Željko Obradović trener Fenerbahčea javno je izrazio nezadovoljstvo slabom podrškom navijača na derbiju protiv Efesa.

Fenerbahče Ulker je u nedelju je izgubio i drugi gradski derbi od Anadolu Efesa u nacionalnom šampionatu 82:84.

Fener je derbi dočekao na prvom mestu, a sada mu se pridružila Darušafaka( 20 pobeda i 7 poraza), naredni rival, u proostala tri meča u  šampionatu Turske.

Obradović je posle meča sa Efesom bio nezadovoljan zbog poraza, ali i slabom posetom, i ta samo par dana posle plasmana na Fajnal for Evrolige i tri istorojske pobede nad Makabijem.

"Vrlo sam direktna osoba", oštar je bio Obradović.

"Ovaj tim, ovaj klub, prvi put u istoriji idu na Fajnal for Evrolige. Protiv Efesa, takođe jednog od najboljih timova u Turskoj, igrali smo u nedelju u sedam uveče. Bilaje to prilika za navijače da dođu i odaju ekipi priznanje na nastupima u Evroligi tokom čitave sezone. Osećao sam se vrlo loše dok sam pre i za vreme meča gledao koliko je prazna naša dvorana. Želim da se zahvalim ljudima koji su došli, ali generalno ne mogu da razumem... Ovo će ostati u mom srcu. Priča o 25 miliona navijača Fenerbahčea je samo priča. Gde su kada su nam potrebni? Nema ih".

Obradović je od navijača Partizana i, kasnije, Panatinaikosa imao bezuslovnu podršku i ljubav, ali Turska nije očigledno Srbija i Grčka, uverio se popularni Žoc.

Najtrofejniji trener u Evropi nije bio krio razočaranje zalaganjem svojih pulena.

"U prvom poluvremenu smo izgubili 10 lopti, ušli u meč sa nedovoljno energije, a rekao sam igračima da će biti neophodna ista motivacija kao za utakmice plej-ofa Evrolige. Lako je prepoznati da neki naši igrači glavom nisu bili na utakmici. Zašto, to je pitanje za njih... Imamo još tri kola do početka plej-ofa. Mnogo puta sam rekao da je odbrana titule jedan od naših ciljeva i daćemo sve od sebe da to uradimo", nema dilemu Obradović, do kraja sezone vezan sa ugovorom sa klubom iz Turske.

U Feneru bez povređenog Nemanje Bjelice najefikasniji  je bio Bogdan Bogdanović sa 24 koša, a kod  Efes Krstić sa 20 pena.

Strah od ispadanja kao crni oblak nadvio se nad "stečajnim upravnikom" i društvo sa stadiona kod Krsta, ali srećom u Valjevo je stigao rival nemoćan da se izbori sa dva protivnika, domaćinom i sudijama.

Rašević u drugovi su “petardirali” Karađorđa iz Topole, do subotnjeg meča ovog proleća sa 12 bodova na svom kontu.

Konačnih 5:2 (2:1) za Budućnost Krušik 2014. doneli su konačno dvocfren prolećni bodovni saldo, i trenutni boljitak raspoloženja "stečajnom upravniku" i još uvek prisutnom preskupo plaćenom treneru Nikoliću.

Rezultat je došao kao posledica dobrog otvaranja meča, ekspresnim golom poletarca Marka Prokića u 3. minutu, i 100-tinak sekundi kasnije pogotkom Stefana Ilića. U čudnom poluvremenu gosti iz Topole stigli su do 1:2, i umesto mreže i izjednačenja , prečke Vojisavljevića.

U 55. minutu, Valjevci su čašćeni penalom,a protest je golmanu gostiju Đorđeviću doneo crveni karton. U svlačionicu je morao i bek Arsić, spreman da ukaže Užičaninu  Milanu Kurlagiću da nema govora u penalu! Izgleda da je Užićaninu “proradila savest sa zakašnjenjem”, pa je vratio dug iz Ljubića od jesenas kada je izmisliio na sreću neralizovan penal za Polet u 88.minutu.

