“FRANKOVA”SE PONOVO PIJE U VALJEVU ^Featured

Drugog dana marta 2015. izabranici Vladimira Đokića nadvisili  su   Cibonu za poen i 12. pobedu u premijernoj sezoni ABA lige,samo geografski sličnom rangu takmičenja viđenog pre toga od 1979. 35 puta i posle ispadanja Metalca, i šest nezaboravnih sezona, još samo 10 puta.

Kosmos je odredio da scenario bude sličan onom iz 1979. samo što su rivali zamenili uloge.

Metalac je  1978. kao sinoć Cibona imao vođstvo, smešila mu se pobeda posle vođstva od 11 razlike, ali su cibosi preokrenuli i pobedili najavljujući završetak nestvarne priče najveće generacije valjevskih košarkaša od najjače lige u Evropi.

U Valjevu je 2.marta 2015. situacija bila  identična onoj iz 1978. ali su rivali samo zameniili uloge. Metalac je poveo 2:0, a Cibona stigla do 45:33!

Izjednačenje na 50:50, i 60:60 najavljivalo je novembarski scenario iz 2014.viđen u  zagrebačkom Domu sportova. i produžetak jer je Cibona dostigla munus pet(61:66),posle dvojke i trojke Tomislava Gabrića, imala napad za pobedu..

Međutim Nemanja Protić, valjevski košarkaški Vladika je sa linije slobodnih bacanja odredio je sudbinu meča, pogodivši samo jednom u metu.

Ilijevski je šut za pobedu pretvorio u poraz, za utehu statistički po indeksu uspešnosti i skoku 67:54, i 43:33 bolje Cibone.

Ali Marko Ljubičić, Protić, Jevtović,, Vraneš, Malešević i opet Marko i to Jošilo

ispili su “Frankovu” za 12. radost i nastavak trke za izlazak u Evropu, još važnije gradnju valjevske Arene ma koliko se to kosilo sa dnevnom politikom i onih spremnih isključivo da obećaju i ništa više.

Marko Ljubičić je i dalje u Metalac Farmakomu, iako su ga u poslednjoj nedelji februara “dobro obavešteni” registrovali za MZT,

Amerikanac stiže!

. Dobro došao, a hoće li igrati zavisi isključivo od njega.

Još nekoliko važnih detalja sa utakmice Metalac Farmakom  Cibona  vredni su pažnje.

Nesuđeno pojaćanje  Metalca te 1978/9. Nikola Plećaš, uskratili su mu  pravo da igra: magovi jugoslovenske košarke tog vremena Šaper, Popović, Stanković... nikada nije zaboravljen u Valjevu.

Izostalo je skandiranje “Nikola sveti” sedokosom “brki” . Uspomena i više od toga je poklon ikona Presvete Bogorodice čuvaće i krasiti dom Plećaša u Zagrebu, i ostaće  trajna veza Nikole Plećaša sa Valjevom.

Većina prisutnih nije znala da ima čast da pozdravi jednog od košarkaških bogova SFRJ, čijeg imena i dresa nema pored Draženovog, Andre Knega i Mihovila Nakića, u zagrebačkom Domu sportova, jer Nikola Plećaš ipak nije “njihov” već zaboravljeni Jugosloven i i nikad voljeni Srbin iz Like, miljenik takođe Ličanke Jovanke Broz, prvi put ovenčan slavom 1970.posle osvajanja titule šampiona sveta u baš tom “omraženom” plavom dresu Jugoslavije.

Za nesebično davanje Valjevu i valjevskoj košarci pored grmljavine sa tribina “Đukanović Boško” profesoru je uručeno priznanje najboljeg sportskog radnika Valjeva u 2014.

I konačno ponovo da konstatujem “Frankova” se ponovo rado popije u gradu na Kolubari.