Mонах Роман патријарху Порфирију: Коме сте послушни, Христу или Вучићу? ^Featured

 Иако се монах Роман још у децембру 2022. године обратио патријарху Порфирију, до данас није стигла реакција од СПЦ ни од патрijрха.

Текст писма преносимо у целини.

Коме сте послушни, Христу или Вучићу.  Давно je Ава Памво је рекао да ће се у задња времена епископи плашити моћника и да ће судити према даровима које од њих добијају.

Ви сте монах, а монаху не приличи да буде кукавица. Монах има само крст, небо и молитву. Плачевно ропска послушност према актуелној безбожној власти, мека кичма и савест удобно је то станиште.

Заборавили сте на овај напаћени српски народ, не видите ништа из луксузних аутомобила којима не обитава Дух Свети. Заборавили сте на речи Светог Саве: “Чувајте се латинске јереси“. Ватикан је ментор геноцидних злочина над Србима кроз историју. Чувајте се Срби латина, Европе, Америке, Енглеске, Немачке чак и када вам дарове доносе.

Целивате језуитску руку Папе, како кажете из личних разлога, исто тако сте из личних разлога ћутали док се није огласио Вучић што нам настрана популација долази по децу па од сте се онда огласили и удворнички похвалили Вучића. Ћутите што Центри за социјални рад тргују нашом децом. Што децу лечимо СМС порукама, а безбожна власт финансира изложбу сатанисте Марине Абрамовић, што нам огроман новац иде за прајд параду, што се праве стадиони, да би се баснословно богатили појединци на власти.

Како је тужан призор видети монаха у америчкој амбасади са људима који мрзе Србију, који нам побише децу а и сада их убијају од последица зрачења њихових бомби. Требали сте пре одласка у америчку амбасаду отићи у болницу да се помолите  за децу која болују од канцера и присједините се вапајућем болу њихових родитеља, коју сам и сам прошао, слава Богу за све. Рукујете се са осмехом са америчким амбасадором, који са кизаво љигавим осмехом намеће Србима демонска мерила вредности у име њихове квази демократије.

Из личних разлога ћутите што су извршиоци стали сиротињи за врат, што ратни ветерани живе у беди, што нам отимају Јадар и Рађевину. Наносила се Српкиња црнине да јој ноћ позавиди како каже наш брат у Христу, Меденица. Због тих марама црних и због наших предака којих нисмо достојни, не дајте српску земљу Јадар и Рађевину јер је свака стопа освећена крвљу, знојем и сузама. Кажете не улазе сељаци у цркве и манастире да би оправдали дезертерство од своје савести, а они су их градили и сваки камен својом чистом душом осветили.

Глас цркве је исповедање истине. Ту места дипломатији нема, без обзира на цену, а ви жонглирате богословским терминима и опет ради дезертерства своје савести. Кажу да је послушање осма тајна у монаштву. Коме сте послушни, Христу или Вучићу. Кажу Свети Оци да се иза послушања некада крију страх, кукавичлук и издајство. Издаја духовне и световне власти се представља као вођење мудре екуменистичко евроунијатске политике. Пријатељ вам је Хочевар који једном изјави : “Не можете ви Срби са Светим Савом у Европу“.

 Како ћете целивати икону Царских мученика кад окренусте леђа нашој милој Русији. Владика Николај: “Савест  наша нас приморава да плачемо када Руси плачу и да се радујемо када се Руси радују. Велики је наш дуг према Русији“. Изјависте саучешће принцу Чарлсу, за смрт мајке и бестидно узесте право Божије, те је уведосте у Рајска насеља. Када су нас убијали није се чуо њен глас већ је аминовала бомбардовање Србије. Не изјависте саучешће брату Александру Дугину, верном пријатељу Србије, чије чедо Дарју убише укронацисти.

Ако тражите постојани мир са сотоном, далеко сте од пута којим су прошле уморне ноге светитеља. Свети Јован Златоусти каже: “Лош мир је помирење са злом“. Предадосте наше светиње Римокатолику Стефану као да је то ваша дедовина. А они “осокољени“ одмах кренуше да укину Охридску архиепископију. Већ су оскрнавили наше светиње, правећи од њих хотеле. Прославише аутокефалност у цркви са диџејем Ксенијом и са појединим полу голим дрогираним ,,верницима“.

Не прогоне вас јер свет воли своје. Мученика  Владику Артемија су прогонили, јер није приличило молити се једном Богу у храму а двојици у души, јер онда служимо непомјанику. Расчинисте га, али је његова слава во вјек вјеков.

Заборависте на Ваљевску Грачаницу али ће њена звона звонити у вашој савести, и свих оних што потопише светињу. Не слажем се са неким ставовима монаха Антонија али поштујем  његову борбу за Ваљевску Грачаницу и литије за спас Србије. Никада нисте пришли да га монашки загрлите, али не би га ни нашли, јер је он за вас ,,невидљиви“ човек, као и братија и сестре на литијама.

