ROBOTSKA REVOLUCIJA DONOSI DOBRO I LOŠE ! ^Featured

Analiza engleskog ekonomiste Merila Linča nrumoljovo ukazuje da svet  je na pragu četvrte  industrijske revolucije, i u narednih 2o godina pola čovečanstva će se suočiti sa besposlicom, a danas već se činjenicom da su roboti najbolji besplatni  vojnici, radnici,  kućne pomoćnice, šahisti,  a i u svetu sporta mogli bi da  budu iskorišćeni.

U izradi izveštaja na 300 stranica, koji je na uvid dobio britanski Gardien ( The Guardian), korišćeni su podaci istraživanja najuglednijih svetskih univerziteta, a rezultati upozoravaju na dolazak “robotske revolucije”.

Naravno, vrhunski stručnjaci za ekonomske trendove i tehnologiju ne misle da je pred nama pobuna robota nalik priči iz naučne fantastike, već upozoravaju da će roboti učiniti ogromnu količinu poslova zastarelim, pa će se pojaviti ogroman segment radno sposobnog stanovništva bez posla.

Scenario je na pomolu kroz dvadesetak godina,a oko 35% radnika u Ujedinjenom Kraljevstvu i 47% radnika u SAD bi mogao ostati bez svojih poslova.

“Suočeni smo sa novim obrascem, koja će promeniti način života i rada upozoravaju autori i ističu da je brzina tehnoloških inovacija u proteklih nekoliko godina prestala rasti linearno i počela rasti eksponencijalno rekao je za Finansi  Tajms.

"Stvarnost informacione tehnologije je takva da ona napreduje eksponencijalno. Naime, 30 koraka linearno dovode vas do 30, a sa eksponencijalnim rastom 30 koraka dovodi vas do milijarde", u najkraćem je epilog provokativnih ali često tačna predviđanja futuriste Reja Kurcvejla, poput onih da će računar pobediti čoveka u šahu (ostvarilo se) ili da ćemo se voziti u automobilima koji upravljaju sami sobom takođe se ostvaruje..

Njegov kolega futurista Piter Dijamandis istakao je da Kurcvejlova genijalnost ne leži u samim predviđanjima, već u tome što ona predstavljaju "zakon ubrzanog povratka". Taj zakon navodi da "osnovne mere informacione tehnologije slede predvidljive i eksponencijalne putanje".

"Stvarnost informacione tehnologije je takva da ona napreduje eksponencijalno. Naime, 30 koraka linearno dovode vas do 30, a sa eksponencijalnim rastom 30 koraka dovodi vas do milijarde", rekao je za Financial Times.

Sve veće korišćenje robota i veštačke inteligencije pogodilo je sve sektore industrije i postaje i satavni deo  naših života.

Roboti danas mogu raditi gotovo sve poslove niskokvalifikovanih radnika, a u razvoju su i brojni ‘botovi’ koji mogu raditi poslove financijskih analitičara, medicinskih dijagnostičara, pa čak i kreativne poslove poput dizajna, slikarstva ili komponovanja muzike.

Izveštaj Meril Linča  upozorava da će većina nestalih poslova biti poslovi niže i srednje klase, što bi moglo dovesti do daljeg ekonomskog raslojavanja u svetu.

U slučaju najpozitivnijeg scenarija, ljudski rod bi možda konačno mogao ostvariti san ekonomista Džona Majnarda Kina(John Maynard Keynes), koji je 1930. predvidio da ćemo za 100 godina, zahvaljujući tehnologiji, skratiti radnu nedelju  na samo 15 sati, dok bismo ostatak našeg vremena imali za sebe.

No, niti jedan tehnološki napredak sa posledicom rasta efikasnosti proizvodnje nije doneo radnicima blagodet da rade manje za isti novac, jer uvek je da manje radnika radi više za isto radno vreme, a višaj je ostajao bez posla.

Analitičar Endrju Sims (Andrew Simms) upozorava da bi moglo doći do sve veće razlike između ‘gubitnika’ i ‘dobitnika’ nadolazećeg sistama.

“Izloženi smo opasnosti, po prvi put u istoriji, da ćemo stvoriti ogroman broj ljudi čiji rad nije potreban” ,izjavio je za Gardijen.

Roboti mogu zameniti radnike u fabrikama, konobare,finansijske  savetnike,lekare, ratnike...

Robotski automobili danas su u svim medijima, a već unutar par godina bit će na svim putevima. Profesionalni vozači, taksisti, kamiondžije, mašinovcođe, dostavljači, svi bi mogli uskoro biti zameniti veštačkim inteligencijama koje se ne umaraju, ne piju alkohol, ne telefoniraju, i konačno  ne traže mesečnu platu.

Trend započet u 20-om , nastavlja se još većim intenzitetom. U japanskoj autoindustriji, na 10.000 ljudskih radnika već dolazi 1.520 robota, a broj rasta ćebiti intenziviran u nadolazećim godinama.

Prepreka uvođenju robota u industriju do sada je bila visoka cena razvoja specijalizovanih robota za potrebe pojedinih industrija. No, odnedavno se razvijaju roboti “fizakalci opšte prakse”,obučeni za široku paletu poslova, od sastavljanja igračaka do šivenja odeće. Jedan takav robot mogao bi koštati kao godišnja plata jednog radnika, a tak “limeni” bi radio godinama, bez odmora, sna, pauza, pada koncentracije, dakle bez varijacija u kvalitetu obavljenog posla. Meril Linč procenjuje da bi uštede na takvim poslovima mogle doseći i 90% sadašnje cene radne snage.

