“DOK IMA MRAKA BIĆE I SVANUĆA”, MITAR "MRAČNI" I BUKARI "OSVETLJENI" ^Featured

Dokle god ima mraka biće i svanuća, reči su Ive Andrića. Da je baš tako  potvrde stižu iz sveta fudbala. Aleksandar fudbalski Mitrović, pomračio je Sunce Liverpula u Londonu,  na otvaranju sezone.

Fudbalska Srbija je izložena neviđenoj  medijskoj torturi. Poklonici državne miljenice, možda nekad i sa stadionom u Surčinu, put je kako javljaju već zavšen, su nokauitani, posle višednevnog bombardovanja lažnim vestima zapaljivim pričama o raketama i kometama što biju gde i l koga stignu, od juče  su ponovo u šoku.

Požar neviđenih razmera je konačno ugašen, a okupacija  hvalospeva  upućenih  “ponosu Srbije”  posle “petardiranja" i evropskog urnisanja Jermena  na “Rajku ” a pre toga  "prženja"  u nacionalnom šampionatu. Seča "pokera" srpskih  “velikana” od  Niša, Lazarevca do Surdulice i Lučana,  je postao smehotresan posle golova u mreži Liverpula, ponosa crno belog sveta na startu engleske Premijer  lige.

Za 90 minuta  Aleksandar Mitrović je samo kako on to samo zna, partizanski, u Londonu strpao  Liverpulu  dva komada. Maleni Fulam je juče   ispustio trenutno jedan od najvećih timova sveta,  moćni Liverupul. Srpski orao  Aleksadndar je u trenu spržio sve imenjake umišljene da poput njega mogu sve u fudbalu.

Mitar partizanski je na otvaranju sezone pokazao zašto je najveći golgeter svih vremena, ne samo Srbije, ostrvskog  Fulama, več i sa potencijalom neslućenih razmera,

Udenuo se srpski orao Mitar partizanski, vrelog 6. avgustovskog dana, na svoj partizanski način, u grb Liverpula.

Spržio je  mrežu najvećeg, silovito i nedobranjivo.

U grbu velikana je liverpulska  ptica, simbol Grada, viđena kao  golub sa maslinovog grančcicom, ali i orao  engleskog kralja Jovana bez Zemlje, osnivača opštine Liverpul 1207. godine. Grb na štitu iznad kojeg je natpis  You'll never walk alone („Nikad nećeh hodati sam“), naslov je himne navijača, ima i dva plamena, simbole  stradanja navijače  na na stadionima Hejsel  i   Hilsbrou.

Simbolike previše, od srpskog orla Mitrogola, sa  dva plamena hica u mrežu nekada plavog, a danas crvenog Liverpula, do   ORLA  u grbu.

Mitrogol je danas tema svih fudbalskih ljudi, posebno  navijača  dva jučeranja rivala, ali i srpskog Partizana, koga bi neko izgleda da ugasi.

Mitar partizanski je  po ko zna koji put  pokazao da je tri svetlosne godine iznad  svakog  Aleksandra.

Neporocenjivo je uticajniji od  od svih što veličaju  uspehe ekipe sa “Rajka”,  i  zvezde poput Bukaria, Kange, Kangve… a odriču danas Bena, a sutra Ivanića i Kataia.

Priča  sa rokom trajanja od Svetog Ilije do Preobraženja, se bliži kraju.

Mitar partizanski je ličnim primerom pokazao  da nema nepobedivih  ni  neprikosnovenih.

Dani istine  su pred  nama.  

Na svim poljima u životu običnih smrtnika, a ima li neko da to nije. Tako će i četvrtak biti dan, velike istine i pobede, da li dobra nad zlom i pošasti, što bi da proguta crno beli svet, videćemo. 

Srce i dušu ne smemo dati onome ko duše nema!

A kako reče Ivo Andrić neka i bude: "Dokle god ima mraka biće i svanuća"