Košarkaši Srbije na Svetskom prvenstvu U-19 u Debrecinu  sinoć su zabeležili treću pobedu u C grupi, i večeras u 18,30 u nokaut fazi, u osmini finala  igraju Južnom Korejom.

Posle  Egipta 74:59,  u meču sa  Brazilom na jednu loptu,  prolaza kroz iglene uši 72:70, Kalderon je promašio trojku za pobedu “karioka”  sinoć je pobeđen i Japan 76:65.

Preokretom, iz munusa  49:58 protiv samuraja, Srbija je serijom 21:1 stigla do nedostižnih 70:59, taman dovoljno za konačni trijumf 76:65, i prvo msto u grupi.

  Izabranici Vladimira Đokića su i protiv Japana igrali po sistemu vruće-hadno. Lako su sticali prednost, i još lakše gubili. Japanci su skupo prodali kožu. Iako unapred otpisani samurajski su se borili do kraja . Izborili su častan poraz, a Srbiju su do uspeha vodili Đoković sa 17 poena i 9 skokova, Milijašević sa istim brojem koševa, plus 7 skokova i 4 asistencije. Radaković je ubacio 8 poena i uhvatio 7 lopti Milenković 7 poena i 4 skoka, a  Šarenac 7 poena plus 6 skokova. Kod Japana Tajon Akira je ubacio 17,  a Kavašima 10 poena.

Kako se moglo i pretpostaviti najteži zadatak plavi su imali protiv  Brazila. Najjače oružje  šut nije previše bio saveznik Srba. Nervoza, brojna  ishitrina rešenja, “spavanje” u odbrani... uticali su na da meč bude neizvestan od početka do poslednje sekunde.

Kad je bilo najpotrebnije  Vladimir Đokić je reagovao i  pravovremenim tajm autima ilio je dodatno samopuzdanje momcima, da smanje  greške  na minimum. Odbranom, krađom lopti, ali I konačno preciznim šutevim izborili su  najvažniju  pobedu u grupnoj  fazi SP u Debrecinu.

Srbija je trojkama pokušavala da raznese  zonu “karioka”. Pucaćki ni izbliza  od očekivanog nivoa Srbi su dozvoli i Rejnanu Santosu da se razigra i pdržava Brazil u igri. Đoković nosi Srbiju, na kraju prve četvtine  trojkom Borovićanina sa zvukom sirene, smo samo na -1(21:22).

Ilija Milijašević,  potvrđuje da je lider tima pred kraj poluvremena sa dve trojke pokazuje da Srbija ima municije  da se nadmeće sa "kariokama" u prednosti e 42:37.

U trećem kbvartalu, nervoza  i “ćorci” i lične greške. Šut iz igre je nemoguća misija za obe ekipe. Ipak Srbija sa košem prednost ulazi u poslednjih 10 minuta.

Brazil zonom 3-2 “ubija” srpski napad, ali na scenu stupa Vladimir Đokić. Saveti selekora  u dva tajm auta "hlade" usijane glave, a  vrele "ruke"  Đape i Radakovića, i nove trojke za novu prednost Srbije. Posle tri pokušaja u jednom napadu karioka stiže do ipak 67:67,  Neizvesnost  dostiže vrhunac. Milijašević pogađa  trojku na minut i po do kraja za 70:69. Sledi rampa pa krađa” lopte Milenkovića, i  faul u kontra napadu, ali i  samo jedno ubačeno slobodno bacanje, za plus 2 za Srbiju  71:69.

Odgovornost  u napadu odluke preuzima Borovićanin,   i 42 sekunde do kraja nakon prodora poentira, uz faul, ali promašuje slobodno bacanje. Đoković izborio novi posed na 73:70 za Srbiju, 36 sekundi pre  kraja.  Nema koša, i Brazilici stižu do poseda I sa liniie slobodonih bacanja na 16 sekundu  pre završetka na 73:72 Milijašević je fauliran. Polovičan je sa penala, a  šest sekundi pre kraja  Brazil ima posed i šut za pobedu. Kalderon umesto trojke  iz kornera  pogađa vrh table i Srbija  slavi.  Milijašević je bio najefikasniji sa 21 poenom i devet asistencija, 15 je ubacio  Borovičanin uz sedam skokova, dok je Đoković meč završio sa 14 poena i osam skokova. Kod Brazila  Rejnan je imao 18 poena, a Kalderon  12 poena i četiri skoka.

