Na ĐURĐIC 16.novembra je počela najveća od svih, Kolubarska bitka u Prvom svetskom  ratu.

Srpska vojska je pobedila moćniju  Austrougarsku, a  pobeda je plaćena stradanjem  153.373 naših predaka, što poginuluh, ranjenih i zarobljenih, ali je desetkovan okupator.

Kolubarska ili Suvoborska bitka je najveća i najznačajnija bitka, između vojske Kraljevine Srbije i okupatora Austrougarske, u Prvom svetskom ratu. Vođena je u novembru i decembru 1914. godine na prostoru doline reke Kolubare, obroncima planina valjevskih planina Suvobor i Maljen. Okončana je uspešnom protivofanzivom koju su izvele snage Prve armije pod komandom generala Živojina Mišića, protiv brojnije i bolje opremljene austrougarske okupatorske vojske, u trenutku kada je ceo svet očekivao vesti o kapitulaciji Kraljevine Srbije.

Srbiji je bila pred vojnim slomom, posle  trijumfalne Cerske bitke, kada je zaustavljen  nalet Austrougarske,  i isrpljujućih   teških  krvavih borbi duž  Drine. 

Uvođenje novih snaga primoralo je I armiju (koja je bila brojčano nadjačana) da se povlači i ona u noći 21. na 22. novembar zauzima nove položaje na grebenu Suvobora, ali već tokom popodneva 22. na liniju fronta izbijaju Austrorugari.

 Živojin Mišić počinje da planira protivnapad sa Suvoborskih položaja, ali zbog teškog stanja u Maljenskom odredu odustaje od te ideje, što se pokazalo kao dobra procena, jer austrougarska vojska već 24. novembra u ogorčenoj borbi razbija Maljenski odred (u borbi je poginuo i komandant odreda). Ovaj poraz primorava levo krilo I armije na povlačenje na liniju Igrište-Babina Glava-Podovi. Napredovanje austrougarskih trupa nastavlja se zauzećem kote Čovka, zbog čega se Moravska divizija I poziva povlači na Kremnicu, što primorava povlačenje desnog krila III armije. Mišić  26. novembra ocenjuje situaciju u kojoj se I armija nalazi kao jako lošu i stoga se odlučuje da ostane na trenutnim položajima još nekoliko dana da ne bi ugrozio ceo front srpske vojske, ali se ne izlažući mogućem porazu i da na vreme povuče glavninu snaga na položaje zapadno od Gornjeg Milanovca odnosno liniju Lipe-Tripavac-Mramor(457)-Glavica(530)-leva obala Dičine, kao i povlačenje obezbedi zaštitnicama.

Shodno razvoju situacije, odnosno usled gubitka: Konatice, Lazarevca, Čovke, Guboša i Maljena, srpska vrhovna komanda odlučuje da izvrši pripreme za povlačenje na nove položaje, na šta ju je nagonio i suviše širok front. Srpska vrhovna komanda istog dana premešta svoje sedište iz Beograda u Kragujevac. Kao poslednji pokušaj da se neprijateljsko nadiranje zaustavi, izdata je direktiva Obrenovačkom odredu da izvrši napad na Austrougare kod Konatice i Stepojevca, a II armiji da pomogne ovaj napad.

Najveći značaj Kolubarske bitke ogleda se u tome što Austrougarska nije uspela da svojim snagama uništi Kraljevinu Srbiju, zbog čega su Centralne sile i tokom 1915. godine primorane da se bore na tri fronta i što je još bitnije Nemačka je bila primorana da pošalje pomoć u ljudstvu na Balkanski front, čime su oslabljene njene snage na preostala dva fronta, a samim tim i njene šanse da uspešno eliminiše jedan od njih.

Bitka je imala značaj i na globalnom planu. Silovita srpska pobeda odložila je ulazak u rat Bugarske, koja se spremala da uđe u rat na strani Centralnih sila, računajući da je Srbija poražena i da će bez borbe doći do teritorija oko kojih je protiv Kraljevine Srbije godinu dana ranije vodila Drugi balkanski rat. Srpska pobeda je doprinela odluci Kraljevine Italije da uđe u rat na strani Antante.