Правите огромне цркве, али то је само привид за површни поглед. У њима је вера ослабила,  јача је религија богаћења. Црква нису зидови и институције, већ мистично тело Христово, од кога се нису одвојили часни монаси, монахиње и мирјани, већ од вас екумениста новотараца, корона верника, потписника Критског-вучијег сабора (где сте изгубили епископско достојанство), потписника  папског примата у Равени, чланова светског савета цркава.

Поштени људи чаме по затворима јер немају новац да плате казне овог режима, а Владика Пахомије ужива у слободи јер је кривични поступак због доказане педофилије застарео. Али, што је ближи крај једне империје закони су све луђи. Вама као патријарху није богоугодно да боравите у вили у Београду, већ у Пећкој патријаршији делећи муку са својим народом, Србима који нису напустили и чувају свето Косово и Метохију. Монаштво и владике су увек кроз историју били са својим народом. Поставља се  питање онда где је владика Теодосије да дође на барикаде и да подршку овом дивном херојском напаћеном народу. Тај народ чува светиње, чува православље.

Дозволили сте да демонска мудрост змије уђе у школство да би извитоперила психу наше деце, која више не гледају у плаво небо, него у мобилни. Давно сте то знали, али нажалост као по обичају, касно сте се огласили. Многе Србе су сломиле цигарете, јефтино пиће и поједине демонске тв фреквенције које сте ви дозволили. Ми монаси не лебдимо у ваздуху. Сиђите са тог имагинарног облака љубави и покажите дела љубави, помогните овом напаћеном народу, јер без дела мртав дар приносимо господу.

Свети Оци кажу: “Љубав је круна  свих врлина и позивајући се на љубав пре жртве,  подвига пуног зноја, покајања, бесмислено је“. Ваши реформатори православља, сматрају да није битно како ко живи, богословљује и богослужи, само да има љубави. Да ли се ту крије анатемисани Ориген и скривена рехабилитација греха под декларативним фразама о љубави (Архимандрит Карелин). Љубав је светиња коју треба клечећи узимати. Нема је без вере и страха Божијег, који доводи до свеобухватног уздржања, трпљења, наде на Бога и на крају бестрашћа. То је пут ка Трпези Господњој, свадбено рухо покајања  и бола због беде своје и греха који нас разједа. Мислите да се љубав може свести на трпезе љубави, некакво хипи братимљење, на којима ви делите незаслужено ордење Светог Саве.

Седамнаестог септембра на изађосте подржите против пошасти свој народ ни ви, ни свештеници, ни монаштво (част ретким изузецима), нажалост ни опозиција (Господин Јуда је и  либерал и монархист, загонетне боје, сиромашног ума, но речит ). Али мало стадо, монаси, монахиње , свештенство и мирјани изиђоше. Пред Господом и пресветом Богомајком заблисташе владика Акакије, монахиња Алипија, монах Антоније и свештеник Стефан. Опростите монаси, монахиње, свештеници, браћо и сестре чија имена не знам, али Господ зна. И сви се уписаше у вечни незаборав.

Брате Антоније, требали сте у својој беседи за владику Акакија рећи ,, достојан“ а не оптужити га да напада СПЦ са зилотских позиција. Ви се подвизавате на београдском асвалту, а он је сведочио Христа у Новом Стјенику, Појати и Брвнару. Без воде, струје на минус 30 степени, са мати Ефросимија и на силу прогнаним монахињама из манастира од стране агресивних и појединих пијаних свештеника. Није се одвојио он од мистичног тела Христовог, већ од Београдске патријаршије. Зар не знате да постоји и свето непослушање, онима који су непослушни Господу.

Вечна ће бол у срцу и генетском запису Срба бити Јасеновац, а владика Јован Ћулибрк смањује број жртава а ви Порфирије по обичају ћутите да бисте се тајно и јавно волели са Загребом. Имам доста година и саветујем вас са кротошћу и љубављу. Неки ће ово прогласити за осуду и говор мржње. Данас се веома лукаво злоупотребљавају речи Господње “не судите“ да би се озаконило безакоње. Господ није забранио да се изврши морална процена. Не судим ја вама већ ово пишем из љубави према истини. Нека нам Господ молитвама Пресвете Богомајке и свих светих помогао и вама и мени и свим мојим Србима да се покајемо и умилостивимо Господа, јер је покајање најлепши цвет људског поштења. И победимо уз Божју помоћ пошаст америчку, европску и домаћих изрода, која се као тамни облак надвила над Србијом.

Аутор; Монах Роман – Скит Свете српске Анастасије Матејевац, Ниш

НАПОМЕНА: Текст не изражава нужно став уредништва сајта