OTIŠAO JE BESMRTNI MOMČILO VUKOTIĆ-.MOCA ^Featured

Preminuo je besmrtni kapiten Partizana Momčilo Moca Vukotić, ikona crno belog sveta !

foto Marina Lopičić Legendarni Moca je preminuo u 72. godini života nakon duge i teške bolesti i borbe sa kancerom grla.

U dva  navrata je igrao za Partizan (1968. do 1978. godine), kao i od 1979. do 1984. godine. Godinu dana je proveo u francuskom Bordou.

Sa Partizanom je kao igrač osvojio tri prvenstva Jugoslavije, dok je kao trener uzeo Kup i Superkup!

Član Partizana je postao sa 12 godina, prošao je sve selekcije crno-belih i 1968. postao prvotimac, igrajući u navalnom triju i jedan od najistaknutijih fudbalera i najzaslužnijih članova ekipe. U dresu crno-belih tri puta je osvajao prvenstvo Jugoslavije: 1976, 1978. i 1983.

Vukotić je najbolji strelac u istoriji kluba sa 339 golova. 

foto starsport Po broju utakmica u dresu  Partizana, Mocu je nedavno  prestigao Saša Ilić.

Igrao je na poziciji ofanzivnog veziste, a u Partizanu je proveo gotovo čitavu karijeru. Od 1968. do 1978. godine je odigrao 257 i postigao 79 golova. Uz 11 utakmica (i četiri gola) za omladinsku (1967—1968) i 12 susreta (i tri gola) za mladu reprezentaciju (1969—1974), odigrao je i 14 utakmica i postigao četiri gola za seniorsku reprezentaciju Jugoslavije. Bio je trener Partizana u sezoni 1988-89, a nakon toga je vodio grčki Panionis, a od 1992. na Kipru Apolon, Salaminu i Etnikos, a zatim i nacionalni tim Kipra.

Partizan je  bio klub asova i legendni jugoslovenskog, srpskog i evropskog fudbala. Svi su dali svoj pečat u  u razvoju i usepsima kluba,  i evropskog fudbala uopšte.

Od svih legendi  Stjepan Bobek, Branko Zebec, Miloš Milutinović, Zlatko Čajkovski, Todor Veselinović, Marko Valok, MIlutin Šoškić, Velibor Vasović, Milan Galić, Vladica Kovačević, Slobodan Santrač, Dragan Mance i koliko njih još, besmrtni  Momčilo Moca Vukotić  je pokazao da ljubav prema Partizanu nema cenu, većaod od  ličnih interesa i novca.

Daleke  1979. godine nakon samo godine provedene u inostranstvu vratio iz Bordoa u Partizan da pomogne  voljenom klubu u najtežim godinama posle  osvajanja šampionske titule 1978. godine...
Partizan je  te 1979. godine tek u posljednjem kolu izborio opstanak u ligi. Pobedom protiv Budućnosti na stadionu JNA od  4:2. Još jedan velikan, Slobodan Santrač postigao je tri gola.
Moca je voleo Partizan i on mu je bio na prvom mestu, vratio se da bude primjer mladićima koji su tek stasavali i trebali da postanu fudbaleri za velika dela i ostvari nove pobede i osvoji nove šampionske titule. Zvonko Varga, Zvonko Živković, Rade Zalad, Nenad Stojković, Nikica Klinčarski, Dževad Prekazi..stasavali su pod budnim okom Vukotića na terenu i izvan njega.

Bio im je vođa, otac, kapiten i najbolji drug na terenu i izvan njega, bio je istovremeno saigrač i uzor svima njima kako se igra i bori za crno-bele boje. Uskoro je stigao i Dragan Mance koji je u Vukotiću dobio najvećeg prijatelja i učitelja, čoveka od kojeg je naučio mnogo o fudbalu i životu,

Tokom karijere Moca je postavio mnoge rekorde i doživeo  teške  nepravde. Iako je godinama bio najbolji igrač Partizana, najbolji igrač u zemlji, ali i jedan neverovatni golgeter i asistent i za Vukotića, kao i za Santrača, reprezentacija je bila zabranjena zona. Ostaće upisano da je jedan od najboljih strelaca u istoriji jugoslovenske lige, iako nije bio klasični napadač, a veći dio karijere igrao je kao vezni fudbaler, sa 112 golova u utakmicama prvenstva je treći strelac u istoriji kluba iza Stjepana Bobeka i Saše Ilića (ali Ilić je neka druga dimenzija i druga zemlja). Moca, vrbovan da dođe u Zvezdu voljom  Miljanića   dobijao je šansu u plavom dresu na kašičicu.

Vukotić je u karijeri doživio sudbinu Slobodana Santrača, jer je kao i najbolji golgeter svih vremena, odbio Miljana Miljanića  da igra za Crvenu zvezdu, a to najveći grobar jugoslovenskog fudbala (Miljanić) nije praštao. Zbog toga je u karijeri sakupio samo 14 utakmica u reprezentaciji, ulazeći u igru, kao i Santrač, uglavnom sa klupe, i na tih 14 utakmica postigao četiri gola Bilo bi razumljivo da za Santrača i Vukotića nema mesta u reprezentaciji da su se u to vreme "plavi" ostvarivali vrhunske rezultate, ali nisu. Jugoslavija nije igrala na Svetskim prvenstvima 1970. i 1978. godine, u Nemačkoj 1974. godine doživljen je debakl, nije otišla ni na Evropsko prvenstvo 1972.godine, a na šampionatu Starog kontinenta 1976. godine u Jugoslaviji je naša selekcija bila je poslednja. Propušteno je i Evropsko prvenstvo 1980. godine,a nije igrao ni u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo u Španiji 1982.godine. Pred put u Španiju Miljanić ga je pozvao, ali je Moca Vukotić odbio da ide u 33. godini života na Mundijal i bude dio tima koji je izborio plasman bez njega i tamo eventualno pokupi lovorike slave...Po drugi put je rekao Miljanu ne i to mu se vratilo već naredne sezone kada je kao kapiten predvodio Partizan zajedno sa Draganom Manceom do šampionske titule... Te sezone u Maksimiru postigao je svoj 100-ti prvenstveni gol, u pobedi protiv Dinama 4:3.

Sada kada Moce Vukotića nema više među nama stadion Partizana treba da ponese  ime Momčilo - Moca Vukotić!

Moca  svojim igrama i odnosom prema klubu pokazao kako se voli "crno-beli" dres.

Ostavio je pokolenjima putokaz ljudskosti, časti posvećenosti i ljubavi na putu  do pobeda i slave.