Na Balkanskom prvenstvu U-15 u rvanju grčko-rimskim stilom. Srbija je nastupila sa  36 takmičara i osvojila 16 medalja, 5 zlatnih, 1 srebrnu i 10 bronzi. Među osvajačima medalja je član RK Mladost  Uroš Kojić. Valjevac je osvojio je bronzanu medalju!

Najuspšeniji su bili mladi rvači zrenjaniskog Proletera, osvoljili su  su 2 zlata i jedno srebro, i to: pionir Stevan Kojić(do 85kg), kadet(do17 godina) Branko Đukić(do 80kg). Sa zlatom se vraćaju pionirka iz šabačkog Viteza Ivana Gajić(do 50kg),  kadetkinja Crvene zvezde Maša Perović(do 65kg) i kadet iz Sente Antal Vamoš(do 71kg). Srebro je pripalo Marku Supiću (do 100kg) iz Proletera.

Osvajači bronzanih medalja su: Balaž Ujhelji(Poitisje), Lazar Dedić iz somborskog  Sokola, Uroš Kojić(Mladost), Dušan Stokić i Milan Vukobratović (kadet) iz beogradskog Radničkog. U ženskoj konkurenciji  do bronze Milica Sekulović (Dinamo Pančevo), Jana Petrović(C.zvezda), Evelin Ujhelji (Potisje) i Emilija Jakovljević(Kragujevac).

Ekipno Srbija je osvojila bronzu u konkurenciji kadetkinja.

Kojić je zahvaljujući povoljnom žrebu  u četvrtfinalu lako stigao do pobede u meču  sa rivalom iz  Hrvatske. U  polufinalu ga je pobedio novi  prvak Evrope, predstavnik Bugarske.

U meču za  bronzu Moldavac je do završnice imao  vodjstvo od 7:4, ali  Uroševa  volja I želja za pobedom su presudili. Kojić je atraktivnim bacanjem, osvojio 4 poena, stigao do velikog preokreta, za konačnih  8:7, i  trijumf za  medalju.

„Velika je radost i uspeh za Rvački klub „Mladost“. Kojić je pokazao samo deo svojih mogućnostia, a nedalja je došla posle napornih treninga, i ogromnih odricanja. U 2020.  Kojić je bio  više  od  4 meseca na kampovima, što je  mnogo doprinelo uspehu. Svi smo jako ponosni, na Uroša, ali ovo je tek početak,“ presrećan je Kojićev trener Darko Pantelić.

Foto: Javad Parsa/NTB Na KRSTOVDAN dan neizmerne  ljudskosti, ljubavi, poštovanja i posvećenosti DESILA SE  košarkaška I fudbalska pobeda za  beskrajnu radost.

Razbi nebo, istinska gromčina,  za tren sprži strašni osećaj lošeg života u  pokradenoj, bolje rečeno opustošenoj  zemlji, obsimišljenih vrednosti. Sve  u cilju priklanjanja ”evropskim vrednostima.

A ta toliko pominjana evropska vrednost je i pored ludačkog batinanja, spolja i iznutra reprezentativni srpski fudbal bljesnu i zasene lažni sjaj svemoćnih i do zla boga iskvarenih zakletih poklonika demokratije.

Otrže boćji sin Piksi fudbal  iz kandži Frankeštajna što ga nemilosrdno kida više od jedne decenije.

Skočio bio i večeras nebitni bitni sluga, lice sa poternice,  sa svojim potrčcima da skine “glavu“ Piksiju. Uvaljan u sopstveni nus proizvod, izbušen Aleksandrovim i Mitrovim gromovima ućutkan je. Smrdi, u nadi da će ga, ako ne zajedno Sava i Dunav, od zla i pakosti oprati  septembarske  i oktobarske kiše što stižu.

Bez neviđenog i (ne) pričitanog papira, nebeskim umećem i golgeterskim instiktom, pojačani decom sa tribina na “Rajku” Srbi su pre samo tri dana  “četvorkom” srušila prvo od tri  Skandinavska kraljevstva, Švedsku.

Dokazali su da je moguće pobediti i one sa  najvišim  standardom života.

U Švedskoj je sve podređeno deci,  od zabavišta za svu decu, nastave,   besplatnog školovanje, plus dečji dodatak za svako dete. Svi u Švedskoj imaju zdravstvenu pomoć iako ne rade, a penzija sledi čim se napuni 65 godina života.

I takav "Švedski sto" počisti  glavom i nogom  Aleksandar Veliki.

Foto: Javad Parsa/NTB Mitrović "SAMO" tri puta sabi u crnu zemlju do zuba naoružane vikinge sekirama i mačevima, sa  rogovina na šlemu, Na kraju Saša Lukić haubicom raznese  u paramparčad brod švedskih vikinga.

Samo tri dana kasnije, posle švedskih na red dođe druga skandinavska kraljevina, Norveška. A tamo fudbal u službi politike, sa sve predsednicom  saveza Lisom Klavens, u poziciji moći, svom vikingu Matijasu Normanu  spakova zabranu. Momak je otišao u Rusiju u Rostov da radi ono što najble zna u žuvotu i odmah je dobio zabranu nastupa za norveške vikinge. Večeras nije, a sutra videćemo.

 I bez  Normana ratoborni, i uporni crveni vikinzi, sa nadzvučnim Holandom, su pretili pred večerašnji  okršaj u  hladnom  Oslu,  najavljujući  pobedu i prvo mesto.