TOYOTA ULAŽE MILIJARDU DOLARA U ROBOTE I VEŠTAČKU INTELIGENCIJU

Toyota će uložiti milijardu dolara u kompaniju za istraživanje koju će bazirati u Silicijumskoj dolini kako bi razvijala veštaćku inteligenciju i robotiku, kako bi bila ostvarljiva namera proizvođača automobila da bude vodeći na tržištu u segmentu samovozećih automobila i aplikaciji te tehnologije u drugim segmentima, prenosi AP.

Predsednik k Toyote Akio Tojoda kaže da će kompanija početi sa radom u novembru 2016. i da će zaposliti 200 radnika u fabrici pored Univerziteta Stanford.

Planirana investicija biće realizovano u narednih pet godina, a stiže i pored najavljenih 50 milona dolara koje Toyota planira da uloži u istraživanje veštačke inteligencije na univerzitetima Stanford i MIT.

Toyota je već POKAZALA robota osmišljenog za pomaganje starijim osobama, teško bolesnima i osobama u kolicima pri podizanju i nošenju predmeta. Proizvođač automobila takođe je pokazao čovekolike robote koji mogu razgovarati i svirati na muzičkim instrumentima.

Kako bi istakla  ozbiljnost svojih namera, Toyota je na čelo kompanije postavila poznatog stručnjaka za robotiku Džila Prata(Gilla Pratta) koji je prethodno radio na naprednim istraživačkim projektima za američkog ministarstvo obrane.

ROBOTI ZA VEĆINU POSLOVA, PA ČAK I ZA SEKS 

Startup iz San Franciska dizajnirao je robota koji može obavljati sve radnje kao i radnici u restoranima brze hrane. Već postoje roboti konobari, u narednih 20 godina mogli bi raditi u većini  restorana, osim najluksuznijih.Složeni algoritmi u stanju su uzeti u obzir brojne faktore, proučiti vaše navike trošenja i štednje i okrenuti hiljade kombinacija da bi se pronašao optimalni instrument za vašu štednju ili kreditiranje.

Lekari i dijagnostičari roboti samo su prošle godine roboti su operisali oko 570.000 puta. Onkolozi Sloan-Ketering centra za rak u Njujorku već godinama koriste usluge “IBM-ovog‘Watson”’, superračunara koje pomaže u dijagnostici pacijenata. Iako neće u potpunosti eliminisati potrebu za ljudima lekarima, roboti bi mogli obavljati veći deo posla u zdravstvu za koji je trenutno potrebno mnogo stručnog osoblja.

Globalno tržište robota ‘ličnih asistenata’  za starije i osobe sa invaliditetom Meril Linč procenjuje da će narasti na 17 milijardi dolara samo u sledećih pet godina, podstaknuto sve starijim stanovnicima u razvijenom svetu.

Roboti "beli anđeli mira"

Glabalisti već koriste robote za ratovanje i uvođenje "reda i mira " na prodručjima gde je potrebna njihova reakcija kao zaštitnika  i "belih anđela" mira !

ROBOTI OVLADALI ŠAHOM, NAMEĆU SE U SPORTU, A NEKI IH VIDE I U SEKSU

Da roboti  pobeđuju za šahosvkom tablom svetske šampione već je poznato, ali njhovi tvorci ih sve više  "guraju" u svet sporta. Hoće li pobeđivati, fudbalere, košarakaše, odbojkaše, ragbiste, skijaše, plivače, ilote u bolidima Formule jedan, GP formule na dva točka ... nadamo se da neće dobiti priliku da i to rade. Neka ostane nešto i ljudima, PA I ONO SVOJETSTVENO ŽIVIM BIĆIMA, SEKS  !

JAPANCI ZAKORAČILI U BUDUĆNOST PRE SVIH

ROBOTI će do 2025. godine kao nova radna snaga zameniti 3,5 miliona ljudi u Japanu, kao posledicom smanjenja nataliteta. Do 2030. godine radna snaga Japana biće smanjena za 16 posto, a staro stanovništvo biće sve brojnije što, naravno, zabrinjava vlasti koje se još bore sa imigracijom stanovništva, a što vlast ne odobrava, preneo je Rojteres.

Čelnici fondacije Mašin industri memori( Machine Industry Memorial) uvereni su da će roboti popuniti poslove poput mikro kapsula koje će služiti za otkrivanje fizičkih povreda ili će služiti kao najmoderniji usisivači.

U fondaciji napominju da cilj robotike nije da zameni jedno radno mesto jednim robotom već se uz pomoć robotike čovek dobije slobodno vreme za nešto bitnije. Uz pomoć robota zaduženih da nadgledaju zdravlje starijih lica japanska Vlada bi do 2025. godine mogla uštedeti 21 milijardu američkih dolara, stavljaanjem u drugi plan klasičnu bolničku negu.

Prosek uštede vremena radom robota u domaćinstvu je 1 sat dnevno. Roboti bi čuvali decu,što je kraajnje diskutabilno, brinuli oko starijih lica , a čitali bi i knjige naglas.

Japan se bori sA natalitetom, prosečno se rađa 1,3 dece na jednu ženu što je daleko ispod minimuma potrebnog za održavanje populacije, a vlasti procenjuju da će do 2055. godine čak 40 posto stanovništva biti starije od 65 godina. TAKAO KOBAJAŠI , jedan od istraživača, zaključio je: "Da bi koristili robote, ljudi to prvo treba da žele".