Oktobar pored oobičajeno najprljavije politike, obeležavaju i (ne)sportske senzacije.  Srbiju i Piksija „dvojkom“  je na „Rajku“ odveo na EP Aleksandar Mitrović. Novom „trojkom“ pa „dvojkom“ u dresu lidera šampionata Saudijske Arabije Al Hilala,  zasenio najmoćnije na planeti: Isis, Ciu, Kgb-Fsb-a, Mss, Raw, Asis, mi-6, Bnd, Mosad...

Šala na stranu, Mitar je odositinski fudbalski anđeo, ali „mali" poput Aleksandra  znaju da šokiraju velike.

Decenijsku senzaciju u poslednjoj dekadi oktobra priredila su dva „mala-velika“ KLUBA. Najpre je po svim parametrima osporavani i izudarani Metalac, našpanovan kao nikad  u 21. veku „počistio“, po svemu viđenom, najbolji klub Aba-2 lige, subotički Spartak.

U trijumfu Metalca briljirali su neuhvatljivi-leteći Marko Bajić, NBA izdanjem tridesetpetogidišnji Sava Lešić i omaleni crni panter Amerikanac Daj Keni. Predvođen posle Željka Obradovića najboljim trenerom u Srbiji Vladimirom Đokićem Spartak je u Valjevu dobio šampitu u lice.

 Za još veću senzaciju pobrinula se pink Mega „rušenjem“ Partizana, autokošem, u poslednjoj  stotinki meča, da li definitivno promašajem  crno belih, Uroša Trifunovića.  Ne treba zaboraviti da je FMP-1 položio oružje „tek“ 38. put uzatopno protiv preimovanog  FMP-a 2, „razigrane“ Crvene zvezde, sa novim trenerom Grkom Joanisom Sferopulosom. Pobeda nije pokrila već odavno uočene slabosti i rupe i igri tima „projektovanog“ na ružičastoj tv za fajnal for  u Berlinu, maja 2024. Odletela je glava Dušku Ivanoviću posle 3  šamarčine u Evroligi, a "miriše" da Grk Sferopulus neće kititi jelku u Srbiji.

U svetu košarke za "malenu" senzaciju pobrinuo se valjevski Metalac.

U svom Valjevu pred najviše gledalaca, u odnosu  na sve druge terene u 4. kolu KLS je briljirao protiv lidera ABA-2 lige.

U hali sportova 15.sepetmbar bilo je oko 500 gledalaca, koliko i  u  N.Pazaru i Čajetini, ali duplo manje u odnosu na „košarkašku“ Be ligašku  Loznicu, gde je igra pod obručima iako u „kolevci“, u naletu sa rukometom, pored "uspavanih"  fudbala u boksa.

Metalac je nemoguću misiju okončao  pobedom za najavu da može više od puke borbe za opstanak. Kako se Metalac,  nemoćno pile, pre samo sedam dana u SPENS-u preobrazio u simbol mudrosti, pobede i slobode – sokola, ima objašnjenja.

 Subotički „golubovi“ bezobrazno samouvereni su „klkucnuti“. U nestvarnoj partiji ni „guštera“ ni  „poskoka“ srušili su ih "sokolovi".

Preobraženi konačno u svoju bit, i stvarnost  Povlensko–Medvedničko-Jablaničko-Maljensko-Suvoborski „Sokolovi“  su  na Kolubari u hramu košarke, gde se radi na uzaludnom pokušaju brisanja imena „15.septembar“, oslobođeni okova straha, sokolovi su poleteli u svetlost nebeskog plavetnila.

Posrtnaje u prvom kvartalu nije negoveštavalo grandiozni trijumf. Oslobođeni predrasuda i treme, što je normalno pred kakvu su aždaju izašli, mudro vođeni valjevski sokolovi su „okrenuli igricu“.

 Posle minus -3 u prvih 10 minuta „rafalom duge devetke“ do poluvremena su „upucali“ +6(43:37). Na krilima trija Bajić-Daj Keni-Lešić Metalac je „olešio“ rivala. Okrenuti šutu za tri, subotički „plavi golubovi“ su po scenariju Andegraunda „ćorcima iz tenka“ srljali, i tonuli sve dublje u „živo blato“.  Sve su radili pogrešno. Od 24 promašene trojke, iz 31 pokušaja, do bezidejne igre, i neverovatne inertnosti, zbunjenosti, ma odgovornosti prema poslu, iako realno boljih 12, od sedmorice veličanstvenih Metalca, su dobili šamarčinu!

  U  ludoj subotnjoj utakmici, izgubili su što ni u snu nisu sanjali, ali na sreću u subotičkom klubu, klmulni postulati su odgovornost i posvećenost. Za neke će poraz u Valjevu biti poslednja opomena pred, zna se već šta.

Minimalni višak indeksnih poena Sparatka((86:84) su samo puka uteha Subotičanima.

 Pored pomenute trojke sivih sokolova, Metalac su ka pobedi iz snova vodili, drugi Amerikanac Lajons, Filip Đuran, u fazi „buđenja“, momak širokog osmeha, uvek kad treba kremen kamen, soko bre, kad je najvažnije bez promašuja Stefan Sinovec. Ne smeju se zaboraviti na papiru „neuspešni“ ali daće Bog, stićiće nova potvrda da su pravi, a jesu, Miloš Grubor, i Novozelenđanin Kuk, zatim Popović možda i „pit bul“ Janković.