General Živojin Mišić je zbog uspešnog vođenja operacije unapređen u čin vojvode.

Sparnik Oskar Poćorek smenjen sa mesta glavnokomandujućeg Balkanske vojske krajem 1914. godina, a na njegovo mesto je postavljen nemački feldmaršal August fon Makenzen. 

Armada od 300.000 austrougarskih vojnika u pohod da dokrajči Srbiju je razbijena. 

Neposredno uoči  početka Kolubarske bitke 14. novembra 1914,  komandu  preuzima  general Živojin Mišić, odlučan na kratkotrajno povlačenje središnjeg dela srpske vojske.

Mišić,  uporan i dosledan povlači  vojsku, pregrupiše jedinice, a istovremeno da joj "smanji front" odnosno da vojnike okrepi, osuši, nahrani, pa da na frontu manje širine pokuša da učini nezamislivo. Nešto što se danas uči i na Vest Pointu, elitnoj američkoj vojnoj akademiji.

 

 Protiv preko 400 austrougarskih topova stajali su nešto malobrojniji srpski, samo... sa srpski nisu imali ni municije.  Apeli naše vlade da saveznici hitno pošalju granate - uslišeni su. Francuska je pristala da pošalje municiju, ali kako je ona prosto daleko, Grci su se složili da je isporuče, pa da njima Francuzi to kasnije nadoknade. Samo, kada je municija stigla, ispostavilo se da su čaure duže za 2,5 milimetara, pa su bile neupotrebljive za srpske topove. Ipak, naša vojska nije očajavala. Municija je vozom transportovana do Niša, gde je demontirana. Potom vozom hitno prebacivana u Kragujevačku topolivnicu (kasnije Zastavu) gde su čaure skraćivane, pa opet jedna po jedna punjene, a zatim prugom - pravo na front.

 Drugog decembra na front je stigao i čuveni "Đački bataljon".

Odvažnih 1.300 kaplara. 

Nisu  to bila deca kao što mi danas odmah pomislimo kada kažemo "đaci". To su bili mladići, studenti, najbolje što je Srbija čuvala za budućnost, a koji su, zbog studentskih dana u Srbiji i inostranstvu, bili oslobođeni služenja vojske. Oni su u teškoj, jesenjoj situaciji te 1914. prvo došli u Skoplje da završe podoficirsku školu, a onda, pre nego što su i naučili sve što bi trebalo znati, dobili taj najniži podoficirski čin, kaplarski, i poslati svuda gde se Srbin borio protiv Austrougara.

Pojava srpske omladine, srpske inteligencije, koja je uz pesmu krenula i stigla na front, digla je moral vojnicima, koji su maltene odustajali od svega, videvši bezizlaznost situacije. Tek oko 400 "đaka-kaplara" nepovređeno je izašlo iz Kolubarske bitke.

A u nju su, zaista, ušli sa pesmom. Prva četa pevajući "Oj Srbijo, mila mati". Druga "Ej, trubaču, s bujne Drine". Treća "Srbi, ustajte, svoje ne dajte". Četvrta "Gde je naša Vojvodina? Živa nam je sahranjena. Al'ostaše deca njena". Da, pevajući. Pa sad zamislite kako je izgledala njihova pojava međ' ostalom vojskom, kad stigne mladost Srbije - da za Srbiju položi život.

Austrougari su 3. decembra pripremali pobedničku paradu u Beogradu. Tog dana Mišić naređuje opšti napad svoje Prve armije. Austrougari, misleći da je srpska vojska u rastrojstvu, da je razbijena i nepostojeća, pružaju otpor koji nije dovoljan. Bivaju zatrpani artiljerijom. Kragujevčani su uradili svoje. I Nišlije. I železnica, hvala joj onako čudesnoj za sve. Ostatak Srbije, tamo na frontu gde je bilo skoro svako naše muško, juriša. Austrougari bivaju pregaženi, iako su tukli svim i svačim one "mrtve" koji su rešili da žive.

Ostale srpske armije nisu imale tolikog uspeha isprva, ali je razneti austrougarski centar, u kome je sa dve trećine celokupne "balkanske vojske" komandovao Oskar fon Poćorek, uslovio da se ostali delovi okupatora polako povlače, da ne bi ostali odsečeni. To su druga i treća srpska armija iskoristile za silovite juriše i skoro mesec dana nakon što se činilo da Srbiji preti slom, 15. decembra Beograd je oslobođen, čime je stavljena tačka na veličanstven preokret u istoriji ratovanja.

