ali takođe oba puta sigurnom Radivojeviću sa linije penala kad je bilo biti il ne btii. Koš sa zvukom sirene doneo je Smederevcima još veću patnju zbog poraza od samo jednog poena razlike.

Ponovo nekompletni, povređenom Jošilu se pridružio bolesni Brana Đukanović, Metalac je parirao Smederevcima samo sedam minuta igre i rezultata 10:11. Posle toga izabranici Zorana Todorovića su "ugasili svetlo" u hali sportova "15,septembar"

Agonija je donela već pomenutih 23:43 u 17.minutu!

Ali predaje nema!

Neumorni Vasić je vezao sa Ostojićem i Jankovićem nekoliko dobrih napada i na odmor se otišlo i sa podnošljivih minus 12 (36:48).

U trećem kvartalu Smederevci staju pred zonom Valjevaca, a Đukanović i Vasić preko potrebnom žustrinom u odbrani donose željneu nergiju u igri.

Vasić crta saigračima akcije, otvara put do koša i vraća preko potrebno samopouzdanje ekipi.

Radivojević se uklapa u scenario bekovskog tandema, a Janković i Ostojić potvrđuju napadačke vrednosti. Kada je Vasić smanjio na 58:59 bilo je jasno da je i pobeda blizu.

Novi nalet donosi Metalcu rekordnih 70:61, u 35.minutu. Međutim Kenić uz pomoć Božovića i Pavlovića uspeva da vrati Smederevce u igru.

Đukanović trojkom za 75:68 otvara vrata pobede, Kenić i Pavlović ne greši sa linije penala, posle besmislene tehničke zbog protesta predsednik Metalca.

Iskusni Božović pogađa dvojku, ali na sreću Vasić i Radivojević su neumoljivi sa linije slobodnih bacanja.

Pavlović gađa trojku u poslednjem napadu i promašuje, Radivojević pod tablom vraća loptu Pavloviću, ali koš zvukom sirene smo overava pobedu Metalca, tešku, ali junački izborenu.

Metalac je zakazao u skoku (29:44) sa samo 4 ofanzivna u odnosu na 8 više Smederevaca. Promašio je trećinu od 18 slobodnih bacanja, ubacio 7 trojki iz 31 pokušaja, a na kraju je ipak pobedio.

Pobedu je doneo pokretač svega bitnog u odbrani i u i napadu, mudar, strpljiv, oran za bitku svih 40 minuta Aleksandar Vasić.

Vođa na terenu ličnim primerom probudio, razigrao tim, stoički u prvojn liniji odbrane, podneo je sve žestoke udare protivnika, i konačno pogađao kada treba(18 poena, 8 asistencija, 4 skoka,3 osvojene lopte sve govore)

Brze ruke, presecanje napada. i pasovi i osvojene lopte (po 7),ali dve trojke i dvojke Đukanovića su takođe bitan faktor teške pobede.

Bez učinka Radivojevića(21 poen, 5 skokova)), Jankovića(17poena, 10 skokova) i i Ostojića (11 poena, 3 skoka, 3 rampe, 4 osvojene lopte) pobeda bi sigurno izostala.

Korak ka opstanku je napravljen, ali se mora plivati jer “daleko je Amerika”

Valjevski Metalac sa tri pobede i četiri poraza, a sva tri su čak mogla biti pretvorena u pobede, i nastalim dugovima, kao posledicom katastrofalne politike predsednikovih ljudi, čast izuzecima, danas u 18 sati u hali sportova "15.septembar"čeka derbi sa Smederevom, na život i smrt u KLS.

Metalac je propustio šansu u protekle dve godine, da konačno postane respektabilan klub.

Prepušten pojedincima da rade šta im je volja, i da troše ogroman narodni novac, praveći “mančester”klub je došao do faze “spasavanja od gašenja”, i okolnosti da je danas samo Centar troška narodnih para, broj 2! Neprikosnoven je sticajem oklonosti FK BK 2014.

Degradiran i devastiran, KK Metalac je kliničke mrtav !

Večeras je sa Smederevcima novi ispit za tim pravljen kad se ne pravi.

Problem je kad i pored pilota u avionu, “osoblje“ vično da provoza trotinet, bez dozvole iz “centra kontrole leta”, bi da radi ono što nikada nije znalo.