Egipćani su bili prvi rival, a do pobede Srbiju su predvodili  Milijašević sa 16,  Borovičanin i Đapa sa po 8 koševa.  El Šakeri sa 17 poena i 13 skokova i Amer sa 10 poena, bili su najzapaženiji kod Egipćana . 

Bez prava na grešku počinje nokaut faza. Srbiju kao prvu u grupi C čeka u 18,30 Južnu Koreju, četvtu u grupi D, a sutra pobednik meča Francuska- Madagaskar.

U nokaut faza nema prava na grešku, a to znaju ratnici Vladmira Đokića.

Večeras  je novi korak  u pohodu  ka  medalji.

Znači ratnički, hrabro, mudro i kako se već zahteva igra pobednika!

Borba u Srbiji jača sa nadolazećom plimom istine, sada postaje cunami, što  ruši i vlast i opoziciju. Sport, košarka i ponovo nadmoćni Partizan sa kapitenom Kevinom je  pokazao da  nema cilja do kojeg se ne može stići, beskrajno  bezočnima se može stati na put.

Otete penzije, u bescenje data dobra stvarana skoro pola veka, dovođenje  investotora-robovlasnika, otimanje prirodnih bogastva, prodaja rudnika, trovanje prirode zemlje vode i vazduha, pljačka svega što se može oteti ne staje. Razoreni obrazovni sistem imao je posledicu dva masakra nedužnih 20 devojaka I momaka, tek zakoračilih u život. Afera Krušik, i one  “sitnija” poput Beograda na vodi, najveće plantaže droge u Evropi u Jovanjici, afera helikopter, naplatna rampa, konačno teror svih medija pod kontrolom režima su samo vrh primide zla.

 Srpski sport  pod okupacijom  kriminala, mafijaša, i ubica je posebno na udaru.

Spremni da ubijaju, da gaze preko leševa samo da bi njihova Crvena zvezda bila šampion u svemu, što ima veze sa sportom, je radost za najvećeg od svih zvezdaša, i nema cenu.

U srpskim medijima “stanuju”  kriminalci i huligani dovedeni na stadione, leglo zla nikada veće  u svetu sporta.

Još malo biće decenija ipo trajanja  vladara i  SNS Crvena Zvezda  sinonima nezamislivog silovanja zdravog razuma, nikada viđenog  u  svetskom sportu.

Nekada Dinamo iz Berlina, bukureštanska Steaua, a danas Crvena Zvezda su neviđeno zlo u  sportu.

I taj simbol “srpstva”  podržava nešto što se bi da se zovu, srpski novinari i mediji, svi do jednog  okupirani, usrani i hipnotisani   predsednikom i njegovom moći.

U atmosferi linča prema svakome koji misli svojom, a ne Vučićevom glavom, i onih nižih  predsednikovih lakeja Terzića, Čovića, Vučelića, Vazure, Gangule…su izdajnici srpstva. Na meti su za odstrel, i moraju stati, ili će nestati.

Lišeni prava da misle svojom glavom, skoro svi,   ne libe se da budu marionete režima.

Obećanko titule, jedine što donosi vrednu  nagradu, Evroligu,  trener Duško Ivanović, drsko je zimus, posle nokauatu u Pioniru, bez suvislog osnova tresnuo u  lice morbidnu tvrdnju. “Svi znaju da  će Crvena zvezda biti šampion, od zvezdaša,  do onih drugih što su sad pobedili, iz Partizana”

Ivanovič je već tada pokazao koliko je   “ozbiljno" neodgovoran čovek. Pod pritiskom kriminalaca, učinilo mu se u svojoj obesti da je nedodirljiv i nepobediv.

Podržale su ga sve fukare iz 99,9% svih srpskih mediji,  pod kontrolom SNS.

Minimum 1 a najviše 3 medija,  pisana, elektronska, ili internet portala, od kojih 1 pod kontrolom pomenutih lica, su pokazala karaktet u medijskom mraku, jer danas   nema novinarke i novinara u Srbiji da smeju da kažu istinu, da  kritikuju Crvenu zvezdu. Čim se pomene ime  lica sa poternice, i ostalih što krše zakon, Čovića, Vazure, Vučelića… i naravno glavnog im zaštitnika Vučića, sledi tortura.  Valjanje u blatu režimskih fejnjzera,i “topli zec” za početak.  