 

 Tačka na Kolubarsku bitku, bila je smena  Poćoreka, a je Mišić postaje vojvoda, Italija ušla u rat na strani Srbije i saveznika, a Bugarska na godinu dana odložila svoj ulazak u rat na strani neprijatelja. 

U Kolubarskoj bici iz stroja su  izbačeno oko 273.000  vojnika okupatora. Ali, i 153.373  srpska ratnika. Bog da im duše prosti.

Među onima koji su pali, i to kao novi kaplari koji su, njih 1.300, pošli iz Skoplja, bio je i Ban Nušić, sin našeg proslavljenog komediografa Branislava Nušića. U šinjelu je već imao pripremljeno pismo za oca.

U njemu je pisalo:  "Dragi Ago, ne žali za mene. Ja sam pao na braniku otadžbine. Za ostvarenje onih naših velikih ideala koje smo svi mi tako složno propovedali 1908. godine (tada su širom Srbije organizovane velike demonstracije, ili kako se tada govorilo "manifestacije", zbog toga što je Austrougarska anektirala Bosnu). Ne kažem da mi nije žao što sam poginuo. Osećao sam, štaviše, da bih mogao budućoj Srbiji korisno da poslužim. Ali... Takva je sudbina. Tvoj sin, Ban".

Nije Ban bio jedini sin poznatih ljudi koji su se borili za Srbiju. Dvojica sinova generala Pavla Boškovića, upravitelja Vojne akademije, našla su se u savezničkoj bolnici. Jedan francuski lekar bio je u šoku, pitajući "Zar generalski sinovi u prvoj borbenoj liniji!? Zar i oni tako ratuju i tako ginu?!". Odgovorio mu je jedan srpski seljak, Šumadinac: "Vidiš, gos'n doktore... Svi mi imamo različite očeve, ali samo jednu majku - otadžbinu. E, za tu majku Srbiju ginemo ti svi mi bez razlike".

Branislav Nušić, na dvadesetogodišnjem pomenu srpskim kaplarima, toj paloj budućnosti naše zemlje, govorio je u novembru 1934. ovako:

"Ni zvona crkvenih zona, ni plotuni počasne paljbe, ni vojničke fanfare, ni bučni horovi ne mogu zaglušiti reč naše mrtve dece. Ona je tu, ona lebdi nad nama. Ja, koji sam bliže smrti no životu, ja je čujem. Vi koji ste bliži životu no smrti, vi je osećate u duši... U ovom danu polažem vam, deco naša, najskupoceniji venac, venac roditeljskih suza. Ali, pravi spomenik vama palima, podići ćemo ako budemo kadri da sačuvamo sećanje na vas".

Istina o junacima se mora čuvati, da ne brukamo sebe, i njih na prvom mestu, da,  da se zna!

YDominacija Nikole Jokića traje, a Džokera bi da sledi Partizan, večeras gost Bajerna u Minhenu!

Bal Arena u Denveru, i 19.61 svedok sa plaćenim ulaznicima su rano jutros po našem vremenu videli pobedu Nagetsa 111:108,  bolje rećeno, gledali su kako Ol Star Džoker  gazi četverac Ol Star  Klipersa. 

Jokić je ludo otvorio meč sa 11 poena, 6 skokova i 4 asitencije za nepunih 10 minuta u prvom kvartalu. Do poluvremena u igru je proveo ukupno 16,5 minuta,  i već imao dabl-dabl 16 poena i 10 skokova. Do kraja (odigrao je ukupno 35,45 minuta) ipak neizvesnog meča dogurao je do 32 poena, 16 skokova i 9 asistencija, jedna je nedostajala za novi trip dabl najboljeg na planeti.

Pol Džorž je imao šansu da donese Klipersima produžetak, posle ubaćenih 35 poena, i Jokiću donese sigurno tripl-dabl. Promašio je za izjednačenje,  lopta se zaglavila izmedju table i obruča.