Može im se jer zamene nema.

I zato budu li večeras solo vožnje "trotinet majstora" loše se piše Metalcu, kroz iglene uši i dalje prisutnom u Kupu Srbije.

U Lazarevcu je Kolubara stigla sa minmus 15 na -2, imala napad za pobedu, ali se Metalac odbranio i dobio meč 80:78! Što bi se reklo za malo repriza već viđenog, ali sa drugim epilogom u odnosu na mečeve protiv Spartaka, OKK Beograda, i Sloge u Kraljevu. A, sledi novi atak na i muka u Kupu sa 8 ekipa, u Beogradu 7.decembra sa Dinamikom.

Bez povređenog Jošila, nadamo se i sličnih nedaća, poput poplave viđene pred početak utakmice sa Slogom, kontra ritma najboljeg, pobeda se nazire, i pored saznanja da je Smederevo1953 nanizao 6 poraza u 7 mečeva.

Vladimir Đokić je pokazao i dokazao trenersku veličinu titulom prvaka Evrope, sa momcima do 20 godina, dakle talentovanim i zrelim košarkašima. Posebno se istakao u protekle dve sezone u ABA ligi afirmacijiom “anonimusa” u Metalcu. Gospodin “Dom Perignon” je posle izuvanja klomfera u Milenijumu , pokazao kako se “ dere” vinjak Rubin sa 5 zvezdica u sred Kruševca!

Stavio je do znanja da neće imati problema da stigne do uvek zacrtanog cilja, u ovom slučaju Super lige, a verovatno i ABA lige sa Vrščanima, što protekle sezone obezbediše opstanak u poslednjem kolu.

Večerašnja pobeda Metalac uz tv prenos na Areni od 18 sati, je potvrdiće stav da opstanak nije nemoguća misija. Uslov je samo jedan, igra musketarska, jedan za sve svi za jednoga !

Ne bude li je videćemo već viđeno pre nekoliko godine u hali sportova “15.septembar” kada je Zoran Todorović držao javni košarkaški čas.

Ima ipak dovoljni razloga da verujemo u Počekovo trenersko umeće i spremnost da spreči “slobodne strelce” da luduju!

I da se zna, ljubav se ne prodaje, ljubav se nosi u srcu!

Plaćaju se samo rad i rezultati rada.

I zato bez trunke sentimenta nema promene u odnosu prema danas zahvalnim što do juče braniše Valjevcima da igraju košarku, i proterivaše ih iz Metalca.

Danas zahvalni do neba spremni da oproste sebi ružnu prošlost, pa čak i onu naplaćenog predsednikovanja.

Ali o u vuku, dlaci i ćudi vuka se od vajkada sve zna!

U Beogradu se uoči Dana Republike eks SFRJ okupljaju košarkaši junorske reprezentacije Jugoslavije 1976. šampioni Evrope da obeleže jubilej. Predvodiće ih pomoćnik selektora Duda Ivković, jer je selektor besmrtni Luka Srančoć je preminuo 2.junaura 1990. godine u svom Valjevu.

Podsećamo, pre godinu dana, uleto 2015, takođe Valjevac, Vladimir Đokić je sa mladom reperezentacijim Srbije postigao još veći uspeh, postao je šampion Starog kontinenta u Italji, posle briljante seezone sa Metalcem u Aba ligi.

Beograd će sutra ponovo dočekati zlatne juniore sa Evropskog šampionata košarkaša u Santijago de Komposteli 1976.

Valjevac Luka Stančić je posle ulaska sa Metalcem u najjaču ligu u Evropi, u SFRJ 1973, napustio “svoj dom” halu sportova, imena „15. septembar" i z Valjeva otišao u Sarajevo na kormilo šampiona Ebrope Bosne, umesto Boše Tanjevića.

Stančić je kao savezni trener mlađih kategorija je 1976. na EP u Španiji osvojio zlato. Na SP u Sao Paolu 1979. sa juniorima SFRJ bio je 4, pre toga u Italiji 1978. je bio treći a 1980. u Celju drugi. Sa kadetima plavih u Siriji je šampion Evrope 1979, a srebrni u Francuskoj 1977. Na Balkanskim šampionatima juniora osvojio je zlato u Kragujevcu 1979, srebro u Turskoj 1976, u dve bronze u Rumuniji 1972. i Turskoj 1980. BIo je o pomoćnik Ranka Žarevice na SP u Kolumbiji 1982. gde je seniorska reprezentacija Jugoslavije osvojila bronzanu medalju. Stančić je 1980. preuzeo novosadsku Vojvodinu,a posle novog povrattak u Valjevo bio je 1988. u Kuvajtu. Iznenadna smrt ga je zatekla na kormilu Metalca 2. januara 1990, a imao je samo 51. godinu.

