Otet 2020. šampionski prsten ABA lige blista po 7. put na ruci košarkaša Partizana  najmoćnijeg košarkaškog kolektiva Jugoslavije, Balkana i Evrope. Oni najzagariženiji kažu i sveta, jer ni  NBA, ni prebogati Denver Nagetsi nemaju ono što ima Partizan. Žoca, "kamerunce",  ljubav, crno belu porodicu posvećne i neponovljive navijača, sinoć, svi  beskrajno srećni.

Svetlost trijumfa  u ARENI BEOGRAD spojila je pocepane i razdeljene. Osvetlila je put  bolesnima i  donela im saznanje da novac ni lažna moć ne donose sreću. Samo ljubav, ljudskost i borba za istinske vrednosti, slobodu i pravo i mogućnost  da raskineš lance ropsta, beksrupulozne korupcije,  vode do pobede dobra, i pad zla i pošasti.

Zadat je udarac  zlu izniklom iz beščašča i obesti.

Mutant sa imenim velikana sa Kališa, ali i sjajnim košarakašima je uveličao spektakularni trijumf. Kraj pošasti,  nastaloj,  vraćanjem imena ugašenog velikana se nazire. Prekršteni mutant  sa svim benefitima beščasne sile,  vraćen je u noći  22.juna 2023. u surovu realnost. Trijumf posvećenih znalaca, velemajstora košarke kreirao je največi od svih na Starom kontinentu Željko Obradović. Nije ga nokautirao oteti trijumf u Evroligi. Naprotiv samo je dodatno motivisao pobedničku selekciju "kamerunce" i naše dece, isceđenih ludom serijom  od 11 utakmica. Na krilima neponovljivih najvećih od svih na svetu, malo više od dva miliona PARTIZANOVACA, vraćen  život  i osmeh na lica svakom, normalnom i sposobnom da prepozna dobro. Nemoć gubitnika potvrđuje i tvrdnja  da je naređenje iz vrha države  da Srbija ne vidi dodelu pehara šampionima, ako je stvarni tačna je "nečuvena i bolesna" odluka. Kablovski  operater je preskočio  u direktnom prenosu dodelu trofeja.

Posle  skoro  deceniju i ipo ponižavanja, počelo je sa  Đilasom i vatrogasnim aparatom,  u kragujevačkom "Jezeru" 2011. na finalu danas obesmišljenog nacionalnog Kupa kao i KLS-a i trajalo je predugo. 

Sa dva kluba lažni bos i specijalac za saopštenja je harao, trošio narodni novac, optuživao, pretio da će ugasiti crni beli svet.

Sinoć je konačno on lični "ugasio" i leti beznom svetlosti ka smetlištu istorije, kaoi svako zlo što je  zagađuje  i truje košarku i sport u Srbiji.

Klub osuđen na poniženja voljom pojedinca snagom neuništvih gladijatora  je ponovo šampion, za potvrdu da sa  pravim ratnicima i stretegijom, kosmički natprirodno vlada i može da sruši svako zlo, umišljeno da su sila i moć trajanja zla neograničeni.

A Areni Beograd su pali svi rekordi, i to na megdanu dobra izla.

Normalnost se vratila, u deo života svih nas. Sport je pobedio, partizanovci i zvezdaši jutros piju kafu, ćaskaju smeju se. Samo zajedno mogu sve, konačno svesni da moraju nastaviti borbu  protiv  "usrećitelja" i nepismenog polusveta osuđenog na propadanje i nestanak.

Trun  tog nesretnog dela Srbije  sinoć nije pokazao dodelu tofeja i šampionskog prstenja u  u Areni Beograd.

Kao i mnogo puta do sada pokazao je lice zlog medija,  u kome je dozvoljeno  da je pokuša da zabrani gledanje radosti  onih što se bore protiv zla i pošasti.

Dva nesretna beščasnika su ponovo učestvovala u morbidnoj farsi gubitnika, ogoljenih licemera  i beščašsnika  do kraja.

Istina je da Srbija danas slavi pobednike, a Partizan i partizanavac biti je  kao i uvek danas posebna privilegija čast i ponos!.

