Pre četvrt veka 11.avgusta 1999. u godini tek okončanog zločinačkog bombardovanja SR Jugoslavije, godini zla, u mraku pred svitanje i danu obeleženog pomračanjem Sunca, deo beskrajne svetlosti postao je Jovan Pimić, uspešni rukovodilac u UNIP-u, u to vreme predsednik valjevskog FK ZSK.

Porodica, sportisti, ljudi  od morala i integriteta, najbiliži, prijatelji, novinari, poštovaoci, a bilo je i "ubačenih" elemenata da provere motive okupljanja, prisetiše se vremena kada su i kako su se hrabri, posvećeni, istrajni i nesalomivi  neustrašivo borili za fudbal.

D Aratnjan - vanvremenski  Jova Pimić prvi od četiri musketara, pored Atosa i Portosa i Aramisa, reinkarnacije u Ducija Žerajića, Miška Ratkovića, Lasketa-Lazića, a i najbližeg mu kuma Gorana iz "Živinarstva", je musketarski  vojevao i pobeđivao.

"Jedan za sve svi za jednoga"  musketarski slogan, bio je putokaz kako pobediti protivnike gde god da su.

Zlokučanci su bili u zenitu fudbalske moći, između ostalog oslonjeni na najharizmatičnijeg od svih ljudi iz kraja, svetskog, na našeg, Mišu Pavića. 

U trenutku dok se spremao napad na Prvu ligu, sa terena  iznad jezera tople vode, nazirala se izgradnja  otvorenog i zatvorenog bazena na mestu danas samo pomoćnog terena na Senjaku, zla kog je učinila svoje. Odustalo se najpre od bazena, jer zabrinuti kaplar je  plašio sudbine SRC Petnica, i mogućeg "gašenja". A zla kob, novi pritisak i briga hoće li stadion ispuniti uslove FSS, bili su posldnji, na žalost kobni stres.  

Jova je otišao sa Senjaka u sredu uveče, u četvrtak je već bio deo svetlosti.

Dočekao je četvrtak, ali ne i jutro. Pred zoru je postao deo beskrajne svetlosti.

Čovek, ljudina, nežan suprug,  kakav tek supreg i otac Ace i Tanje, fanatik u svetu sporta kakav se ne rađa, živi!

Jovan je posle prljave igre sa ubačenim "kapetančičem  od Ducija Žerajića preuzeo mesto  predsednika  FK ZSK.

  "Kaplar" je naravno vukao konce iz senke, o svemu je dobijao informacije od  vernog tastera,  lica što danas kad se igra fudbal na Senjaku sedi bez lisica na rukama, u mermernoj zgradi preko puta barske pruge.

U proceni mogućnosti i snage ambicioznog Jovana Pimića, presudila je "kaplarova loša preocena. Bila je to jedna u kobnih grešaka bez kraja.

JOvan Pimič se nije da,  iako je predhodno usledio prekid izgradnje SPC Arena sa zatvorenim olimpijskim bazenom, predaja Lasti svega u vlasnuštvu stare dobre Strele, sa sve novom autobuskom stanicom, pljačkaškim privatizacijama  MK UZOR, REMONTA...  

Jovan se otrgao kontroli, i u pravom smislu reči preuzeo FK ZSK.

Kruna decenijskog rađanja terena ne Senjaku, od kopanja panjeva, i čiščenja šikare, bilo je rađanja modernog fudbalskog stadiona i kluba visokih  drugoligaških  dometa.

ZSK je sa "blatuše iza  Remonta, početkom devedesetih prošlog veka  "uskočio" na novoizgrađeni stadion na Senjaku. Građen je na delu nekada valjevskog hipodroma. Usledio je, brzinom svetlosti, uzlet ZSK-a. Pretekao je  za kratko vreme čak i "Staru damu" iz Parka Pećina.

Ko zna koji bi dometi ZSK-a bili, da se  nije desio tog kobnog četvrtka odlazak najvećeg od svih.

Epilog je bio očekivan, neizbežni sunovrat, jer  Bog je tako hteo.

Jovan Pimić je bio  poseban i drugačiji od svih.

Nikada nije  klonuo  duhom, duboko svestan težine trenutka, prepun vere bez straha je išao napred, tražeći samo snagu od Boga da ostvari zamišljeno.

Bog je očigledno sve prepoznao i shvatio da svom vernom Jovanu nije mesto u okruženju lažnih oficira, pododficira i kaplara, i drugih gnjida.

Poveo ga je u najsvetiju svetlost.

Da li na nama najsvetiji crno beli Jug, na Istok ili Zapad,  na Sever sigurno nije, samo Bog i Jova znaju.
Iako nije, a jeste, i posle četvrt veka  najverniji drug “Jedan za sve – svi za jednoga” je sa nama. Čuvamo ga u srcima i i Jova živi.

Ovog 11.avgusta na Senjaku su deca igrala fudbal, a i momci iz poslednje generacije, iz vremena kada  ZSK harao Srbijom.

Bio je i Jova, gledao nas je iz nebeske svetlosti sa Miškom i Ducijem.

Neka nam oprosti ako baš sve nije bilo po njegovoj zamisli. Poštovanja i ljubavi sigurno nije manjkalo.

Jova Pimić živi, u srcima  najbližih od unuka dva Jovana, Maše, Ace, Tanje, do svih nas koji si mo znali ko je, i kakav je čovek bio!