Karađorđe je sa devetoricom na terenu od 58. mimuta je bio osuđen na poraz!

Rašević je nemumoljiv sa bele tačke, a tri minuta kasnije(62.minut ) Raša Đurić pogađa mrežu. Doderović uz pomoć Sunca matirao Vojisavljevića u 78, da bi pobedu domaćina overio Nešić u 85. minutu.

Budućnost-Krušik 2014 (4-4-2): Vojisavljević, Đorđević, Gentić, A. Ilić, Đermanović, Milinković, Rašević, Prokić (Đurić), Kosić (Nešić), Stjelja S. Ilić (Milošević).

Ubsko Jedinstvo nije uspelo da pobedi stameni sastav Poleta iz Ljubića u igri bez golova. Želja je u Lajkovcu četvorkom, strelci:Sofronić. Radivojević, Cvetković, Simić, u zonu ispratio Bana iz Raške, potvrdio visoko drugo mesto sa trenutnih 40 bodova, tri više od Ubljana, a peti od valjevskog kluba, sada u zoni bezbednosti u odnosu na situaciju pre četiri dana posle poraza u S, Palanci.

U dane prvomajskih praznika Budućnost Krušik ide u goste Zviždu u Kučevo, Želja u Kragujevac Šumadiji 1903, a Ubljani će u Smederevsku Palanku pored Bana i Jošanice sigurnom zonašu,Jasenici 1911.

ZADRUGAR SA FAPOM ZA SRPSKU LIGU !

U zoni Drina FAP je osvojio samo bod u Priboju protiv Zlatibora iz Čajetine, pa je Zadrugar u 21.kolu iako na “leru” sada već najozbiljniji kandidat da pretekne “kamiondžije” i preuzme lidersku poziciju.Trenutno su Lajkovačni u minusu samo dva boda u odnosu na FAP.

Radnički je na Petom puku golovima Đurića i Gošića pobedio OFK Osečinu 2:0, i zaostaje samo pet bodova za kamiondžijama.

Ribnica je konačno posle dva remija stigla i do druge prolećne pobede .

U Mionici je pobeđena Sloga iz Bajine Bašte 2:1, a meč su odlučili Miljković i  sin legenadrnog golgetera Palente Simovića, Vićentija.

Izneneđenje kola priredila je Brezovica pobedom u Klupcima protiv Radničkog Stobeksa 3:1, golovima Radovanovića u 12, Čavića u u 83, i Blažića u 89. minutu .

I dalje je najugroženija Ribnica sa 21 bodom, samo četiri više od 15-og Sevojna. Brezovica je 12. sa 23 boda, a OFK Osečina je bezbrižna na podeli 7. mesta sa Sjeničanima i komšijama iz Vladimiraca. Sve tri ekipe imaju po 29 bodova.

U 23. kolu, je derbi proleća: Zadrugar - FAP. U Brezovici gostuje Ribnica, OFK Osečina čeka Zlatara, a Radnički će u Vladimirce.

Ministar omladine i sporta Srbije Vanja Udovičić “nije prezadovoljan” urađenim u prethodnih godinu dana, ali je uprkos teškoj ekonomskoj situaciji  uveren da je  sprovedeno sve bilo zacrtano, pa i više od toga.

“Sportski rezultati to najviše govore, možda nismo direktno uvezani u njih, ali prepoznali smo neke sportove koji do sada nisu bili u prvom planu i to su nam vratili rezultatima. Posebno bih naglasio da se sportistima ništa ne duguje, isplaćena su sva nacionalna priznanja, ispoštovane želje svakog od 91 saveza, bio sam sportista, znam koliko se ranije dugovalo, a na današnji dan ništa" ističe Udovičić dok sumira rezultate u svom resoru povodom godinu dana rada Vlade.

Ministar Udovičić  izdavaja izgrađene infrastrukturne projekte širom Srbije.

"Otvorili smo atletski stadion u Vršcu, gimnastički centar u Kostolcu, na pola puta smo u izgradnji atletskog stadiona u Novom Pazaru, atletske dvorane u Beogradu, koja će da bude gotova do kraja godine. Tu je edukacioni centar u Kanjiži za kajakaše, pošto je Segedin preuzeo primat i želimo da imamo centar u Srbiji".