Jokić  je ključnim skokom u dosuđenom podbacivanju doneo posed za konačni trijumf Denvera, iako ponovo je bio lišen pomoći povređenog Džamala Mareja. DŽoker je bio direktan akter čak 69 poena, u  9. pobedi  Denver Nagetsa iz 11 mečeva. Šutirao je  23/8 iz igre, 7/2 za tri poena. Ubacio je svih 14 slobodnih bacanja,  a izgubio je četiri lopte,a jednu je "ukrao".

Kod Denvera Ajron Gordon 20, i Redži Džekson 20, su bili najefikaniji. Pored Jokića, Džems Harden ubacio je 21, a Keni Leonard 15 poena za LA Kliperse. Hrvat Zubac je za 26,5 minuta upisao 9 poena,  13 skokova, 3 asistencije i jednu blokadu, a izgubio je vazdušni duel sa Džokerom prilikom podbacivanja u posldnjim sekundma meča.

Bogdan Bogdanović odigrao savršeno prvo, ali očajno drugo poluvreme. Ubacio je 17 poena, stigao do 2 skoka i 3 asistencije, ali bez posledica u pobedi Atlante u gostima nad mladom ekipom Detroita 120:111.

Vasa Micić je ubacio 8 poena i dodao 4 asistencije za 19 minuta, Pokuševski poen i asitenciju 4 minuta igre u  pobedi Oklahome nad  Orlandom 123: 87.

Večeras sledi novi praznik košarke  u Evroligi.

Partizan iako gostuje u Minhenu, igraće pred svojim navijačima.

Kapacetet  BMW  Park dvorane je 6.700 mesta, a više  3.000 ulaznica je u rukama partizanovaca, iz Evrope,  Srbije i Republike Srpske.

Partizan će igrati bez Pantera i Koprivice, a Bajernu su pod znakom pitanja pored povređenog Vladimira Lučića,  svetski šampioni Obst i Isak Bonga.

Bavarci su u krizi, nižu poraze u Evroligi, pobedili su Albu kod kuće i Baskoniju u gostima, i večeras bi da okrenu  vodu na svoju vodenicu. 

Posle dve nule u Aba ligi, Partizan je u do sada odigrao četiri meča sa Bajernom u Evroligi i zabeležio 3 pobede, crno bele žele četvti trijumf večeras, za uvod u peti, u petak protiv Albe u Areni, kako bi ponovo stigli na stazu pobednika u Evroligi.

Početak je u 20,30, a pravdu dele Fernando Roša iz Portugala, Tomislav Hordov iz Hrvatske i  Letonac Kristaps Konstantinovs.

Konačno na toliko čekanom i konačno dočekanom željenom nivou  Crvena zvezda je nestvarnom igrom, i konačno pravom energijom u 8.kolu „ugasila“ osvajača Evrolige istanbulski Fenerbahče 87:56 u punoj Areni, za treći trijumf u sezoni.

Valjevac Teo odigrao je maestralno meč, nevernim Tomama, za potvdu da je bio i ostao košarkaški Merlin.

Plesao je Teodosić na terenu, nevidljiv i neuhvatljiv,  driblao je, probijao odbranu rivala kad poželi, razigravao i asistirao saigračima, a večeras i nepogrešivo pogađao.

Uz  put je   komandovao  odbranom Zvezde manirom svog zemljaka Vojvode Mišića.

Valjevac Miša je ubacio je 18 poena(4-5 trojke, 2-2ve dvojke, i dva s. bacanja), a dodao je 3 asistencije, 1 skok i 1 ukradenu loptu.

Pratio ga je izuzetnom energijom mladi  Brazac Jago sa 11 poena (3 trojke). Učio je  od Tea na javnom času lekciju koja ga  sutra može učiniti velikim igračem. Stefan Lazarević konačno sa pravom ninutažom, bio je neprelazan u granitnoj odbrani crveno belih. "Uhapsio“ je Dorsija, i stigao do 8 skokova, i bio itetako zaslužan u demoliranju  nekompletnog Fenera.

Pored Tea,  najefeksiniji su bili  Bolomboj (14), Nedović (12p, 5 as.) i već pomenuta dva junaka treće ovosezonske pobede u Evroligi, Lazarević i Jago sa po 11 poena.