Udario junaka na junaka, ali srpski čudotvorci  su pokazali ko je ponovo sila fudbaska.

Mudri, kreativni, vešti, nadahnuti i vešti sa dva torpeda, prvi delo  Mitrovića, za jubilej 50+ u 76-om nastupu, i drugi silnog Dušana Vlahovića,   poslaše vikinge na dno Oslovskog fjorda. Orden za trijumf nosi Strahinja Pavlović, zadnoj liniji odbrane gospod bog.

Foto: Javad Parsa/NTB A šta tek reći za blago iz Verone Ivana Ilića, što u Oslu zaseni svojom krivicom odsutnig SMS, ali je tu bio "kec" na golu da nadomesti odsutvo brata.

Foto: Javad Parsa/NTB Za Dušana Tadića, nadimak Silni, potvrđuje ko je vođa i idejni pokretač svega na terenu.

Foto: Javad Parsa/NTB Kostić, Živković odlični, a mogu više. Ostali taman toliko dobri da se već pomenuta mega zvezda Holana, pa Meling, Edegor, Berge, Sorlot, Pedersen, aduti Stole Solbakena nisu ni videli. 

 Ponovo su Piksijevi ratnici obradovali naciju plasmanomu elitnu diviziju Lige nacija, drugi šešir u kvalifikacijama za EP 2024.

Novi ispit je svetska smotri u Kataru. Nije pretenciozno, da smemo da se nadamo da Piksijeve srpske vanzemaljce gledamo u 18.decembra, jer ovo čudo odvano ne videsmo. Za početak  Brazil, Kamerun i Švajcarska, nisu vikinzi, ali nek vide šta će.

Na Krstovdan videsmo i veličanstvenu pobedu srpskih košarkašica na  SP u Australiji. Srpkinje su srušile moćnu Francusku, ali  zlo i napoako napravi FIBA.

Foto: kss Francuska sa Valjevkom po ocu Bojanom Tadićem, Anom je  potvdrila visoki kvalitet ali su trikolorke samo da čestitaju Srpkinjama na pobedi. Usledilo je ponižavanje  Srbije za zelenim stolom.

“Novo pravilo” FIBE pokazalo je svu bezočnost krovne organizacije, drske da ne poštuje rezultat na terenu,  već da izmišlja i radi ono što ne sme.  Žrebom su određivani   pojedini parovi  u četvtfinalu.

Očekivano, žreb nije bio saveznik srpskih  heriona, jer je umesto kako praviila nalažu, da slabije plasirani  tim igra sa bolje plaisranim, neko smislio  novo pravilo, žreb!?

Francuska će u četvrtak umesto sa Amerikom voljom žreba igrati sa  Kinom a Srbija,  bolja  od Francuske u grupi, sa  Amerikankama.

FIBA  je ponovo poklekla pred interesima moćnih.

U organizaciji klupskih  takmičenja  je tri svetlosne godine iza Evrolige, pa čak i  Evrokupa.

Sa Dejanom  Bodirigom na čelu Evrolige  očekuje nas nešto novo od 7. oktobra, sigurno bolje, od svega viđenog u protekle 22 godine. U eri Đordia Bertomeua španski klubovi su   preko svake mere favorizovani.  Barselonu i Real, potpomognuti Fenerbahčeom, i Anadolu Efesom  proteklog leta su nadglasami.  CSKA, PANATINAIKOS, OLIMPIJAKOS, ŽALGIRIS, MAKABI  OLIMPIJA-ARMANI su odlučili da Dejan Bodiroga vodi Evroligu.

Dobre stvari se dešavaju, izgleda samo u sportu i pored neverovatnog upliva politike, do te mere ogoljenje da pojedini srpski sportski radnici javno ukazuju na mahinacije u sportu. Politikanstvo je zaštićeno, jer  reakcije nema. Očigledna nemeštaljka prijavljena i UEFI u Čačku na utakmici   Treće lige, gradskih rivala: Borac- Polet(Ljubić)  je nešto sasvim normalno u klupskom srpskom fudbalu.

Događaji u Partizanu i raskol  medju lošim  “igračima istog tima” su paravan za krah "komšinice" u minusu 50 već upisanih milki. Lova nije problem, koliki je novi talas promašenih pojačanja. Jedan Dijabate je okrenuo točak sreće. Otpisani su probuđeni a ljubimica je na "aparatima".Valja to samo sakriti, i po svaku cenu rušiti Humsku.

 U očekivanju nove političke snage, odnosno prepakivanja  lopovluka u novu  ukrasnu šarenu lažu, što reče gospođa Dragica, ne supruga Tome grobara, već Vrščanka, neuropsijatar  dr Stanojević, “prvorđenom” je palo na pamet da stvori “čistu političku snagu, “resetovanjem” sadašnje u  ruiniranoj državi.

Posle decenijske bezočne pljačke,  visoko pozicionirani čankolisci treba da budu zamenjeni na političkoj sceni novim “patriotama” u “službi odtadžbine”

“Krivce” iz bivše vlasti čeka, toliko puta viđeni  medijski linč, a ličnu odgovornost će pojesti skakavci, kao i do sada.

Možda i ne bude baš tako. Scenario  i Trojanski konji su pred nama. A kao i uvek poslednja će biti reč naroda, da li kao i do sada “upecanog” u obećanja Barona  Minhauzena..