Luka Stančić je bio nepreveziđeni trener - stvaralac mladih košarkaša, pedagog, neretko i „drugi otac" strog, pravičan,voljen i poštovan, uvek podredjen radu i jednom cilju, uspehu.

A uspomena na prvi trofej Luke Stančića traje.

Momci koji su pre 40 godina iz Šapnije doneli zlato , danas među živima nije samo trener Luka Stančić, če se okoupti bez Luke Stančića, a “prozivku će izvršiti” Lukin pomoćnik Dušan Ivković.

U okviru memorijalnog turnira veterana „Dragiša Šarić”, zlatni juniori iz Španije će se predstaviti za vreme turnira, sutra (subota), a postoji i mogućnost da odigraju revijalni meč dva puta po pet minuta protiv jedne strane selekcije veterana, predvođene Džimom Svinijem.

Članovi tog juniorskog tima, koji je u finalu savladao Sovjetski Savez(SSSR) sa 92:83, bili su: Mile Stanković (Radnički, Beograd), Aleksandar Petrović (Cibona), Pero Vučica (Jugoplastika, Split), Predrag Bogosavljev (Crvena zvezda), Damir Pavličević (Cibona), Stevo Vukasović (Željezničar, Sarajevo), Branko Sikirić (Cibona), Željko Pribanović (Zadar), Mladen Ostojić (Bosna), Čedo Brborić (Igman, Sarajevo), Miodrag-Miško - Marić (Partizan), Rade Vukosavljević (Crvena zvezda). Metlačevo dete Marjan Đurić

Za selektor čuvenog valjevskog stručnjaka Luku Stančića nekadašnji pomoćnik Dušan Ivković danas opisuje kao „kamen temeljac podviga u Španiji”:

"Osvojili smo zlato zahvaljujući timskom duhu i velikom radu iza kojeg je stajala čvrsta ruka Luke Stančića. Bio je jedan od najvećih trenerskih entuzijasta i zanesenjaka čija predanost je bila temelj uspeha te generacije koju je domaća javnost otpisala pred put u Španiju. Danas, kada naša košarka opet beleži zapažene rezultate, više nego ikada su nam potrebni treneri tog kova koji su bukvalno živeli za košarku.

Čedo Brborić i Mile Stanković, koji su preuzeli na sebe zadatak da okupe nekadašnje saigrače, očekuju da barem devetorica članova tog tima budu sutra u Beogradu. Izvesno je da neće moći da dođu Predrag Bogosavljev (zbog obaveza u FIBA) i Damir Pavličević (privatne obaveze), a Aleksandar Petrović još nije potvdio dolazak.

Na šampionat u Španiji junioroe SFRJ su otputivali bez pompe bez zvučnih imena kao u prethodne dve koje su 1972. i 1974 takođe bile šampioni. Na prvenstvu u Zadru 1972. za reprezentaciju su igrali Kićanović, Delibašić, Todorić, Jerkov, Žižić i ostali, u Francuskoj 1974. Skroče, Nakić, Knego, Radovanović, Žižić... Po imenima ova selekcija je bila znatno slabiji ali je imala timski pobednički duh dovoljan da se osvoji zlato.

Prvenstvo je održano od 3. do 12. avgusta, a Sovjetski Savez je direktno iz Montreala, sa tek završenih Olimpijskih igara, pridodao satavu gorostasa Vladimira Tkačenka (221 cm). Sovjeti su već vidiel zlato u svojim rukama posebno posle pobede u grupi (72:71).

U finalu su Luka Stančić i Duda Ivković nadmašili su kolege sa protivniče klupe i sjajnom taktikom Jugoslavija je stigla do pobede 92:83 (44:48). Tkačenko je u meču za zlato bio najefikasniji sa 30 poena, a u jugosovensko timnu Marić i Vukosavljević po 19. Za sovjetsku ekipu igrali su i neki budući asovi kao što su Belostenji, Tarakanov i Lopatov, tast Andreja Kirilenka.

