U Jajcu je odlučeno da se budućoj Jugoslaviji pripoje južnoslovenske teritorije, ostale na kraju Prvog svetskog rata u sastavu Italije (Istra, Zadar, Slovenačko primorje, Julijska krajina i druge.
Doneta je i odluka o formiranju Nacionalnog komiteta oslobođenja Jugoslavije NKOJ sa svojstvom vlade. Oduzeta su zakonska prava jugoslovenskoj vladi u izbeglištvu, i zabranjen je povratak u zemlju kralju Petru II Karađorđeviću.
AVNOJ je uveo naziv maršala Jugoslavije i dodelio ga partizanskom vrhovnom komandantu Josipu Brozu Titu, kao i funkciju predsednika “prve vlade” nove Jugoslavije poverena je Titu.
Posle završetka rata, od 1945. godine, 29. novembar proslavljan je kao Dan Republike i bio najveći praznik u SFRJ, pored 1. i 2. januara (Nova godina), 1. i 2. maj (Praznik rada), 9. maja (Dan pobede nad fašizmom) i 4. jula (Dan borca).
Prema Zakonu o državnim praznicima, 29.novembra održavane su svečane akademije u glavnim gradovima republika bivše države, uz počasne plotune. Od 1964. godine ustanovljena je i nagrada AVNOJ-a.
Dolaskom žute pošasti 29.novembar je poslednji put u Srbiji obeležen 2001. godine, da bi ga Skupština Savezne Republike Jugoslavije, SRJ ukinula 14. novembra 2002.godine.
Do 1997. godine, 29. novembar je slavljen kao dan sećanja na Drugo zasedanje AVNOJ-a, ali je od tada počeo da se praznuje kao dan kada je 1945. Jugoslavija i formalno prestala da bude monarhija i postala republika.
Na Dan Republike Svaki pioniri su dobijale plavu ili belu kapu (titovku), i crvenu pionirsku maramu, pionirsku knjižicu.
Većini nekadašnjih pionira i danas pamti stihove “Svečanog pionirskog obećanja”:
Danas, kada postajem pionir
Dajem časnu pionirsku riječ:
Da ću marljivo učiti i raditi
I biti veran i dobar drug;
Da ću voljeti našu samoupravnu domovinu
Socijalističku Federativnu Republiku Jugoslaviju
Da ću razvijati bratstvo i jedinstvo
I ideje za koje se borio Tito;
Da ću ceniti sve ljude sveta
koji žele slobodu i mir!
“Šangajke” su pored plavih školskih bluza i kecelja za učenice sa belim kragnama bile simbol, jednakosti. Mladi su bili slobodni, družili su se, voleli su svoju otadžbinu, bez zlobe i pakosti, ne sluteći šta ih čeka. Danas su retki i dalje zajedno, a rastureni svuda po svetu u svojim staništima sećaju se rado detinjstva, i svoje bezbrižne mladosti.
"Hvala bivšoj otadžbini, sada kada sam u materini, na sretnom i bezbrižnom detinjstvu", napisao je čovek iz inostranstva o sećanjima na Dan Republike
Zamena značenja usledila zbog kritike zbog što je tadašnja Savezna Republika Jugoslavija nastavila da obeleževa praznik nepostojeće države ” federacije šest republika” pocepanih 1991. godine. U oktobru 2007. godine Skupština Srbije usvojila je izmene Zakona o državnim praznicima, i ukinula prethodni zakon SRJ.
Dan pobede je i dalje praznik u Srbiji, ali se obeležava radno.