Saopštenja i jutarnja seirenja u prorežimskim medijima su recepet Čovića, kome je  Dejan Anđus, poslužio za demonstraciju sile, i. uterivanje straha, sve u cilju discilpinovanja  “sedme sili”

 Danas treba biti stvarno lud pa se baviti, istinskim istraživačkim sportskim novinarstvom, naravno u svom trošku, i sa glavom u torbi.

Ali na sreću, “ludaka” ima još uvek, neustrašivih otpornih na  pretnje i ucene.

Mrak  u okupiranoj Srbija je bio u noći posle nadužeg dana u godini, Došao je s Erne sport  22. juna oko 22 sata.

Prenos meča za titulu u ABA ligi, i prolaza u Evroligu, trijumf  Partizana i pad Crvene zvezdu, trajao je samo na Areni sport, do onog trenutka, kada je trebalo  dodeliti  pehara i medalje. 

Strah posle očigledne reakcije, istakli su opozicioni lideri,  najvećeg navijača, imao je očekivanu reakciju ”gašenje” slike iz ARENE BEOGRAD.

U MRAKU Arene sport  nestao je i najmanji deo časti "profesionalnih novinara".

Partizan je u tri meča sa  “komšinicom”  sebe častio 2 miliona evra, milionče od prodatih 30.000 ulaznica, i još toliko je uštedeo jr nema plaćanja vajld karte za Evro ligu. Taman koliko košta danas vajld karta za narednu sezonu. Pedantni brojači su brojali, ukupno neverovatnih 6 miliona evra, od 341.833 navijača u Evroligi, i 206.325 u ABA ligi, ukupno njih 548.158 pratilo je Partizan u Areni Beograd. Ako se doda još 50-ak hiljada na 19 gostovanja , jasno je ko je danas najzaslužniji za renesansni procvat Evrolige!

  Željko Obradović je osvojio, po sopstenom priznanju  najdraži trofej u karijeri, šta mislite zašto!?

A do ovog jubularnog 70-og ima  “samo” 9 titula Evrolige, na 18 fajnal forova, I još 60 trofeja i priznanja!

 IMA LI KO BOLJI!

Žoc je doneo Partizanu sedmu ABA ligu, niko toliko titula nema. I to baš bezočno je ometlana  "ljubimica" da  se najveći  navijač, baš raspameti. Uzalud su bačeni u Zvezdu milioni evra, i obareni svi rekordi u sportu,  kupovinom Vildoze i Kampaca. Obrisane desetine, miliona  duga ugašenog kluba,  se ne  zaboravljaju, iako Čović I slični misle da je zaboravljeno. Čuti se još uvek o neplaćenom porezu Partizana, u iznosu od 8 miliona evra, obdaništima, bolnicama...

Ostaje nada da Turk Telekom sponsor Evrologe, što puca na vajld kartu, neće proći pre  mezimice, pa će samo sa novim  miliončetom narodnih para opstanak u  elitnom  takmičenju, biti moguć. Ali sa Tucima se nije šaliti.

Punih 12 godina traju  gafovi i tiranija onih što su umisli da je moguće ugasiti crno belli svet.

Čovićeva igranka počela u finalu Kupa 2011, kada je posle hulaganskog divlljanja, i pene iz vatrogasnih aparata Dragan Đilas, “največi” politički openent Vučića, naredio prekid, odnosno lično  doneo Kup Radivoja Koraća Crvenoj zvezdi.

Usledilo je gašenje kluba sa Malog Kalemegdana, preimenovanje FMP-a u Zvezdu, za Simovovićevu krađu pehara, u režiji Čovićevih  huligana.

Pehar je  polomljen u sred Pionira, pred svekolikim  košarkaškim poslenicima, i nikom ništa. Niko živ nije video, ni snimio krađu  pehara, jer pored trofeja su bili ljudi iz  Crvene zvezde, domaćina utakmice. Rigorozne  kazne  su izostale, poput one na Marakani, kada su huligani napali fudbalere i uravu Partizana, a da sankcija nije bilo. Zvaničnici, od Nikole Jockovića pa redom su znali da odrade prljavi posao do kraja.

Divljaštvo je nastavljeno ponovo na Kupu u niškog Čairu. Čovič je naredio, napuštaj ceremoniju proglašenja pobednika i dodelu medalja  pobedniku Kupa Radivoja Koraća". Naravno kao i bacanje kesa sa mokraćom na teren u Pioniru, drmanje koševa i pljuvanje u Železniku, odgovorne nikada nije  stigla kazna.