Ministar itiče šta  je urađeno u interesu "običnih građana".

"Ljudima je na rasploganju mnogo novih otvorenih terena, trim staza, želimo da sport postane pristupačan za sve, da svaki građanin oseti pomak, i da ti objekti  budu korišćeni bez naknade".

Kada je u pitanju sektor mladih,  Udovičić izdvoja  projekte sa ciljem da  pripreme mladog čoveka za posao nakon školovanja kako bi mogli da razmišljaju o lepim stvarima, zasnivanju porodice, a ne o dugogodišnjoj praksi "zamene indeksa za pasoš".

"Zatvorili smo četiri konkursa, javilo se preko 200 omladinskih organizacija i dobilo sredstava, u saradnji sa GIZ obučili smo 58.000 mladih, rade se projekti na smanjenju nezaposlenosti, razgovaramo sa najvećim kompanijama i to pokazuje brigu Vlade i MOS-a. Ne možemo direktno da zapošljavamo nikog, ali možemo da pripremamo mladog čoveka, da ga vodimo i spremamo za posao".

Tužno ali istinito nekada grad sporta a danas prepoznazljiv po tri istorijska spomenika: Muselimovom konaku(1804), Kuli Nadovića(1814), i simbolu otpora fašizmu i nacizmu na brdu Vidrak, u liku heroja Stjepana Filipovića, ima samo jedan sportski simbol, KK Metalac Farmakom, i jedan brend Valjevsko pivo. Od Vlade Srbije i Ministarstva omladine i sporta pomoći nema, za i dalje sporni i sada definitivno preskupi objekat halu sportova. Struka se još uvek nije oglasila po tom pitanju, ali će morati  za spas budućnosti 10.000 mladih Valjevki i Valjevaca.

Iako sezona još nije završena specijalizovani košarkaški portal „Eurohups” već je udomio centra Crvene zvezde Telekom najavljujući da karijeru nastavlja u najjačoj ligi na svetu.

Po navodima “Eurohupsa” Boban Marjanović će umesto u neki klub u Evropi otići u Ameriku.

“Posle sjajne sezone u Evroligi i ABA ligi, Marjanović je spreman na sledeći korak, a naši izvori saznaju da će to biti garantovan ugovor sa jednim od timova u NBA ligi”, navode na portalu.

Za cetra Crvene zvezde Telekom su zainteresovana tri evropska velikana Barselona, Real Madrid, i Olimpijakos.

Bobi je Evroligi je tokom ove sezone prosečno beležio 16.6 poena, uz 10.7 skokova.

Gost crveno belih na poslednjoj utakmici finalne serije ABA lige sa Cedvitom bio je veliki navijač Crvene zvezde centar Orlanda Nikola Vučević u tom prilikom je rekao da je duboko uveren da bi se Bobi dobro snašao u NBA ligi i da treba da dođe da se oproba.

Navodno, pet timova zainteresovano je za momka visokog 223 centimetara,a za mesec ipo dana bez ikakvih obaveza prema klubu.

Ocene su da bi za Marjanovića posle svega u što je postigao u Evroligi i ABAi ligi bio loš potez da ode preko “bare”, jer bi trebalo na se makar još jednu sezonu “peče” na vatri evoligaškog žara.

U trenutku dok se čeka  reč Marjanovića o vrlo mogućem odlasku u NBA hronično “tankoj” sa izrazito visokom momcima, gde centri neretko zarađuju nesrazmerno mnogo novca u odnosu na osvarenja na parketu, valja podsetiti na najviše košarkaše u istoriji NBA lige, na čije bi mesto Bobi  mogao da dođe kada prvi put istrči na neki od NBA parketa širom SAD.Najviši igrač NBA  priče je rumunski gorostas  George Murešan (44-231).