Zvezdino dete sa Kališa Rade Vukosavljević je proglašen za najboljeg igrača turnira. Sjajno je odigrao finale, a svima je ostao u pamćenju njegov lob-šut s noge kojim je sa lakoćom prebacivao visoke sovjetske centre .

Tek 22. godine posle smrti legendarnog valjevskog, srpskog i jugoslovenskog trenera Luke Stančića Valjevci su 2012, organizovali Memorijalni humaturni turnir, posvećen velikanu košarkaškog sporta, a medju učesnicima, pored klubova iz bivše SFRJ je bio jedan iz Španije i Italije.

Grad Valjevo u letnjim mesecima ima dovoljno prostora i mogućnosti da bude organizator i domaćin festivala sporta, poput fudbaskog turnira u Vijaredju, ili malo istočnije pored Jadranskog mora, u Teramu, nestvarnog šampionata sveta za mlade u rukometu.

SPORT FEST bi bila jedinstvena prilika da u julu i avgustu opusteli grad oživi. Igrali bi se košarka, fudbal, rukomet odbojka, vaterpolo...

Valjevu u pohode bi došla mladost Evope i naravno Srbije, da na sporstkim borilištima pokaže šta zna i koliko vredi. Mlade Valjevke i i Valjevci, volonteri, promovisali bi lepote svog grada i okruženje, usavršili znanje stranih jezika, a u ulozi domaćina i službenih lica, otvoriili bi vrata, sebi sutra u Evropi. Možda nekad i zaživi za sada samo ideja, i Valjevo postane ono što nikada nije bilo, centar okupljanja mladih iz celog sveta. Jedinstvena promocija sporta, kulturne baštine i turističkih lepota bi Valjevio istinski učinili gradom mladih.

Finansijski efekti bi doneli konačno uslove i za vrhunske domete valjevskih sportista.Ali za prave poteze nikada nije kasno, možda Festival sporta zaživi već 2017. gidine, uz podršku Vlade Srbije pre svega

Na Kličevačkom groblju Valjevo je reklo danas zbogom čoveku neizmerne blagosti i dobrote u srcu, fudbalskoj legendi Milanu Tadiću -Tadiji, nekada lavu u kopačkama, uvek ljudini anđeoske duše.

Milan je otišao u večnost da igra neke nove utakmice sa odabranima. Za sobom je ostavio upozorenje da je svet opasno mesto za život, ne zbog zlih ljudi, već zbog dobrih ljudi koji ne preduzimaju ništa. Mirnim odlaskom u večnost je pokazao doslednost da nikoga ne želi da povredi, već naprotiv da je živeo samo da svima pomaže.

Ostavio je u amanet svima koji su ga poznavali da pamte njegovu, dobrotu, plemenitost, i ljubav koju je neizmerno pružao i dobrima i onima koji to nikada nisu bili.

Valjevski vaterpolo napravio je novi iskorak. U osmini finala Kupa Srbije ekipa Valjeva pobedila je niški NAIS 15:14!

Meč je bio neizvestan do posldnjeg sekunda, a posle velike borbe i 12:12 pristupilo se izvođenju peteraca. Valjevski su bili hrabriji, skoncetrasniji i srećniji i na kraju stigli do nove istorijke pobede.

Valjevo - Nais 15:14 (2:1,3:5,4:1,3.5-3:2)

Bazen SRC Petnica. Sudije: Milović i Kiš. Isključenja: Valjevo 14, Nais 12.

VALJEVO: Spasojević, Beljić, Filipović 4, Dukić, Rackov 3, Pelemiš 2, Gligorijević, Popović, Arsenović, Đorđević, Bulajić, Gavrilović, Radulović 2, Trener: Serafimović

NAIS: Lazić, Stanimirović 1, Pavičić 2, Milić, Omerović, Milošević, Petrović 4, Đurđević 1, Stepanović, Šilj 2, Lekić 1, Živić 1, Stoiljković. Trener: Kikindjanin.