U razbijenij vojsci“ trenera Itudisa  jedini dvocifern je bio Najdžel Hajes sa 12 poena.

Kao i uvek skroman, Teo je u svom stilu odbio priznanje lidera ekipe.

"Sada je najbitnije ostati pozitivan, i gledati  napred. Odigrali smo  timski najbolju utakmicu. Fener nije odigrao na način na koji igraju generalno, jer im to nismo  dozvolili. Imali su malo lošiji dan. Siguran sam jedino da je ovo najbolja utakmica od kako sam ja u Zvezdi".

Sledi  nekada Teov Olimpijakos,  i odlazak u Pirej, gde će ga dočekati kao i uvek najsrdačnije.

"Nema puno vremena za trening, mada većina više voli da igra nego da trenira. Kako nama tako i drugima. Protivnički navijači mi ne stvaraju pritisak, ja ga „podižem“ sam sebi da igram što bolje. Nije tajna emotivno sam vezan za Olimpijakos i Atinu,  uvek se radujem da idem u Pirej".

Teo iskreno priznaje da mu prija „grmljavina sa tribina u Areni.

"Gledamo iz mog ugla, a tako misli  većina igrača, prija kada vidiš da navjači poštuju tvoje zalaganje. To podiže  energiju na viši nivo, da igraš pred svojima još bolje".

Tea brinu povrede Jaga i Nejpira.

Pet igrača je povređeno. Problem koji me  iskreno brine, ali na muci se poznaju junaci. Dosta je utakmica, a sada je u rotaciji  deset igrača. Idemo da igramo i da pobedimo".

Večerašnju utakmicu u Areni pratilo je 19.637 navijača, za novi rekord  Zvezde u Evroligi.

Za manje od 48 sati sledi  novi derbi u Pireju sa finalistom protekle sezone u Evroligi, Olimpijakosom, večeras boljim u Beogradu od Makabija 79:73.

CRTA(Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost), nezavisna, nestranačka organizacija civilnog društva posvećena razvoju demokratske kulture i građanskog aktivizma, kreator i zastupnik principa odgovornog ponašanja vlasti i državnih institucija zahteva da država omogući građanima normalan izlazak na izbore bez straha od "HAOSA I GRAĐANSKOG RATA"

CRTA edukacijom građana zagovornik uspostavljanja vladavine prava i razvoju demokratskog dijaloga je uputila zahtev najvišim državnim zvaničnicima, kao i svim učesnicima izbora iz vlasti i opozicije, da prestanu sa zastrašivanjem građana i podsticanjem atmosfere straha u izbornoj kampanji. 

Kao najdrastičniji primer neodgovornog postupanja CRTA navodi zvanično saopštenje Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave.

Ministar Aleksandar Martinović tvrdi da opozicione stranke pripremaju izazivanje "haosa, pa i građanskog rata". Pre Martinovića, i premijerka Ana Brnabić je u više navrata govorila o namerama opozicije da "destabilizuje zemlju" i stvori "haos". 

CRTA ističe da je zadatak Vlade Srbije, pomenutog ministarstva, kao i svih drugih institucija države, uključenih i povezanih sa sprovođenjem izbora, da obezbede uslove za slobodne i poštene izbore i da daju argumentovane odgovore na sve sumnje u integritet izbornog procesa.

Državne institucije ne smeju da uznemiravaju građane najavama nasilja, već moraju javnosti da daju činjenice i proverene informacije. 

CRTA podseća javnost da upravo Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu nije omogućilo da se sprovede nezavisna revizija biračkog spiska, čime je doprinelo rastu nepoverenja javnosti. Ministarstvo unutrašnjih poslova bi moralo blagovremeno javnosti da pruži tačne podatke u vezi s navodno masovnim i organizovanim promenama prebivališta građana kako bi se raspršile ili potvrdile sumnje u tzv. fantomske glasače. 

CRTA insistira na odgovornosti svih stranaka da motivišu birače svojim  programima i politikama, i da se, bez obzira na "žar" izborne trke, uzdrže od zapaljive retorike i širenja glasina, i dodatnog ugrožavanja poverenja građana. 