U dresu Vašingtona, iako je subjektivni osećaj da je to bio daleko mršaviji i drugačije građeni Manute Bol takođe visok 231 centimetar, ali kako tvrde “precizni” Amerikanci Rumun je neki milimetar bio viši od džina iz Sudana.
Murešan je stigao u NBA kada je Bol već bio kultna figura u ligi, 1993. debitovao je za Bolov bivši klub, Vašington Buletse (danas Vizardse), čiji je dres nosio do 1997. godine. Tada se povukao iz NBA lige i napravio pauzu sve do finiša sezone 1999/2000, kada je odigrao poslednju 31 utakmicu za Nju Džersi Netse. U toku NBA karijere igrao je za francuski Po Ortez. Odigrao je 307 NBA utakmica, ubacivao prosečno 9,8 poena, a imao i 6,4 skoka i 1,5 rampu po meču.

Manute Bol (47 -231) je bio kako kažu verovatno najživopisniji gorostas u istoriji NBA lige, visok koliko i Murešan, ali verovatno čovek sa najdužim (i vizuelno najtanjim) nogama koji je ikada igrao košarku.

Rodom iz Sudana, stigao je u NBA 1985. godine i debitovao, poput Murešana, za Vašington, uz Hjuston Roketse najčešće eksperimentisao sa ekstra visokom momcima. U prestonici SAD zadržao se do 1988. godine, pa sledi selidba u Golden Stejt Voriorse, ekipa koja je tada igrala suludo brzu "run and gun" košarku. Zadržao se dve sezone, a potom se 1990. vratio na Istok, u Filadelfiju. Tu je proveo još tri sezone, pre nego što je 1994. godine promenio četiri kluba u jednoj godini: Majami Hit, ponovo Vašington, ponovo Filadelfiju i ponovo Golden Stejt, gde je 1995. završio NBA karijeru obeleženu sa 624 nastupa 2,6 poena po meču, 4,2 skoka i 3,3 blokade. U sezoni 1987/88 igrao je u istom timu sa najnižim igračem u istoriji NBA lige, Magzijem Bogsom, visokim svega 160 centimetara. Razlika između njih dvojice iznosila je 71 centimetar! Bol je ostao upamćen kao jedini igrač u istoriji koji je na kraju karijere imao više blokada (2.086) nego poena (1.599). Preminuo je 19. juna 2010. godine u Čarlstonvilu, Virdžinija, posle duge i teške bolesti bubrega.

Slavko Vraneš(33 - 230) danas član valjevskog Meralac Farmakoma kao tinejdžer stigao je u tek oformljenu Košarkašku akademiju FMP Železnika, u kom se zadržao kratko od 1997. do 2000. godine. Sledi odlazak u Turski Tofaš, pa u Efes Pilsen, odakle 2002. godine se vraća kući, u Crnu Goru i igra za Budućnost iz Podgorice. Posle solidne sezone gorostas iz Pljevalja se prijavio za Draft. Izabrali su ga Njujork Niksi u drugom krugu, ali bez prilike da zaigra u decembru 2003. godine, se seli 2004. u Portland, gde potpisuje ugovor na 10 dana. Tog 8. jauara 2004. Vraneš je ušao u igru protiv Minesote Timvervulvs, proveo na parketu tri minuta, uputio jedan šut ka košu i napravio jedan faul. Sa Budućnošću je osvojio titulu prvaka i Kup Crne Gore u sezoni 2006/07, a sa Partizanom je osvojio 9 trofeja. Tri nacionalna šampionata Srbije (2007/08, 2008/09, 2009/10), tri Kupa Radivoja Koraća (2008,2009,2010) i tri šamšionska prstena NLB, odnosno danas ABA ligu u sezoni 2007/08, 2008/09 i 2009/10.

Vraneš je i dalje treći najviši igrač koji je nastupio u NBA ligi.

ŠON BREDLI (43 -229) Amerikanac nemačkih korena, pa otuda reprezentativac Nemačke, evropski šampion sa sa klupskim iz Dalasa, Dirkom Novickim, najviši je igrač u NBA ligi sa respektabilnim učinkom.