Rekordi se ruše, Partizan je u Evroligi, 7. put je osvojio ABA ligu, a 29. juna Srbija dobija odgovor na još jedno zanimljivo pitanje, ako uopšte bude postavljeno. U vremenu okovanom lažnim sistemom vrednosti  lažni svet  moralnih gmizavaca nestaje

Osećaj da moć raste, da je je zlo  savladano, čini čoveka srećnim, savršenim tek kada je podeli sa drugima.

Pohod  znalaca ispisan je gladijatorskom posvečenošću. Sloboda je zakucala na vrata, ponovo spojena jezikom, poštovanjem istinskih vrednosti i osećanjem da je 22.juna 2023. počela nova bolja budućnost Srbije! 

Portret Nebojše Čovića Ćokija, kome samo 2 miliona crno bele Srbije želi dobro zdravlje, i ništa više,  oslikao je iznoseći isključivo  suvisle činjenice Stanko Radulović, novinar portala Aktuelno. Legijin prijatelj Ćoki i njegovo nedonošče  jr naslov teksta koji prensimo u cellini:

Portret   najkraće rečeno izgleda ovako.

On je siva eminencija svake vlasti u Srbiji i idejni inspirator svih sila mraka od Slobodana Miloševića do Aleksandra Vučića.

Nebojša Čović je  više od  30 godina na vlasti u Srbiji. Uvek kada oseti  pad aktuelnog režima, menja odeću i obuću, na kratlo je opozicionar, ali još brže uskače u  voz koji ide do  vrha vlasti u Srbiji.

Kao najodaniji vojnik tajnih službi o svim političkim, ali i drugim igračima u Srbiji, zna najmračnije tajne i koristi ih za ucene i ostvarenje vlastitih političkih i poslovnih ciljeva. Čovek spreman na sve samo da bi osetio miris moći, ali nikad u prvim redovima, već iz senke, još bolje iz mraka.

U sprovođenju svojih mračnih i ambicioznih ciljeva vrlo efikasan ubeđuje druge,  da dok rade na ostvarenju njegovih ciljeva, u stvari ispunjavaju svoje.

Na vlast je prvi put došao sa Miloševićem, kao gradonačelnik Beograda, a ostao upamćen, između ostalog i po tome, što je građanima Srbije objasnio kako će na izborima birati “između skupog odela što  im drugi kroje i prava da nose svoje srpsko sa znamenjem i ordenima”.

Slatkorečive fraze skriveni nacionalizam i mržnje prema neistomišljenicima i protivnicima je uvek bila oružje Ćokija.

Miloševićev čovek od poverenja, najmlađi gradonačelnik Beograda i čovek koji je na ulice slao policiju da razbija proteste radnika GSP, ali i sve druge proteste na ulicama glavnog grada Srbije,  produžena ruka moći Slobodana Miloševića i Mire Marković, slepi poslušnik i sluga, izvršilac prljavih radnji iz senke.

Posle sedam godina poslušnosti i izbora 1996. godine osetio je da režim tone, i prvi napušta brod, kako bi uskočio  u novi, šatro usmeren  u suprotnom smeru, a jedini njegov pravac je put do moći.

Ipak, izgleda da ga je taj neverovatan osećaj dolaska promena ovog puta prvi put izdao, jer je ostao predugo pudlica aktuelnog režima koji se potapa u vlastitom blatu.

Dok je igrao košarku bio je plej, ali je u organizaciji zla daleko uspešniji od mnogih na političkoj sceni Srbije, čovek koji je spreman sve da organizuje i iz svega izvuče korist, a na kraju najbližim saradnicima, kad za to dođe trenutak, zabije nož u leđa, a da ne  osete  kad se to desi.

Činjenica je da se nalazio u spisima policije o istragama mreže organizovanog kriminala, da je mislio da će biti uhapšen nakon ubistva Zorana Đinđića, a zna se da je i neposredno pred ubistvo premijera bio u čestim kontaktima sa Legijom. Za Milorada Ulemeka Legiju je Ćoki, zbog toga ga danas i navijači Partizana i mnogobrojni protivnici tako zovu.