Država mora da bude iznad svih stranačkih sukoba i strategija negativnih kampanja kako bi građanima obezbedila da se u miru informišu o izbornoj ponudi i da bez strepnje izađu na birališta gde će slobodno da glasaju, zaključuje CRTA.

Dan Pobede u Prvom svetskom ratu 11. novembar je dan sećanja na najveće ratnike i junake, učesnike najveće ratne poašasti u kojoj je braneći sebe učestvovala Srbija,  podnela  najveće žrtve, i razaranja. 

Srbija je odnela najveću pobedu u istoriji - u Kolubarskoj bici protiv Auatrougarske vojske  1914. godine.

Nedelju dana nakon Austro-Ugarske, kapitulirala je i Nemačka, 11. novembra 1918. godine, čime označen kraj Prvog svetskog rata. U celom svetu 11. novembar obeležava se kao Dan pobede u Prvom svetskom ratu, dan kapitulacije Nemačke!

Srbija je preskupo platila pobedu u Prvom svetskom ratu. Zemlja je bila razorena, a njena privreda opljačkana i uništena. Ljudski gubici bili su stravični. 

Prema podacima iznetim na Mirovnoj konferenciji u Parizu stradalo je 1.247.435 vojnika i civila ili oko 28% ukupnog broja stanovnika. Najviše je gubitaka bilo među muškom populacijom između 18 i 65 godina starosti, čak 57%. Veliki broj invalida i gotovo pola miliona dece koja su ostala bez roditelja bili su takođe tragični bilans Prvog svetskog rata za Srbiju. Posledice ovog demografskog udara srpsko društvo je osećalo tokom čitavog 20.veka.

U Novom Sadu je 25. novembra održana Velika narodna Skupština Srba, Bunjevaca i ostalih Slovena u Baranji, Bačkoj i Banatu. Preko 700 izabranih predstavnika jednoglasno je odlučilo da se ove oblasti direktno prisajedine Srbiji. Dan ranije na Narodnom zboru održanom u Rumi, to su odlučili i Srbi iz Srema. Velika narodna skupština srpskog naroda u Crnoj Gori održana 26. novembra u Podgorici odlučila je da se Crna Gora ujedini sa Srbijom pod dinastijom Karađorđević.

Posle svih ovih događaja regent Aleksandar Karađorđević je 1. decembra 1918. godine, u prisustvu delegacije Narodnog vijeća iz Zagreba, proglasio stvaranje Kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca. Nova država je obuhvatala teritoriju od 247.542 kvadratna kilometra i imala je oko 12 miliona stanovnika. Ona nije odmah bila međunarodno priznata pa ju je na mirovnoj konferenciji u Versaju zastupala delegacija Srbije.

Politička i intelektualna srpka elita i regent Aleksandar Karađorđević i vlada su ujedinjenje videli kao istorijsku priliku koja se ne pruža svakoj generaciji. Smatrali su da ne treba propustiti šansu da se svi Srbi i drugi južni Sloveni okupe u jednu državu. Razloga koji su opravdavali takvo gledište bilo je mnogo, a pre svega politički, ekonomski, kulturni, vojno-strateški... a primer su bili Nemačka i Italija, koje su ujedinjenjem izrasle u velike sile, iako su pre toga bile regionalno i kulturno razjedinjene. U tom trenutku se činilo da je bratsko ujedinjenje moguće i istorijski opravdano.

Srbija je u ratu za stvaranje zajedničke države podnela ogromne ljudske i materijalne žrtve, i u nju ugradila svoju državnost. Sled istorijskih događaja u XX veku, doneo je katastrofalne posledice po Srbiju, najveću pobednika  u Prvom svetskom ratu, a od 1980. na udaru prozapadne Evrope, posebno Amerike. Od razbijana Kraljevine Srba, Hrvata  i Slovenaca, kasnije Jugoslavije  najviše su profitirali saveznici gubitnika, fašišta i  nacista!

Slava svim srpskim junacima i žrtvama Prvog i Drugog svetskog rata, i fašističke NATO agresije 1999.godine!      

.

Nikola Jokić potvrđuje  iz večeri u veče zašto je najbolji, najveći, u svemu iznad svih, danas naj  košarkaš planete Zemlje.