Sa 229 centimatara visine debitovao za Filadelfiju 1993. godine, potom je igrao za Nju Džersi od 1995. do 1997. a sebe je pronašao u Teksasu, u dresu Dalasa, od 1997. do 2005. kada se povukao. Odigrao je 832 utakmice i prosek od 8,1 poena, 6,3 skoka i 2,5 blokada po meču, a sve to postigao je da u karijeri nije težio više od 103 kilograma (!?), što je neverovatna težina u odnosu na nesvakidašnju visinu. Bredli je otac šestoro dece, verovatno bi igrao veliko NBA finale 2006. godine protiv Majamija, Šakila O'Nila i Dvejna Vejda, da se leto pre toga nije složio sa ljudima iz Dalasa da su brojne povrede koje je istrpelo njegovo krhko telo odnele pobedu, i penziopnisale ga.

JAO MING (34 - 229) osam puta je biran u startnu petorku Zapada za Ol star meč. Dva puta se našao u drugoj idealnoj NBA petorki sezone. U poslednje dve sezone odigrao je samo pet utakmica, a prosek karijere mu je 19 poena, 9,2 skokova i 1,9 blokada. Poput Bredlija, najviši Kinez svih vremena proslavio se u Teksasu, ali u dresu Hjuston Roketsa i, nažalost, prerano završio karijeru, jer je takođe bio veoma mršav i "žgoljav", poput devet godina starijeg rivala iz Dalasa. Ming je ostavio dubok trag u NBA ligi i najviši je igrač koji je ikada nastupio na Ol-star meču. Do titule prvaka nije stigao, jer se uvek nekako ispred njega nalazilo masivno telo Šakila O'Nila, koji je sa Lejkersima vladao na početku Mingove karijere u Hjustonu (2002-2011). Ming bi odigrao više od nepunih devet sezona i imao bolji skor od 19,1 poena, 9,3 skoka i 1,9 blokada da ga već od 2005. nije ušao u problem sa povredama, pa je u prve dve sezone (2002/03, 2003/04) imao 82 odigrane utakmice. Potom: 80, 57, 44, 55, 77 i samo pet mečeva! Zahvaljujući glasovima sunarodnika iz Kine osam puta je bio učesnik na Ol-star meču.

SIM BULAR (22 - 226 ) je najviši aktivni NBA košarkaš i prvi indo-porekla član najelitnije lige na svetu.

Zvanično Kanađanin, 226 centimetara visok i 163 kilograma težak poreklom je iz Indije, a ove sezone, posle nekoliko solidnih nastupa u razvojnoj ligi, Sakramento Kingsi povukli su ga u svoje redove i dali mu šansu – JEDNOM I TO 7. APRILA JE IGRAO 16 SEKUNDI. Ubacio je koš Minesoti Timbervulsima. Bular strpljivo čeka svojih “pet minuta”, a problem mu pravi kilaža. Njegove kosti, tetive, zglobovi i mišići trpe veliko opterećenje.

Čarls Gudrič- ČAK NJUIT (56 - 226) rođen je u Koloradu, sa skromnom NBA karijerom, ali značajnom zbog osvajanja šampionskog prstena. Imao je sreću da se 1985. godine nađe u rosteru Los Anđeles Lejkersa i, iako je bio epizodista.

Bio je učesnik finala protiv Boston Seltiksa završenog trijumfom 4:2. Koliko u Lejkersima (1984-85), Njuit je bio skroman i u Hjustonu (1982-83), Detroitu (1985-88), Čikagu (1991) i San Antoniju (1993), pa se iz NBA lige definitivno povukao sa 155 utakmica i prosekom od svega 1,6 poena, 1,5 skoka i 0,7 blokada.
PAVEL PODKOLŽIN (30 - 226) je 2004. potpisao za Dalas.

Rus iz Novosibirska je u naredne dve sezone odigrao samo šest utakmica i sa prosekom od 0,7 poena, 1,5 skok i 0,1 rampa po meču.Podkolžin je 2006. vraćen u razvojnu ligu, ali potom više nije dobijao šansu u Dalasu, pa je iste godine potpisao za Himki, a onda skliznuo u rusku B ligu, gde i danas igra za tim iz rodnog Novosibirska.