Hrvate je 1995. posle  bežanja iz dvorane sa progašenja  Jugoslavije za  najbolju na svetu, stigla karma.

Stigla je i preimenivani FMP.

Umesto u maju 2020. kada je prekinuta ABA liga, i Partizanu otet  trofej,  KARMA je stigla tek 22.juna 2023.godine.

Peče i boli poraz, a mrlju i MRAK režimski medij  ne može  ničim obrisati.

 Arena sport ostade u mraku, čudno baš, i  kad je trebalo oteti pobedu u Pioniru ZA PRVO MESTO U ABA LIGI, Mrak je nastao u  VAR sobi kad  crkne osigrač, i nma  penala nema  protiv Crvene zvezde. Ili  kada sudija bez Var provere, opet zbog “licne”  poništi gol Zvezdinom rivalu,  i tako ga spreči  da ni slučajno neko  pobedi lažnog šampiona.

I gle čuda tu je uvek Arena sport.

Novinari što sebe  tako zovu,  su samo sluge režima i  huligani. Nakotilo ih se medijima. Skotovi,  mindžusi, jakoje, brkata pudlica,  krekuće iz bara i ne staju. Redom svi bi  da pojasne kako su u dva pehara u srpskoj košarci, jedan je osvojen igrajući sam protiv sebe, važniji od  trofeja Regionalne ABA lige, iz koje se jedini može u Evoligu.

Drugo, grme, sve je to država dala Partizanu, bez pomena  šta dobija “ljubimica”

Za takve likove je veći uspeh u dva privatna takmičenju. U jednom je  pobediti FMP, veći uspeh  nego igrati četvrtfinale Evrolige.

Jasno je ko dan da su sva takmičenja od 2011. godine na ovamo neregularna.

Razlog je, a ko drugi  do Nebojša Čović vlasnik  FMP-a u drugom, preimenovanom FMP-u u "Crvenu zvezdu",  predsednikuje.

Na planeti nema takmičenja u kojima se igraju klubovi, sa istim vlasnikom i predsednik, u kojem  Crvena zvezda, ima unapred zagarantovane makar dve pobede. Onaj prvi  FMP,  nikada još nije pobedio preimenovani FMP-2. Regularnost, dakle ne postoji, jer su obe  utakmice nameštene.

Partizanu je u maju oteta Evroliga,a ni reč zamerke nije stigla iz crno bele kuće. Real je osvojio Evroligu.

Četvrtfinale je puki san za komšinicu. Igrala ga je jednom za 10 godina. CSKA  jeometlao u tri utakmice. Broj pobeda u Evroligi i ABA ligi Partizana i Crvene zvezde je posebna mera vrednosti, crno belih “kamerunaca” kako ih iz “ milošte” zovu “cigani”, što ipak nisu najbolji, kako inače vole da zapevaju.

Grmljavina iz Arene Beograd kad Partizan igra protiv bilo koga,  sa porukom Vučiču se ne čuje na Areni sport. Rečenica istine  odvažne  novinarke sa prorežimske B92, da kaže da su “navijači Crvene zvezde” pokazali svoje pravo lice u trećoj utajmici u Pioniru”, izlazak pored naroda, konačno i studenata, na beogradske, i proteste širom Srbije, dakle glas poniženih građana, jasan su znak da aktuelni režim  puca. Teror Crvene zvezde, Čovića, Terzića, Vazure, Vučelića  i ostalih miljenika Aleksandra Vučića se je olabavio.

Što pre režim padne,  mnogima se ne piše dobro. Moraće tamo gde im je mesto, neki dok su živi.

O kriminalu u srpskom sportu se naveliko priča, a prorežimski mediji, što je razumljivo, istrajavaju u ćutanju.

Proevropski su za davno čudo, takođe neaktivni.

Istina dolazi sa dva ili tri mesta, za početak  dovoljno.

Pandorina kutija je otvorena. Četiri titule Partizana, tri odbojka, i ABA liga košarkaša, predstavljaju neverovatan udarac režimskoj zvezdani sa pet trofeja, po  dva u fudbalu, i u košarci i jedan u vaterpolu.

Dovoljan znak da se kola krenula nizbrdo, I da kraj zla, nikada viđenog u srpskom sportu konačno dolazi.