Britanski Visoki sud je 7.juna  odbacio je njegovu žalbu na izručenje, uloženu  još u junu 2022. godine, a podsečamo da je Britanski Visoki sud je doneo odluku o izručenju Džulijana Asanža Sjedinjenim Američkim Državama zbog objavljivanja poverljivih dokumenata.

Stela Asanž supruga  Džulijana Asanža, je sa timom advokata  uputiti novu žalbu, sa zahetvom da  on bio saslušan pred novim sudijama.

Osnivaču Vikiliksa  žalba je jedina šansa, a konačnu odluku donosi Vlada Velike Britanije.

Kazna od 175 godina zatvora koja preti novinaru dala je povod za zabrinutost porodice i poštovalaca Džulijana, a  Asanžov otac Džon Šipton rekao je da su osnove njegovog sina za novo saslušanje "jasne, čvrste i pravedne“.

"Apsurdno je da jedan sudija donese odluku na tri stranice koja će trajno uticati na novinarstvo širom sveta. Vreme je za konačnu zaštitu novinarstva i slobode medija“, smatra  direktorka ove organizacije Rebeka Vinsent, uz podsećanje su "Reporteri bez granica" pozvali predsednika Bajdena da odbaci ove optužbe i stavi tačku na slučaj Asanž.

Najavljena poseta direktorke “Reportera bez granica” Rebeke Vinsent i generalnog sekretara organizacije Asanžu u Belmaršu, je otkazana, da bi posle toga krenula  globalna kampanju za oslobađanje  Džulijana Asanža.

Vlada VB, odnosno ministarka unutrašnjih poslova Priti Patel treba da odobri ili ospori izručenje.

Američke vlasti žele da se Asanžu (50), rođenom Australijacu sudi po 18 tačaka. Reč je o objavljivanju brojnih poverljivih američkih vojnih zapisa i diplomatskih depeša između 2010. i 2011. godine.

U decembru 2022, SAD su dobile spor, ali je  preinačena bivša odluka Britanskog suda kojom Asanž ne može da bude isporučen Americi zbog zabrinutosti oko njegovog mentalnog zdravlja i zabrinutosti da bi mogao da počini samoubistvo.

U dokumentima Vikiliksa se navodi da je američka vojska ubila na stotine civila u nezabeleženim incidentima tokom rata u Avganistanu, dok su podaci iz Iraka pokazali da je navodno 66.000 ljudi ubijeno ili mučeno u zatvoru, i da su ih mučile iračke snage.

"Nikada ranije nisu sve države u isto vreme bile pod takvim predominantnim uticajem. Međutim, knjiga govori i o tome kako internet može biti upotrebljen protiv tih globalnih tendencija", rekao je Asanž u video-poruci koja je emitovana na promociji.

On je upozorio da strateški nadzor i kontrolisane tehnologije, posebno one koje primenjuje "Fajv ajz" tehnološka alijansa pod kontrolom Sjedinjenih Američkih Država, ostvaruje uticaj na države, organizacije i pojedince.

Knjiga "Sajferpanks: Sloboda i budućnost interneta" nastala je kroz razgovore Asanža sa, po njegovim rečima, trojicom vodećih virtuelnih aktivista, koji se "već godinama bore protiv tehnološkog totalitarizma". Albion Books objavom  "Sajferpanksa: Sloboda i budućnost na internet" je posldica  razgovora  Asanža sa Džejkobom Apelbaumom, Džeremijem Cimermanom i Endijem Milerom-Magunom.
Ova četvorica pobunjenika protiv vladajućeg internet ustrojstva sastala su se da razgovaraju o problemima privatnosti, onlajn komunikacije i slobode na internetu, o otporu. Krajem 1980-ih godina osnovan je Cypherpunks Electronic Mailing List pokret, a Džulijan Asanž je jedna od njegovih vodećih ličnosti od samog početka.
Izraz Cypherpunks označava aktiviste koji se zalažu za široku upotrebu kriptografije (pisanje u kodu), što je po njima jedan od načina za zaštitu privatnosti od "Velikog brata". Njihov cilj je sažet u paroli "Privatnost za slabe i transparentnost za jake".

Izraz "sajferpanks" označava aktiviste koji se zalažu za široku upotrebu šifrovane elektronske komunikacije, što je po njima jedan od načina zaštite privatnosti.