Nakon što je njegova stranka ostala bez podrške za ulazak u Parlament Srbije, dobio je podršku Vojislava Koštunice i ostao na mestu šefa Koordinacionog centra za Kosovo, a onda već 2004. godine na predsedničkim izborima 2004. godine podržao Borisa Tadića i ubacio se u novi voz koji dolazi na vlast. Već 2007.godine se povukao, a potom se pojavio 2011. godine kao jedan od kandidata za predsjednika FK Crvena zvezda.

Kao predratni direktor Proletera, firmu je transformisao u FMP, koja je dobila i svoj, krajem prošlog i početkom ovog veka, veoma uspešni košarkaški klub. Čović je u prvoj dekadi ovog veka pokušao nekoliko puta bezuspešno da ujedini FMP i Crvenu zvezdu, a to mu je napokon omogućio Vučić kada je postalo jasno da je ”KK Crvena zvezda Diva” brod koji tone i ima 17 miliona duga.

Što je najinteresantnije sve to su mu omogućili Vučić i, pogotovo, Dragan Đilas, koji je u to vrijeme bio predsjednik KSS. Ljuti neprijatelji, a vješti saradnici iza kulisa kada im se interese poklope.

Iz brojnih iskustava kroz istoriju, navijanje za Crvenu zvezdu koja je od osnivanja bila simbol UDBA i tajne policije je prva ulazna karta u visoku politiku, duboku državu, organizovani kriminal i srpske medije.

Prilikom ujedinjenja Čović je rekao novinarima i onu čuvenu rečenicu: “Nećete vi meni odlučivati kako ću ja svoj klub zvati”.

Ipak na konferenciji za medije je objasnio kako će se izvršiti ujedinjenje i u uvijenoj formi, kako planiraju da kriminalom dugovi Crvene zvezde nestanu kao da nikad nisu ni postojali.

“Radi se o strateškoj i poslovno-tehničkoj saradnji. Radi se o KK Crvena zvezda Beograd (ranije FMP) i KK Crvena zvezda Diva u reorganizaciji, sa ciljem kada se izreorganizujemo i očistimo određene probleme svi budemo KK Crvena zvezda”, ”objasnio” je tada Čović.

Čišćenje određenih problema je bilo kriminalnim metodama brisanje preko 17 miliona eura dugova Crvene zvezde, a u tom prljavom poslu učestvovali su Čoki, Đilas i tada još uvek vladajući DS, koji nije ni slutio da iza svega stoji Aleksandar Vučić, koji će ubrzo preuzeti sve konce vlasti u Srbiji i postati predsjednik svega i svačega.

Sporazum koji je čista mafijaška prevara podrazumevao je da dva kluba imaju odvojene račune, na taj način je novoformirani Crvena zvezda Beograd bilo lišen tereta dugova, a ovaj drugi zamrznut, dok bi eventualno svi osvojeni trofeji pripadali klubu koji nije igrao utakmice.

Navijači Crvene zvezde nastavljaju da navijaju za Čovićevo nedonošče i veruju da je to isti onaj klub koji je osnovan 4.marta 1945.godine od strane KPJ i čelnika tadašnje tajne policije OZNA, koja je kasnije postala UDBA.

Tokom “čišćenja određenih problema” Čović je koristio sve legalne i nelegalne metode ucijene povjerioca koji su opraštali Zvezdi milionske dugove, poput Milana Beka, koji je, na primer, zauzvrat umjesto miliona dobio dres Crvene zvezde.

Već sljedeće godine ušao je u lokomotivu kriminala koja se zove SNS i kao Vučićev čovjek od povjerenja postao glavni adut u spasavanju FK Crvena zvezda.

Ponoćnim novembarskim upadom u kancelarije kluba ulazi u Radnu grupu FK Crvena zvezda, koje direktno ili indirektno čine sve sami asovi podzemlja Srbije – Andrej Vučić, Siniša Mali, Goran Veselinović, Slaviša Kokeza, te družina sa Interpolovih poternica u likovima Zvezdana Terzića i Dragana Džajića.

Do kraja godine abolirani kriminalac Džajić, postao je predsednik, a Ćoki potpredsednik FK Crvena zvezda i tako sve do njihove međusobne tuče.