Sa  Denver Nagetsima dominira planetom!

A svetski, a dominator je i naš šampion Partizan, trenutno najgledaniji tim na planeti!

Nikola Jokić je pre dva jutra po našem, preskočio Džejsona Kida i samozvanog kralja, definitino  ucveljenog  Lebrona Dejmsa.

Istorijski, 108, trip-dabl odveo je Jokića na 4. mesto večne liste tripl-dabldžija.

Jutros nije bilo tripl-dabla ali je Džoker ostvario novi rekord, naravno svetski. Zabeležio za  sada “samo” deveti uzastopnih dabl-dabl zaredom, što nikome pre Jokića nije pošlo za rukom. Jutros protiv Golden Stejta, lišen ponovo pomoći Džamala Mareja( i dalje je povređen), Džoker je zabeležio 35 poena 13 skokova. Nedostajalo je 5 asistencija za 109. tripl dabl, a dva promašena slobodna bacanja na kraju meča nisu uticala na konačan ishod, iako je temparatura bila na granici ključanja, u Ball Areni pred 19.737 naavijača.   

Trijumfu Denvera protiv Nju Orleans Pelikansa 134:116. prehodio je  ludi obrt u Bal Areni pred 19.544 gledaoca. Denver je sa minus 20 "odleteo" na  kraju, na plus 18. Pelikinasi su vodili na poluvremenu 71:59, da bi u nastavku meča, Nagetsi demolirali tim iz Nju Orleansa 75.45.

Nikola Jokić je 36,5 minuta na terenu, stigao do skora 35-14-12, u tri ključna parametra, koševi, skokovi, i asistencije, taman za +16, najviše svih u plus minus  statistici. Zamena  Džamala Mareja ruki Džulijans Li Skrauter je ubacio 21 poen, jedan manje od Majkla Portera.

Denver, je skorom  8:1  najbolji od svih u NBA ligi, pošto je noćas Dalas pretrpeo drugo poraz u sezoni. Posle Denvera poražen je od Toronto Reptorsa 116:127 i pored skora Luke Dončića(31-7-8).

 Nagetsi imaju najviše poblike od svih ekipa u NBA, ali  trenutno na drugom mestu po gledanosti na planeti.

“Kad ja tamo, a ono međutim”.

U NBA ima slutnji, ali  nema laži,  vlada nulti nivo tolerancije.

Mediji mogu da imaju svoj stav, ali niko neće, i ne sme da izbegne tačan podatak o broju gledalaca, što u Srbiji bezočno rade!

Baš u tom segmentu Srbija ima klub, sa najviše gledalaca na svetu, svetski a naš!

Partizan u Evroligi bodri u Areni Beograd, svaki put više 1000-2000, pa ponekad, bude 3 i 4000 partizanovaca više, od navijača na najposećenijim NBA utakmicama.

U Evroligi jedini konkurent Partizanu biće C.zvezda, koju zvezdaši  vole najviše da gledaju isključivo kad pobeđuje, što priznaje i mendžment  crveno belih. 

Najviše gledalaca na svetu dolazi u Arenu Beograd, i na najspektakularniji način bodri srpski beogradski Partizan!

Sve više je ljudi iz Evrope koji dolaze u Beograd samo da vide spektakl u Areni.

Protiv  Barselone i C.zvezde bilo je više od 21.000 vatrenih partizanovaca, za novu potvrdu da je Partizan za samo nešto više od  godinu  dana  podigao rejting Evrolige,  kao niko od velikana najvećeg klupskog takmičenja u Evropi.

Kuriozotet večeranjeg derbija  Evrolige u Areni je da je Fenerbahče do evropske krune vodio najbolji terener Evrope, Željko Obradović, sa Partizanom osvajač svoje prve od ukupno 9 Evroliga!

Večeras za Partizan debituje Brazilac centar Bruno Koboklo, protekle sezone šampion Nemačke sa Ulmom, a pre toga član Toronta, Sakramenta, Memfisa, Hjustona, Limoža, Sao Paula. Naravno, ulaznica su utakmicu je  zlata vredne, i sve su već odavno rasprodate. Spektakl. Partiaza. Fenerbahče je zakazan za 20,30 u Areni Beograd.