Najveći ovosezonski plen valjevski sokolovi su već ulovili. Treba nastaviti, ali i čuvati se i posledica previskog leta, jer u visinama vreba opasnost.

Kad se najmanje nadaš, munja i grom ošinu i sprže krila sokolu.

 Tokom junsko-oktobarskog igrokaza, iz rolerkostera, iako „vezani“ putnici su leteli u nebo, kao jesenje lišće na vrelom vetru. Bilo ne ponovilo se, ali karakter "upravnog odbora" je nepredvidiv, ne zna se šta nosi dan, a šta noć.  

Sticajem (pre)srećnih okolnosti u sred Valjeva za sve Valjevke i Valjevce jeedinstvenog i neponovljivog Grada,  desio se vanvremenski susret prijatelja. Čovek koji je košarkom zaludeo Valjevo i Jugoslaviju, mogao je i šire, ali nije hteo, Branko Kovačević velemajstor igre pod obručima, slikama je "teleportovao" nestvarnu lepotu duša svojih prijatelja u stvarnost. Ispred ruine, zgrade nekada ponosa Grada Radio Valjeva i spomenika muzi srpskog pesništva Desanki, priređena je izložba. Nazvana je "prijatellji", Četkicom i bojama,  rukom  zlatne desnice oslikani su  portreti prijatelja. 

Sinoć je Branko ponovo, pred valjevskom publikom, ali na jedan nov do sada nikada viđen način, potvrdio zašto je i danas vanzemaljac.

Valjevke i Valjevci, porodica i brojni prijatelji videli su nestvarne portrete kapitena, nekada koš mašine, a zauvek slikara umetnika. Na svoj način Branko je oslikao i pokazao samo 14 prijatelja.

Od svih malo je reći prelepo oslikanih, subjektivno dominanat je Zoćin portret. Po mom skromnom mišljenu fascinantna je Zoćin izraz. Otkriva najfamozniji, najintrigantiji najtajanstevniju, najmoćniji i najtananiji odraz duha.

Topao, iskren i moćan  Zoćin osmeha, doziran šarmom neodoljivog n šmekera, oslikava karakter i snagu Kovačevića, lepotu srca i toplinu duše sestre Ljije, ćerke, sestričina, bratića, samog Branka i unuke Irine, koja je u društvu dede i otvorila  izložbu.

Sinoć, viđeni na slikarskom platnu, još 13 prijatelja, su veličanstevni,  bajkoviti, i moćni.

U Metalcu i Crvenoj zvezdi Branko Kovačević je nosio na dresu broj 14.

Ma šta ko mislio, sa ove distance, usudiću se da kažem da je Zvezda bila promašaj karijere. 

Ali ljubav je slepa. Koliko sportske radosti Branko je doneo  Valjevu  za decenijku igranja, ne može se izmeriti. Defincija "čovek tim" svi su govorili.  Luka Stančić je san pretvorio u javu.

Sa bratom Zoranom-Zoćom, Kelom, Vojom Koskom, Dulom-mečkom, Marjanom, Rajkom, Počekom, Mićom, Đurom, Kepcom, Dragim... Branko je Valjevu doneo poštovanje i slavu. Grad je postao centar sveta!

A Branko se posle vojske odlučio za klub sa Malog Kalemegdana, gde je igrao i bio, kao i u Metalcu kapiten PET prvoligaških sezona. I danas bole događaji u sezoni 1983-84.  Zvezda je častila Cibonu titulom, a u Kupu  Koraća,  Branko je u polufinalu ubacio rekodrnih 34 koša Saragasi. U pariskom finalu Ranko Žeravica  je napravio pićvajz. Promešao karte, i Branko je odigrao samo  9 minuta u katastrofi 73-97, a svih 5 šuteva promašio. Sa 33 leta je dočekao da budu uvedene uvedene trojke. Artiljerac i to najdalekometniji bio je neumoljiv. Po košarkačkim kanonima bek-krilo poigravao se sa rivalima. U duetu sa Peterom Vilfanon, znao da ubaci više poena od svih igrača protivničkog tima, u povratku "zmajčeka" u elitu YU košarke. Igrao je do 1986. godine u Olimpiji. Pedantni statističari su brojali Brankove koševe. U  Prvoj saveznoj ligi ubacio je 4.808 poena, sa prosekom od 17,5 po meču.

Ne sumnjam da će se većina  Brankovih "prijletelja"  naći u muzeju valjevskog  sporta.  To je siguran sam ključni  korak u misije Voje Mađara -Merlina što čuva bajku sporta i sportiste Valjeva od zaborava.

A na Branku je obaveza, mala, a za nas bezmerno značajna. MALO pažnje i energije trebalo bi da usmeri, na  danas ponovo razbucani Metalac. Sitnica, dovoljna je i reč, vanzemaljca, ali korist i radost će biti nemerljivi. A to život znači, Metalcu, i  svim Valjevkama i Valjevcima.

Za kraj samo tri reči, Hvala, bravo Branko!