MARK ITON (58 -224) iz Kalifornije legenda je države Juta i Solt Lejk Sitija.

Sve vreme je igrao za "džezere", i to od 1982. do 1993. godine, i dobio status jednog od najboljih defanzivaca lige, što je potvrđeno i formalno 1985. i 1989. kada je izabran za odbrambenog igrača godine. Iton je i dalje rekorder po broju blokada po meču, karijeru je završio sa prosekom od 3,5 rampe po utakmici, a bio je nestvarno efikasan u sezoni 1984/85 kada je rivalima u proseku “lepio” 5,56 rampi po susretu. Bio je i sasvim solidan na drugoj strani terena, pa je završio karijeru sa prosekom od šest poena po utakmici i 7,9 skokova. Na Ol-star meču 1989. je igrao sa kultnim saigračima Karlom Malounom i Džonom Stoktonom. Povrede kolena i leđa,što je boljka mnogih dvometraša, je penzionisala 1993. posle samo 63 utakmice u sezoni s prosekom od 17,3 minuta po meču.

RIK SMITS (48 -224 ) dobio je nadimak "Leteći Holanđanin", pa čak i "Kucajući Holanđanin".

Smits je bio najraznovrsniji od igrača iz kategorije džinova, umeo je da pogodi i trojku, pretrči teren i zakuca, predribla rivala, napravi fintu ili asistira ala Miloš Teodosić danas.. Od svih igrača sa liste, legendarni centar Indijana Pejsersa imao je ubedljivo najviše talenta za košarku i u tome su uživali svi fanovi NBA lige u periodu od 1988. do 2000. godine. Smitovo jedino NBA finale sa Indijanom, u sezoni 1999/2000, u kom su Pejsersi izgubili 2:4 od Los Anđeles Lejkersa i Šakila O'Nila, stiglo je prekasno, jer je već imao problem sa stopalom, zbog kojih se Šaku suprotstavljao pod blokadom, a na kraju te sezone je odlučio da se povuče. Poput Minga, i Smits je samo u prve dve sezone (1988/89, 1989/90) odigrao 82 utakmice u ligaškom delu, a potom se taj broj kretao od 50-70. Bio je izabran za Ol-star 1998. godine, ali mu je u košgeterskom smislu najbolja sezona bila 1995/96, koju je završio sa 18,5 poena po susretu.
Otišao je u istoriju sa 867 odigranih utakmica, 14,8 poena, 6,1 skokom i 1,3 blokadom po meču.

RALF SAMPSON Džunior (54 - 224 ) je rođen u Virdžiniji, a slavu je stekao u Teksasu, u – Hjustonu!

Stigao je među Roketse 1983. godine i momentalno bio izabran za rukija godine u NBA ligi, a u prve tri sezone bio je prava atrakcija pod koševima, sa 20,7 poena i 10,9 skokova.Ali, momka sa izrazitim osećajem za prostor, jako brzo su stigle povrede i tegobe. Posle tri operacije kolena, ovaj četiri puta birani Ol-star košarkaš, čiju je karijeru obasjao "bazer biter" u finalu Zapada protiv Los Anđeles Lejkersa 1986. godine, odlučio je da se povuče 1991. u dresu Vašingtona.Od odlaska iz Hjustona 1988. igrao je za Golden Stejt i Sakramento po dve sezone, a proseci su mu padali iz godine uz godinu. Počeo je sa 21 i 22,1 poenom po meču, imao 18,9, 15,6, 15,9, 15,4, 6.4, 4,2, 3,0 i otišao je u istoriju posle 10 mečeva za Buletse i učinkom od 2,2 poena po meču.Zbirno, ovaj sjajni igrač koji nije imao sreće sa zdravljem, i otišao je sa 456 utakmica i prosekom od 15,4 poena, 8,8 skokova i 1,6 blokada po meču.

Šta čeka našeg Bobija, posle svih ovih iskustava tornjeva pod obručima. Ko to zna !? U svakom slučaju hvala za sve što si pružio i pružaš, ma gde odlučio da nastaviš da igraš.

Srećno dugački !