Rezultati osmine finala Kupa Srbije:

Beograd:Banjica - Stari Grad 7:9 (1:3,1:3,3:2,2:1)

Kragujevac: Radnički - Beograd 13:12 (2:1,0;2,4:3,3:3- 4:3)

Novi Sad :Dunav - Spartak Prozivka 13:7 (1:1,4:2,4:4,4:0)

U prostorijama VSS u Beogradu žrebom su određeni parovi četvrtfinala Kupa Srbije. Valjevce će pdoeliti megdan sa komšijama, superligašem, ekipom Šapca. Prostala tri para četvrtfinala zakazanog za 3.decembar su :

CRVENA ZVEZDA – DUNAV, VOJVODINA – RADNIČKI i STARI GRAD –PARTIZAN RAJFAJZEN

Pobednici utakmica 1/4 finala će igrati na fajnal foru, Žreb za polufinalne utakmice Fajnal Fora Kupa Srbije 2016/2017 je 05.12.2016. godine u Beogradu.

Šokantna vest ošinula je danas sportsko Valjevo!

Života se iznenada kao i mnogo čemu što je radio na svoju ruku, odrekao čovek spreman na sve, pa i da se suoči sa većnošću iako vreme nije bilo za odlazak. Otišao je na put u nekoi novi život, besmrtni kapiten Stare dame iz parka Pećina, ljudina pre svega Milan Tadić - Tadija, Reksač, Miki kako smo ga zvali.

Odlučio da prekine ovozemaljski život, iako u punoj snazi, rođen je 17.09.1964. godine.

Otplovio 23.novembarske ledene noći u nepoznato, krčeći put sebi i nama ka nećem boljem što verujemo da nas čeka posle ovozemaljskih iskušenja sa dobrim i lošim ljudima i događajima.

Tadiju Valjevo poznaje kao fudbalskog bisera, lava u kopačkama sa dušom anđela.

Kao klinac MIlan Tadić je dominirao u svojoj generaciji, pa otuda i poziv da se preseli u Beograd, u Partizan. Odustao je ne svojom voljom, a kakav je biser fudbalsko Valjevo, Srbija i Jugoslavija saznalo se vrlo brzo.

Otkrio ga je Milan Balać, a učio fudbalskim veštinama Žika Janković, jedan od najvećih svih vremena, što su u Valjevu igrali fudbal. Svoj doprinos u formiranju fudbalskog bisera dali su Raja Lazić, Žoja Radojević, Laca Velimirović..

Kapitensku traku omladinske reprezentacije Jugoslavije Milanu je stavio oko ruke neprogrešivi lovac na fudbalske bisere, Ćele Vilotić. Biti kapiten PIksiju Stojkoviću, Pančevu, Šabanadžoviću, Mrkeli, Diki Stojanoviću.. bilo je neverovatno priznanje ali i čast i obaveza.

Zvezda u nastajanju Roberto Manćini je u Monaku je 1982. se među prvima uverio u fudbalsko umeće komandanta plave odbrane Milana Tadića.

Čovek za svako društvo i svako vreme očigledno bez osećanja ispunjenosti ostvarenjem svojih fudbalskih vrednosti, na svoj veliku nesreću ostao je u Valjevu da igra fudbal iz "hobija", i naravno bio je najbolji.

Ostaće upamćeno da je bio kapiten Stare dame iz parka Pećina u vreme povratka u Drugu ligu 1994. Stari lisac Rade Zubanović ga je iskoristio da sa Tmušićem, Stevanovićem, Kljajevićem, Gajićem, Milovanovićem, Duškom i Zoranom Pantelićem, Snegićem, Đukanovićem, Kulićem, Sokovićem, Radosavljevićem, Kovačevićem... zajednički vrate malo sjaja zarđalom i obesmišljenom valjevskom fudbalu. Milan Tadić je nagrađen priznanjem SPORTISTA VALJEVA 1994.

I naredne sezone Tadić je predvodio Budućnost pojačanu Žerajićem, Lučićem, Popovićem, Milovanovićem-mozgom, Šavijom, Đokićem, Banjcem, braćom Đoković, uz stručni nadzor Zorana Lučića i Đurića do opstanka u nezaboravnim mečevima baraža sa Radničkim iz Pirota. Svoj fudbalsku misiju prekinuo je onog trenutka kada je ozvaničen plasman Budućnost i Prvu B ligu 12.maja 1996. godine.

Moto Igre Milana Tadića je bio jedan za sve !