Zahvaljujući uspješnoj “transformaciji” KK Crvena zvezda i FK Crvena zvezda predsjednik svega i svačega u Srbiji je zataškao Čovićevu aferu o nenamenskom trošenju novca namjenjenog kosovskim Srbima i brojnim kriminalnim aferama oko otkupa imovine na Kosovu tokom kojih su, kako se sumnja, učinjene višemilionske malverzacije.

Kao što su netragom nestajali dugovi Crvene zvezde, nestajali su i tragovi o krivici Čovića za kriminalne radnje kao šefa Koordinacionog centra za Kosovo.

Za sav taj period u sportu u istom rangu takmičenja igraju FMP i Crvena zvezda Beograd, klubovi u kojima je Čović u jednom vlasnik, a u drugom predsednik, što je klasičan sukob interesa i nezabeleženu istoriji sporta.

Oba kluba Jugoslovenskog sportskog udruženja Crvena zvezda dovode silna pojačanja, razbacuju državne milione, jer svoj novac nemaju, iako su u dugovima, kumulativno skoro 100 miliona eura.

Po završenju “uspešne reorganizacije” KK Crvena zvezda je odmrznut nakon tri godine (2015) i nastavio nesmetano da se takmiči, iako se prema zakonu jedan klub briše iz registra privrednih subjekata ako dvije godine nema nikakvih aktivnosti.

Tom prilikom iz privrednog registra izbrisan je klub Crvena zvezda Telekom iz Železnika, bivši FMP, a sa istim matičnim brojem nastao je KK Ivo Lola Ribar, kao završna faza cirkusa kriminalne reorganizacije…

Nasiljem i kršenjem zakona Crvena zvezda je nastavila da se takmiči pod starim imenom kao da se ništa nije desilo, oslobođena svih dugova, pa i onih poreskih u visini od devet miliona koje nikad nije platila, već su otpisani raznim mahinacijama na liniji Vučić – Čović.

Vladavina Nebojše Čovića Crvenom zvezdom i predsednika svega i svačega Srbijom beleži  i medijsko nasilje i njihove česte napade besa u medijima, ali i prema novinarima koji se drznu da napišu nešto što im se ne dopada ili što samo liči na kritiku.

Zastrašivanje medija Ćoki najčešće sprovodi odmah, u kasnim večernjim, ili ranim jutarnjim upadima u redakcije. U svojim izlivima bijesa preti  poslenicima javne reči koji su makar pokušali da rade svoj posao.Čak ke i svog istomišljenika  tukao, popio otužbu, pa mu prebijeni lik oprostio, jer obojica vole zna se koga i zašto

Na  konferencijama KK Crvena zvezda i FK Crvena zvezda sportski novinari nikada ne postavljaju nezgodna pitanja, a Čović i Terzić se novinarima čak rugaju.

“Pitajte, slobodno pitajte”, rekli bi oni povremeno izigravajući demokrate.

Ono što je sigurno od trenutka “reorganizacije” KK Crvena zvezda da nijedno košarkaško takmičenje u Srbiji i regionu nije regularno.

 Naime, ako je samo jedna utakmica nameštena i unapred dogovorena  takvo takmičenje je neregularno i namešteno.

Činjenica da do 2011. godine, vrlo kvalitetan klub, FMP, dva puta čak prvak regionalne ABA lige, i čak četiri puta pobednik Kupa, tri puta SCG, i jednom SRJ, nikada nije pobedio već 12 godina svoje nedonošče. Ova činjenica najbolje govori o regularnosti utakmica dva kluba. Istovremeno FMP je često u vrhu regionalne lige i u mečevima za trofeje takmičenja u Srbiji.

Sve što je napisano u ovom tekstu je samo neznatan prilog za živopisni portret čuvenog režimskog kavgadžije Ćokija, u čiju se koncepciju tako prirodno uklapa poslednji incident sa teranjem pripadnike Žandarmerije iz hale Pionir. Stoga nije ni čudo što je agresivni Vučićev specijalac poslednjih dana u centru pažnje srpske skupštine i što poslanici pitaju – da li je Čović moćniji i od samog srpskog autokrate?

Večeras je ono što Čoki misli da nikada doći neće, i stiže!