Igrao je i povređen, kada nekome ne bi palo na pamet da dođe na utakmicu. U duel igri, skoku, osećaju za prostor, nepogrešivim startovima bez prekršaja je bio dominantan. U igri jedna na jedan do izražaja je dolazila Tadijina fizička dominacija, ekspozivnost i brzina. Lav u kopačkama, ne slučajno sa nadimkom Reksač, po ugledu na asa Barselone Karlosa Reksača, bio brži od "vetra u planini", jednostavno centahaf kakav se rađa jednom u veku.

Uvek spreman da pruži ruku i pomogne znancu i neznancu, i prijatelju i i svakom ko je želeo da mu bude, Tadija je živeo za dan kad će se vratiti da pomogne Staroj dami iz parka Pećina. Skromno je to u trenicima kad bi otvorio dušu govorio.

Nije bilo poziva, pune dve decenije od "bosova" nesvesnih svog neznanja i nebitnosti, jer većina nikada nije čula za Milana Tadića-Tadiju !?

Tadija je noćas tavio tačkui na ovozemaljski život, kako je govorio u poslednje vreme "sveden na preživljavanje nedostojno čoveka".

Čovek, ljudina, sa hrabrošću i karakterom pobednika poslednji put je pokazao zašto je nedostižan.

Smejao se suočavajući se sa problemima, iznalazio novu snagu u teškoćama, noćas pokazao hrabrost ili kukavičluk, sudiće živi.

U uslovima sramnog ponižavanja ljudskih vrednosti Tadija nije posustao. Čvrsta srca, i čiste savesti je opravdao svoje principe življenja do smrti, hrabar da odluči kada je treba pozvati na suočenje.

I samo zbog tog svog viška nestvarne hrabrosti, koju većina od nas ne može ni da zamisli Milan Tadić više nije sa nama. Ostavio nam je jasnu poruku, da samo zajedništvom i međusobnim poštovanjem, odnosno prepoznavanjem ljudskih vrednosti i insitiranjem na njima život ima smisao, i reba ga živeti.

Sahrana Milana Tadića je u četvrtak 24.novembra u podna na Kličevačkom groblju u Valjevu.

Međunarodna košarkaška federacija (FIBA) je juče obelodanila sastav šešira uoči žreba za grupnu fazu Eurobasketa, a Srbija se zasluženo našla u prvom šeširu sa Španijom, Litvanijom i Francuskom. Usledio je izbor "partnerskih federacija", pa su se u istoj grupi našli :i Rusija i Turska, zatim Mađarska i Rumunija, IIsland i Finska, i konačno Litvanija i Izrael.
Drugi put za redom Evropsko prvenstvo če se igrati u četiri zemlje, a nakon grupne faze takmičenja sledi završni deo šampionata u Istanbulu i to u "Sinan Erdem" Areni i Fenerbahče Ulker Arenii.
Evropsko košarakaško prvenstvo je od 31. avgusta do 17. septembra 2017. godine, a titulu brani reprezentacija Španije.

GRUPA A (Helsinki): Finska, Island, Francuska, Grčka, Slovenija, Poljska. GRUPA B (Tel Aviv): Izrael, Litvanija, Italija, Gruzija, Nemačka, Ukrajina. GRUPA C (Kluž): Rumunija, Mađarska, Španija, Češka, Hrvatska, Crna Gora. GRUPA D (Istanbul): Turska, Rusija, Srbija, Letonija, Belgija i Velika Britanija.

Srbija šampionat Starog kontinenta otvara 1.septembra utakmicom sa Letonijom. Dan kasnije je prvi veliki derbi: Srbija - Rusija. Posle dana odmora, u ponedeljak 4.septembra je gala derbi: Truska -Srbija, a zatim 5.09. se igra sa V.Britanijom i 7.09. sa Belgijom

Bude li prva u grupi u drugoj fazi Srbija će na 4.selekciju iz C grupe.

Osmina finala se igra po sistemu D1-C4, D2-C3, C2-D3 i C1-D4 i to 10,septembra. Četvrtfinale je 13, polufinale 15. a finale u nedelju 17.septembra. Srbija i Španija su objektivno najkvalitetnije reprezentacije i favoriti u C i D grupi, ali jedna od ove dve selekcije će ostati bez potencijalnog finala, pošto su na istoj strani žreba i mogu se sastati najkasnije u polufinalu!

Potencijalni rivali Srbije u četvrfinalu su Hrvatska i Crna Gora, što samo potvrđuje kolika je "ljubav" FIBA prema eks republikama SFRJ.

Bilo je uslova da se i Srbija kandiduje za EP, jer bez dileme ima najbolju Arenu, i uslove smeštaja u odnosu na sve druge zemalja domaćine, na čelu sa Turskom, ali je kandidatura izostala.

SR Jugoslavija je 2001. u istanbulskoj Areni Abdi Ikpeči 8.put uzela evropsku krunu.

SFRJ, SR Jugoslavija i SR Srbija su osvojili ukupno 19 medalja na EP i to osam zlatnih, sedam srebrnih i 4 bronzana odličja. Samo je SSSR odnosno Rusija uspešnija sa 26 medalja(16-5-5).

Posle 16 godina naslednici Dejana Bodiroge, Saše Obradovića, Peđe Drobnjaka, Dejana Tomaševića,Peđe Stojakovića, Vlade Šćepanovića.. predvođeni najboljim, Valjevcem Mišom Teodosićem, srebrnim sa EP 2009. u Poljskoj, biće u prilici da se domognu devetog zlata, i 20. medalje na Evrobasketu, koji će 2017. doživeti svoje jubilarno 40. izdanje.

Na šampionatu Mediterana u rvanju slobodnim stilom u Madridu selekcija Srbija je izborila treće mesto u generalnom plasmanu, sa dve bronze i jednim petim mestom. Pobednik je Španija.

Bronzane medalje za Srbiju su osvojili Gajić u kategoriji do 65kilograma i Mirković(do74kg), a Valjevac Marko Jovanović u kategoriji do 97 kilograma u borbi za medalju izgubio od Španca, ali je 5. mestom doneo ekipnu bronzu Srbiji.

Marku Jovanoviću je ovo bio treći nastup na Mediteranskom prvenstvu. Do sada je osvojio srebro i dva bronzana odličja.

Ekipni pobednik ove godine je Šapnija ispred Alžira i Srbije.

Na regionalnoj smotri u Atenici kod Čačka za kadete, juniore i seniore, karatista Zvezda Đorđe Branković izborio je plasman na prvenstvo Srbije.

Tročlanu ekipu KK Zvezda je vodila Marina Andrić, a kadet Đorđe Branković je osvajanjem 5.mesta u katama, u konkurenciji 23 takmičar je izborio pravo nastupa na prvenstvu Srbije.

Takođe u disciplini kata Sanja Drakulić i Teodora Vukojčić u u konkrenciji 32 kadetkinje nisu izborlile plasman u prvih 8 za nastup na državnom prvenstvu.

Na 21. Čigota kupu na Zlatiboru u konkurenciji 11 klubova i 232 plivača Plivački klub Valis je učestvovao sa 34 takmičara i osvojio 26 medalja!

U ekipnoj konkurenciji Valis je treći, a najuspešnija takmičarka, je jedna od najmlađih Valjevka Maša Radojević sa dva zlata na 50 slobodno i 50 metara leđno.
Vuk Tešanović je pobedio na i 50m leđno u svom uzrastu, a isti uspeh na 100m leđno je ostvario Mirko Hadžić..

U disciplini 50m prsno najbolja u svojoj kategoriji je bila Jana Mitrović, kao i Sergej Srećković na 100 m prsno, i Teodora Tripković na 100m slobodno.
Drugi na 50m slobodno je bio Vuk Tešanović, Anja Radojević i Sergej Srećković takođe bili drugi na 100m slobodno.

U disciplini 50m srebro je pripalo Petru Stojanoviću, Filipu Puceu na 100m leđno, Anjii Radojević, Aleksi Mitroviću, Mini Živković, Teodori Perišić , Teodori Tripković i Maši Cvetković.
Bronzani u disciplini 100m slobodno je bio Matić Matija, dok su Natalija Kovačević i Maša Cvetković osvojile bronzu na 50m slobodno. U disciplini 100m leđno treći je bio Vladimir Kovačević , na 50m leđno Emilija Đurić , Martin. Gođevac na 50m prsno, a Mirko Hadžić na i 100m prsno. Valjevske plivače su vodili treneri Branislav Kovačević, Nemanja Radović i Željko Dimitrijević.